|
GAJENJE ZAČINSKOG I LEKOVITOG BILJA
MORAČ - FOENICULUM VULGARE MlLL.
Morač se uglavnom gaji radi plodova iz kojih se dobija
etarsko ulje, mada se negde koristi i kao salata. U ove biljke postoje
jednogodišnje i višegodišnje odlike, ali višegodišnje sadrže
veću količinu etarskog ulja od jednogodišnjih, pa su značijnije za
gajenje. Pored etarskog, u plodovima morača nalazi sejoš 12- 18
% masnog ulja, 4 - 5 % šećera i 16 - 21% belančevina.
Etarsko ulje morača je bezbojno ili malo žućkasto, prijatnog
mirisa, blagog ukusa, u početku sladunjavo a docnije nagorko. U
etarskom ulju glavni sastojak je anetol (50 - 70%). U medicini se
koristi kao sredstvo za popravljanje mirisa, za čajeve i za jačanje
apetita. U narodnoj medicini ceo nadzemni deo ove biljke koristi se
kao lek protiv bolova i grčeva u stomaku. Plodovi ove bi1jke koriste
se i u pekarstvu. Posle odvajanja etarskog ulja, uljane pogače
upotrebljavaju se za ishranu stoke kao krepka hrana. Etarsko ulje
ove biljke koristi se i u veterini i kozmetičkoj industriji.
Postoje dve odlike ove biljke: jednogodišnja i višegodišnja.
Za gajenje značajnije su višegodišnje odlike morača. Jednogodišnji
morač, odlikuje se vretenastim korenom, slabo razgranatim
stablom visine do 80 sm. Nasuprot jednogodišnjem, višegodišnji
morač ima moćno razvijen vretenast koren, iz kojeg
izbija veći broj razgranatih stabljika, visine 1,5 do 2 m. Lišće
mu je složeno perasto, jako urezano i usko; donje lišće ima
dugačke drške sa širokim rukavcem, dok je srednje i gornje
postavljeno na kratkim drškama. Cvetovi su sitni, žute boje,
skupljeni u krupne štitolike cvasti. Višegodišnji morač u odnosu
na jednogodišnji cveta docnije, a period cvetanja mu je dug,
traje od jula do oktobra. Sasvim razumljivo, zbog ovoga i neravnomerno
sazreva. Plod morača se sastoji iz dve semenke koje
se u višegodišnjeg lako odvajaju.
Gajenje. Iako jednogodišnji morač može da uspeva u vrlo
različitim uslovima, najbolje rezultate pokazuje u južnim toplim
krajevima. Prema niskim temperaturamaje vrlo osetljiv.
Potre-be u svetlosti su mu takođe velike. Nasuprot jednogidišnjem,
višegodišnji morač izdržava mrazeve i do -200 C. Što se
tiče zemljišta i jedan i drugi morač mogu uspevati na raličitim
zemljištima, izuzev preterano vlažnih, a kao najbolja zemljišta
za njih smatraju se duboka i plodna, neutralne reakcije.
Jednogodišnji morač treba gajiti plodoredu.
Najbolje rezultate daje posle okopavina, strih žita i jednogodišnjih
mahunarki. Višegodišnji morač se gaji van plodoreda.
Ova biljka ostaje na istom zemljištu tri do pet godina, a zatim
novi zasad treba podići na drugom zemljištu, najbolje na kojem
su gajene okopavine.
Pri gajenju i jednog i drugog morača treba posebnu pažnju
pokloniti đubrenju fosfomim i kalijumovim đubrivima. Zbog
toga pri gajenju ove dve biljke treba upotrebljavati kompleksno
đubrivo u kojem preovladaju fosfor i kalijum. Za ovu svrhu od
kompleksnih đubriva podesno je ono u kojem je NPK u odnosu
8 : 24 : 16. Ovo đubrivo treba upotrebiti u količini 300 - 400 kg/ha.
I prihranjivanje useva se vrši na isti način, azotnim đubrivom u
količini od 150 - 200 kg/ha, i to u dva navrata. No, napominje se da
višegodišnji morač treba, pošto se posle žetve očisti od ostataka stabljike,
još jdanput pođubriti kompleksnim đubrivom koje sadrži fosfor
i kalijum u odnosu 25 : 25, sa 200 kg/ha po hektaru.
I jedan i drugi morač razmnožavaju se semnom direktnom
setvom. Jednogodišnji morač se seje u redove na rastojanju
40 - 50 sm, a višegodišnji na 60 - 70 sm između redova. Seme
se seje plitko (2 - 3 sm). Kao najpodesnije vreme za setvu smatra
se kraj marta i početak aprila. Za setvu jednog hektara
potrebno je semena: jedogodišnjeg morača - oko 20 kg, a višegodišnjeg
- oko 15 kg.
Nega se sastoji u valjanju površine posle setve, međurednom
kultivacijom , prihranjivanju i suzbijanju bolesti i štetočina.
Valjanjem se ubrzava klijanje semena i nicanje biljaka. Kultivacija
se izvodi jedan do dva puta i to mehanizovano. Što se
tiče bolesti i jedan i drugi morač napadaju plamenjača i
pepeljnica, ali im ne nanose veće štete. Pored toga, pojavljuje
se, ali ređe, bolest truležnica korena, a ponekad i vilina kosica.
Zaštita od viline kosice vrši se istim preparatima koji se upotrebljavaju
i kod lucerke.
Žetva morača vrši se u tehnološkoj zrelosti. No, ovu
zrelost je vrlo teško odrediti, jer sazrevanje plodova nastupa
vrlo neujednačeno. Kao najpodesnije vreme za žetvu smatra se
kad većina plodova počne da prelazi iz zelene u zelenožutu
boju. Zato se usev mora češce kontrolisati. Za određivanje
najpodesnijeg vremena žetve najbolje je da se uzimaju uzorci
(probe) i da se stave da se suše. Ako se posle sušenja plodovi
jako smežuraju, sa žetvom treba još pričekati. Žetva se obavlja
tako što se seku stabla ispod najnižih grana i slažu u rukoveti,
ili se kose traktorskom kosačicom. Posle kosidbe stabla se
ostavljaju na parceli 4 -6 dana da se suše i da plodovi dozru.
Vršidba zrelih plodova obavlja se na običnim vršalicama za žito
ili kombajnima. Vršalicu treba podesiti da dobro izdvaja
plodove, ali da ih vetar ne nosi u plevu. Po završenoj vršidbi
plodove treba dosušiti smeštanjem u suve i promajne prostorije.
Sušenje se može obaviti i u sušnicama na temperaturi od 400C.
Osušene plodove morača, zatim. treba odmah prodati ili podvrći
destilaciji.
Prinos plodova po hektaru: u jednogodišnjeg morača kreće
se oko 800 kg, a višegodišnjeg 1000 - 2000 kg, što zavisi od
starosti zasada, uslova uspevanja i načina gajenja. Prinos
etarskog ulja kreće se od 40 - 60 kg/ha.
Morač
Sl.1 Biljka morača
KIM - CARUM CARVI L.(Fam. Apiaceae)
Sl. 2 Cvast i seme kima
Ova se biljka gaji radi plodova i etarskog ulja. Sadržaj
etarskog ulja u plodovima kreće se 4-6%. Plodovi, odnosno
seme kima upotrebljava se u pekarstvu i poslastičarstvu, a
etarsko ulje u industriji likera, u parfimeriji i u medicini.
Etarsko ulje ove biljke je bezbojno ili bledožuto. Odlikuje se
karaketerističnim mirisom, a glavni mu je sastojak karvon.
Sadržaj karvona u etarskom ulju kreće se od 53%.
Pored etarskog ulja, plodovi kima sadrže i masno ulje (10-16% ),
koje se upotrebljava u industriji sapuna, i oko 18-20% belančevina.
Kao divlja biljka, kim raste na planinskim livadama, ali se
susreće i pored puteva.
Kim je dvogodišnja biljka. U prvoj godini života stvara
samo bokor lišća, a u drugoj iz njega izbijaju uspravna
cvetonosna stabla. Lišće je na stablu naizmenično raspoređeno,
a po obliku je trojno perasto. Cvetovi u kima su sitni i složeni u
štitastu cvast. Plod je složen i u njemu se nalaze po dve
semenke.
Gajenje. Kim uspeva u vrlo različitim uslovima. Stoga se
gaji gotovo svuda, naročito u sevenijim krajevima Evrope.
Naročito mu godi veća vlažnost vazduha, dok mu suvi i hladni
vetrovi nanose znatne štete. Može se gajiti na vrlo različitim
zem1jištima, ali mu najbolje odgovaraju rastresita, duboka,
umereno vlažna i plodna zemljišta.
Kim ne treba gajiti uzastopno duže vreme na istom zemljištu.
Najbolje je ako se ova biljka vraća na isto zemljište tek
posle četiri do pet godina. Najbolji predusevi za kim smatraju se
đubrene okopavane.
Obrađivanje zemljišta za kim vrši se obavezno ujesen što
ranije i što dublje (25 - 30 sm), i đubrenje mineralnim dubrivima.
Pri gajenju kima veoma je značajno đubrenje fosfornim
dubrivima, jer ona utiču na povećanje količine etarskog ulja u
plodovima i na njegov kvalitet. Od mineralnih dubriva, za kim
treba upotrebljavati kompleksno dubrivo, u kojem je odnos
izmedu NPK kao 7:22:14, u količini 250 - 300 kg/ha. Jednu
polovinu ovog đubriva treba uneti u zemljište pri dubokom
oranju, a drugu pri pripremanju zem1jišta za setvu. Pored
osnovnog đubrenja, pri gajenju kima vrši se i đubrenje u obliku
prihranjivanja. Ono se obavlja pri izvođenju drugog kultiviranja,
i to sa oko 100-120 kg/ha. Đubrivo najpre treba rasturiti
između redova, a zatim prašačima izmešati sa zemljom.
Kim se može sejati direktno na stalno mesto, ili razmnožavati
rasadom. Bolje je da se razmnožava direktnim sejanjem
semena. Setvu treba izvršiti rano u proleće - još u martu.
Setva se vrši u redove na rastojanju 30-40 sm između redova.
Za setvu hektara potrebno je 7-8 kg semena. Seme se seje plitko
- gotovo na samoj površini, te stoga, da bi se ubrzalo klijanje
semena i nicanje biljaka, posle setve površinu njive treba povaljati.
No, napominje se da se kim može gajiti tako što se usejava
u neki zaštitni usev, najčešce u pivski ječam. Pri gajenju na
ovaj način postiže se to da se u prvoj godini sa zasejane
površine dobije prinos ječma, jer kim, kao dvogodišnja biljka,
plodove donosi tek u drugoj godini.
Nega useva sastoji se u prašenju, plevljenju i prihranjivanju.
Prašenje i plevljenje se obavlja na isti način kao i kod drugih
useva. O prihranjivanju je bilo govora ranije, samo se ovde
napominje, ako se kim gaji kao čist usev, onda pomenute mere
nege treba izvesti i u prvoj i u drugoj godini života biljke.
Medutim, ako je kim usejan u zaštitni usev, nega se sastoji u primeni
istih agrotehničkih mera samo se one izvode pošto se
izvrši žetva zaštitnog useva.
Od bolesti, kim napada plamenjaća, a od štetočina-kimov
moljac. Pomenuta bolest ne nanosi velike štete kimu. Međutim,
larve kimovog moljca mogu u velikoj meri da oštete usev. Stoga
ga treba obavezno uništavati, što se postiže zaprašivanjem
useva hemijskim preparatima. Prvo zaprašivanjc useva treba
izvršiti čim se primete gusenice ove štetočine u cvastima kima,
a drugo za 8-10 dana posle prvog.
KORIJANDER - CORIANDRUM SATIVUM L. Fam. Apiaceae
Korijander se gaji radi plodova u kojima se nalazi etarsko
ulje; ono se upotrebljava za izradu kolonjske vode, sapuna, likera
i drugih proizvoda. Sadržaj etarskog ulja u plodovima ove
biljke kreće se od 0,15 do 0,20%. Glavni sastojak ovog ulja je
lineol ili korijandrol. Pored lineola, u etarskom ulju ove biljke
nalazi se još pinen, bameal, limonen,. graniol i dr.
Plodovi korijandera, pored etarskog ulja, sadrže još 13-15
odsto masnog ulja, 15-18 odsto belančevina i 5-7% mineralnih
materija. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom
vodenom parom. Uljane pogače, posle izdvajanja ulja,
predstavljaju krepku hranu za domaće životinje.
Korijander je jednogodišnja biljka, vretenastog korena i razgranatog
stabla. Bočne grane završavaju se cvastima. Pojedinačni
cvetovi su sitni, skupljeni u štitolike cvasti, a plodovi su
okrugli, sitno žuto smeđe boje. U njima se nalaze po dve
semenke. S obzirom na veličinu semena razlikuju se sitnosemeni
i krupnosemeni korijander. Sitnosemeni korijander ne
treba gajiti, već samo krupnosemeni, jer je rodniji od sitnosemenog.
Cvetanje biljaka počinje juna i traje sve do kraja jula.
Gajenje. Korijander je biljka skromna u pogledu uslova
uspevanja. Može da izdrži mrazeve jačine od 16-180C ispod
nule. Što se tiče potreba u vlazi, one su dosta velike. Najveće
potrebe za vlagom pokazuju u doba porasta stabla i cvetanja.
Potrebe korijandera u zemljištu nisu velike. Može se gajiti na
siromašnim zemljištima, ali samo da nisu kisela ili preterano
alkalna i zakorovljena. Ipak, najbolje mu odgovaraju duboka i
rastresita zemljišta.
Ovu bi1jku obavezno treba gajiti u plodoredu i to posle
đubrenih okopavina, a na isto zemljište ne treba je vraćati tri do
četiri godine.
Obrađivanje zemljišta - Pri obrađivanju zemljišta naročitu
pažnju treba obratiti uništavanju korovskih biljaka. Priprema
zemljišta za setvu vrši se u proleće i to što ranije.
Đubri se obično samo miNeralnim đubrivima, i to poglavito
onim koja sadrže samo fosfor i kalijum. Za ovu svrhu
najbolje je tipotrebiti kompleksno đubrivo sastava NPK kao 0 :
15 : 15, u količini 200-250 kg/ha. Polovinu od ove količine
đubriva treba upotrebiti pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju
zemljišta za setvu. Za prihranjivanje se primenjuje azotno
đubrivo, u količini 100-120 kg/ha. Prvo prihranjivanje sa
polovinom azotnog đubriva treba izvtiiti sa prvim prašenjem, a
drugo - sa drugim.
Korijander se razmnožava semenom, direktnom setvom na
stalno mesto. Setva se vrši u redove na rastojanje 40-45 sm red
od reda, a seme se seje plitko na 2-3 sm dubine. Setvu treba
izvšiiti što ranije u proleće, po mogućstvu u prvoj polovini
marta. Za setvu hektara potrebno je 20-25kg semena.
Nega useva sastoji se u valjanju zemljišta odmah posle
setve, uništavanju pokorice, prašenju, prihranjivanju i suzbijanju
biljnih bolesti i štetočina. Valjanje, uništavanje pokorice i
prašenje obavija se kao i za druge useve. Što se tiče bolesti,
korijander napadaju cerkospora, zatim još gljivice iz rodova
Plazmospora, Puccinija i Tumularija. Protiv pomenitih bolesti,
pored obaveznog gajenja korijandera u plodoredu, setve
zdravog semena, primenjuje se još dezinfekcija semena
preparatima za ovu svrhu. Pored pomemitih g1jivica, korijander
napada još vilina kosica. Zbog toga ovu biljku ne treba gajiti na
zemljištima na kojima su bile lucerka ili crvena detelina
zaražene ovim parazitom. Najvažnije štetočine koje najčešće
napadaju korijander u skladištu je insekat Stenogobium paniceum
L.
Žetva korijandera, pošto neravnomemo cveta pa prema
tome i neravnomerno sazreva, vrši se kada plodovi iz zelene
boje pređu u žutomrku. Žetva se obično izvodi ručno - košenjem. Ako su u pitanju veće površine, žetva se može vršiti i mehanizovano
- kombajnima. Posle kosidbe, usev treba ostaviti na
njivi da se osuši i seme dozri, a zatim ga prevući radi vršidbe,
što se radi ukoliko žetva nije obavljena kombajnom, na vršalicama
za žito. Ovršene plodove treba smestiti na suvom i hladnom
mestu i čuvati ih do prodaje. Prinos korijandera kreće se
10001500 kg/ha plodova.
Sl. 3 Seme korijandera
MIROĐIJA - ANETHUM GRAVEOLENS L. Fam. Apiaceae
Sl. 4 Mirođija za žetvu (slika dole)
Mirođija se gaji
poglavito kao biljka za
začin koji se koristi u
domaćinstvu i konzervnoj
industriji, zbog
svog specifičnog mirisa.
Ali se ona upotrebljava i
kao čaj koji potpomaže
lučenje mleka, pojačava
znojenje i protiv grčeva u
stomaku. Od ove biljke
se koristi nadzemni deo
cvet i plodovi. U svima
svojim nadzemnim
delovima sadrži etarsko
ulje (u stablima i lišću
oko 0,5%, a u plodovima
3 - 4%). U suvom stanju
sadržaj ulja je nešto veci
- 1,5 - 2,5 %. Glavni sastojak u etarskom ulju je karvon (40 -
70%). Pored karvona, sadrži još i limonen i feladren.
Pored etarskog ulja, u plodovima se nalaze još masno ulje
(14 - 16%) i belančevine. Pošto se destilacijom izdvoji ulje,
ostaci (uljane pogače) predstavljaju krepku krmu za domaće
životinje.
Mirođija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja se odlikuje
slabo razvijenim vretenastim i plitkim korenom. Stablo joj je
uspravno, razgranato i izbrazdano. Lišce joj je različitog oblika na
pojedinim delovima stabla. Listovi u donjem stablu su krupniji, a
u gomjem sitniji. Inače, oni su višestruko perasto deljeni. Listovi
su u vrhu stabla i bočnih strana končasti. Cvetovi su sitni, skupljeni
u štitolike cvasti, koje izbijaju u vrhu stabla i bočnih grana.
Oni su žute boje ili žutozelenkaste. Plod je jajolikog oblika. U
njemu se nalaze po dve semenke. Cvetanje ove biljke traje dugo i
neujednačeno, a isto tako i sazrevanje plodova.
Gajenje. Mirodija se može gajiti u vrlo različitim uslovima,
ali joj najbolje odgovara umereno toplo i umereno vlažno podneblje.
Jedino joj ne odgovamju podvodna i kisela zemljišta,
kao i teška i zbijena. Najpodesnija zemljišta za mirođiju su
duboka i plodna baštenska zemljišta.
Mirodjiju treba obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi
za ovu biljku su jednogodišnje mahunarke i đubrene
okopavine. Lucerka i crvena detelina nisu dobri predusevi za
mirođiju. Ona se može uspešno gajiti i kao postni usev, posle
berbe ranog povrća i drugih ranih useva, ali je u tome slučaju u
suvim krajevima treba gajiti uz navodnjavanje.
Obrada zemljišta. Pri obradivanju zemljišta treba posebnu
pažnju pokloniti uništavanju korovskih biijaka.
Đubrenje zemljišta za ovu bijku je neophodno, jer ona daje
veliku količinu nadzemne mase, a koren joj je slabe usisne
moći. Na zemljištima koja su za prethodne useve đubrena stajskim
dubrivom, za đubrenje treba pod mirođijom upotrebiti
samo minerano đubrivo. Međutim, ako to nije slučaj, onda se
đubrenje možc vršiti i stajskim đubrivom, ali u manjoj količini
- sa oko 20 1onalha. Pored toga, stajsko dubrivo treba da je u
što zgorelijem stanju. Od mineralnih đubriva treba upotrebljavati
uglavnom kompleksno đubrivo u odnosu NPK kao 15 : 15:
15 u količini od 300 - 350 kg/ha. Ukoliko se vrši đubrenje i stajskim
đubrivom, onda ovu količinu kompleksnog đubriva treba
smanjiti na polovinu. Pored osnovnog i predsetvenog đubrenja,
vrši se i prihranjivanje i to sa azotnim dubrivom, u količini od
200 - 250 kg/ha. Jednu polovinu ove količine treba primeniti
pred prvu kultivaciju, a drugu - pred drugo.
Sl. 5 Seme mirođije
Mirođija se razmnožava semenom
direktnom setvom. Seje se u
neprekidne redove na razmaku 20 -
40 sm između redova. Za setvu hektara
potrebno je 8 - 12 kg semena.
Seme se seje plitko na 2 - 3 sm
dubine. Setvu treba obaviti polovinom
aprila. Ako se mirođija gaji kao
postrni usev, treba je posejati odmah
posle žetve prethodnog useva.
Negovanje mirođije se obavlja na
isti način kao i negovanje korijandera.
Što se tiče bolesti, mirođiju
napada najčešce rđa, a od štetočina
lisna vaš. No rđa joj ne nanosi veće
štete, a protiv lisne vaši upotrebljavaju
se hemijska sredstva.
Žetva mirođije radi korišćenja
celokupne nadzemne mase vrši se
kad se zametnu plodovi u centralnom
(središnom) štitu. U ovo vreme stabljike
su potpuno zelene, a prizemno
lišće počinje da opada. Žetva se vrši
košenjem biljaka na visinu 10 sm od
zemlje. Pokošenu masu treba osušiti,
što se postiže raspoređivanjem u
tankom sloju u promajnim i zasenjenim
prostorijama. Sušenje traje 4 - 6
dana. Sušenje u sušnicama vrši se na
temperaturi od 400C. Pri sušenju treba
voditi računa da se osušenoj masi
sačuva zelena boja. Osušena mirođija
može se za tržište pripremiti i ukišeljenja
u buradima - pulpiranjem.
Žetvu mirođije za proizvodnju
etarskog ulja treba izvršiti u ono
vreme kada - veći deo plodova počinje
da prelazi iz zelene u žutosmedu
boju. Žetva se vrši običo kosačicama.
Za proizvodnju semena mirođiju
treba žnjeti kada se seme nalazi pri
kraju žute zrelosti. Docnije žetvu ne
treba vršiti, jer se seme lako osipa. Iz
istih razloga žetvu treba obavljati
ručno. Požnjeven usev povezuje se u
snopiće koje treba odmah preneti u
suve prostorije radi sazrevanja semena.
Vršidba se obavlja na vršalicama
pri čemu ove treba podesiti da dobro
čiste seme, ali da ga vazdušna struja
ne nosi u plevu. Ovršeno seme se
čuva u suvim i hladnim prostorijama.
Etarsko ulje iz plodova ove biljke
dobija se destilacijom, a isto tako i iz
nadzemne mase. Plodove mirođije za
destilaciju treba prethodno samleti.
Prinos mirodije po hektaru iznosi:
10 - 15000 kg sirove mase ili 2000 -
4000 kg suve; 800 -1300 kg semena;
50 -70 kg etskog ulja (iz nadzemne
mase) ili 23 - 50k:g ovog ulja iz
plodova.
|