Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
POVRTARSKI GLASNIK BR. 14

<<< Pogledajte ostale èlanke lista POVRTARSKI GLASNIK

Slobodan Lazareviæ,
Šumarski fakultet - Beograd
PERSPEKTIVE PROIZVODNJE LALA KOD NAS

Ukontekstu savremenih tendencija razvoja biljne proizvodnje u Srbiji neophodno je ukazati na moguænost i perspektive proizvodnje cvetnih kultura, koja je do sada bila marginalna. Razlozi su višestruki. Srbija je 1990-tih godina imala cvetnih kultura na zavidnim nivou. Kategorija uvoza je postojala, ali se to odnosilo na biljni repromaterijal i rezano cveæe. Uvoz rezanog cveæa predstavljalo je dopunu domaæoj proizvodnji u momentima izuzetno poveæane tražnje. Nesumljivo sa oživljavanjem agrara i proizvodnji cvetnih kultura treba posvetiti pažnju.
Proizvodnja cveæa obavlja se u zaštiæenom prostoru staklenici-plastenici i na otvorenom polju.

Lale (Tulipa x hybrida) razmnožavaju se vegetativno - lukovicama. Uprocesu vegetativne reprodukcije dobija se potomstvo razlièito po svojoj velièini. Na osnovu velièine lukovica prinos se razvrstava u bezcvetne koje su i dalje u proizvodnji kao repromaterijal i cvetne koje se plasiraju na tržištu za proizvodnju cveta. Proizvodnja lukovica lala u klimatsko - edafskim uslovima Srbije i Crne Gore je moguæa. Cvetne lukovice lala se kod nas uvoze. U svetu se njihova proizvodnja smatra rentabilnom i odvija se na oko 8.000-10.000 hektara. Posebna pogodnost lukavice proizvedena u našim klimatskim prilikama je što one dozrevaju 2 - 3 (4) nedelje ranije, nego u zemljama koje su severnije od nas. Ova èinjenica omoguæava da se na lukovicama proizvedenim kod nas, ranije zapoène sa primenom tehnologija "hlaðenja" koje imaju za cilj proizvodnje lala u fenofazi cvetanja u toku zimskih meseci.

U protekloj deceniji površine pod staklenicima za proizvodnju cveæa znatno su smanjene, prestale sa radom ili postale neupotrebljive zbog izostanka redovnog održavanja. Izgradanja novih ili popravka starih zahteva velika ulaganja, koja su svakako isplativa, ali u dužem vremenskom periodu. Proizvodnja na otvorenom polju može se smatrati kao prvi korak u oživljavanju u proizvodnji cveæa. Prirodni uslovi za takvu prozivodnju se nisu izmenili i oni postoje. Potrebe za tim proizvodima, takoðe se nisu izmenile, one su evidentne i na našem i stranom tržištu. Izmenjeni uslovi sastoje se u moguænostima primene savremenih tehnièkih rešenja u sprovoðenju tehnoloških procesa proizvodnje - pripremi zemljišta, sadnji, zalivanju, prihranjivanju tokom vegetacije, nabavci i primeni sredstava za zaštitu bilja. Ovakve izmene su posledica usavršavanja tehnièkih rešenja i masovne proizvodnje opreme koja se koristi u biljnoj proizvodnji. Izmenjeni uslovi privreðivanja u Srbiji omoguæili su da se svi ti ureðaji i mašine naðu i na domaæem tržištu i budu dostupni poljoprivrednim proizvoðaèima. U izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima, proizvodnja cveæa ponovo zapoèinje. Prioritet u buduæoj proizvodnji svakako trebaju imati cvetne kulture koje se sada uvoze, a èijem se proizvodnjom uvoz može zameniti, kao i obezbediti po kvalitetu i kvantitetu, materijal za inostrano tržište. Grupa cvetnih kultura koje imaju podzemne metamorfne izdanke decenijama u svetu je deficitarna. Posebna pogodnost u proizvodnbji ovih kultura je što se gotovi proizvodi - podzemne metamorfne tvorevine koje su sposobne da reprodukuju cvet mogu, bez gubljenja kvaliteta, na tržištu plasirati i nekoliko meseci kasnije. Jedna od ovakvih kutura je i lala. U ovo radu ukazuje se na perspektive proizvodnje cvetnih kultura sa podzemnim metamorfnim izdancima u prvom redu cvetnih lukovica lala, kao i nekih drugih vrsta, sa kojima bi se lale gajile istovrenmeno. To bi omoguæilo racionalnije korišæenje mašina i ureðaja koji se koriste u procesu proizvodnje, a samim tim doprinelo i ekonomiènijoj proizvodnji.

Uspešna proizvodnja lala, kao i drugih vrsta sa podzemnim metamorfnim izdancima moguæa je samo ukoliko je pored primarne obrade zemljišta primenjena i dopunska obrada sa ciljem usitnjavanja zemljišta u sloju dubine 20-30 cm u koju svrhu se koristi rotacioni plug sa vertikalno postavljenim svrdlima kao i primena klimer valjka kojima se postiže maksimalna ujednaèenost obrade u ravnanju površinskog sloja zemljišta i njegovom blagom sabijanju. Primena navedenih prikljuènih mašina za dopunsku obradu zemljišta obezbeðuje ujednaèenost dubine i gustinu sadnje. Ona je preduslov za uspešnu primenu mašine za sadnju, kojom se lukovice lala sade na taèno odreðenu dubinu. Taèno odreðivanje dubine sadnje je preduslov za primenu mašine za vaðenje novostvorenih lukovica. Princip rada ovih mašina sastoji se najpre u skidanju sloja zemlje iznad novostvorenih lukovica, zatim podsecanja zemlje ispod samih lukovica. èitav sloj zemljišta u kojem se nalaze lukovice se podiže i lukovice se odvajaju od zemlje. Dakle, bez pravilne pripreme zemljišta za sadnju nije moguæe koristiti ni mašine za sadnju ni ti za vaðenje. Bez primene navedene mehanizacije proizvodnja lukovica lala ne bi bila sa ekonomskog stanovišta opravdana.

Za uspešnu proizvodnju ovoj kulturi neophodno je obezbediti dovoljnu kolièinu vlage, posebno u toku marta, aprila i maja meseca. U tu svrhu primenjuje se površinsko zalivanje pomoæu rasprskivaèa koji je uzdignut iznad biljaka èime se postiže efekat kiše. Klasièni sistemi za "veštaèku kišu" sa fiksno postavljenim cevima i rasprskivaèima ili mobilnim cevima sa rasprskivaèima mogu se koristiti, ali imaju nedostataka. Sa biološkog aspekta nedostaci ovih sistema ogledaju se u mehanièkom ošteæivanju asimilacione mase do koga neminovno dolazi prilikom postavljanja i korišæenja. Kultura lala j izuzetno osetljiva prema bolestima, pa ovakva ošteæenja mogu ugroziti njen opstanak. Sa ekonomskog stanovišta, sistem za zalivanje je angažovan praktièno tri meseca, premda njegova upotreba zavisi od konkretnih metereoloških uslova. Primenom savrmenih sistema za "veštaèku kišu"-linearnih "Pivot" sistema sa krilima èiji se raspon može poveæati i do 1000 metara, i "Ti f o n " s i s t e m a , moguænosti mehanièkih ošteæenja lisne mase svodi se na minimum. Samim tim i moguænost za širenje bolesti se smanjuje. Karakteristike mobilnosti navedenih sistema omoguæuju njihovu istovremenu primenu i na drugim površinama, što svakako utièe na ekonomiènost proizvodnje.
Tržište Srbije snabdeveno je širokim izborom mineralnih ðubriva. To stvara uslove za njegovu pravilnu primenu u osnovnoj obradi zemljišta, kao i u pritranjivanju. Poseban znaèaj za gajenje kulture lala imaju ðubriva sa usporenim dejstvom - spororazlagajuæa ðubriva, kao ðubrivo lako rastvorljivo u vodi koja se koriste za prihranjivanje u toku vegetacije. Korišæenjem sporodelujuæih ðubriva, smanjio bi se ulazak u parcele lala u toku vegetacije i time izbegla moguænost mehanièkih ošteæenja biljaka.

Dubina sadnje lukovica lala utièe na prinos. Taj uticaj se ogleda u broju i masi novostvostvorenih lukovica na broj i masu zasaðenih. Ispitivanja su pokazala (dubina sadnje 6, 8,10,12 cm) da na manjim dubinama stvaran veæi broj lukovica, ali su one sitnije, dok na veæoj dubini bilo je manje lukovica ali su bile krupnije. Dakle promenom dubine sadnje, proizvodnja lukovica lala može se usmeravati u odreðenom pravcu.
Da bi se proizvod saèuvao i plasirao neophodna je njegova dorada: sušenje, èišæenje, kalibrisanje, i èuvanje u kontrolisanim uslovima. èitav taj proces odvija se u skladišnom prostoru sa standardnim ureðajima za skladištenje i èuvanje. U cilju poveæanja iskorišæenosti mehanizacije, opreme za doradu i skladištenje lukovica predlaže se paralelna proizvodnja krtolastih lukovica gladiola. Prirodni uslovi su gotovo isti sa uslovima za gajenje lala, kao i mehanizacija i oprema koja se koristi u proizvodnji lala.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu