|
Dr Marko Injac
Dipl. ing. Petar Bursaæ
Chemical Agrosava
Tel: (011) 321 93 556
SUZBIJANJE BAŠTENSKE GRINJE (Tetranychus ulmi Koch)
SELEKTIVNIM AKARICIDIMA NA PAPRICI U PLASTENICIMA
Jajašca i odrasla grinja - Tetranychus urticae
Paprika, paradajz, a posebno krastavac su veoma
atraktivni za baštensku grinju (Tetranychus
urticae Koch) pri uslovima gajenja u polju, a
posebno u plastenicima. U uslovima visokih temperatura,
grinje imaju kratak ciklus razviæa, veliki potencijal
razmnožavanja, a prirodni neprijatelji nisu u stanju
da spuste brojnost grinja ispod pragova štetoèine, tako da u
letnjim mesecima redovno dolazi do prenamnoženja.
Prema preporukama IRAC-a (Meðunarodni komitet
za rezistenciju insekticida i akaricida) u suzbijanju
grinja treba koristiti što selektivnije akaricide razlièitih
mehanizama delovanja. Cilj ispitivanja je bio da se utvrdi
efekat alternacija dva uskoselektivna akaricida u
uporeðenju sa alternacijom uskoseletkivnog akaricida sa
insektoakaricidom. U ispitivanja smo ukljuèili sledeæe
preparate:
1. Envidor 240 SC sa aktivnom materijom spirodiklofen.
Deluje na inhibiranje sinteze masti i za sada radi
se o posebnom mahanizmu delovanja. Envidor 240 SC
deluje kontaktno na jaja i pokretne forme grinja. Preparat
se nalazi u procesu registracije za suzbijanje
crvenog pauka na jabuci. Radi se o selektivnom akaricidu.
Zbog povoljnih toksikoloških i ekotoksikoloških osobina,
Evidor 240 SC se u svetu najviše koristi u zaštiti
cveæa i povræa od grinja.
2. Omite 570 EW sa aktivnom materijom propargit.
Nalazi se veæ 25 godina na tržištu. Propargit inihibira disanje
grinja, a deluje kontaktno na pokretne forme.
Radi se o selektivnom akaricidu.
3.Talstar EC 10, piretroid sa aktivnom materijom
bifentrin. Deluje na kanale prenošenja impulsa na centralnom
nervnom sistemu. Po naèinu delovanja radi se o
kontaktnom preparatu. Spada u insektoakaricide sa
širokim spektrom delovanja na insekte i grinje.
Tipièna slika pauèine nastala od grinje T. urticae
Za utvrðivanje delovanja akaricida koristili smo binokular
i pregled sluèajno uzetih 25 listova. Ogled je
postavljen u plasteniku na sortama „Kameleon“ koja se
pokazala atraktivnom za Tetranychus urticae. Pri gajenju
paprike, nije korišæena folija ispod biljaka zbog neubièajene
dužine plastenika. Prisutni su i korovi domaæini
crvenog pauka, a u blizini utvrðena je i veæa brojnost
Tetranychus urticae na koprivi.
Prvi simptomi ishrane naðeni su na donjim listovima
sorte „Kameleon“. Lišæe žuti izmeðu nerava, prvo na donjim
listovima, a kasnije i na vršnim. Ovi simptomi podseæaju
na simptome nedostatka magnezijuma, jer grinje
sišu hlorofil u kojem centralno mesto zauzima magnezijum.
Razlike izmeðu simptoma ishrane grinja i nedostatka
magnezijuma se uoèavaju po sledeæem:
Magnezijum je pokretan elemenat i u fazi nalivanja
plodova dolazi do povlaèenja iz donjih listova da bi se
ugradio u plodove. Simptomi nedostatka magnezijuma se
vide žuæenjem izmeðu nerava poèev od krajeva lišæa.
Simptomi ishrane baštenske grinje
se pojavljuje na mestu ishrane koja je
obièno blizu glavnih nerava. Grinje
se brzo sele sa donjih listova na vršne
tako da se simptomi ishrane pojavljuju
na celoj biljci. Kod jaèe ishrane dolazi
do potpune nekroze tkiva.
U neposrednoj blizini plastenika
rasla je kopriva (Lamium purpureum)
koja je bila izvor širenja u plastenike.
Mrtva kopriva (domaæin T. urticae)
Simptomi ishrane na vršnom lišæu
Simptomi nekroze listova paprike
Simptomi nedostatka magnezijuma
Delovanja Omite EW u alternaciji sa Envidor 240 SC
Pre prskanja utvrðenje prisustvo T. urticae na donjim listovima. Na 25
listova sorte „Kameleon“ bilo je 1211 pokretnih formi.
Deset dana posle 2. prskanja, simptomi ishrane grinja i su bili na istim
listovima kao i pre prskanja. Na vršnim listovima nije bilo grinja. Na 25
donjih listova listova naðene su samo 2 žive larve T. urticae, ali i veliki
broj uginulih larvi, a posebno odraslih ženki. Ovo pokazuje da su ova dva
preparata pokazala visoku efikasnost. Od predatora naðenu su 3 jaja
A. andersoni. Pokretne forme nismo našli (nije bilo hrane za njih).
U toku pregleda listova naðena je kolonija lisnih vaši M. persicae što
pokazuje da su ova dva akaricida selektivni.
Delovanje Omite 570 EW u alternaciji sa Talstar 10 EC
Pregledom je utvrðeno da je T. urticae proširio i naselio vršne listove.
Na 25 ovih listova sorte „Kameleon“ našli smo 1185 pokretnih formi kao i
483 jaja. Manji broj jaja je položen zbog smanjenje uslova za ishranu. Od
predatora, našli smo 1 larvu tripsa (T. tabaci), 2 larve L5 Stetorus punctilum
(Coccinelidae), 3 prazna horiona od jaja zlatooke (Chrysopa carnea,
Neuroptera).
Na nekim listovima došlo je do potpune nekroze lišæa i do sušenja i
opadanja. Na mladjim listovima dolazi do znaèajnijih deformacija i lišæe
pokazuje simptome sliènih virozama.
Predatori - èistaèi kao S. punctillum insektofagne stenice (Anthocoriidae) i
tripsi se hrane Tetranychidama i doleæu u plastenik samo, ako je odreðena brojnost
grinja. To je kod S. punctillum, stenica i tripsa 4-5 pokretnih formi na
listu, što se smatra pragom doletanja. Imaga predatora nastavlaju ishranu i kada
se poveæa brojnost grinja u proseku 8-10 pokretnih formi po listu ženke polažu
jaja. Ova brojnost je oznaèena kao prag polaganja jaja. Kada se brojnost
smanji do 4-5 pokretnih formi zbog ishrane ili delovanja selektivnih akaricida,
imaga predatora kao što su i S. punctlilum i Anthocoridae odleæu iz plastenika
pa se ova brojnost zove prag odletanja. Larve predatora ne mogu da lete i u
nedostatku grinja dolazi do predatorstva izmeðu njih. Zbog manje pokretljivosti,
larve S. punctillum prve stradaju od drugih predatora. Kako se vidi
selektivnost akaricida je bitna jer se predatori hrane preživelim grinjama.
Time se "poveæava" efikasnost akaricida. Ovde izuzetnu ulogu igra Envidor
240 SC jer, deluje sporo i ženke uginjavaju za 7-10 dana èime omoguæuju
ishranu larvi predatora i posle spuštanja brojnosti grinja ispod praga odletanja.
U tretmanu selektivnih akaricida, listovi su bili relativno èisti.
Ovako velike razlike u delovanju izmeðu ove dve kombinacije prema našem
mišljenju su proizašle iz uslova u plasteniku jer su temperature bile izuzetno
visoke (u toku dana i iznad 400C) i ciklus razviæa T. urticae je bio kraæi od 7
dana odnosno došlo je do polaganja jaja pre drugog tretiranja. Envidor je dobro
delovao na novopoložena jaja i na manji broj preživelih pokretnih formi pa nije
moglo doæi do obnavljanja brojnosti populacije. Ovako niska brojnost T. urticae
nije stvarala uslove i za masovnije naseljavanje predatora.
U drugoj alternarciji, Talstar je delovao samo na pokretne forme, a osim
toga smanjio je moguænost masovnijeg naseljavanja predatora, pa je došlo do
naglog poveæanja brojnosti T. urticae. Ovi rezultati pokazuju znaèaj skraæivanja
perioda izmeðu dva prskanja u plastenièkoj proizvodnji kod preparata
koji deluju samo na pokretne forme.
Neki autori navode da posle ishrane T. urticae dolazi do smanjenja
sadržaja hlorofila, znaèajnijih mineralnih hraniva (N, P, K i Ca) usvajanja CO2
a mehanizam rada stoma je poremeæen. Takoðe dolazi do smanjenja formiranja
broja cvetova, opadanja plodova i poremeæaja u hormonima kod biljaka što
dovodi do smanjenja prinosa ili do sušenja biljaka.
U plastenicima je sve ovo naglašeno i za kratko vreme
dolazi do pojave oaza sa simptomima isharne grinja koje
se šire i paprika se suši.
Takoðe neki autori daju razliku u osetljivosti razvojnih
stadijuma T. urticae iz kojih se vidi da su jaja stara
4 dana najosetljivija na delovanje spirodiklofena
(Envidor 240 SC) (0,33 LD 95% mortaliteta), zatim larve
(0,38) pa se osetljivost smanjuje do imaga, (LD 95% je
3,5) odnosno, 10 puta otpornija u odnosu na jaja.
Spirodiklofen deluje na inhibiranje sinteze lipida (masti)
pa T. urticae uglavnom uginjava u fazi presvlaèenja.
Uginjavanje u vreme presvlaèenja je prourokovano zbog
uloge koju ima mast. Najsporije uginjavaju ženke koje
oformljena jaja ne mogu da izbace iz sebe.
Mast je znaèajna za èuvanje rezervi glikogena i proteina,
urea acid i kalcijuma. Ali, masno tkivo ima znaèajnu
ulogu u meðumetabolizmu. Masno tkivo je bogato
razlièitim enzimima slièno kao i jetra kod životinja: igra
najznaèajniju ulogu u sintezi trehaloze, formiranje i
èuvanje amino kiselina i sintezu proteina: ima enzime za
oslobaðanje hidrogena kao goriva za sistem citohroma, u
mastima su transaminaze koje konvertuju jednu amino
kiselinu u drugu. Masti mogu da sadrže ribonukleinsku
kiselinu i sintetizovani protein za cirkulaciju krvi i za
snabdevanje i razvoj jaja i formiranje vitelogeneze. Iz
ovoga se vidi da spirodiklofen deluje najbolje ovicidno, a
da otpornost raste sa starošæu T. urticae. Efikasnost ovog
akaricidea treba odreðivati posle 7 -10 dana.
Korišæenje dva seletivna preparata kao što su propargit
i spirodiklofen pokazalo je koliko je važno da se alterniraju
ovi akaricidi razlièitih mehanizma delovanja, ali i u
širini delovanja na T. urticae.
Ako se koristi Omite 570 EW kao selektivni akaricid i
posle toga Talstar, kao piretroid i kao insektoakaricid
dolazi do uginjavanja korisnih organizama. Ova dva
preparata deluju na pokretne forme, ali ne na jaja.
Stetorus punctilum - predator baštenske grinje
Stetorus punctilum - predator baštenske grinje
Zlatooka - Chrysopa carnea u napadu na grinju
POJAVA NEMATODNIH GALA
NA KORENU KRASTAVCA U
ZAšTIÆENOM PROSTORU
Utoku zime 2005. godine proizveden je rasad
krastavca salatara „Adrian“ koji je 3. februara
rasaðen u plastenik sa grejanjem. Na ovoj
površini povræe se gaji veæ 12 godina, a
prethodni usev bila je paprika.
Odmah posle rasaðivanja, prvi listovi su ispoljavali
manje simptome, netipiène, ali bliske simptomima
nedostatka kalijuma i tipiène za nedostatak magnezijuma.
Prema analizama Katedre za agrohemiju, Poljoprivrednog
fakulteta u Zemunu (Prof. Jakovljeviæ) zemljište je bilo
blago alkalno i u vodi pH je iznosila 7,48. Analiza je
pokazala da je sadržaj P2O5 u zemljištu iznosio 280,0
mg/100 g zemlje što je 10 puta više od potrebne kolièine.
Takoðe je naðeno je 50.0 mg K20/100 g zemlje što je isto
nekoliko puta više od potrebnog. Sadržaj Ca i Mg iznosio
je 1091 mg/100 g zemlje, odnosno 106 mg/100 g zemlje,
pa je zemljište imalo visoke sadržaje Ca i Mg i nije se
oèekivalo da krastavac pokaže simptome nedostatka ovih
elemenata. Imajuæi poverenje u odgovor biljaka i na eventualni
antagonizam izmeðu hraniva na nivou usvajanja od
strane korena, dodavali smo Ferticare II (sa veæom kolièinom
K i folijarno Wuxal Suspensija Calcijum sa 2% Mg).
Krastavac je obilno cvetao, ali je bilo i abortiranja tek
formiranih plodova, jer biljke nisu mogle da ih ishrane.
Od bolesti uglavnom se javljala siva trulež (Botrytis
cinerea) na krajevima plodova gde su bili ostaci krunice
cvetova. Bilo je teško održati proizvodnju. Za suzbijanje
Botrytis cinerea koristili smo specifiène botricide kao što
su Sumilex i Teldor SC 500 i to u veæim kolièinama od
registrovanih, jer su noæi bile hladne i povoljne za kondezaciju.
Osim ishrane i zaštite, krastavac je redovno zalivan.
Rod je bio visok i svake nedelje je ubrano od 100 do
200 kg/na 25 m2. Ukus plodova je bio naglašen i veoma
tražen na pijaci, ali kada je cena krastavca na pijaci pala
biljke su poèupane, a na svim korenima biljaka naðen je
veliki broj gala od nematoda Meloidogyne spp. Postavilo
se pitanje štetnosti, ili još bolje, koje bi prinose dao
„Adrian“ bez prisustva nematoda u zemljištu?
Nematode gala na korenu krastavca
U preseku gala korena mogu se
naæi poreðana u redu sitna bela
okrugla telašca. Kada se stave pod
mikroskop uoèavaju se kruškolike
forme ženki Meloidogyne spp. Pod
mikroskopom se mogu naæi i juvenilne
ženke razlicitih formi ali i
dugaèke forme larvi.
Infektivne forme Meloidogyne spp.
Prelazne forme Meloidogyne spp.
Ženka Meloidoigyne spp.
Sistem za ishranu Meloidogyne spp.
U literaturi nalazimo da su nematode
Meloidogyne spp. vrlo destruktivne
za krastavce. U poljskim uslovima
Meloidogyne spp. se javljaju
samo u tropskim i subtropskim reonima.
Javlja se više vrsta razlièite
agresivnosti, ali determinacija do
vrste je prilièno složena i obavljaju je
samo specijalisti. Radi se o obligatnim
endoparazitima.
SIMPTOMI ISHRANE
NEMATODA
Infekcije Meloidogyna spp. dovodi
do formiranja gala i do oticanja
delova korena. Patogen uznemirava
sprovodni sistem i izaziva proliferaciju
jedara koja se dele amitotièki
pa se formiraju giganske æelije, a na
nivou tkiva gale u kojima se hrane
nematode. Ove gale su prilièno mekane
(dele se samo jedra, a ne æelije,
pa je uzajamna slaba povezanost
izmeðu "novih" æelija) i posle nekoliko
dana držanja u vlažnim uslovima
poèinju se raspadati, a posebno korenèiæi
sa velikim brojem nematoda
nekrotiraju.
Na nadzemnom delu kratavaca
simptomi ishrane nematoda na korenu
odražavaju se žuæenjem lišæa,
smanjenjem broja listova i njihove
velièine, venjenjem pri visokim temperaturama
(teže je snabdevanje
vodom) i kao u našem sluèaju pokazuju
nedostatke kalijuma (kalijum
reguliše vodni sistem). Pri veæem
broju nematoda, može doæi i do odbacivanja
plodova zbog smanjene
ishrane. Prisustvo nematoda na
korenu i nekroze korena stvaraju povoljne
uslove za razviæe patogena
tipa bakterija i gljiva (Fusarium
spp.). U toku razviæa imali smo samo
4 biljke sa simptomima uvenuæa
ZIVOTNI CIKLUS
Prvi stupanj larvi se razvija u jajetu.
Posle piljenja, drugi stupanj juvenilnih
koje su dužine oko 0,3-0,5 mm
kreæe se kroz zemlju i ulazi u vršni
deo korena. U korenu se kreæu kroz
korteks (deo tkiva izmeðu parenhima
i floema) i dolaze do primarnog floema
ili parenhima. Juvenilne probijaju
æelijske zidove, a hitiziranim stiletom
i ubacivanjem hormona rasta izazivaju
razviæe gala. Crvolike juvenilne
forme bujaju u formu viršli, prestaju
sa ishranom, presvlaèe se tri puta i
postaju odrasle ženke ili mužjaci.
èetvrti stupanja juvenila se izdužuje i
dobija crvoliku formu 1,0 - 1,5 mm
dužine, napuštaju koren i ne hrane se.
Ženka lagano poprima kruškoliki
oblik dimenzija 0,44 - 1,30 mm, nastavlja
sa ishranom i ostaje u korenu.
Ženka položi 600 - 1000 jaja u
gelatinosnu jajnu masu, koja je obièno
locirana na površini korena.
Ciklus razviæa zavisi od temperature
zemljišta. Na temperaturi od 25 -
300C ciklus razviæa traje od 21 do 28
dana. Jaja i juvenilne forme prezivljavaju
u zemlji u ostacima korena.
Mnogi korovi, a posebno širokolisni
(Tatula spp.) su domaæini i mogu biti
rezervoar jaja, juvenilnih formi i
ženki u toku sezone.
štete na usevima koje prouzrokuju
nematode Meloidogyna su veæe na
dobro dreniranim i peskovitim zemljištima
jer teže nadoknaðuju nedostatak
vode i usvajanje hraniva. U
stvari, štete od Meloidogyne spp. se
svode na uznemiravanju usvajanja
hrane i vode.
ZIVOTNI CIKLUS
U zatvorenom prostoru se može
koristiti fumigacija zemljišta Basamidom
ili primenom nekih od teènih
nematocida kao što je oxamil (Vidate).
Preparat se koristi zalivanjem u vreme
presaðivanja. Iako je sistemik, ne
ulazi u plodove, pa se posebno preporuèuje
za plodovito povræe kao
što su krastavci. Meðutim, smanjenje
šteta od Meloidogyne spp. se može
izvesti, kao u našem sluèaju, ishranom
preko korena i folijarno na
osnovu simptoma nedostatka hraniva,
redovnim zalivanjem i zaštitom
od B. cinerea. To se obièno obavlja
primenom specifiènih botricida
posebno tipa fenhexamida (Teldor
500 SC) koji u evropskoj zajednici
ima kratku karencu, od 3 dana, što
omoguæuje branje plodova svakih nedelju
dana.
O otpornosti sorata ili hibrida proizvoðaèi
krastavaca obièno ne nude podatke. Sorta
„Adrian“ je oèigledno veoma osetljiva, kao i
veæina krastavaca sa izraženom osetljivosti
formiranjem gala. Treba voditi raèuna da su
Meloidogyne spp. polifagne i razvijaju se na
korenu drugog povræa ali simptomi u vidu gala
nisu tako izraženi kao kod krastavaca. Meloidogyne
spp. koja se javila u našem sluèaju
uglavnom izaziva poremeæaje u ishrani što se
može prevaziæi.
Simptomi ishrane nematoda na donjem
lišæu krastavca
Simptomi nedostatka magnezijumana
donjem lišæu krastavca
Abortiranje plodova krastavca
i pojava B. cinerea na mrtvom delu cvetne latice
krastavca
Dr Marko Injac
Dipl. ing. Petar Bursaæ
|