ZAŠTITA POVRĆA

godišnji plodored, korišcenje zdravog i dezinfikovanog semena i dezinfekcija zemljišta pri proizvodnji rasada predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza, paprike i plavog patlidžana. U slucaju postojanja realne opasnosti od pojave i razvoja patogena u usevu paradajza treba primeniti hemijske mere zaštite. Sa zaštitom treba poceti pre pojave bolesti. Preporucuje se preventivna primena fungicida Bravo i Quadris. Pri pojavi prvih pega razvoj oboljenja zaustavlja primena fungicida Score.

Siva pegavost lista paradajza (Septoria lycopersici)

Simptomi bolesti nastaju na paradajzu u svim fazama razvoja, a ispoljavaju se samo na lišcu. Prvi simptomi uocavaju se najpre na donjim listovima. Na licu lista nastaju svetložute, sitne i okrugle pege okružene zonom tkiva mrke boje. U centru pega jasno se uocavaju crne tackice koje predstavljaju reproduktivne tvorevine gljive. Oko pega se formira oreol žute boje, kao posledica aktivnosti gljive u razgradnji hlorofila. Mnogobrojne pege se spajaju, pa se zaraženo lišce uvija, suši i opada.

Zaštita: Plodored, uklanjane biljnih ostataka, dezinfikovano seme, redovno provetravanje objekata kako bi se otklonili uslovi za razvoj gljive su znacajne preventivne mere. Biljke ne saditi gusto kako bi se obezbedilo provetravanje izmedu redova i otklonili povoljni uslovi za infekciju. Vecina fungicida koji se koriste za suzbijanje plamenjace i crne pegavosti deluje i na uzrocnike sive pegavosti lista. Preventivna zaštita se postiže preparatima Bravo i Folio Gold. Pri pojavi prvih pega efikasan je Score.

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)

Ovo oboljenje se u nas javlja samo u zašticenom prostoru u uslovima slabe osvetljenosti plastenika pod zaprljanom folijom ili pri dužem periodu oblacnog vremena. Simptomi bolesti se ispoljavaju na lišcu, i to prvo starijem. Na stablu i plodu pojava simptoma je retka i bez štetnih posledica. Na licu lista najpre nastaju svetlozelene ili žute zone sa nejasnim ivicama. Na nalicju lista u okviru pega dolazi do sporulacije gljive pri cemu se obrazuje gusta, somotasta, sivomrka prevlaka. Zaraženo tkivo potom nekrotira, list se uvija, vene i opada.

Zaštita: Plodored, uklanjati biljne ostatke, redovno provetravati objekte da bi se otklonili uslovi za pojavu gljive. Biljke ne saditi gusto da ne bi dolazilo do zasenjivanja. Koristiti cistu foliju i održavati cisto staklo. Pri pojavi prvih simptoma primeniti Bravo ili Folio Gold.

Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica)

Pojava pepelnice prouzrokuje znacajno smanjenje prinosa paradajza i paprike u plastenicima i staklenicima. Na otvorenom polju nije ekonomski znacajno oboljenje. Simptomi bolesti se ispoljavaju na lišcu. Na starijem lišcu paradajza i paprike nastaju krupne hloroticne pege, koje se spajaju i tkivo u okviru njih nekrotira.

Na nalicju lista obrazuje se belicasta brašnasta prevlaka koju cine sporonosne tvorevine gljive.

Zaštita: Za razliku od drugih gljiva prouzrokovaca pepelnice, micelija ove gljive se razvija u unutrašnjosti biljnog tkiva, što otežava njeno suzbijanje. Hemijsku zaštitu treba poceti cim se primete prvi simptomi oboljenja. Veoma dobru efikasnost pri suzbijanju pepelnice paprike ima Score. U nekim zemljama za suzbijanje pepelnice paradajza i paprike koriste se Quadris i Topas.

Plamenjaca paprike (Phytophthora capsici)

Smatra se jednom od najopasnijih bolesti paprike, paradajza, plavog patlidžana, krastavca, lubenice, dinje, tikvice, i mnogih drugih biljaka. Simptomi su razliciti, zavisno od fenofaze u kojoj je ostvarena zaraza, mesta infekcije, odnosno biljnog organa i spoljašnjih uslova. Rasad i mlade biljke paprike mogu biti zaražene u predelu korenovog vrata, koji nekrotira i obolele biljke poležu. Pri zarazi korenovog vrata rasadenih biljaka uocava se mrka zona tkiva u prizemnom delu stabla Zaražene biljke naglo venu i suše se. Mrka nekroza se javlja i na gornjim delovima stabla ili bocnim granama, najcešce u pazuhu lista. Gljiva preko lisne peteljke može da prodre i u lisku, što je reda pojava. Na lišcu se u pocetku javljaju sitne tamnozelene pege, koje se vremenom povecavaju i suše.

Plodovi paprike bivaju zaraženi kroz peteljku, prodiranjem patogena iz zaraženog stabla. U uslovima povecane vlažnosti zahvaceni delovi ploda dobijaju tamnozelenu boju i omekšavaju, a na njihovoj površini se javlja belicasta prevlaka. Ako posle infekcije nastupi period suvog i toplog vremena plodovi se smežuravaju i suše, a meso ploda se raspada, tako da od ploda ostane samo providna pokožica. Ovako sasušeni plodovi ostaju pricvršceni na biljci.

Zaštita paprike od Phytophthora capsici je prilicno složena i obuhvata niz mera. Koristiti dezinfikovan supstrat za proizvodnju rasada. U proizvodnji rasada preporucuje se preventivna primena fungicida Bravo i Quadris. Pri rasadivanju svaku biljku treba zaliti rastvorom preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida.

Za zaštitu paprike od prouzrokovaca plamenjace po rasadivanju mogu se primenjivati fungicidi koji deluju na gljive roda Phytophthora, Ridomil Gold MZ, Bravo i Quadris.

Antraknoza plodova paprike i paradajza (Colletotrichum)

Antraknoza je u uslovima velike vlažnosti cesto oboljenje dozrelih plodova paprike i paradajza. Pored umanjenog prinosa pogoršava se i kvalitet plodova koji se teže cuvaju. Karakteristicni simptomi oboljenja ispoljavaju se na zrelim plodovima u vidu kružnih, neznatno udubljenih pega, precnika i do 2 cm. Površinski sloj napadnutog tkiva ispod pokožice može biti belicast i suv, a centralni deo tamniji.

U uslovima visoke vlažnosti na površini napadnutog tkiva nastaju brojne spore patogena u vidu sluzave mase koja se u suvim uslovima osuši. Napadnuto tkivo cesto naseljavaju sekundarni mikroorganizmi, posebno gljive roda Alternaria, ubrzavajuci proces propadanja ploda.

Zaštita: Preventivne mere koje doprinose smanjenju pocetnog inokuluma su veoma znacajne. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored, uklanjati biljne ostatke i korovske biljke, redovno provetravati objekta da bi se otklonili uslovi za razvoj gljive. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje. Vršiti hemijsku zaštitu rasada i odraslih biljaka preparatima Bravo, Quadris, Folio Gold i Score.

Siva plesan (Botrytis cinerea)

Siva plesan predstavlja veliki problem pri gajenju povrca u zašticenom prostoru. Štete najcešce nastaju u objektima u kojima nije pravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha.

Tada se bolest ispoljava u veoma štetnim razmerama. Pri infekciji mladih biljaka ova gljiva prouzrokuje simptome poleganja biljaka ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uocava vodenasta nekroticna pega koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Karakteristicni simptomi su na plodovima paradajza. Na spojnom mestu ploda i peteljke nastaje vodenasta nekroza. Tada dolazi i do opadanja plodova. Pri zaustavljenoj infekciji ploda na njemu se formiraju beli prstenovi. Takvi plodovi ne propadaju, ali imaju manju tržišnu vrednost. U uslovima obilne vlažnosti vazduha na površini zaraženog tkiva razvija se obilna sivopepeljasta prevlaka koju cine sporonosne tvorevine gljive. Na lišcu, najcešce na njegovom vrhu, pojavljuju se vodenaste pege, koje se u uslovima vece vlažnosti brzo šire i nekrotiraju sa razvojem obilne sive sporulacije.Od ovog patogena stradaju i plodovi drugog plodovitog povrca, paprike, krastavca, plavog patlidžana, lisnato povrce, mahunarke, lukovice lukova.

Zaštita: Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zašticenog prostora predstavlja osnovnu meru sprecavanja pojave sive plesni. Tokom prohladnih i oblacnih dana smanjiti zalivanje biljaka i tako sniziti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje. Obolele plodove redovno odstranjivati. Pri primeni fungicida voditi racuna o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogene gljive. Kombinovati preparate razlicitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o maksimalnom broju tretiranja jednim fungicidom.

U povoljnim uslovima za pojavu ovog oboljenja preventivno primeniti fungicide. Efiksana zaštita postiže se preparatom Switch. Sporedno delovanje na prouzrokovaca sive plesni imaju Bravo i Folio Gold.

Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum)

Prouzrokovac bela truleži je polifagna gljiva, koja napada veliki broj povrtarskih biljaka iz familije Solanaceae (paradajz, paprika, plavi patlidžan), Cucurbitaceae (krastavac, lubenica, dinja), Apiaceae (mrkva, celer), Brassicaceae (kupus), Chenopodiaceae (cvekla), Asteraceae (salata). Pri infekciji mladih, tek izniklih biljaka gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uocava vodenasta nekroticna pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Na odraslim biljka, najcešce na prizemnom delu stabla, nastaje prostrana vodenasta pega. Ona se postepeno širi, 5-10 cm u dužinu, zahvatajuci stablo sa svih strana. U okviru pege formira se paperjasta, belicasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme se osuše. U daljem toku razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najcešce u srži obolelog stabla. Sklerocije ocuvaju vitalnost nekoliko godina.

Zaštita: Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zašticenog prostora predstavlja važnu meru sprecavanja pojave bele truleži. Na otvorenom polju primenjivati plodored, uklanjati zaražene biljke. Efikasna zaštita postiže se fungicidom Switch, preventivnom primenom ili po pojavi prvih simptoma.

Crna pegavost lišca i krastavost plodova paradajza (Pseudomonas syringae pv. tomato)

Bakteriozna krastavost plodova paradajza i bakteriozna pegavost lišca i krastavost plodova paprike (Xanthomonas campestris pv. vesicatoria).Nekoliko bakterija prouzrokuje promene na listovima i plodovima paradajza i paprike. Simptomi oboljenja na listu se najcešce uocavaju u vidu, sitnih tamnozelenih pega, vlažnog izgleda, oivicenih hloroticnim oreolom, najpre na donjim, a kasnije i na gornjim listovima. Usled pojave veceg broja pega, list žuti i opada. Tamne, vlažne pege ispoljavaju se i na stablu i peteljkama lista i ploda. Najkarakteristicnije promene nastaju na mladim nesazrelim plodovima. Dok jedna vrsta bakterija prouzrokuje pojavu tamnih i sitnih pega, druga vrsta dovodi do pojave manjih ili vecih pukotina koje se zrakasto šire (kraste).

Zaštita: Najbolji efekat zaštite postiže se primenom preventivnih mera; plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, dezinfekcija supstrata u objektima za proizvodnju rasada, regulacija temperature i vlažnosti u zašticenom prostoru, upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje otpornih genotipova i navodnjavanje natapanjem u brazde. Efikasnost hemijskih mera zaštite (dezinfekcija semena i tretiranje biljaka na polju) je ogranicena kada su u pitanju bakterije prouzrokovaci biljnih bolesti. Primena preparata na bazi bakra, kao što je Ridomil Gold Plus može umanjiti brzinu širenja zaraze, ali ne može suzbiti vec nastalu infekciju. Zato je neophodna preventivna primene ovog preparata.

VREŽASTO POVRĆE

Plamenjaca krastavca (Pseudoperonospora cubensis)

Plamenjaca se kod nas najcešce javlja na krastavcu, ali su su podložne napadu i dinja, tikvica i lubenica. Pojavom ove bolesti narocito je ugrožena proizvodnja kornišona u postrnoj setvi. Tada vec prvi listovi mogu biti zaraženi. Oboljenju su podložne biljke gajene na otvorenom polju, ali i u zašticenom prostoru. Intenzitet bolesti zavisi od dužine kišovitog perioda i temperature vazduha. Simptomi na listu su u vidu svetlozelenog mozaika. Razvo jem bolesti pege postaju žute i jasno oivicene vecim lisnim nervima. U uslovima visoke vlažnosti, u okviru pega, sa nalicja lista, dolazi do sporulacije parazita u vidu pojave sive prevlake. Zaraženi deo lista se suši, postaje krt i lomi se, cesto pod uticajem jaceg vetra ili kiše. Zaraženo lišce ne opada, ali je njegova uloga u ishrani biljke smanjena što se odražava na prinos koji u slucajevima jake zaraze potpuno izostaje. Plodovi krastavca obicno nisu zaraženi, ali su kržljavi i slabog kvaliteta.

Zaštita: U zaštiti krastavca od plamenjace kombinovati agrotehnicke i hemijske mere, gajiti tolerantne i otporne sorte i hibride. Ne može se izostaviti upotreba fungicida koja treba da bude preventivna. Preporucuje se preventivna primena fungicida Bravo, pri proizvodnji rasada ili pre rasadivanja. Ovaj preparat se primenjuje još jednom posle rasadivanja. U ovo vreme se može primeniti i Folio Gold, cija se sistemnicna komponenta metalaksil brzo usvaja i sistemicno transportuje biljnim sokovima. U vreme intenzivnog porasta biljke, cvetanja i u pocetku formiranja plodova primenjuje se Ridomil Gold MZ, Ridomil Gold Plus. U periodu zrenja koristi se Quadris, preparat sa kratkom karencom.

Siva plesan (Botrytis cinerea)

Siva plesan predstavlja veliki problem pri gajenju krastavca u zašticenom prostoru. Oboljenje se intenzivnije pojavljuje u uslovima velike vlažnosti i visoke temperature. Na listovima se formiraju nekroticne pege na ivici ili vrhu lista, sa karakteristicnom sporulacijom u vidu sive ili braon somotaste prevlake.

Na socnim plodovima dolazi do vodenaste truleži, najcešce pri vrhu ploda ili u zoni peteljke ploda. Gljiva brzo sporuliše formirajuci sivu prevlaku na zaraženim delovima ploda.

Zaštita: Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zašticenog prostora predstavlja osnovnu meru sprecavanja pojave sive plesni. Tokom prohladnih i oblacnih dana smanjiti zalivanje biljaka i tako smanjiti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje. Obolele plodove redovno odstranjivati. Pri primeni fungicida voditi racuna o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogene gljive. Kombinovati preparate razlicitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o maksimalnom broju tretiranja jednim fungicidom. U povoljnim uslovima za pojavu ovog oboljenja preventivno primeniti fungicide. Efiksana zaštita postiže se preparatom Switch. Sekundarno delovanje na prouzrokovaca sive plesni imaju i Bravo i Folio Gold.

Gumozna plamenjaca stabla (Didymella bryoniae)

Na zaraženim delovima biljaka, na listu i stablu, odnosno vrežama, uocava se prisustvo brojnih crnih, tackastih tvorevina gljive. One se formiraju u okviru nekroticnih pega koje su sive do sivomrke boje, elipticnog oblika na vrežama i lisnim drškama, odnosno okruglastog do nepravilnog oblika na listovima. Pege se formiraju najcešce na ivici. Pege nepravilnog oblika, sa mnoštvom piknida, formiraju se na mestima grananja glavnih vreža, neposredno iznad korena. Usled toga dolazi do uvenuca biljaka.

Zaštita: Plodored u trajanju od 2 godine. Pošto su zaraženi biljni ostaci važan izvor zaraze, potrebno je iste na kraju vegetacije i odstraniti ili duboko zaorati. Regulisanje temperature i vlažnosti doprinosi smanjenju mogucnosti za razvoj patogena. Quadris i Bravo, koji deluju na plamenjacu, deluju i na ovog patogena.

Pepelnica krastavca (Erysiphe spp.)

Pepelnica se razvija i bez vode ili vlažnosti na površini lista, pa se najvece štete ispoljavaju u proizvodnji krastavca u zašticenom prostoru. Na otvorenom polju ne nanosi znacajnije gubitke. Prvi simptomi bolesti u vidu belicaste, rastresite i pepeljaste navlake javljaju se na donjem i srednjem lišcu i to na licu, rede na nalicju lista. U pocetku ova navlaka je u vidu pojedinacnih pega, koje se kasnije medusobno spajaju i prekrivaju ceo list. Tkivo lista ispod „navlake“ žuti i nekrotira.

Zaštita: Gajenje otpornih sorti i hemijske mere zaštite. Tretiranje poceti po pojavi prvih brašnastih pega na lišcu. Najcešce su dovoljna 2 tretiranja u razmaku 10-14 dana. U vreme bujnog porasta, cvetanja i formiranja plodova koristi se fungicid sistemicnog delovanja Topas, a pri kraju vegetacije Quadris.

KUPUSNJACE

Plamenjaca kupusa (Peronospora parasitica)

Pri vlažnom i prohladnom letu javljaju se štete na jesenjem kupusu za proizvodnju glavica. Karakteristicni simptomi su krupne, žute, uglaste pege, oivicene lisnom nervaturom. Plamenjaca se najpre razvija na doljem starijem lišcu i širi od ivice prema glavnom lisnom nervu. U uslovima vlažnog vremena sa donje strane lista, u okviru pega, nastaje prevlaka koju cine reproduktivne tvorevine gljive.

Zaštita: Primenjivati najmanje trogodišnji plodored i uklanjati korove i samonikle biljke iz familije Brassicaceae. Kupus gajiti na ocednom zemljištu, a sadnju izvršiti tako da postoji vece rastojanje u redu i izmedu redova u cilju boljeg provetravanja. Kupus saditi na osuncanim terenima, a zaštitu od plamenjace obavljati fungicidima Ridomil Gold, Folio Gold, Bravo i Quadris, uz dodavanje okvašivaca.

Crna pegavost lista kupusnjaca (Alternaria brassicae)

Usled propadanja lisne mase umanjen je prinos biljaka, a u semenskoj proizvodnji i prinos semena. Nekrozom zahvacene ljuske ostaju bez semena ili su ona štura i neklijava. Prvi simptomi se mogu pojaviti vec i na mladim biljkama rasada. Oni su u vidu sitnih tamnih pega na stablu klijanaca koje prouzrokuju njihovo poleganje. Na obolelom donjem lišcu starijih biljaka nastaju lokalne pege, najpre žuckaste, a potom tamnomrke boje, nepravilnog oblika, sa karakteristicnim koncentricnim krugovima. Pege se vremenom uvecavaju pokrivajuci veci deo lisne površine.

Zaštita: Višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, upotreba dezinfikovanog semena, uništavanje korova, doprinose sprecavanju pojave ovog oboljenja. Preventivno primeniti fungicide Bravo i Folio Gold, a pri pojavi prvih pega na biljkama koristiti Score.

Bela rda kupusnjaca (Albugo candida)

U nas se bela rda cesto javlja na renu i rotkvici, a rede na kupusu, karfiolu i kelju. Karakteristicni simptomi bolesti su na listu. Na njemu se pojavljuju brojni beli »plikovi«, pojedinacno ili u grupama. Epidermis lista je potisnut sa unutrašnje strane i dolazi do njegovog ispupcenja, a usled pritiska konidija ispod njega dolazi do pucanja epidermisa lista, i oslobadanja bele praškaste mase spora gljive.

Zaštita: Duboko zaoravanje zaraženih biljnih ostataka doprinosi smanjenju populacije parazita. Neophodno je suzbijanje korova domacina ove gljive. U blizini rena ne saditi kupus i ostale osetljive krstašice. U slucaju pojave simptoma bolesti primeniti Folio Gold ili Ridomil Gold MZ.

Suva trulež (Phoma lingam)

Parazitira na svim kupusnjacama. Patogena gljiva se razvija na korenu i prizemnom delu stabla, kao i na listu. Ipak, prvi i najkarakteristicniji simptom bolesti javlja se na prizemnom delu stabla još u fazi rasada ili kratko vreme nakon rasadivanja. Na obolelom stablu nastaje izdužena, dosta prostrana i duboka ozleda, oivicena naborima mrke boje. Unutrašnjost pege je sivomrka, sa uocljivim crnim telašcima koja predstavljaju piknide gljive. Pod teretom glavice stablo se lomi na mestu ozlede. Na lišcu nastaju pege blede boje, sa piknidima u obliku crnih tackica.

Zaštita: Koristiti dezinfikovano seme, plodored u trajanju od najmanje cetiri godine, uklanjati biljne ostatke. Preventivna zaštita se postiže preparatom Bravo, dok se pri prvoj pojavi simptoma primenjuje Score.

Pepelnica kupusnjaca (Erisiphae cruciferarum)

Može se naci pri gajenju kupusnjaca u plastenicima. Na licu lista obrazuju se bele, okrugle, praškaste kolonije gljive, koje se potom spajaju i pokrivaju veci deo lisne površine. Zaraženo lišce požuti i opada. Na kupusu i karfiolu postoje dva tipa simptoma. Prvo se javlja nekroza spoljnog lišca sa jasnim brašnastim pegama, što dovodi do formiranja sitnijih cvasti karfiola i glavica kupusa.

Drugi tip se ispoljava nekrozom unutrašnjeg lišca koje pocinje sa vrha i širi se prema unutrašnjosti gde nastaje trulež.

Zaštita: Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive imaju veliki znacaj u suzbijanju parazita, a to su plodored, uklanjanje biljnih ostatka i drenaža zemljišta. U slucaju pojave oboljenja primeniti Quadris ili Topas.

MAHUNARKE

Plamenjaca graška (Peronospora viciae)

Plamenjaca je cesto oboljenje graška u uslovima visoke vlažnosti. U uslovima sistemicne infekcije zaraženi sejanci su zakržljali, lišce je deformisano i hloroticno. Takve biljke predstavljaju izvor primarnih infekcija, a ova zaraza nastaje sa semena. Lokalni simptomi se manifestuju pojavom bledoplavicastih pega ogranicenih lisnom nervaturom. U okviru pega sa lica lista nastaje hloroza, a u uslovima visoke vlažnosti i sporulacija gljive u vidu sive prevlake. Mogu biti zaražene i lisne drške, vitice i stablo.

Zaštita: Gajiti biljke na ocednom zemljištu, a setvu izvršiti tako da postoji vece rastojanje u redu i izmedu redova, jer to omogucava bolje provetravanje. Grašak gajiti na osuncanim terenima. U povoljnim uslovima za pojavu oboljenja primeniti Ridomil Gold MZ ili Folio Gold.

Rda graška, pasulja i boba (Uromyces appendiculatus)

Rda se redovno javlja na vlažnim i slabo osuncanim njivama, pri gajenju pasulja u združenom usevu sa kukuruzom. Simptomi oboljenja su najintenzivniji na nalicju lista, manje na mahunama i retko na stablu.U pocetku se formiraju sitni, beli i malo uzdignuti „plikovi“,koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipicnu za rde, i okruženi su žutim oreolom. Oni su ispunjeni rdastom, praškastom masom spora. Na listu se kasnije javljaju i »plikovi« tamnije boje. Jace zaraženo lišce se suši i opada, pa je prinos smanjen.

Zaštita: Duboko zaoravanje biljnih ostataka i trogodišnji plodored. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja, kao i u periodu velike osetljivosti biljaka, od pocetka cvetanja koristiti fungicide Bravo, Score i Topas. Primenom Score deluje se i na prouzrokovaca antraknoze pasulja, dok Bravo ima delovanje i na sivu plesan.

Oreolna pegavost lišca i masna pegavost mahuna boranije i pasulja (Pseudomonas syringae pv. phaseolicola) Obicna plamenjaca boranije i pasulja (Xanthomonas campestris pv. phaseoli)

Na mladom lišcu ispoljavaju se sitne, poligonalne, vlažne pege. Tkivo u okviru pega izumire i postaje mrko, a oko njega se formira žuckasti oreol. Jaca infekcija dovodi do opadanja lišca i potpunog izumiranja biljaka. Infekcija, nastala u kasnijim fazama, prenosi se sa lišca na mahune, na kojima se ispoljavaju sitne, okrugle, masne pege. Za razliku od simptoma oreolne plamenjace, hloroticni pojas oko pega u slucaju bakterije koja prouzrokuje obicnu plamenjacu nije tako izražen. Pege se brzo šire i spajaju, pri cemu nastaje nekroza veceg dela lisne površine. Oboleli deo lista izumire, postaje suv i lomljiv, pa dolazi do cepanja i krzanja lišca. Zaraza jaceg intenziteta dovodi do sušenja i opadanja lišca. Na mahunama se uocavaju okruglaste, masne pege.

Zaštita: Setva zdravog semena, izbor otpornih sorti za setvu i plodored predstavljaju preventivne mere zaštite. Izbegavati navodnjavanje veštackom kišom. Kao mera hemijske zaštite preporucuje se primena preparata na bazi bakra, kao što je i Ridomil Gold Plus.

Bela trulež pasulja (Sclerotinia sclerotiorum)

Na prizemnom delu biljaka pasulja i boranije formira se vodenasta nekroticna pega. Ona se postepeno širi u dužinu zahvatajuci stablo sa svih strana. U okviru pege formira se paperjasta, belicasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme se osuše. U daljem toku razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najcešce u srži obolelog stabla. Sklerocije ocuvaju vitalnost nekoliko godina.

Zaštita: Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zašticenog prostora predstavlja važnu meru sprecavanja pojave bele truleži. Na otvorenom polju primenjivati plodored, uklanjati zaražene biljke. Efikasna zaštita postiže se fungicidom Switch, preventivnom primenom ili pri pojavi prvih simptoma.

LISNATO POVRCE

Plamenjaca salate (Bremia lactucae)

Od plamenjace je ugrožena proizvodnja salate u svim fazama razvoja biljaka u svim ciklusima gajenja. Kotiledoni listovi mogu biti potpuno zaraženi i pokriveni belicastom prevlakom od spora gljive. Na listu nastaju karakteristicni simptomi u vidu krupnih, uglastih pega, oivicenih glavnim lisnim nervima. One su u pocetku hloroticne, a potom požute i najzad dobijaju mrkocrvenu boju. U uslovima vlažnog vremena sa donje strane lista, u okviru pega, nastaje prevlaka koju cine reproduktivne tvorevine gljive. Gljiva se održava micelijom ili oosporama u zaraženim biljkama i biljnim ostacima.

Zaštita: Zaštita salate od prouzrokovaca plamenjace je dosta specificna, jer se ona rano koristi za ishranu u svežem stanju. Zato preventivnim merama i merama zaštite rasada treba dati najveci znacaj. Za gajenje salate koristiti ocedno zemljište, a setvu izvršiti tako da postoji vece rastojanje u redu i izmedu redova, jer to omogucava bolje provetravanje.

Pri gajenju u zatvorenom prostoru regulisati temperaturu i vlažnost, zalivati tako da se na biljkama dugo ne zadržava voda, azot koristiti u minimalnim kolicinama, izmedu dve setve uništiti sve biljne ostatke. Pri gajenju u polju pridržavati se istih mera fitohigijene. Ostatke salate duboko zaoravati, gajiti salatu u plodoredu, umereno dubriti azotom. Kod osetljivih sorti u uslovima povoljnim za razvoj parazita primenjuju se fungicid, i to vec od momenta obrazovanja prvog stalnog lista. Preporucuje se primena preparata Quadris, Ridomil Gold MZ, Bravo i Folio Gold.

Antraknoza salate (Microdochium panattonianum)

Antraknoza je u poslednje vreme znacajan patogen salate, kod nas. U povoljnim uslovima za razvoj patogena, prohladno i vlažno vreme, štete mogu biti veoma izražene jer dolazi do velikog oštecenja i izumiranja starijeg lišca salate, kako na otvorenom polju, tako i pri gajenju u zatvornom prostoru. Prinos i tržišna vrednost takvih biljaka je umanjena jer se moraju uklanjati spoljni listovi. Prve promene se dešavaju na starijem lišcu salate u vidu sitnih, kružnih i hloroticnih pega. One vremenom postaju nekroticne, a obolelo tkivo u okviru pega se raspada. Takve pege su udubljene. Centar pege je žutosmed sa tamnim oreolom. Na pojedinim mestima dolazi do njihovog spajanja i obrazovanja vecih udubljenja u tkivu. Na glavnom nervu i peteljkama lista salate pege su izduženog oblika i udubljene, tipicne za antraknozu.

Zaštita: Plodored, uklanjane biljnih ostataka, redovno provetravanje objekata da bi se otklonili uslovi za razvoj gljive. Biljke ne saditi gusto kako bi se obezbedilo provetravanje izmedu redova. Pri prvoj pojavi simptoma primeniti Quadris ili Score.

Siva plesan (Botrytis cinerea)

Siva plesan parazitira salatu u svim stadijumima razvoja od setve do berbe, a nakon toga i pri transportu i u skladištu. Prvi nagoveštaj zaraze starijih biljaka je tamna, vodenasta zona u osnovi struka ili lista. Zaraženi listovi su prekriveni sivom micelijom gljive. Kod jako napadnutih biljaka razvijaju se saprofitne bakterije, tako da se unutrašnji listovi pretvore u sluzastu masu.Zaštita: Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zašticenog prostora predstavlja osnovnu meru sprecavanja pojave sive plesni. Tokom prohladnih i oblacnih dana smanjiti zalivanje biljaka i tako sniziti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje. Obolele biljke redovno odstranjivati. Pri primeni fungicida voditi racuna o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja rezistentnosti patogene gljive. Kombinovati preparate razlicitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o maksimalnom broju tretiranja jednim fungicidom. U povoljnim uslovima za pojavu ovog oboljenja preventivno primeniti fungicide.

Efiksana zaštita postiže se preparatom Switch. Sekundarno delovanje na prouzrokovaca sive plesni imaju Bravo i Folio Gold.

Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum)

Bela trulež salate se javlja u zoni korenovog vrata, u delu gde koren izlazi iz zemlje. Na ovom mestu dolazi do meke truleži, pa se pri pokušaju cupanja zaražene biljke ona lako odvaja od korena koji ostaje u zemljištu i nije zaražen. Na delu glavice koji je okrenut prema zemlji cesto se uocava micelija gljive u vidu belih komada vate.

Zaštita: Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zašticenog prostora predstavlja važnumeru sprecavanja pojave bele truleži. Na otvorenom polju primenjivati plodored, uklanjati zaražene biljke. Efikasna zaštita postiže se fungicidom Switch, preventivnom primenom ili pri pojavi prvih simptoma.

LIUKOVICASTO POVRCE

Plamenjaca luka (Peronospora destructor)

U uslovima visoke vlažnosti i povecane toplote na lišcu luka u prolece uocava se prljavo sivoljubicasta prevlaka, koju cine spore parazita. Na mestima infekcije lisno tkivo nekrotira, pa nastaju krace ili duže pege, koje se šire od vrha ka osnovi lišca. Obolelo lišce vene, a kasnije se i suši. Micelija iz obolelog lišca prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama javljaju se zagasite pege, a u slucaju sistemicne zaraze dolazi do truleži citave lukovice.Prvi simptom u slucaju lokalnih infekcija su bledozelene ili žuckaste ovalne ili izdužene pege razlicite velicine na vršnom delu lista ili duž cvetonosnog stabla. U okviru njih parazit sporiliše, pa se obra-zuje sivoljubicasta prevlaka. Zaraženo tkivo nekrotira, na njemu se naseljavaju i neki saprofitini mikroorganizmi. Iz lista patogen do-speva i na vrat glavice, pa su one u skladištu podložne napadu prouzrokovaca truleži.

Zaštita: Za gajenje osetljivih genotipova lukova koristiti ocedno zemljište, a setvu ili sadnju izvršiti tako da postoji vece rastojanje u redu i izmedu redova, jer to omogucava bolje provetravanje. Za sadnju luka izabrati osuncane terene jer brže sušenje lista smanjuje mogucnost infekcije. Parcele sa semenskim i merkantilnim lukom moraju biti veoma udaljene. U gajenju luka ne može se izostaviti primena fungicida protiv prouzrokovaca plamenjace. Primenjuju se Bravo, Folio Gold, Ridomil Gold MZ, Ridomil Gold Plus, Quadris, uz obavezno dodavanje okvašivaca.

Crna pegavost lista luka (Alternaria porri)

Na obolelom lišcu nastaju lokalne pege, najpre žuckaste, a potom tamnomrke, izduženog oblika, cesto po celoj dužini lista ili cvetonosnog stabla. One se vremenom uvecavaju, ali se uvecava i njihov broj, pa tako pokrivaju veliki deo lisne površine. U središnjem delu pege, u uslovima vlažnog vremena, formira se crna prevlaka. Gljiva se održava u obliku micelije i konidije u biljnim ostacima, semenu ili izvodnicama za seme. Konidije se raznose vetrom, vodom, insektima ili prilikom rada na odeci i rukama radnika. Tokom vegetacije ostvari se više ciklusa zaraze,narocito u uslovima cestih kiša i obilne rose.

Zaštita: Višegodišnji plodored i uklanjanje biljnih ostataka doprinose sprecavanja pojave oboljenja. Preporucuje se preventivna primena Bravo, Quadris i Folio Gold, a pri pojavi prvih pega primenjuje se Score.

Trulež glavica i pegavost lista luka (Botrytis spp.)

Nekoliko vrsta gljiva roda Botrytis mogu prouzrokovati oboljenje luka. B. allii i B. squamosa dovode do pegavosti lista. Nastaju sitne belicaste ili žuckaste pege, cesto sa oreolom svetlije boje. B. cinerea dovodi do truleži lukovica na polju ili u skladištu.Zaštita: Plodored, uklanjanje biljnih ostataka ili njihovo duboko zaoravanje su korisne preventivne mere. Osnovna zaštita je upotreba zdravog ili dezinfikovanog semena ili sadnog materijala. Posle vadenja iz zemljišta arpadžik ili lukovice dobro prosušiti na polju, a po potrebi i veštacki dosušiti. U cistom i dezinfikovanom skladištu unositi samo zdrave i neoštecene lukovice. Pri pojavi simptoma oboljenja na listu prouzrokovanih gljivama roda Botrytis primeniti fungicid Bravo, koji se u preventivnom programu zaštite može kombinovati sa preparatom Switch.

Rda luka (Puccinia spp.)

U našim uslovima rda je najcešca na praziluku i belom luku, manje na crnom luku. Simptomi oboljenja se ispoljavaju na listu. U pocetku se formiraju socivaste pustule (plikovi) crvenkastomrke boje, okružene hloroticnim oreolom. Na listu se kasnije javljaju i pustule crne boje, koje se cesto pružaju duž nervature lista. Jacezaraženo lišce se suši i otpada. Mada se lišce može obnoviti dolazi do smanjenja mase lukovice i prinosa.

Zaštita: Luk gajiti u najmanje trogodišnjem plodoredu. Nakon žetve prikupiti i spaliti ostatke da bi se uništio izvor zaraze. Intenzivna primena azotnih dubriva pogoduje jacem razvoju patogena, pogotovu pri nedostatku kalijuma. Preporucuje se primena fungicida Topas. Pri pojavi prvih simptoma rde primeniti Score.

KORENASTO POVRCE

Crna pegavost (palež lišca mrkve) (Alternaria spp.)

Usled sušenja i propadanja lisne mase umanjen je prinos korena, a u semenskoj proizvodnji i prinos semena. Na obolelom lišcu nastaju lokalne pege, tamnomrke boje, nepravilnog oblika, najcešce na ivici lista. Pege se vremenom uvecavaju, ali se uvecava i njihov broj, pa pokrivaju velike deo lisne površine. Samo liske u središtu rozete, tek razvijene iz temenog pupoljka, ne pokazuju simptome infekcije. Lisne peteljke mogu biti prstenasto zahvacene, pa se list suši. Tokom vegetacije ostvari se više ciklusa zaraze, narocito u uslovima cestih kiša i obilne rose.

Zaštita: Plodored u trajanju od dve-tri godine, uklanjane biljnih ostataka i dezinfekcija semena su mere koje doprinose sprecavanju pojave ovog oboljenja mrkve. Preporucuje se preventivna primenapreparata Bravo i Quadris, dok se pri prvoj pojavi simptoma primenjuje Score.

Pepelnica (Erysiphe heraclei)

Pri uslovima povoljnim za razvoj patogena, pri maloj vlažnosti vazduha u plastenickom gajenju mrkve štete mogu biti velike usled sušenja i propadanja veceg dela lisne površine. Simptomi oboljenja se ispoljavaju na listovima i lisnim drškama u vidu bele, rastresite, brašnaste prevlake na licu i nalicju listova. Inficirani listovi zadržavaju zelenu boju, ubrzo postaju hloroticni i na kraju vegetacije obicno, ali ne i uvek, nekrotiraju.

Zaštita: Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive imaju veliki znacaj u suzbijanju parazita. Uništavati žetvene ostatke ili iste duboko zaoravati i primenjivati plodored. U uslovima povoljnim za razvoj parazita koristiti Topas ili Score.

Siva pegavost lista celera i peršuna (Septoria spp.)

Pricinjava znatne štete jer dovodi do izumiranja lišca i umanjenog porasta korena. Štetnost je posebno izražena u klijalištima gde, u slucaju ranih infekcija, izaziva uginuce mladih biljaka Pocetni simptomi bolesti na razvijenom lišcu su u vidu sitnih, hloroticnih pega. U okviru njih tkivo nekrotira i postaje mrko, sa mrkocrvenim rubom i hloroticnim oreolom. Pege su okruglastog ili nepravilnog oblika, sitne, 2 – 3 mm ili dosta krupne, do 10 mm, a spajanjem postaju vece, cesto zahvatajuci celu površinu, narocito donjih listova.

Zaštita: Dezinfekcija semena i plodored su najznacajnije preventivne mere. Primena fungicida je preventivna ili pri pojavi simptoma (Quadris, Score). Dobri rezultati u zaštiti celera od lisne pegavosti postižu se primenom preparata Bravo i Quadris.

Pegavost lista cvekle (Cercospora beticola)

Kod nas se cesto javlja i usled oštecenja lisne površine znacajno smanjuje prinos korena cvekle. Simptomi se najpre uocavaju na starijem, razvijenom lišcu u vidu sitnih, okruglih i sivkastih pega, oivicenih mrkocrvenim rubom. Sa nalicja lista u okviru pega razvija se siva navlaka. Tkivo u okviru pega nekrotira, cesto ispada pa se kao sekundarni simptom javlja šupljikavost lišca. Broj pega na jednom listu može da bude nekoliko stotina. Sa starošcu lišca pege se uvecavaju, zahvataju veci deo lisne površine i dolazi do njegovog sušenja. Biljke sa uginulom lisnom masom formiraju novo lišce posle prvih kiša.

Zaštita: Plodored u trajanju od 2 godine, uklanjane biljnih ostataka i upotreba zdravog semena ili njegova dezinfekcija su mere koje doprinose sprecavanju pojave ovog oboljenja cvekle. Zaštitu obavljati fungicidima Bravo i Score.

ŠTETOČINE POVRĆA

Lisne vaši (Myzus persicae, Aphis gossypii, Aphis fabae, Macrospiphum euphorbiae, Brevicoryne brassicae, ...)

Lisne vaši oštecuju povrtarske biljke vec u prvim fazama razvoja. Vrlo brzo formiraju kolonije na napadnutim biljkama, i to obicno na mladim biljnim delovima gde je najintenzivnija cirkulacija biljnih sokova. Pored direktnog štetnog delovanja ovi insekti su prenosioci mnogih biljnih virusa, a prilikom sisanja biljnih sokova luce šecere (“medna rosa”), na kojima se razvijaju tzv. gljive cadavice. Vecina lisnih vaši su polifagne štetocine oštecujuci veliki broj vrsta gajenih biljaka, a održavaju se i na korovima. Suzbijanje lisnih vaši, kada se vec pojave, efikasno je samo primenom hemijskih sredstava. Zimsko prskanje vocaka i suzbijanje korova u širem podrucju doprinosi kasnijoj pojavi i smanjenju brojnosti ovih insekata.U cilju suzbijanja lisnih vaši može se primeniti veci broj insekticida, kontaktnog i sistemicnog dejstva, a njihovu upotrebu treba uskladiti sa berbom plodova.

Suzbijanje: Preporucuju se sve preventivne mere i mere higijene polja koje doprinose smanjenju brojnosti ovih štetnih insekata. Insekticide primeniti preventivno ili najkasnije pri prvoj pojavi primeraka lisnih vaši. Preporucuje se preventivna primena sistemicnog insekticida Actara, preko zemljišta zalivanjem biljaka ili folijarno, kao i kontaktnih insekticida Actellic, Chess i Karate Zeon.

Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum)

Bela leptirasta vaš predstavlja jednu od najštetnijih vrsta insekata na gajenim biljkama u zatvorenom prostoru. Prouzrokuje velike štete u usevu paradajza, krastavca, paprike, salate i vecem broju ukrasnih biljaka. Održava se od proleca do jeseni na nizu gajenih i korovskih biljaka na otvorenom polju, a u staklenicima tokom cele godine. Reprodukcija bele vaši, u povoljnim klimatskim uslovima, odvija se tokom cele godine. Tokom ishrane dolazi do lucenja “medne rose”, pa se na listovima i plodovima sekundarno javljaju gljive cadavice.

Suzbijanje: Pri suzbijanju ove štetocine nastojati da se uništi u samom pocetku pojave jer je kasnije suzbijanje otežano iz nekoliko razloga: istovremeno prisustvo svih razvojnih stadijuma nejednake osetljivosti prema insekticidima, zbog voštanog štita koji obavija telo larvi i lutke vecina insekticida su nedovoljno efikasni za ove razvojne stadijume, preklapanje nekoliko generacija, brzi razvoj rezistentnosti prema cesto korišcenim insekticidima. Kasnijim suzbijanjem, kada je populacija štetocine velika, samo se za kratko vreme smanji jacina napada. Pri kraju proizvodnog ciklusa, u uslovima kratkih vremenskih intervala izmedu berbi, koristiti iskljucivo insekticide kratke karence. Efikasna je primena insekticida Actara preko zemljišta ili folijarno i Actellic. Kasnije se upotrebljavaju Chess i Karate Zeon, koji imaju dobro delovanje na odrasle insekte.

Lisni mineri (Liriomyza spp.)

Lisni mineri su sitni insekti, iz reda muva. Štete cine larve koje žive izmedu dva površinska sloja lišca i hrane se lisnim tkivom. Oštecuju listove plodovitog povrca, paradajza, paprike i krastavca. Mineri mogu u znatnoj meri oštetiti i listove luka. Napad se poznaje po pojavi karakteristicnih hodnika ili mina, koje mogu biti vidljive i sa lica i sa nalicja lista. Oblik i položaj mina osoben je za svaku vrstu. U staklenickim uslovima znatno umanjuju lisnu asimilacionu površinu navedenih biljaka.

Suzbijanje: Za suzbijanje minera koristiti insekticide Vertimec ili Karate Zeon, u vreme leta odraslih insekata, odnosno u vremepolaganja jaja. Kratko nakon polaganja jaja, ali pre ubušavanja gusenice u list primeniti Match. On ima ovicidno delovanja na sprecavanje piljenja gusenica iz položenih jaja

Duvanski trips (Thrips tabaci) Cvetni trips (Frankliniella occidentalis)

Ovo su mali insekti, mekog i izduženog tela, velicine 1 do 2 mm. Oštecenja lista ishranom tripsa manifestuje se pojavom belicastih pega sa mnoštvom crnih tackica. Vrlo cesto stradaju listovi paradajza, paprike i drugog plodovitog povrca u zašticenom prostoru. Na listovima kupusa tripsi izazivaju pojavu malih kvržica tamnije boje. Ishranom oštecuju i delove cveta gajenih i ukrasnih biljaka. Osim direktnih šteta, nastalih zbog sisanja biljnih sokova, neki tripsi su poznati i kao prenosioci virusa. U zašticenom prostoru tripsi se mogu razmnožavati tokom cele godine, a u nepovoljnim uslovima njihov razvoj znatno je usporen.

Suzbijanje: Obavlja se u okviru mera suzbijanja drugih štetocina, bele leptiraste vaši, lisnih vaši, minera. Ako nije potrebno suzbijati druge štetne insekte suzbijati tripse insekticidima sistemicnog delovanja Actara, regulatorom razvoja insekata, kao što je Match ili insekticidima Vertimec i Karate Zeon. Tripse suzbijati preventivno, pri pojavi prvih primeraka, kasnije mere suzbijanja, u uslovima prenamnoženja populacije štetocine, nemaju zadovoljavajuci efekat.

Grinje (Tetranychus urticae)

U objektima zašticenog prostora grinje napadaju sve vrste povrca i cveca koje se kod nas gaji. Pri nepovoljnim mikroklimatskim uslovima skupljaju se u manje ili vece grupice na zaklonjenim mestima, kao što su konstrukcije staklenickih objekata ili delovi biljaka, gde prezimljavaju. Sa porastom temperature prelaze na zeljaste biljne delove gde pocinju sa ishranom i polaganjem jaja. Ukupno razvice obavi se za dve sedmice što znaci da se tokom godine realizuje i do 21 generacija koje se medusobno preklapaju. Simptomi napada grinja su vrlo karakteristicni i lako se uocavaju. Sisajuci sokove oštecuju celije, što se manifestuje pojavom belih tackica. Pri vecem broju uboda list izgleda kao mramoran. Pri još jacem napadu tackice se spajaju, pa ceo list žuti i suši se. Na nalicju napadnutog lista grinje ispredaju paucinu.

Suzbijanje: Zbog kontaktnog delovanja akaricida i položaja grinja pretežno na nalicju listova prskanje mora biti dobro izvedeno. Potrebno je što bolje isprskati nalicje listova što se postiže pumpama visokog pritiska, koje stvaraju fine kapljice, uz utrošak velikih kolicina vode. Osim biljaka treba oprskati i konstrukciju objekata i cevi za grejanje. Zbog sposobnosti brzog prenamnožavanja potrebna je preventivna primena akaricida u intervalu 10-12 dana. Pri pojavi grinja interval primene akaricida je 5-7 dana. Primenjuje se Actellic i Vertimec. U cilju sprecavanja pojave rezistentnosti grinja potrebno je koristiti još jedan akaricid drugog mehanizma delovanja.

Lisne sovice (Mamestra spp.) Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) Kukuruzna sovica (Ostrinia nubilalis)

Lisne sovice se povremeno pojavljuju u jakom intenzitetu napadajuci biljke u staklenicima i plastenicima, posebno gde je izražena visoka vlažnost koja pogoduje razvoju jaja i mladih larvi. Gusenice se na biljkama hrane izgrizajuci list, po cemu su i dobile ime. Imaju telo zelene ili smede boje, zavisno od hrane, suženog prema glavi, a mogu da narastu i do 40 mm. Pamukova sovica je polifagna štetocina koja pojedinih godina nanosi velike štete usevu kukuruza, soje, suncokreta, ali i paradajza, paprike, pasulja, boranije. Štete nanosi gusenica koja se hrani lišcem, ali se ubušuje i u plod i hrani njegovim sadržajem prljajuci ga izmetom. Osim ove direktne štete, plodovi ošteceni ubušivanjem gusenice podložni su brzoj truleži. Ošteceni plodovi nisu pogodni za preradu. Gusenice su vrlo proždrljive, dužine 3–4 cm, osnovne zelenkaste, žuckaste ili belobraon boje. Štetocina slicna pamukovoj je i kukuruzna sovica.

Suzbijanje: U periodu polaganja jaja leptira lisnih sovica, kao i u vreme piljenja gusenica preporucuje se primena preparata Match, regulatora razvoja insekata. Gusenice lisnih sovica ovim preparatom suzbijati dok su manje, dužine 20 do 25 mm. Tada se može koristiti i Karate zeon. Na biljkama kupusa ove insekticide primenjivati uz dodatak okvašivaca. Suzbijanje pamukove i kukuruzne sovice izvodi se primenom navedenih insekticida u mladim stadijumima razvoja gusenice.

Buvaci (Phyllotreta spp.)

Buvaci su sitni tvrdokrilci, sjajnih boja, crne, plave ili zelene. Neke vrste su jednobojne, a neke imaju uzdužnu prugu na svakom od dva pokrioca. Zadnje nogu su prilagodene za skakanje, pa se krecu brzim skokovima sa biljke na biljku. Štetu cine odrasli insekti koji grickaju list stvarajuci brojne rupe na njemu, pa pri jacem napadu lišce usled brojnih rupica podseca na sito.Ovi insekti prezime u stadijumu imaga u zemljištu. U prolece, kada je temperatura preko 180C, intenzivno lete, pare se i polažu jaja na biljke ili u zemljište. Ispiljene larve nisu štetne. Krajem proleca pojavljuju se mladi insekti koji prave najvece štete. Pojavi i razvoju buvaca pogoduje toplo i suvo vreme. Imaju jednu generaciju godišnje.

Suzbijanje: Zbog velikih šteta, koje mogu nastati za kratko vreme, buvaci se suzbijaju primenom insekticida. Zemljišna primena preparata Actara ima dugotrajno delovanje i protiv ovih štetocina. Pri pojavi prvih oštecenja od ovih insekata preporucuje se folijarna primena Karate Zeon, uz dodatak okvašivaca.

Kupusari (Pieris spp.)

Kupusari, veliki (Pieris brassicae) i mali (P. rapae), su leptiri belih krila, sa tamnim uglovima i mrljama na prednjem paru krila. Gusenice su žuckasto zelene, sa crnim pegama i retkim dlakama, velicine i do 50 mm. Gusenice malog kupusara su zelenkaste sa žuckastom prugom, velicine i do 30 mm.Štete pricinjavaju gusenice koje izgrizaju lisno tkivo, ostavljajuci samo glavni nerv. Obzirom da leptiri odlažu jaja u gomilicama na nalicju lista, to se na jednoj glavici može pojaviti veliki broj gusenica, koje se hrane 3-4 sedmice Za kratko vreme od listova ostaju samo peteljka i glavni nervi. Kupusari imaju 2 do 3 generacije tokom godine.

Suzbijanje: U periodu polaganja jaja, kao i u vreme piljenja gusenica preporucuje se primena preparata Match, regulatora razvoja insekata. Gusenice suzbijati dok su manje, jer su tada osetljivije na insekticide. Preporucuje se i folijarna primena Karate Zeon. Na biljkama kupusa ove insekticide primenjivati uz dodatak okvašivaca.

Krompirova zlatica (Leptinorsa decemlineata)

Ovo je tvrdokrilac cija larva cini štete hraneci se lišcem veceg broja gajenih i korovskih biljaka. Kod nas je jedna od glavnih štetocina krompira, a omiljena hrana krompirove zlatice su i list plavog patlidžana i paradajza. U zemljištu prezimi odrasli insekt. U prolece, obicno krajem aprila ili pocetkom maja, aktiviraju se prezimela imaga, kratko se dopunski hrane kada ne nanose vece šteta, pa polažu narandžasta jaja u grupicama na nalicju lista. Razvoj jaja traje od 5 do 15 dana, zavisno od temperature. Iz jaja se pile narandžasto crvene larve sa crnom glavom i nogama. Na bokovima imaju dva reda crnih tackica. Stadijum larve traje od 14 do 21 dan. Ispiljene larve imaju nekoliko presvlacenja do odlaska u zemljište. Posle desetak dana pojavljuje se odrasli insekt. Najvece štete cine larve hraneci se grickanjem lista. Za veoma kratko vreme pri jakom napadu mogu da izazovu golobrst.

Suzbijanje: Veoma je važno odrediti pravi termin suzbijanja. Pogrešno je primeniti insekticid kada se pojavljuju odrasli insekti iz zemljišta. To je opravdano samo ako je napad izuzetno jak. Zlatica se suzbija u stadijumu larve koja je i najosetljivija na insekticide. Pri izboru insekticida treba imati u vidu da krompirova zlatica vrlo brzo razvija rezistentnost na insekticide. Preporucuje se zemljišna ili folijarna primena insekticida Actara ili regulatora razvoja insekata, preparata Match u vreme polaganja jaja ili piljenja gusenica.

Muve povrtarskih biljaka (lukova, mrkvina, kupusna)

Odrasli insekti ovih štetocina su dvokrilci, slicni domacoj muvi. Ženke polažu jaja na korenov vrat ili prizemni deo biljaka luka, mrkve ili kupusa. Štete cine larve koje se ubušuju u biljku i hrane se unutrašnjim sadržajem. Pored direktnih šteta usled ishrane ove štetocine otvaraju puteve za prodiranje gljiva i bakterija, prouzrokovaca truleži biljaka. Napadnute biljke propadaju na polju ili se teško cuvaju i propadaju u skladištu.

Suzbijanje: Od hemijskih mera zaštite preporucuje se unošenje granuliranog zemljišnog insekticida Force, pred setvu ili sadnju. Force se kao konatktni insekticid može koristiti i u usevu mladog povrca (luka, mrkve i krompira), jer se ne usvaja u biljku, pa nema opasnosti od štetnih ostataka. Ako nije izvršeno unošenje ovog insekticida, biljke se mogu zalivati u doba leta muve uz istovremeno prskanje. Cilj je da se uništi imago pre polaganja jaja ili da se unište jaja i larve pre ubušivanja u biljku. Kasniji tretmani, kada se larva vec nalazi u biljci nemaju efekat na ove štetocine. Za zalivanje i prskanje preporucuje se sistemicni insekticid Actara. Preparat se ne sme koristiti zalivanjem i prskanjem u usevu mladog luka i mrkve.

Nematode korenovih gala

Ove nematode su veci problem pri gajenju biljaka u zašticenom prostoru, gde su pogodni uslovi, odnosno veca temperatura i vlažnost zemljišta, u odnosu na otvorene površine. Najvece štete su na paradajzu, paprici, krastavcu, salati. Napadnute biljke usled oštecenja na korenu zaostaju u porastu, venu i suše se. Kada se izvadi koren na njemu se uocava veliki broj kvržica ili gala u kojima se nalaze nematode. Velicina gala varira od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Povredom korena na mestu ubušivanja nematode „otvaraju vrata“ za ulaz zemljišnih patogenih gljiva.

Suzbijanje: Plodored kombinovati sa merama povremenog isušivanja zemljišta, posebno u vreme kada u objektima nema useva. Hemijsko suzbijanje obavlja se unošenjem u zemljišta preparata Nemathorin.

Štetocine u zemljištu(grcice, žicnjaci, podgrizajuce sovice, rovac)

Larve gundelja se nazivaju grcice, zbog zgrcenog oblika tela. To su larve tvrdokrilaca gundelja koji se pojavljuju pocetkom maja kada imaju period rojenja i parenja. Tada se hrane lišcem vocaka i drugih lišcara i polažu jaja u zemlju. Iz jaja se pile larve, grcice, dužine i do 6 cm. Stadijum larve traje 2-4 godine. Za to vreme hrane se semenom i korenom povrtarskih biljaka. Larve skocibuba se nazivaju žicnjaci zbog izgleda tela koje je dugo i tanko, žuckaste boje, pa podseca na komad žice. Gusenice podgrizajucih sovica, kojih ima nekoliko vrsta, nagrizaju prizemni deo biljke sasvim uz površinu zemljišta ili nešto iznad. Gusenice su sive boje, teško uocljive na zemljištu, glatkog tela, a pri dodiru se smotaju u kolut. Aktivne su pred vece ili tokom noci, pa ih je teško videti jer danju miruju na skrovitim mestima. Napadnute biljke zbog oštecenja sudovnog sistema žute i suše se ili su potpuno pregrižene.Rovac je veliki insekt dužine do 5 cm, žuto smede boje sa izraženim prednjim nogama za kopanje. Larve su slicne odraslom obliku, nešto manje. Rovac pregriza koren i korenov vrat biljaka u polju, u staklenicima i plastenicima ili toplim lejama gde dospeva stajskim dubrivom. Ovo je cesta i opasna štetocina skoro svih povrtarskih biljaka. Velike štete nastaju pri proizvodnji rasada u toplim lejama ili plastenicima pocetkom proleca, kada rovac na ovim mestima nalazi povoljnu temperaturu.

Suzbijanje: Tokom setve ili rasadivanja povrtarskih biljaka preporucuje se primena zemljišnog insekticida Force, u zonu redova. Pored kontaktnog delovanja deluje i repelentno (odbijajuce) zbog dobre isparljivosti.

SUZBIJANJE KOROVA U POVRĆU

Na prinos i kvalitet povrca u manjoj ili vecoj meri utice prisustvo korova, jer smanjuju snabdevanje biljaka vodom i hranljivim sastojcima, poboljšava uslove za pojavu bolesti. Na njihovim podzemnim ili nadzemnim delovima održavaju se brojne štetocine a korovi svojim semenom kontaminiraju seme povrtarskih biljaka, otežavaju upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Veci broj korovskih vrsta identifikovan je kao domacin nekih patogenih virusa, gljiva i fitoplazmi, znacajnih oboljenja povrtarskih biljaka. Savremene mere borbe protiv korova obuhvataju agrotehnicke (obrada zemljišta, zastiranje zemljišta) i hemijske mere (primena herbicida).

Izbor herbicida zavisi iskljucivo od spektra korovske vegetacije na odredenoj parceli, stanja zakorovljenosti useva i stepena razvica korova.

U pocetnim fazama razvoja povrtarske biljke su, posebno one koje se ne gaje u kontrolisanim uslovima preko rasada, veoma osetljive na štetno delovanje korova i mogu delimicno ili potpuno biti uništene pri velikoj zakorovljenosti. Primena herbicida za suzbijanje korova vrši se tretiranjem zemljišta ili nadzemnih delova biljaka korova. Primenom totalnih kontaktnih herbicida Gramoxone i Reglone Forte pre setve ili sadnje u cilju uništavanja vec formirane korovske vegetacije, omogucava se lakša priprema zemljišta i setva ili sadnja povrca. Navedeni herbicidi mogu da se koriste i nakon setve, ali pre nicanja u cilju suzbijanja korova koji su nikli pre semena gajene biljke. Ova mera se cesto preporucuje i koristi pri proizvodnji rasada, posebno povrtarskih biljaka cije seme sporo nice (mrkva, celer) ili je nicanje otežano usled drugih faktora. Važno je napomenuti da se ne sme oštetiti klica klijanaca, pa se sa najvecom pažnjom mora odrediti vreme primene navedenih neselektivnih herbicida. Ovi herbicidi se mogu koristiti i za suzbijanje korova tokom vegetacije, ali tretiranjem samo zone izmedu redova, korišcenjem podesnih štitnika na rasprskivacu prskalice, da ne bi došlo do zanošenja preparata na gajene biljke.

Suzbijanje velikog broja travnih korova i nekih širokolisnih u vecini povrtarskih useva sa uspehom se može obaviti herbicidom Dual Gold, primenom nakon setve, a pre nicanja useva i korova. Travni korovi u usevu povrtarskih biljaka suzbijaju se folijarnim herbicidom Fusilade Forte. Zbog izražene selektivnosti prema širokolisnim kulturama, bez rizika se može primeniti u svim povrtarskim usevima za suzbijanje širokog spektra travnih korova.

Preuzeto iz brošure "Zaštita povrca" ljubaznošcu Syngenta Yugoslavia d.o.o.