MOGUÆNOST INTENZIVIRANJA VOÆARSKO-POVRTARSKE PROIZVODNJE
Prof. dr Radoš Pavloviæ, Dr Gorica Paunoviæ, doc.
Dr Ljiljana Boškoviæ-Rakoèeviæ, doc.
Agronomski fakultet, Èaèak

Osnovni zadatak i cilj savremene poljoprivrede je intenziviranje biljne proizvodnje pri èemu se posebni znaèaj daje kvalitetu hrane, što utièe na normalan razvoj i zdravlje èoveka. Ogranièavajuæi faktor za intenziviranje biljne proizvodnje je èinjenica da je sve manje obradivih površina na kojima se hrana može proizvoditi, a istovremeno je broj stanovnika u stalnom porastu. Ova èinjenica zahteva da se na veæ postojeæim površinama uz savremenu tehnologiju proizvodnje ostvaruju veæi prinosi i bolji kvalitet. Proizvodnja voæa i povræa zauzima znaèajno mesto u proizvodnji hrane, a ona je u punoj meri zastupljena u strukturi potrošnje i ishrani ljudi. Proizvodnja povræa predstavljajednu od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje, što se izražava velièinom prinosa po jedinici površine i ostvarenim ekonomskim efektom. Istovremeno, povrtarstvo omoguæuje intenzivno korišæenje zemljišta, a to se postiže primenom pravilne plodosmene i smenjivanjem dve do tri vrste tokom sezone, bilo na otvorenom polju ili u zaštiæenom prostoru. Posebno je znaèajna proizvodnja u zaštiæenom prostoru koja omoguæuje gajenje povræa u periodu kada vremenske prilike to ne dozvoljavaju na otvorenom polju, a pristizanje proizvodaje u vreme kada vlada deficit za svežim povræem (zima i rano proleæe). Time se postiže kontinuitet u snabdevanju tržišta svežim povræem, što utièe na pravilnu ishranu stanovnika, jer povræe ima velika hranljivo-lekovita svojstva. Intenziviranje voæarske proizvodnje podrazumeva usavršavanje ove proizvodnje, od klasiènih ekstenzivnih i poluintenzivnih sistema do sistema gajenih «na dohvat ruke», koju karakteriše intenzivan i visokointenzivan nivo proizvodnje. U tom pogledu moraju se slediti tendecije smanjenja visine habitusa, poveæanje broja stabala po jedinici površine, gajenjem voæaka sa veæim rastojanjem izmeðu redova i malim rastojanjem u redu. Za realizovanje postavljenih zahteva od posebnog znaèaja je izbor adekvatne kombinacije sorta/podloga. U tom sluèaju, voæarstvo neæe biti samo najatraktivnija grana biljne proizvodnje, veæ i najprofitabilnija grana. Da bi se takva predviðanja potpuno ostvarila, i još više poveæala profitabilnost po jedinici površine, primeniæe se intenzivan i visoko intenzivan sistem gajenja voæaka sa gajenjem povrtarskih kultura u meðurednom prostoru, što predstavlja okosnicu savremene hortikulturne proizvodnje. Kombinovana voæarsko-povrtarska proizvodnja obezbeðuje egzistenciju proizvoðaèu i na relativno malim proizvodnim površinama, pa je ostvareni prihod po jedinici površine daleko veæi, u odnosu na druge vidove biljne proizvodnje. Takoðe, kombinovanje voæarske i povrtarske proizvodnje obezbeðuje povraæaj sredstava uloženih u voæarsku proizvodnju, ostvarenim prihodom od povrtarskih kultura, u prvim godinama po zasnivanju, do pune rodnosti voæaka. To je naroèito znaèajno u prve tri godine po sadnji, jer u tom periodu voæke tek poèinju da raðaju. Malo je literaturnih podataka 0 problematici kombinovane voæarsko-povrtarske proizvodnje. Veæina autora smatra da je meðuredni prostor u voænjacima slabo iskorišæen. Ove èinjenice, a i sama tendencija širenja u praksi kombinovanja ovih proizvodnji, opredelila nas je za ova prouèavanja, tako da je i sam cilj ovog rada bio prouèiti moguænosti zajednièkog gajenja voæarskih i povrtarskih kultura.

Sl. 1 Intenzivno voæarsko-povrtarska proizvodnja (jabuka-kupus)

Sl. 2 Voæarsko-povrtarska proizvodnja (jabuka-kupus, karfiol)

KOMBINOVANA VOÆARSKO-POVRTARSKA PROIZVODNJA
Kombinovana voæarsko-povrtarska proizvodnja je interesantna za prouèavanje sa više aspekata: iskorišæavanja hranljivih materija iz zemljišta, održavanja meðurednog prostora, problema zaštite, ekonomskih efekata, i dr. Postizanje visokih prinosa i dobrog kvaliteta plodova voæa neposredno zavisi i od naèina održavanja i od iskorišæavanja zemljišta u voænjacima. Zemljište se može održavati na više naèina (jalovi ugar, ledina, malèiranje, gajenje uzrodica), što zavisi od više èinilaca, prvenstveno od klimatskih faktora, nadmorske visine, ekspozicije terena, tipa zemljišta, starosti voænjaka i stepena intenzivnosti proizvodnje.
Naèin održavanja zemljišta u meðurednom prostoru voæaka, pored ekonomske rentabilnosti mora omoguæiti normalan rast i razvoj voæaka, funkcionisanje njihovog korenovog sistema, primenu mehanizacije za razne operacije u tehnologiji proizvodnje voæaka, i dr. Jedan od naèina koji obezbeðuje najveæe ekonomske efekte i koji u praksi poslednjih godina ima tendenciju širenja je uzgoj povrtarskih biljaka u meðurednom prostoru voæaka, što u velikoj meri poveæava ekonomske efekte. Istovremeno gajenje povrtarskih i voæarskih vrsta na istoj površini moguæe je samo na plodnim zemljištima. To podrazumeva povoljnu strukturu i kiselost zemljišta i dobru obezbeðenost zemljišta sa osnovnim hranljivim materijama. Ovo je od posebnog znaèaja, jer svojim prinosom i voæarske i povrtarske biljke iznose velike kolièine hraniva. Uneta hraniva moraju biti u pristupaènom obliku, jer povræe ima slabije razvijen korenov sistem i kratak vegetatacioni period. Meðutim, nezamislivo je organizovati takvu proizvodnju bez unošenja stajnjaka ili nekog drugog organskog ðubriva, jer su to potpuna ðubriva i u sebi sadrže osim makro i mikroelemente, a povoljno utièu na strukturu zemljišta i sadržaj humusa. U tom smislu, pre zasnivanja ovih zasada neophodno je uraditi kompletnu analizu zemljišta koja æe pokazati trenutno stanje i potrebe za eventualnim popravkama tog zemljišta.
U tehnologiji gajenja, ðubrenje kao tehnološka operacija može ispoljiti maksimalni efekat pri kombinovanju ove dve proizvodnje. Postoje velike razlike u ðubrenju višegodišnjih i jednogodišnjih kultura. Mineralna ishrana voæaka se odlikuje nizom specifiènosti, jer voæke iz zemljišta usvajaju veliku kolièinu biogenih elemenata i time se stalno osiromašuje zemljište, pa u cilju postizanja visokih, redovnih i kvalitetnih prinosa zemljištu treba vratiti, u obliku ðubriva, onu kolièinu hraniva koja su izneta prinosima, ali i rezidbom kao redovnom pomotehnièkom merom. Gajenjem povrtarskih biljaka u meðurednom prostoru neophodno je èešæe unositi organska i mineralna ðubriva u zemljište, èime se ujedno i pruža moguænost da se isprave eventualne greške u ðubrenju nastale u periodu zasnivanja zasada. U voæarstvu je veoma teško precizno dozirati ðubriva, u kolièinama koje se mogu smatrati kao optimalne. U veæini sluèajeva unesu se veæe kolièine, pa se gajenjem povræa u meðurednom prostoru stvaraju uslovi da ta hraniva budu usvojena i bolje iskorišæena od strane gajenih biljaka. Na taj naèin se spreèava moguæi gubitak hraniva ili njihovo eventualno usvajanje od strane korovskih biljaka kojima se ne dozvoljava rast i razvoj gajenjem povrtarskih biljaka u meðurednom prostoru.
Problem naèina održavanja zemljišta dominantan je u voænjacima gde se sadnja obavlja na veæe meðuredno rastojanje (4 m i više), kao što su: jabuka, kruška, šljiva, višnja, kajsija, orah. U mladim voænim zasadima, u cilju boljeg iskorišæavanja zemljišta, do plodonošenja i pune rodnosti se mogu uzgajati i neki meðuusevi. Gajenjem meðuuseva smanjuje se kolièina vode i hranljivih materija u zemljištu, što može predstavljati ogranièavajuæi faktor njihovog uzgoja. Takoðe, njihovo gajenje ne sme ometati blagovremeno izvoðenje radova u voænjaku: zaštitu, formiranje uzgojnog oblika i druge tehnološke operacije.

Sl. 3 Intenzivno voæarsko-povrtarska proizvodnja (jabuka-krastavac)

Sl. 4 Visoko-intenzivno voæarsko-povrtarska proizvodnja (jabukasalata na foliji)

Najveæi ekonomski efekat se postiže gajenjem povræa kao medjuuseva umeðurednom prostoru voæaka, koje pripadaju grupi korisnih meðukultura. Navedene vrste neæe imati negativni uticaj na voæke, prvenstveno problem zasene, i dr. veæ æe u veæini sluèajeva ispoljiti pozitivne uticaje. Takve su: grašak, bob, boranija, pasulj, krastavac, dinje, lubenice, salata, spanaæ, crni i beli luk, kupusnjaèe, paradajz, paprika, mrkva, peršun (lišæar i korenaš), i dr.
U zavisnosti od podruèja gde je zasnovan voænjak gaje se razlièite povrtarske vrste, shodno njihovim zahtevima za uslovima uspevanja. U našoj zemlji, gotovo sve površine pod voænjacima (oko 95%) nalaze se u individualnom sektoru i to uglavnom u brdsko-planinskom podruèju. Imajuæi u vidu da više od polovine teritorije Srbije pripada brdsko-planinskom podruèju, koje nije dovoljno iskorišæeno, nameæe se potreba veæeg iskorišæenja istih za rentabilnu i kvalitetnu proizvodnju. U navedenim uslovima mogu se gajiti gotovo sve kontinentalne vrste voæaka i na taj naèin ostvariti znaèajna finansijska sredstva. U brdsko-planinskom podruèju moguæe je kombinovati voæarsku i povrtarsku proizvodnju, pri èemu se od povrtarskih kultura mogu gajiti: krompir, pasulj, kupusnjaèe, crni i beli luk, mrkva, peršun (lišæar), i dr.
Ogranièavajuæi faktor za gajenje navedenih vrsta predstavlja moguænost navodnjavanja. Poznato je da povræe zahteva dosta vlage pa se na ovim terenima u uslovima suvog ratarenja postižu niži prinosi, osim u godinama sa povoljnim rasporedom padavina. S obzirom da je na terenima sa veæom nadmorskom visinom i izrazitim nagibom prisutna velika opasnost od pojave erozije, koja se poveæava sistemom obrade zemljišta za meðuuseve, treba biti obazriv pri izboru povrtarske kulture. U ovim uslovima nesmetano se može gajiti peršun lišæar, koji smanjuje opasnost od pojave erozije.

Sl. 5 Visoko-intenzivno voæarsko-povrtarska proizvodnja (jabuka-krompir)

Sl. 1 Intenzivno voæarsko-povrtarska proizvodnja (jabuka-kupus)

Na ravnièarskim terenima veæe su površine pod voænjacima gde se vrši navodnjavanje (nekim od naèina), posebno u voænjacima sa intenzivnom proizvodnjom gde ova agrotehnièka mera predstavlja nezaobilaznu investiciju i garant sigume i visokorentabilne proizvodnje. To je još jedan od opravdanih razloga za kombinovanje povrtarske i voæarske proizvodnje, jer navodnjavanjem se osiguravaju povoljni uslovi za povrtarsku proizvodnju u okviru voæarske, a gajenje povræa obezbeðuje vraæanje uloženih sredstava u voæarsku proizvodnju, posebno u prvim godinama po zasnivanju.
S obzirom da u ovim agroekološkim uslovima postoji moguænost navodnjavanja, a nema opasnosti od pojave erozije, proširuje se spektar izbora povrtarskih vrsta za gajenje u meðurednom prostoru, kao što su: krastavac, dinje, lubenice, paradajz (posebno industrijski zbog habitusa), paprika, salata i dr.
Zajednièkim gajenjem voæarskih i povrtarskih kultura, sistemom obrade zemljišta za proizvodnju povræa i njihovom tehnologijom proizvodnje rešava se sve prisutniji i problem zakorovljenosti voænjaka. Jedan od problema na koji treba obratiti pažnju pri ovoj proizvodnji je prilagodjavanje rastojanja setve i sadnje povrtarskih vrsta, u okviru meðurednog prostora, nesmetanom prolasku mehanizacije, prvenstveno za sve tehnološke operacije koje se izvode u voænjaku. Takoðe, pri izboru povrtarske vrste pažnja se mora obratiti i na prilagoðavanje programa zaštite voæarskih i povrtarskih kultura.