HIDROPONSKI NAÈIN GAJENJA JAGODA

Jagoda je u svetu prisutna veæ vekovima. Prvi zapisi potièu iz vremena Rimskog carstva, kada su konzumirani plodovi divljih formi (Fragaria vesca). U srednjem veku na dvoru Luja XIV organizuje se uzgajanje iste vrste. Ozbiljnije širenje jagode zapoèinje tek nakon stvaranja hibrida Fragaria x ananassa u 18. veku. Intenzivna proizvodnja organizuje se polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorata unutra Fragaria x ananassa i razlièitih tehnologija.
Od samog poèetka kultiviranja jagode, èovek je izdvajao i razmnožavao biljke koje su imale njemu poželjne karakteristike. Ukrštanjem èileanske (Fragaria chiloensis) i virdžinijske (Fragaria virginiana) jagode u 18. veku. To je rezultiralo dobijanjem hibrida jagode od kojih potièe veæina sorata koje danas gajimo. Kako bi se poboljšale pojedine osobine postojeæih sorata jagoda, sprovode se brojna oplemenjivanja širom sveta. Jagode se izdvajaju po svojoj popularnosti, zbog relativno malog prostora neophodnog za rast i razvoj i brzog ulaska u rodnost.
Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u gajenju. Izuzetno je važno poznavati tehnologiju proizvodnje sadnog materijala i realni potencijal rodnosti istih u pojedinim uslovima.
U današnje vreme kao najvažnije tipove sadnica jagoda izdvajamo sledeæe:
1. zelene sadnice, ohlaðene sadnice dobijene iz bokora (frigo),
2. èekajuæe sadnice (WB) i
3. kontejnerske sadnice (TP).
U novije vreme spominju se i sadnice nastale iz semena,
pod posebnom kontrolom ("ekološke").
Sadni materijal jagode obièno se proizvodi u rasadniku. Sortiment Kod gajenja jagode od velike važnosti je odabrati odgovarajuæu sortu i tip sadnice. Zavisno od sistemu gajenja odabire se najprikladnija tehnologija uzgoja. Stoga treba dobro poznavati svojstva pojedine sorte kako bi izabrali onu najprikladniju i postigli zadovoljavajuæe rezultate. Osnovna podela sorata je na one koje su jednorodne (kratkog dana) i one višerodne tj. koje donose rod u više navrata.
Na tržištu je tako sve veæi izbor sorti razlièitog vremena dozrijevanja, kvaliteta ploda, otpornosti na bolesti i sl. Izbor pogodne sorte vrlo je važan, ali i prilièno težak korak u samom gajenju. Postoji puno razlièitih tipova zemljišta, a i klimatske prilike se razlikuju zavisno od podruèja.
Tehnologija gajenja. Kada govorimo o tehnologijama gajenja jagode, onda u prvom redu mislimo na sve agrotehnièke i pomotehnièke mere koje provodimo u zasadu. Te mere obuhvateju postupke od pripreme za sadnju, samu sadnju, ðubrenje, uklanjanja starog lišæa i sl., a sprovode se do krèenja zasada. Za koju tehnologiju gajenja æemo se odluèiti zavisi od uslova sredine i tržišta. Korišæenjem novih tehnologija postižu se u proizvodnji jagoda brojne prednosti, kao što su poveæanje rodnosti i kvalitete plodova.

Uzgoj jagode u stiroporskim saksijama

Rast jagode poèinje u proljeæe pri temperaturi iznad 50 C, a 14 do 20 dana nakon listanja, u aprilu poèinje cvatnja i traje 10 do 25 dana, zavisno od vremenskih uslova. Svaka sorta jagode u gajenju ima specifiène zahtjeve za fotoperiodom i temperaturama u periodu obrazovanja generativnih organa, a o tome æe zavisiti potencijal rasta i rodnosti biljke. Sorte jagoda koje su danas u proizvodnji, uglavnom su samooplodne, te ne trebaju druge sorte oprašivaèe u zasadu. Bolji rod se postižu ukoliko osiguramo insekte za oprašivanje (najèešæe pèele ili bumbari).
Vreme zrenja u najveæoj meri utièe na rentabilnost gajenja. Vreme zrenja u naveæoj meri je sortna osobina.
Moguænost èuvanja jagode u hladnjaèama omoguæio je ubiranje dve berbe sa iste površine u okviru jednogodišnjeg sistema gajenja. Važno je primeniti praktiæna iskustva pri ovakvom naèinu gajenja, a ona se odnose na uklanjanje fruktifikacionih prirasta sa cvetnim elementima neposredno nakon sadnje. Na taj naèin bokor jagode bolje razvija nove cvetne granèice, koje obezbeðuju više kvalitetnih plodova. Jagodnjaci formirani od „frigo materijala“ su produktivni, plodovi sazrevaju ranije, a na povoljnim terenima beru se 2 - 3 navrata. Frigo materijal je skuplji i zahtevniji u sistemu gajenja jagode.

Samo stalnim unapreðenjem postojeæih saznanja u tehnologiji koju imamo, moguæe je opstati na sve zahtevnijem tržištu.

Sistemi gajenja
Ako uzmemo u obzir mesto gde se biljke nalaze, jagoda se u svetu uzgajaju na razlièite naèine. Tako razlikujemo gajenje jagode na otvorenom i u zaštiæenom prostoru, a kod kojih postoje brojne modifikacije. Ako gledamo gde je smešten koren biljke tada postoji klasièano gajenje u zemljištu i onaj u kojem se umesto zemljišta koriste razlièiti supstrati ili hranljivi rastvori (hidroponika). Bokori jagode bez zemljišta mogu se nalaziti u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu.

Sadni materijal
Sadni materijal jagode proizvodi se u rasadniku.
Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u proizvodnji. Izuzetno je važno poznavati tehnologiju dobijanja sadnica i realni potencijal rodnosti u pojedinim uslovima.

UVOD U HIDROPONSKI UZGOJ JAGODA
tu podrazumeva gajenje u zaštiæenom prostoru na posebnom supstratu, uz precizno doziranje potrebnih hranjiva i vode u skladu sa fenofazom biljke i uslova gajenja. Postoji nekoliko sistema hidroponskog uzgoja. Oni se razlikuju u konstrukciji objekta (plastenici, staklenici), smještaju biljke, razmacima sadnje, odabiru sortimenta i tipovima sadnica.
Veliki je broj prednosti ovog naèina uzgoja:
Berba izvan glavne sezone ovog voæa (u skladu s time i cena je veæa)
Moguænost više berbi u jednoj godini
Visoki prinosi po jedinici površine sa kvalitetnijim plodovima
Biljke su podignute od zemljišta i tako je smanjena opasnost od bolesti i štetoèina i prljavštine
Smanjena upotreba razlièitih pesticida
Olakšana biološka zaštita (predatori, biopesticidi)
Olakšana je berba (veæa efikasnost)
Zapošljavanje radne snage u poljoprivredi

Kao glavni nedostatak možemo izdvojiti:
Visoka ulaganja u proizvodnju
Male greške u procesu proizvodnje dovode do velikih gubitaka

Subotice firma „MILETIÆ“. Na taj naèin se i kod nas produžila sezona potrošnje ovog voæa.
Kod hidroponskih gajene jagode postiže dobar kvalitet ploda, pri èemu je sadržaj vitamina C veæi u poreðenju s plodovima na otvorenom polju. Manja je vrednost odnosa suve materije i ukupnih kiselina, a nešto svetlija nijansa boje hidroponski gajenih plodova može se povezati s kraæim danom tokom kasne jeseni i manjim intenzitetom prirodnog svetla u periodu dozrijevanja plodova. Luminiscencija i intenzitet pigmenta boje ne razlikuje se znaèajno izmeðu plodova.

Osvjetljenje u hidroponskom uzgoju jagoda
Svetlost je neophodna za odvijanje procesa fotosinteze biljaka. To je proces u kojem biljka uz pomoæ biljnog pigmenta hlorofila, sunèeve setlosti, vode i ugljen-dioksida, stvara hemijsku energiju u obliku šeæera, i kiseonika. Produkti fotosinteze koriste se kao hrana biljci i omoguæuju oslobaðanje slobodnog kiseonika.
Biljni pigmenti apsorbiraju samo odreðene talasne dužine, a ostale reflektuju. Tako npr. hlorofil apsorbuje ljubièastu, crvenu i plavu boju, dok zelenu reflektuje. Gajenje biljaka izvan sezone, tj. kada je intenzitet osvetljenja manji i nema dovoljno sunèeve svetlosti za normalno odvijanje fotosinteze moguæ je, ako se biljci osigura dodatni izvor svetlosti, odreðenog spektra i jaèine, koji odgovara prirodnoj sunèevoj svetlosti. Razlikujemo više sistema za osvjetljavanje. Postoje posebne fotosintetske lampe koje su prilièno skupe, a omoguæuju fotosintezu kada su dani kratki ili kada je duže vreme oblaèno. Obièno se koriste one jaèine 400 W.
Osim fotosintetskih lampi koriste se i drugi tipovi lampi, koje imaju drugu namjenu. Tako postoje lampe za skraæivanje perioda mirovanja (dormantnosti).

Kompjuterski sistem u hidroponskom gajenju jagoda
Kompjuterski sistem su deo opreme u objektu s ovim naèinom proizvodnje. Postoje razlièita rešenja kompjuterskih sistema s pripadajuæim programima. Princip rada temelji se na povezivanju ovog sistema s razlièitim mernim aparatima (sonde) koji registruju pojedine parametre. Na osnovu prikupljenih informacija i zadanih vrednosti u kompjuterskom sistemu dolazi do automatizacije razlièitih operacija, kao što je regulacija:
1. temperature
2. navodnjavanja
3. ishrana
4. provetravanje
5. osvjetljenje
6. vlažnost
7. koncentracije CO2

Regulisanje temperature kod gajenja jagoda u zaštiæenom prostoru
Kako bi se postigli najbolji prinosi pri gajenju jagoda u zaštiæenom prostoru biljkama je potrebno osigurati optimalne uslove. To se postiže osiguravanjem odgovarajuæih temperatura, kao i kolièine svetlosti u razlièitim stadijumima rasta i razvoja.
Kod biljaka koje daju plod u rano proljeæe, tokom januara ili na poèetku februara obièno osiguravamo temperaturu od najmanje 120 C danju, a tokom noæi oko 80C. Otvaranjem cvetnih pupoljaka temperatura se postepeno poveæava. Kada se poèinju formirati zeleni plodovi, optimalne dnevne temperature su 16-200C, dok je noæna oko 100C. U vreme cvetanja potrebno je provetravati zaštiæeni prostor kada temperatura preðe 200C. Visoke temperature tada mogu prouzrokovati zaostajanje biljaka u rastu, kao i kasniju pojavu deformsanih plodova. Provetravanjem se ujedno utièe na smanjenje vlažnosti u zaštiæenom prostoru, a tako se i smanjuje rizik od pojave razlièitih vrsta bolesti (npr. siva plesan). Kod biljaka koje donose plodove krajem leta ili u jesen, potrebno je osigurati što nižu temperaturu, sve do faze sazrijevanja plodova. Temperatura ne bi smela preæi 240C. Više temperature mogu negativno uticati na oprašivanje cvetova, velièinu plodova jagode i na sam prinos. Poèetkom septembra, pa sve do kraja berbe, dnevna temperatura trebala bi iznositi oko 160C a noæna 100C. Krajem berbe temperatura se spušta na 12 do 140C tokom dana, odnosno 80C noæu, i to 3 do 4 nedelje. U tom vremenu regeneriše se vrat korena i podstièe maksimalna diferencijacija generativnih pupoljaka koji æe dati plod sledeæu godinu. Kroz zimsko razdoblje biljke jagode je potrebno izložiti nižim temperaturama zbog prekidanja dormantnosti. Time se utièe na bolju vitalnost biljke, a i na vreme sazrevanja plodova. Tako npr. za Elsantu to razdoblje iznosi od 30 do 35 dana, a temperatura je ispod 70C.

Zaštita jagoda u hidroponskom uzgoju
Kod gajenja jagoda u hidroponici javljaju se iste bolesti i štetoèine kao i kod gajenja na polju. Kontrolisani uslovi oneoguæuju pojavu nekih bolesti i štetoèina, koji su èesti na otvorenom polju. Meðutim u zaštiæenom prostoru postoje uslovi koji su za pojedine bolesti i štetoèine još povoljniji, nego u gajenju na otvorenom polju. Iz tih razloga proizvoðaè mora biti na oprezu i reagovati na vreme, kako bi spreèio veæe štete. Štetoèine koji se najèešæe javljaju kod hidroponskog uzgoja jagoda su lisne vaši, grinja (Tetranychus urticae), jagodina grinja (Tarsonemus pallidus), itd. Poznato je da štetoèine zapažaju boje. Razlièite insekte privlaèe razlièite boje. Tako npr. vaši i muve privlaèi žuta boja, osice bela boja, itd. Vešanjem obojenih, lepljivih traka (tzv.vizuelni mamci) znatno se može uticati na broj insekata, pa èak u nekim sluèajevima i izbeæi korišæenje hemijskih sredstava. Moguæe lociranje njihovih žarišta kako bi se sprovelo lokalno tretiranje, a izbeglo tretiranje èitavog zasada.

Trake se vešaju tako da su svojim donjim delom u visini vrha biljke.
Premazane su lepilom, insekticidom ili njihovom kombinacijom.
Boja ih privlaèi i oni se zalepe na traku, ili ih insekticid ubije.
U suzbijanju insekata koriste se i predatori. Pri korištenju predatora treba voditi raèuna o vremenu unosa i o uslovima u zaštiæenom prostoru, tj. treba im osigurati optimalne uslove za razmnožavanje. Tako se u suzbijanju baštenske grinje koriste razlièite vrste predatorskih grinja. Najèešæe se koristi Phytoseilus persimilis. Ova grinja se najbrže razmnožava pri temperaturi od 15 do 300 C, a vlaga ne sme pasti ispod 60 %. Što znaèi ako se unese prerano, nema nikakve koristi. Hemijsko tretiranje se u pravilu koristi, ali treba voditi raèuna o predatorima kao i polinatorima, a koji su uneseni u zaštiæeni prostor. Jedna od metoda zaštite od štetoèina je i uništavanje korova oko zaštiæenog prostora, koji su njihovi èesti domaæini i predstavljaju izvor zaraze. Topli i vlažni uslovi kakvi obièno prevladavaju u zaštiæenom prostoru, pogoduju pojavi razlièitih bolesti. Najèešæe bolesti koje se javljaju kod uzgoja jagoda su dati su u ovom prikazu.
U zaštiæenom prostoru moguæa je regulisanje temperature i vlažnosti, i na taj naèin je moguæe uticati na spreèavanje neke od bolesti. Osim tretiranja botricidima, indirektna mera suzbijanja sive pliesni je i smanjenje vlage u objektu kao i uklanjanje zaraženih biljnih dijelova, kako bi se spreèilo širenje bolesti na druge zdrave delove biljke i na susedne. Upotrbom fungicida duge karencije (Ronilan), proizvedena jagoda je krupna je i vrlo lepog izgleda, a ukusa na pesticid. Za istu bolest (botritize) postoje prikladniji botriticidi kraæe karencije (Teldor).
Za razliku od sive pliesni, pepelnici, koja se obièno javlja krajem leta, pogoduje niža relativna vlažnost vazduha. U ovom sluèaju indirektna mera suzbijanja, je poveæanje vlažnosti vazduha. Preventivna mera u suzbijanju truleži korenovog vrata je zdrav sadni materijal. Prednost hidroponskog uzgoja u spreèavanju širenja ove bolesti je u tome što svaka saksjija ili vreæa sa supstratom ima vlastitu kapaljku, kojom prima vodu i hranjiva. Prostorna izolacija biljaka onemoguæuje širenje zaraze putem vode.
Korova kod hidroponskog gajenja nema, što znaèi da nije potrebno koristiti herbicide, što je još jedna od velikih prednosti hidoponskog gajenja jagoda.

Pepelnica jagode javlja se se svuda gde se gaji jagoda kako na otvorenom polju tako i u zaštiæenom prostoru.To je pretežno folijarna bolest. Gljiva belièaste boje prekriva list i time se smanjuje fotosinteza, što dovodi do defolijacije biljke. Pruzrokovaè (Sphaerotheca macularis) - je obligatni parazit, što znaèi da preživljava samo u živim organima odnosno na lišæu. Listovi se saviju, deformišu prelaze u crvenkasu boju, a plod ukoliko se zarazi ostane mali i nedozreo. Gljiva sporuliše na lišæu odakle se odvijaju sekundarne zaraze. Otporne sorte, promajna i ocedna mesta su preventiva za suzbijanje pepelnice jagode.

Siva plesan - (prouzrokovaè Botrytis cinerea) - ( Botritioza)je opšti naziv za oboljenje kako povræa tako i voæa i cveæa koji u pojedinim godinama (2005 npr.) masovno i znaèajno dovode do propadanja, ponekad i èitave proizvodnje. Obièno poèinje da se pojavljuje na tek zametnutim plodovima, pa do pune zrelosti, kao i u hladnjaèama, odnosno uskladištenim plodovima. Razvija se u uslovima visoke relativne vlažnosti i nižih temperatura u doba vegetacije, sa svojom sivkastom prevlakom na plodu. Za samo 48 sati može dovesti do potpune truleži, kada su plodovi jagode neupotrebljivi. Uglavnom zaraza poèinje od donjih plodova bliže zemljištu. Spore se lako prenose vazduhom ili kišom. U zaštiæenom prostoru neophodno je provetravanjem obezbediti bolji protok vazduha i time redukovati poveæanu vlažnost, kao i ukloniti sve biljne ostatke koji su oboleli od sive plesni kako ne bi dalje širili prouzrokovaèa.

Antraknoza jagode Antraknoza jagode manifestuje se tamnim smeðim udubljenjima naroèito na plodu iako gljiva napada i druge delove biljke kao što su koren, peteljka i cvet. Napadnute biljke zaostaju u porastu. Gljiva Colletotrichum spp. kolonizira list i peteljku, naroèito koren u rasadniku, tako da je zdrav sadni materijal jedan od naèina da se ova bolest izbegne. Mere suzbijanja su u zasadu jagode, èesto nisu dovoljno efikasne.

Trulež korijenovog vrata (Phytophthora cactorum) javlja se u umerenim regionima na veæim plantažama jagoda, kada je toplo i vlažno vreme. Posebno je izražena na slabo dreniranim zemljištima. Gljiva se razvija na plodu od peteljke prema vrhu ploda i strukture je vlažne truleži.
Boja je smeða do tamno-smeðe do purpurne boje zavisno od stanja zrelosti ploda. Plodovi su gorkog ukusa. Spore ostaju u zemljištu, kada ponovo u kišnim periodu prouzrokuju zarazu.
Nastiranje zemljišta folijom je jedna od metoda prevencije ove bolesti kao i iznalaženje otpornih sorata jagode.