Dipl.ing. Milan Bodloviæ
„POMEX“ Novi Sad,
021/422-860
PELARGONIJA - MUŠKATLA

Muškatle - Pelargonije po botanièkoj klasifikaciji pripadaju familiji Geraniaceae. Danas je poznato preko 280 vrsta Sve kulturne vrste pripadaju rodu Pelargonium dok iz divlje flore rodu Geraniaceae. Ime su dobilii od grèke reèi pelargos, što znaèi roda, jer plod ove biljke jako podseæa na rodin kljun. Pradomovina ove cvetnice je južna Afrika, oko podruèja Rta dobre nade, ali pronalazimo ih i u Australiji i Novom Zelandu.
Sve pelargonije možemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa:
* zonalne-obiène muškatle,
* viseæe-muškatle,
* engleske,
* mirisne,
* egzotiène tj.muškatle koju uzgajamo zbog dekorativnog lišæa.
Svaka od ovih grupa ima svoje draži i koriste se za razlièite aranžmane. Kod nas su ipak najzastupljenije viseæe i obiène muškatle.
Razmnožava se generativno (semenom) ili vegetativno (reznicama).
Uvoðenjem proizvodnje muškatla iz semena naèinjen je veliki korak prema industrijskoj proizvodnji ove biljke. Ipak, u mnogim zemljama, na primer u centralnoj Evropi i podruèju Alpa, podvrste nastale seèenjem (rezanjem,) matiènih biljaka su takoðe veoma važne.
Veæina vegetativno proizvedenih podvrsta su duplog cveta, što znaèi da ti cvetovi nisu plodni i ne proizvode seme. S&G Flovers uvoðenjem serije Ringo 2000, a kasnije i Pulsar je otpoèeo svoju revoluciju u proizvodnji Pelargoniuma – ili gerani
juma, muškatla kako se u mnogim zemljama zovu. Uspeli su da iskombinuju prednost uzgajanja pelargonijuma iz semena (niski troškovi uzgajivanja) i pelargonijuma iz reznica (bez semena). Prednosti za korisnika ovakvih muškatla su ogromne.
Biljka neproizvodi seme i mahune, zato cvetovi duže traju i neopadaju latice! Za ureðivaèe bašta Florever je ekonomski privlaèan pelarginijum, jer je skroman sa zahtevima održavanja.



Uzgajivaèi ga vole jer se lako uzgaja i zadržava kvalitet tokom dužeg transporta.
Florever ima sledeæu koncepciju:
Muškatla neæe proizvoditi polen.
Ovo je postignuto “citoplazmatiènim muškim sterilitetom” (CMS).
Pažljivijim posmatranjem cveta, postaje jasno da nedostaje tuèak, i da biljka oèito ne može da se opraši sama. Cvet je muški sterilan, ali nije ženski! Stoga, kada su drugi pelargonijumi u blizini, postoje male šanse da æe biti oprašeni od strane insekata.
Zanimljivost je dupli cvet kod muškatle. Glavni organi biljke su koren, stablo i list. Svi drugi organi potièu iz ova tri. Latice cveta su zapravo listovi, ali su i tuèkovi i prašnici evoluirali iz listova!
Uzgajivaèi muškatle koriste fenomen koji se zove “atavizam”: vraæanje na prethodni oblik. To rezultira da biljka sa cvetovima èiji su tuèkovi i prašnici, povratak u ono što su prvobitno bili - listovi. Rezultat je dupli cvet, koji je naravno sterilan. Pelargonije su u suštini veoma zahvalne i dekorativne biljke. Svakodnevno ih treba zalivati (najbolje odstajalom vodom i to ujutro). Nedeljno bar jednom dobro prihraniti naroèito za vreme letnjih žega.
Treba napomenuti da se suvi cvetovi i listovi redovno odstranjuju, ali samo kada su oni potpuno suvi jer ako otkinete bilo koji zeleni deo biljke, na otkinutom mestu nastaje «rana» koja je podložna napadu bakterije i gljivica uzroènika bolesti.

ZAŠTITA PELARGONIJA ILI MUŠKATLA
Pelargonije ili muškatle trpe od napada razlièitih poremeæaja živog ili neživog porekla. Meðu patološkim poremeæajima muškatla dominantni su uzroènici pegavosti, uvenuæa, sušenja lista, staba i korena (Puccinia spp., Pythium spp, Verticillium spp, Xanthomonas spp), od štetoèina najèešæe sreæemo lisne vaši, belu mušicau i grinje. Najèešæi je neživi odnosno, abiotski poremeæaj plutavost lišæa pelargonija. U robnoj proizvodnji reznica pelargonija posljednjih godina proizvoðaèi usmeravaju mere biljne higijene i hemijsko suzbijanje protiv bakterijskog uvenuæa, bele mušice i "mekokožnih" grinja.
Bakterijska pegavost i palež (Xanthomnas campestris pv. pelargonii) je potencijalno najopasniji poremeæaj pelargonija, jer direktnim merama hemijske zaštite ne postižemo visoki procenat delovanja. Uzroènik ima razvijenu fiziološku rasu (pv.) pelargonii, što mu daje patogenost za rodove biljaka Geranium i Pelargonium. Bolest uzrokuje sindrome truleži stabla, uvenuæa i pegavosti lišæa, ali izraz bakterijska palež najbolje odgovara manifestaciji simptoma u našim uzgojnim uslovima.
Dinamika pojave i izgled simptoma zavisi od osetljivosti vrste i kultivara, uslova gajenja (temperatura i vlažnost, padavine), i potencijala ili izvora bolesti. Na primarno zaraženom lišæu preko kontaminiranih kapljica vode se razvija pegavost, prvo vidljiva s donje strane, a nakon nekoliko dana na gornjoj strani lišæa. Lisne pege su male, smeðe, velièine svega 2-3 mm sa jasno naglašenim rubovima.
Spajanjem pega nastaju žilama ogranièene lisne nekroze (u obliku slova "V"), koje hlorotiènim ili žuèkastim tkivom prelaze u zdravi deo lista (slièan simptom se javlja kod uvenuæa prouzrokovanog Verticillium spp.).


Bakterijska palež muškatla

Bakterija se širi iz lisnih pega u nervaturu lista, pa inficirano lišæe odumire i ostaje suvo na stabljikama. Kada su biljke zaražene preko korena, prve promene su vidljive uvenuæem donjih listova, uz naknadno propadanje svih nadzemnih organa = "palež" (ovaj simptom se može zameniti s truleži korena prouzrokovane gljivicom Pythium spp.). Svi kultivari viseæih pelargonija (Pelargonium peltatum) su vrlo osetljivi na bakterijsku palež. Na zaraženom lišæu simptomi postaju vidljivi nakon 7 dana. Temperatura od 270C možu zaustaviti razvoj ove bolesti. Starije biljke su manje osjetljive na sistemsku zarazu i razvoj paleži. Ipak, takve biljke mogu sadržavati bakterije u korenovom sistemu, što rezultira infekcijom reznica. Premda se bakterije ne mogu održati u zemljištu bez biljnih ostataka, moguæa je zaraza mladih biljèica preko korena (bolest se održava do godinu dana u nekompostiranim obolelim organima).
Bakterija se nekoliko meseci može održati na površini lišæa kao epifit bez vidljivih znakova poremeæaja. Može takoðe dobro "prezimeti" na divljim ili kultiviranim višegodišnjim Geranium vrstama. Dobro se prenosi sa kontaminiranog noža za rezanje reznica. Takoðe, bolest se vrlo dobro prenosi štetoèinama ("belim mušicama"), kapljicama vode pri zalivanju, kišom, i fizièkim dodirom zaraženog i zdravog lišæa. Osnovne mere biljne higijene za sprjeèavanje pojave bakterijske paleži muškatla su korišæenje zdravih "matiènih" biljaka pri proizvodnji reznica, sterilizovanog supstrata i posuda. Preporuèuje se da se mlade biljèice povremeno preventivno zalivaju rastvorom kaptana (Captan ili Merpan 50 WP = 0,3 %). Noževe za reznice muškatla povremeno sterilisarati u 70 %-tnom rastvoru etilalkohola.
Pri hemijskom suzbijanju bolesti prednost dati preventivnoj primeni bakrenih fungicida (npr. Champion WP,). U zemljama okruženja (npr. Austrija, Maðarska) koristi se vrlo efikasan antibiotik atreptomicin ("Planomycin"), koji se koristi preventivnim prskanjem biljaka (0.06-0.1 %).


Plutavost lista muškatla

"Mekokožne" ili tarsonemidne grinje (Tarsonemidae) su, posljednjih godina, ekonomski znaèajna štetoèina, u zaštiæenom gajenju brojnih vrsta lonèanica (npr. ciklama, afrièkih ljubièica, kalanhoe, šeflere, ukrasnog bršljana, saintpaulia, glosinije i dr.) i cveæa za rezanje (gerbera). Ove su grinje vrlo sitnog, prozirnog tela (0,1-0,25 mm) pa se mogu videti samo binokularnim lupama. Prekobrojna populacija èini vrlo prepoznatljive štete. Zadržavaju se u tkivu vegetativnog vrha gde sišu biljne sokove. Mlado lišæe stoga zaostaje u rastu, naborano je i deformisano. Godišnje imaju

veæi broj generacija. „Mekokožne" grinje su vrlo opasne u zaštiæenom gajenju cveæa. èim se primete simptomi napada pristupa se hemijskom suzbijanju primenom Vertimec ili sliènog preparata.. U susednim se zemljama od akaricida najèešæe preporuèuju dikofol, a kod aplikacije mora da se što kvalitetnije "okupaju" najmlaði ili vršni organi (vegetacijski vrhovi).
"Neživa" ili abiotska plutavost lišæa pelargonija se prepoznaje po razvoju kvržica nalik na plutu na donjoj strani lišæa - u poèetku zelene a kasnije smeðe boje. U drastiènoj meri delovi lista izmeðu plutastih izraslina vrlo brzo odumiru. Ovaj poremeæaj se èesto pojavljuje na muškatlima izloženim direktnim sunèanim zracima tokom letnjih meseci. Premda neki autori navode da se radi o latentnim zarazama uzroènika bakterijske paleži, veæina struènjaka se slaže da je uzrok ovoj pojavi nežive ili neparazitske prirode s veæim brojem moguæih uzroka:
1.Neujednaèen režim vode kojem je izložen koren (vlažno-suvo),
2. previsoka relativna vlažnost bez dovoljno svetla
3. preterano ðubrenje mineralnim ðubrivima, posebno azotom,
4. štetan uticaj sunèanog spektra zbog "ozonskih rupa" i sve uèestalijeg štetnog UV-zraèenja. U spreèavanju pojave plutavosti lišæa muškatla preporuèujemo folijarno višekratno tretiranje fiziološkim rastvorom biostimulatora DRIN (0,05-0,075 %).

Rizoctonia spp. - uvenuæe

Pythium spp. - trulež korena

Baštensaka grinja