|
GAJENJE ZAÈINSKOG I LEKOVITOG BILJA
MORAÈ - FOENICULUM VULGARE MlLL.
Moraè se uglavnom gaji radi plodova iz kojih se dobija
etarsko ulje, mada se negde koristi i kao salata. U ove biljke postoje
jednogodišnje i višegodišnje odlike, ali višegodišnje sadrže
veæu kolièinu etarskog ulja od jednogodišnjih, pa su znaèijnije za
gajenje. Pored etarskog, u plodovima moraèa nalazi sejoš 12- 18
% masnog ulja, 4 - 5 % šeæera i 16 - 21% belanèevina.
Etarsko ulje moraèa je bezbojno ili malo žuækasto, prijatnog
mirisa, blagog ukusa, u poèetku sladunjavo a docnije nagorko. U
etarskom ulju glavni sastojak je anetol (50 - 70%). U medicini se
koristi kao sredstvo za popravljanje mirisa, za èajeve i za jaèanje
apetita. U narodnoj medicini ceo nadzemni deo ove biljke koristi se
kao lek protiv bolova i grèeva u stomaku. Plodovi ove bi1jke koriste
se i u pekarstvu. Posle odvajanja etarskog ulja, uljane pogaèe
upotrebljavaju se za ishranu stoke kao krepka hrana. Etarsko ulje
ove biljke koristi se i u veterini i kozmetièkoj industriji.
Postoje dve odlike ove biljke: jednogodišnja i višegodišnja.
Za gajenje znaèajnije su višegodišnje odlike moraèa. Jednogodišnji
moraè, odlikuje se vretenastim korenom, slabo razgranatim
stablom visine do 80 sm. Nasuprot jednogodišnjem, višegodišnji
moraè ima moæno razvijen vretenast koren, iz kojeg
izbija veæi broj razgranatih stabljika, visine 1,5 do 2 m. Lišæe
mu je složeno perasto, jako urezano i usko; donje lišæe ima
dugaèke drške sa širokim rukavcem, dok je srednje i gornje
postavljeno na kratkim drškama. Cvetovi su sitni, žute boje,
skupljeni u krupne štitolike cvasti. Višegodišnji moraè u odnosu
na jednogodišnji cveta docnije, a period cvetanja mu je dug,
traje od jula do oktobra. Sasvim razumljivo, zbog ovoga i neravnomerno
sazreva. Plod moraèa se sastoji iz dve semenke koje
se u višegodišnjeg lako odvajaju.
Gajenje. Iako jednogodišnji moraè može da uspeva u vrlo
razlièitim uslovima, najbolje rezultate pokazuje u južnim toplim
krajevima. Prema niskim temperaturamaje vrlo osetljiv.
Potre-be u svetlosti su mu takoðe velike. Nasuprot jednogidišnjem,
višegodišnji moraè izdržava mrazeve i do -200 C. Što se
tièe zemljišta i jedan i drugi moraè mogu uspevati na ralièitim
zemljištima, izuzev preterano vlažnih, a kao najbolja zemljišta
za njih smatraju se duboka i plodna, neutralne reakcije.
Jednogodišnji moraè treba gajiti plodoredu.
Najbolje rezultate daje posle okopavina, strih žita i jednogodišnjih
mahunarki. Višegodišnji moraè se gaji van plodoreda.
Ova biljka ostaje na istom zemljištu tri do pet godina, a zatim
novi zasad treba podiæi na drugom zemljištu, najbolje na kojem
su gajene okopavine.
Pri gajenju i jednog i drugog moraèa treba posebnu pažnju
pokloniti ðubrenju fosfomim i kalijumovim ðubrivima. Zbog
toga pri gajenju ove dve biljke treba upotrebljavati kompleksno
ðubrivo u kojem preovladaju fosfor i kalijum. Za ovu svrhu od
kompleksnih ðubriva podesno je ono u kojem je NPK u odnosu
8 : 24 : 16. Ovo ðubrivo treba upotrebiti u kolièini 300 - 400 kg/ha.
I prihranjivanje useva se vrši na isti naèin, azotnim ðubrivom u
kolièini od 150 - 200 kg/ha, i to u dva navrata. No, napominje se da
višegodišnji moraè treba, pošto se posle žetve oèisti od ostataka stabljike,
još jdanput poðubriti kompleksnim ðubrivom koje sadrži fosfor
i kalijum u odnosu 25 : 25, sa 200 kg/ha po hektaru.
I jedan i drugi moraè razmnožavaju se semnom direktnom
setvom. Jednogodišnji moraè se seje u redove na rastojanju
40 - 50 sm, a višegodišnji na 60 - 70 sm izmeðu redova. Seme
se seje plitko (2 - 3 sm). Kao najpodesnije vreme za setvu smatra
se kraj marta i poèetak aprila. Za setvu jednog hektara
potrebno je semena: jedogodišnjeg moraèa - oko 20 kg, a višegodišnjeg
- oko 15 kg.
Nega se sastoji u valjanju površine posle setve, meðurednom
kultivacijom , prihranjivanju i suzbijanju bolesti i štetoèina.
Valjanjem se ubrzava klijanje semena i nicanje biljaka. Kultivacija
se izvodi jedan do dva puta i to mehanizovano. Što se
tièe bolesti i jedan i drugi moraè napadaju plamenjaèa i
pepeljnica, ali im ne nanose veæe štete. Pored toga, pojavljuje
se, ali reðe, bolest truležnica korena, a ponekad i vilina kosica.
Zaštita od viline kosice vrši se istim preparatima koji se upotrebljavaju
i kod lucerke.
Žetva moraèa vrši se u tehnološkoj zrelosti. No, ovu
zrelost je vrlo teško odrediti, jer sazrevanje plodova nastupa
vrlo neujednaèeno. Kao najpodesnije vreme za žetvu smatra se
kad veæina plodova poène da prelazi iz zelene u zelenožutu
boju. Zato se usev mora èešce kontrolisati. Za odreðivanje
najpodesnijeg vremena žetve najbolje je da se uzimaju uzorci
(probe) i da se stave da se suše. Ako se posle sušenja plodovi
jako smežuraju, sa žetvom treba još prièekati. Žetva se obavlja
tako što se seku stabla ispod najnižih grana i slažu u rukoveti,
ili se kose traktorskom kosaèicom. Posle kosidbe stabla se
ostavljaju na parceli 4 -6 dana da se suše i da plodovi dozru.
Vršidba zrelih plodova obavlja se na obiènim vršalicama za žito
ili kombajnima. Vršalicu treba podesiti da dobro izdvaja
plodove, ali da ih vetar ne nosi u plevu. Po završenoj vršidbi
plodove treba dosušiti smeštanjem u suve i promajne prostorije.
Sušenje se može obaviti i u sušnicama na temperaturi od 400C.
Osušene plodove moraèa, zatim. treba odmah prodati ili podvræi
destilaciji.
Prinos plodova po hektaru: u jednogodišnjeg moraèa kreæe
se oko 800 kg, a višegodišnjeg 1000 - 2000 kg, što zavisi od
starosti zasada, uslova uspevanja i naèina gajenja. Prinos
etarskog ulja kreæe se od 40 - 60 kg/ha.
Moraè
Sl.1 Biljka moraèa
KIM - CARUM CARVI L.(Fam. Apiaceae)
Sl. 2 Cvast i seme kima
Ova se biljka gaji radi plodova i etarskog ulja. Sadržaj
etarskog ulja u plodovima kreæe se 4-6%. Plodovi, odnosno
seme kima upotrebljava se u pekarstvu i poslastièarstvu, a
etarsko ulje u industriji likera, u parfimeriji i u medicini.
Etarsko ulje ove biljke je bezbojno ili bledožuto. Odlikuje se
karaketeristiènim mirisom, a glavni mu je sastojak karvon.
Sadržaj karvona u etarskom ulju kreæe se od 53%.
Pored etarskog ulja, plodovi kima sadrže i masno ulje (10-16% ),
koje se upotrebljava u industriji sapuna, i oko 18-20% belanèevina.
Kao divlja biljka, kim raste na planinskim livadama, ali se
susreæe i pored puteva.
Kim je dvogodišnja biljka. U prvoj godini života stvara
samo bokor lišæa, a u drugoj iz njega izbijaju uspravna
cvetonosna stabla. Lišæe je na stablu naizmenièno rasporeðeno,
a po obliku je trojno perasto. Cvetovi u kima su sitni i složeni u
štitastu cvast. Plod je složen i u njemu se nalaze po dve
semenke.
Gajenje. Kim uspeva u vrlo razlièitim uslovima. Stoga se
gaji gotovo svuda, naroèito u sevenijim krajevima Evrope.
Naroèito mu godi veæa vlažnost vazduha, dok mu suvi i hladni
vetrovi nanose znatne štete. Može se gajiti na vrlo razlièitim
zem1jištima, ali mu najbolje odgovaraju rastresita, duboka,
umereno vlažna i plodna zemljišta.
Kim ne treba gajiti uzastopno duže vreme na istom zemljištu.
Najbolje je ako se ova biljka vraæa na isto zemljište tek
posle èetiri do pet godina. Najbolji predusevi za kim smatraju se
ðubrene okopavane.
Obraðivanje zemljišta za kim vrši se obavezno ujesen što
ranije i što dublje (25 - 30 sm), i ðubrenje mineralnim dubrivima.
Pri gajenju kima veoma je znaèajno ðubrenje fosfornim
dubrivima, jer ona utièu na poveæanje kolièine etarskog ulja u
plodovima i na njegov kvalitet. Od mineralnih dubriva, za kim
treba upotrebljavati kompleksno dubrivo, u kojem je odnos
izmedu NPK kao 7:22:14, u kolièini 250 - 300 kg/ha. Jednu
polovinu ovog ðubriva treba uneti u zemljište pri dubokom
oranju, a drugu pri pripremanju zem1jišta za setvu. Pored
osnovnog ðubrenja, pri gajenju kima vrši se i ðubrenje u obliku
prihranjivanja. Ono se obavlja pri izvoðenju drugog kultiviranja,
i to sa oko 100-120 kg/ha. Ðubrivo najpre treba rasturiti
izmeðu redova, a zatim prašaèima izmešati sa zemljom.
Kim se može sejati direktno na stalno mesto, ili razmnožavati
rasadom. Bolje je da se razmnožava direktnim sejanjem
semena. Setvu treba izvršiti rano u proleæe - još u martu.
Setva se vrši u redove na rastojanju 30-40 sm izmeðu redova.
Za setvu hektara potrebno je 7-8 kg semena. Seme se seje plitko
- gotovo na samoj površini, te stoga, da bi se ubrzalo klijanje
semena i nicanje biljaka, posle setve površinu njive treba povaljati.
No, napominje se da se kim može gajiti tako što se usejava
u neki zaštitni usev, najèešce u pivski jeèam. Pri gajenju na
ovaj naèin postiže se to da se u prvoj godini sa zasejane
površine dobije prinos jeèma, jer kim, kao dvogodišnja biljka,
plodove donosi tek u drugoj godini.
Nega useva sastoji se u prašenju, plevljenju i prihranjivanju.
Prašenje i plevljenje se obavlja na isti naèin kao i kod drugih
useva. O prihranjivanju je bilo govora ranije, samo se ovde
napominje, ako se kim gaji kao èist usev, onda pomenute mere
nege treba izvesti i u prvoj i u drugoj godini života biljke.
Medutim, ako je kim usejan u zaštitni usev, nega se sastoji u primeni
istih agrotehnièkih mera samo se one izvode pošto se
izvrši žetva zaštitnog useva.
Od bolesti, kim napada plamenjaæa, a od štetoèina-kimov
moljac. Pomenuta bolest ne nanosi velike štete kimu. Meðutim,
larve kimovog moljca mogu u velikoj meri da oštete usev. Stoga
ga treba obavezno uništavati, što se postiže zaprašivanjem
useva hemijskim preparatima. Prvo zaprašivanjc useva treba
izvršiti èim se primete gusenice ove štetoèine u cvastima kima,
a drugo za 8-10 dana posle prvog.
KORIJANDER - CORIANDRUM SATIVUM L. Fam. Apiaceae
Korijander se gaji radi plodova u kojima se nalazi etarsko
ulje; ono se upotrebljava za izradu kolonjske vode, sapuna, likera
i drugih proizvoda. Sadržaj etarskog ulja u plodovima ove
biljke kreæe se od 0,15 do 0,20%. Glavni sastojak ovog ulja je
lineol ili korijandrol. Pored lineola, u etarskom ulju ove biljke
nalazi se još pinen, bameal, limonen,. graniol i dr.
Plodovi korijandera, pored etarskog ulja, sadrže još 13-15
odsto masnog ulja, 15-18 odsto belanèevina i 5-7% mineralnih
materija. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom
vodenom parom. Uljane pogaèe, posle izdvajanja ulja,
predstavljaju krepku hranu za domaæe životinje.
Korijander je jednogodišnja biljka, vretenastog korena i razgranatog
stabla. Boène grane završavaju se cvastima. Pojedinaèni
cvetovi su sitni, skupljeni u štitolike cvasti, a plodovi su
okrugli, sitno žuto smeðe boje. U njima se nalaze po dve
semenke. S obzirom na velièinu semena razlikuju se sitnosemeni
i krupnosemeni korijander. Sitnosemeni korijander ne
treba gajiti, veæ samo krupnosemeni, jer je rodniji od sitnosemenog.
Cvetanje biljaka poèinje juna i traje sve do kraja jula.
Gajenje. Korijander je biljka skromna u pogledu uslova
uspevanja. Može da izdrži mrazeve jaèine od 16-180C ispod
nule. Što se tièe potreba u vlazi, one su dosta velike. Najveæe
potrebe za vlagom pokazuju u doba porasta stabla i cvetanja.
Potrebe korijandera u zemljištu nisu velike. Može se gajiti na
siromašnim zemljištima, ali samo da nisu kisela ili preterano
alkalna i zakorovljena. Ipak, najbolje mu odgovaraju duboka i
rastresita zemljišta.
Ovu bi1jku obavezno treba gajiti u plodoredu i to posle
ðubrenih okopavina, a na isto zemljište ne treba je vraæati tri do
èetiri godine.
Obraðivanje zemljišta - Pri obraðivanju zemljišta naroèitu
pažnju treba obratiti uništavanju korovskih biljaka. Priprema
zemljišta za setvu vrši se u proleæe i to što ranije.
Ðubri se obièno samo miNeralnim ðubrivima, i to poglavito
onim koja sadrže samo fosfor i kalijum. Za ovu svrhu
najbolje je tipotrebiti kompleksno ðubrivo sastava NPK kao 0 :
15 : 15, u kolièini 200-250 kg/ha. Polovinu od ove kolièine
ðubriva treba upotrebiti pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju
zemljišta za setvu. Za prihranjivanje se primenjuje azotno
ðubrivo, u kolièini 100-120 kg/ha. Prvo prihranjivanje sa
polovinom azotnog ðubriva treba izvtiiti sa prvim prašenjem, a
drugo - sa drugim.
Korijander se razmnožava semenom, direktnom setvom na
stalno mesto. Setva se vrši u redove na rastojanje 40-45 sm red
od reda, a seme se seje plitko na 2-3 sm dubine. Setvu treba
izvšiiti što ranije u proleæe, po moguæstvu u prvoj polovini
marta. Za setvu hektara potrebno je 20-25kg semena.
Nega useva sastoji se u valjanju zemljišta odmah posle
setve, uništavanju pokorice, prašenju, prihranjivanju i suzbijanju
biljnih bolesti i štetoèina. Valjanje, uništavanje pokorice i
prašenje obavija se kao i za druge useve. Što se tièe bolesti,
korijander napadaju cerkospora, zatim još gljivice iz rodova
Plazmospora, Puccinija i Tumularija. Protiv pomenitih bolesti,
pored obaveznog gajenja korijandera u plodoredu, setve
zdravog semena, primenjuje se još dezinfekcija semena
preparatima za ovu svrhu. Pored pomemitih g1jivica, korijander
napada još vilina kosica. Zbog toga ovu biljku ne treba gajiti na
zemljištima na kojima su bile lucerka ili crvena detelina
zaražene ovim parazitom. Najvažnije štetoèine koje najèešæe
napadaju korijander u skladištu je insekat Stenogobium paniceum
L.
Žetva korijandera, pošto neravnomemo cveta pa prema
tome i neravnomerno sazreva, vrši se kada plodovi iz zelene
boje preðu u žutomrku. Žetva se obièno izvodi ruèno - košenjem. Ako su u pitanju veæe površine, žetva se može vršiti i mehanizovano
- kombajnima. Posle kosidbe, usev treba ostaviti na
njivi da se osuši i seme dozri, a zatim ga prevuæi radi vršidbe,
što se radi ukoliko žetva nije obavljena kombajnom, na vršalicama
za žito. Ovršene plodove treba smestiti na suvom i hladnom
mestu i èuvati ih do prodaje. Prinos korijandera kreæe se
10001500 kg/ha plodova.
Sl. 3 Seme korijandera
MIROÐIJA - ANETHUM GRAVEOLENS L. Fam. Apiaceae
Sl. 4 Miroðija za žetvu (slika dole)
Miroðija se gaji
poglavito kao biljka za
zaèin koji se koristi u
domaæinstvu i konzervnoj
industriji, zbog
svog specifiènog mirisa.
Ali se ona upotrebljava i
kao èaj koji potpomaže
luèenje mleka, pojaèava
znojenje i protiv grèeva u
stomaku. Od ove biljke
se koristi nadzemni deo
cvet i plodovi. U svima
svojim nadzemnim
delovima sadrži etarsko
ulje (u stablima i lišæu
oko 0,5%, a u plodovima
3 - 4%). U suvom stanju
sadržaj ulja je nešto veci
- 1,5 - 2,5 %. Glavni sastojak u etarskom ulju je karvon (40 -
70%). Pored karvona, sadrži još i limonen i feladren.
Pored etarskog ulja, u plodovima se nalaze još masno ulje
(14 - 16%) i belanèevine. Pošto se destilacijom izdvoji ulje,
ostaci (uljane pogaèe) predstavljaju krepku krmu za domaæe
životinje.
Miroðija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja se odlikuje
slabo razvijenim vretenastim i plitkim korenom. Stablo joj je
uspravno, razgranato i izbrazdano. Lišce joj je razlièitog oblika na
pojedinim delovima stabla. Listovi u donjem stablu su krupniji, a
u gomjem sitniji. Inaèe, oni su višestruko perasto deljeni. Listovi
su u vrhu stabla i boènih strana konèasti. Cvetovi su sitni, skupljeni
u štitolike cvasti, koje izbijaju u vrhu stabla i boènih grana.
Oni su žute boje ili žutozelenkaste. Plod je jajolikog oblika. U
njemu se nalaze po dve semenke. Cvetanje ove biljke traje dugo i
neujednaèeno, a isto tako i sazrevanje plodova.
Gajenje. Mirodija se može gajiti u vrlo razlièitim uslovima,
ali joj najbolje odgovara umereno toplo i umereno vlažno podneblje.
Jedino joj ne odgovamju podvodna i kisela zemljišta,
kao i teška i zbijena. Najpodesnija zemljišta za miroðiju su
duboka i plodna baštenska zemljišta.
Mirodjiju treba obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi
za ovu biljku su jednogodišnje mahunarke i ðubrene
okopavine. Lucerka i crvena detelina nisu dobri predusevi za
miroðiju. Ona se može uspešno gajiti i kao postni usev, posle
berbe ranog povræa i drugih ranih useva, ali je u tome sluèaju u
suvim krajevima treba gajiti uz navodnjavanje.
Obrada zemljišta. Pri obradivanju zemljišta treba posebnu
pažnju pokloniti uništavanju korovskih biijaka.
Ðubrenje zemljišta za ovu bijku je neophodno, jer ona daje
veliku kolièinu nadzemne mase, a koren joj je slabe usisne
moæi. Na zemljištima koja su za prethodne useve ðubrena stajskim
dubrivom, za ðubrenje treba pod miroðijom upotrebiti
samo minerano ðubrivo. Meðutim, ako to nije sluèaj, onda se
ðubrenje možc vršiti i stajskim ðubrivom, ali u manjoj kolièini
- sa oko 20 1onalha. Pored toga, stajsko dubrivo treba da je u
što zgorelijem stanju. Od mineralnih ðubriva treba upotrebljavati
uglavnom kompleksno ðubrivo u odnosu NPK kao 15 : 15:
15 u kolièini od 300 - 350 kg/ha. Ukoliko se vrši ðubrenje i stajskim
ðubrivom, onda ovu kolièinu kompleksnog ðubriva treba
smanjiti na polovinu. Pored osnovnog i predsetvenog ðubrenja,
vrši se i prihranjivanje i to sa azotnim dubrivom, u kolièini od
200 - 250 kg/ha. Jednu polovinu ove kolièine treba primeniti
pred prvu kultivaciju, a drugu - pred drugo.
Sl. 5 Seme miroðije
Miroðija se razmnožava semenom
direktnom setvom. Seje se u
neprekidne redove na razmaku 20 -
40 sm izmeðu redova. Za setvu hektara
potrebno je 8 - 12 kg semena.
Seme se seje plitko na 2 - 3 sm
dubine. Setvu treba obaviti polovinom
aprila. Ako se miroðija gaji kao
postrni usev, treba je posejati odmah
posle žetve prethodnog useva.
Negovanje miroðije se obavlja na
isti naèin kao i negovanje korijandera.
Što se tièe bolesti, miroðiju
napada najèešce rða, a od štetoèina
lisna vaš. No rða joj ne nanosi veæe
štete, a protiv lisne vaši upotrebljavaju
se hemijska sredstva.
Žetva miroðije radi korišæenja
celokupne nadzemne mase vrši se
kad se zametnu plodovi u centralnom
(središnom) štitu. U ovo vreme stabljike
su potpuno zelene, a prizemno
lišæe poèinje da opada. Žetva se vrši
košenjem biljaka na visinu 10 sm od
zemlje. Pokošenu masu treba osušiti,
što se postiže rasporeðivanjem u
tankom sloju u promajnim i zasenjenim
prostorijama. Sušenje traje 4 - 6
dana. Sušenje u sušnicama vrši se na
temperaturi od 400C. Pri sušenju treba
voditi raèuna da se osušenoj masi
saèuva zelena boja. Osušena miroðija
može se za tržište pripremiti i ukišeljenja
u buradima - pulpiranjem.
Žetvu miroðije za proizvodnju
etarskog ulja treba izvršiti u ono
vreme kada - veæi deo plodova poèinje
da prelazi iz zelene u žutosmedu
boju. Žetva se vrši obièo kosaèicama.
Za proizvodnju semena miroðiju
treba žnjeti kada se seme nalazi pri
kraju žute zrelosti. Docnije žetvu ne
treba vršiti, jer se seme lako osipa. Iz
istih razloga žetvu treba obavljati
ruèno. Požnjeven usev povezuje se u
snopiæe koje treba odmah preneti u
suve prostorije radi sazrevanja semena.
Vršidba se obavlja na vršalicama
pri èemu ove treba podesiti da dobro
èiste seme, ali da ga vazdušna struja
ne nosi u plevu. Ovršeno seme se
èuva u suvim i hladnim prostorijama.
Etarsko ulje iz plodova ove biljke
dobija se destilacijom, a isto tako i iz
nadzemne mase. Plodove miroðije za
destilaciju treba prethodno samleti.
Prinos mirodije po hektaru iznosi:
10 - 15000 kg sirove mase ili 2000 -
4000 kg suve; 800 -1300 kg semena;
50 -70 kg etskog ulja (iz nadzemne
mase) ili 23 - 50k:g ovog ulja iz
plodova.
|