Dr Marko Injac
Dipl. ing. Petar Bursać
Chemical Agrosava
Tel: (011) 321 93 556
SUZBIJANJE BAŠTENSKE GRINJE (Tetranychus ulmi Koch) SELEKTIVNIM AKARICIDIMA NA PAPRICI U PLASTENICIMA

Jajašca i odrasla grinja - Tetranychus urticae

Paprika, paradajz, a posebno krastavac su veoma atraktivni za baštensku grinju (Tetranychus urticae Koch) pri uslovima gajenja u polju, a posebno u plastenicima. U uslovima visokih temperatura, grinje imaju kratak ciklus razvića, veliki potencijal razmnožavanja, a prirodni neprijatelji nisu u stanju da spuste brojnost grinja ispod pragova štetočine, tako da u letnjim mesecima redovno dolazi do prenamnoženja.
Prema preporukama IRAC-a (Međunarodni komitet za rezistenciju insekticida i akaricida) u suzbijanju grinja treba koristiti što selektivnije akaricide različitih mehanizama delovanja. Cilj ispitivanja je bio da se utvrdi efekat alternacija dva uskoselektivna akaricida u upoređenju sa alternacijom uskoseletkivnog akaricida sa insektoakaricidom. U ispitivanja smo uključili sledeće preparate:
1. Envidor 240 SC sa aktivnom materijom spirodiklofen. Deluje na inhibiranje sinteze masti i za sada radi se o posebnom mahanizmu delovanja. Envidor 240 SC deluje kontaktno na jaja i pokretne forme grinja. Preparat se nalazi u procesu registracije za suzbijanje crvenog pauka na jabuci. Radi se o selektivnom akaricidu. Zbog povoljnih toksikoloških i ekotoksikoloških osobina, Evidor 240 SC se u svetu najviše koristi u zaštiti cveća i povrća od grinja.
2. Omite 570 EW sa aktivnom materijom propargit. Nalazi se već 25 godina na tržištu. Propargit inihibira disanje grinja, a deluje kontaktno na pokretne forme. Radi se o selektivnom akaricidu.
3.Talstar EC 10, piretroid sa aktivnom materijom bifentrin. Deluje na kanale prenošenja impulsa na centralnom nervnom sistemu. Po načinu delovanja radi se o kontaktnom preparatu. Spada u insektoakaricide sa širokim spektrom delovanja na insekte i grinje.

Tipična slika paučine nastala od grinje T. urticae

Za utvrđivanje delovanja akaricida koristili smo binokular i pregled slučajno uzetih 25 listova. Ogled je postavljen u plasteniku na sortama „Kameleon“ koja se pokazala atraktivnom za Tetranychus urticae. Pri gajenju paprike, nije korišćena folija ispod biljaka zbog neubičajene dužine plastenika. Prisutni su i korovi domaćini crvenog pauka, a u blizini utvrđena je i veća brojnost Tetranychus urticae na koprivi.
Prvi simptomi ishrane nađeni su na donjim listovima sorte „Kameleon“. Lišće žuti između nerava, prvo na donjim listovima, a kasnije i na vršnim. Ovi simptomi podsećaju na simptome nedostatka magnezijuma, jer grinje sišu hlorofil u kojem centralno mesto zauzima magnezijum. Razlike između simptoma ishrane grinja i nedostatka magnezijuma se uočavaju po sledećem:
Magnezijum je pokretan elemenat i u fazi nalivanja plodova dolazi do povlačenja iz donjih listova da bi se ugradio u plodove. Simptomi nedostatka magnezijuma se vide žućenjem između nerava počev od krajeva lišća.
Simptomi ishrane baštenske grinje se pojavljuje na mestu ishrane koja je obično blizu glavnih nerava. Grinje se brzo sele sa donjih listova na vršne tako da se simptomi ishrane pojavljuju na celoj biljci. Kod jače ishrane dolazi do potpune nekroze tkiva.
U neposrednoj blizini plastenika rasla je kopriva (Lamium purpureum) koja je bila izvor širenja u plastenike.

Mrtva kopriva (domaćin T. urticae)

Simptomi ishrane na vršnom lišću

Simptomi nekroze listova paprike

Simptomi nedostatka magnezijuma

Delovanja Omite EW u alternaciji sa Envidor 240 SC
Pre prskanja utvrđenje prisustvo T. urticae na donjim listovima. Na 25 listova sorte „Kameleon“ bilo je 1211 pokretnih formi.
Deset dana posle 2. prskanja, simptomi ishrane grinja i su bili na istim listovima kao i pre prskanja. Na vršnim listovima nije bilo grinja. Na 25 donjih listova listova nađene su samo 2 žive larve T. urticae, ali i veliki broj uginulih larvi, a posebno odraslih ženki. Ovo pokazuje da su ova dva preparata pokazala visoku efikasnost. Od predatora nađenu su 3 jaja A. andersoni. Pokretne forme nismo našli (nije bilo hrane za njih).
U toku pregleda listova nađena je kolonija lisnih vaši M. persicae što pokazuje da su ova dva akaricida selektivni.

Delovanje Omite 570 EW u alternaciji sa Talstar 10 EC
Pregledom je utvrđeno da je T. urticae proširio i naselio vršne listove. Na 25 ovih listova sorte „Kameleon“ našli smo 1185 pokretnih formi kao i 483 jaja. Manji broj jaja je položen zbog smanjenje uslova za ishranu. Od predatora, našli smo 1 larvu tripsa (T. tabaci), 2 larve L5 Stetorus punctilum (Coccinelidae), 3 prazna horiona od jaja zlatooke (Chrysopa carnea, Neuroptera).
Na nekim listovima došlo je do potpune nekroze lišća i do sušenja i opadanja. Na mladjim listovima dolazi do značajnijih deformacija i lišće pokazuje simptome sličnih virozama.

Predatori - čistači kao S. punctillum insektofagne stenice (Anthocoriidae) i tripsi se hrane Tetranychidama i doleću u plastenik samo, ako je određena brojnost grinja. To je kod S. punctillum, stenica i tripsa 4-5 pokretnih formi na listu, što se smatra pragom doletanja. Imaga predatora nastavlaju ishranu i kada se poveća brojnost grinja u proseku 8-10 pokretnih formi po listu ženke polažu jaja. Ova brojnost je označena kao prag polaganja jaja. Kada se brojnost smanji do 4-5 pokretnih formi zbog ishrane ili delovanja selektivnih akaricida, imaga predatora kao što su i S. punctlilum i Anthocoridae odleću iz plastenika pa se ova brojnost zove prag odletanja. Larve predatora ne mogu da lete i u nedostatku grinja dolazi do predatorstva između njih. Zbog manje pokretljivosti, larve S. punctillum prve stradaju od drugih predatora. Kako se vidi selektivnost akaricida je bitna jer se predatori hrane preživelim grinjama. Time se "povećava" efikasnost akaricida. Ovde izuzetnu ulogu igra Envidor 240 SC jer, deluje sporo i ženke uginjavaju za 7-10 dana čime omogućuju ishranu larvi predatora i posle spuštanja brojnosti grinja ispod praga odletanja. U tretmanu selektivnih akaricida, listovi su bili relativno čisti.
Ovako velike razlike u delovanju između ove dve kombinacije prema našem mišljenju su proizašle iz uslova u plasteniku jer su temperature bile izuzetno visoke (u toku dana i iznad 400C) i ciklus razvića T. urticae je bio kraći od 7 dana odnosno došlo je do polaganja jaja pre drugog tretiranja. Envidor je dobro delovao na novopoložena jaja i na manji broj preživelih pokretnih formi pa nije moglo doći do obnavljanja brojnosti populacije. Ovako niska brojnost T. urticae nije stvarala uslove i za masovnije naseljavanje predatora.
U drugoj alternarciji, Talstar je delovao samo na pokretne forme, a osim toga smanjio je mogućnost masovnijeg naseljavanja predatora, pa je došlo do naglog povećanja brojnosti T. urticae. Ovi rezultati pokazuju značaj skraćivanja perioda između dva prskanja u plasteničkoj proizvodnji kod preparata koji deluju samo na pokretne forme.
Neki autori navode da posle ishrane T. urticae dolazi do smanjenja sadržaja hlorofila, značajnijih mineralnih hraniva (N, P, K i Ca) usvajanja CO2 a mehanizam rada stoma je poremećen. Takođe dolazi do smanjenja formiranja broja cvetova, opadanja plodova i poremećaja u hormonima kod biljaka što dovodi do smanjenja prinosa ili do sušenja biljaka.

U plastenicima je sve ovo naglašeno i za kratko vreme dolazi do pojave oaza sa simptomima isharne grinja koje se šire i paprika se suši.
Takođe neki autori daju razliku u osetljivosti razvojnih stadijuma T. urticae iz kojih se vidi da su jaja stara 4 dana najosetljivija na delovanje spirodiklofena (Envidor 240 SC) (0,33 LD 95% mortaliteta), zatim larve (0,38) pa se osetljivost smanjuje do imaga, (LD 95% je 3,5) odnosno, 10 puta otpornija u odnosu na jaja. Spirodiklofen deluje na inhibiranje sinteze lipida (masti) pa T. urticae uglavnom uginjava u fazi presvlačenja. Uginjavanje u vreme presvlačenja je prourokovano zbog uloge koju ima mast. Najsporije uginjavaju ženke koje oformljena jaja ne mogu da izbace iz sebe.
Mast je značajna za čuvanje rezervi glikogena i proteina, urea acid i kalcijuma. Ali, masno tkivo ima značajnu ulogu u međumetabolizmu. Masno tkivo je bogato različitim enzimima slično kao i jetra kod životinja: igra najznačajniju ulogu u sintezi trehaloze, formiranje i čuvanje amino kiselina i sintezu proteina: ima enzime za oslobađanje hidrogena kao goriva za sistem citohroma, u mastima su transaminaze koje konvertuju jednu amino kiselinu u drugu. Masti mogu da sadrže ribonukleinsku kiselinu i sintetizovani protein za cirkulaciju krvi i za snabdevanje i razvoj jaja i formiranje vitelogeneze. Iz ovoga se vidi da spirodiklofen deluje najbolje ovicidno, a da otpornost raste sa starošću T. urticae. Efikasnost ovog akaricidea treba određivati posle 7 -10 dana.
Korišćenje dva seletivna preparata kao što su propargit i spirodiklofen pokazalo je koliko je važno da se alterniraju ovi akaricidi različitih mehanizma delovanja, ali i u širini delovanja na T. urticae.
Ako se koristi Omite 570 EW kao selektivni akaricid i posle toga Talstar, kao piretroid i kao insektoakaricid dolazi do uginjavanja korisnih organizama. Ova dva preparata deluju na pokretne forme, ali ne na jaja.

Stetorus punctilum - predator baštenske grinje

Stetorus punctilum - predator baštenske grinje

Zlatooka - Chrysopa carnea u napadu na grinju

POJAVA NEMATODNIH GALA NA KORENU KRASTAVCA U ZAšTIĆENOM PROSTORU
Utoku zime 2005. godine proizveden je rasad krastavca salatara „Adrian“ koji je 3. februara rasađen u plastenik sa grejanjem. Na ovoj površini povrće se gaji već 12 godina, a prethodni usev bila je paprika.
Odmah posle rasađivanja, prvi listovi su ispoljavali manje simptome, netipične, ali bliske simptomima nedostatka kalijuma i tipične za nedostatak magnezijuma. Prema analizama Katedre za agrohemiju, Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu (Prof. Jakovljević) zemljište je bilo blago alkalno i u vodi pH je iznosila 7,48. Analiza je pokazala da je sadržaj P2O5 u zemljištu iznosio 280,0 mg/100 g zemlje što je 10 puta više od potrebne količine. Takođe je nađeno je 50.0 mg K20/100 g zemlje što je isto nekoliko puta više od potrebnog. Sadržaj Ca i Mg iznosio je 1091 mg/100 g zemlje, odnosno 106 mg/100 g zemlje, pa je zemljište imalo visoke sadržaje Ca i Mg i nije se očekivalo da krastavac pokaže simptome nedostatka ovih elemenata. Imajući poverenje u odgovor biljaka i na eventualni antagonizam između hraniva na nivou usvajanja od strane korena, dodavali smo Ferticare II (sa većom količinom K i folijarno Wuxal Suspensija Calcijum sa 2% Mg).
Krastavac je obilno cvetao, ali je bilo i abortiranja tek formiranih plodova, jer biljke nisu mogle da ih ishrane. Od bolesti uglavnom se javljala siva trulež (Botrytis cinerea) na krajevima plodova gde su bili ostaci krunice cvetova. Bilo je teško održati proizvodnju. Za suzbijanje Botrytis cinerea koristili smo specifične botricide kao što su Sumilex i Teldor SC 500 i to u većim količinama od registrovanih, jer su noći bile hladne i povoljne za kondezaciju. Osim ishrane i zaštite, krastavac je redovno zalivan.
Rod je bio visok i svake nedelje je ubrano od 100 do 200 kg/na 25 m2. Ukus plodova je bio naglašen i veoma tražen na pijaci, ali kada je cena krastavca na pijaci pala biljke su počupane, a na svim korenima biljaka nađen je veliki broj gala od nematoda Meloidogyne spp. Postavilo se pitanje štetnosti, ili još bolje, koje bi prinose dao „Adrian“ bez prisustva nematoda u zemljištu?

Nematode gala na korenu krastavca

U preseku gala korena mogu se naći poređana u redu sitna bela okrugla telašca. Kada se stave pod mikroskop uočavaju se kruškolike forme ženki Meloidogyne spp. Pod mikroskopom se mogu naći i juvenilne ženke razlicitih formi ali i dugačke forme larvi.

Infektivne forme Meloidogyne spp.

Prelazne forme Meloidogyne spp.

Ženka Meloidoigyne spp.

Sistem za ishranu Meloidogyne spp.

U literaturi nalazimo da su nematode Meloidogyne spp. vrlo destruktivne za krastavce. U poljskim uslovima Meloidogyne spp. se javljaju samo u tropskim i subtropskim reonima. Javlja se više vrsta različite agresivnosti, ali determinacija do vrste je prilično složena i obavljaju je samo specijalisti. Radi se o obligatnim endoparazitima.

SIMPTOMI ISHRANE NEMATODA
Infekcije Meloidogyna spp. dovodi do formiranja gala i do oticanja delova korena. Patogen uznemirava sprovodni sistem i izaziva proliferaciju jedara koja se dele amitotički pa se formiraju giganske ćelije, a na nivou tkiva gale u kojima se hrane nematode. Ove gale su prilično mekane (dele se samo jedra, a ne ćelije, pa je uzajamna slaba povezanost između "novih" ćelija) i posle nekoliko dana držanja u vlažnim uslovima počinju se raspadati, a posebno korenčići sa velikim brojem nematoda nekrotiraju.
Na nadzemnom delu kratavaca simptomi ishrane nematoda na korenu odražavaju se žućenjem lišća, smanjenjem broja listova i njihove veličine, venjenjem pri visokim temperaturama (teže je snabdevanje vodom) i kao u našem slučaju pokazuju nedostatke kalijuma (kalijum reguliše vodni sistem). Pri većem broju nematoda, može doći i do odbacivanja plodova zbog smanjene ishrane. Prisustvo nematoda na korenu i nekroze korena stvaraju povoljne uslove za razviće patogena tipa bakterija i gljiva (Fusarium spp.). U toku razvića imali smo samo 4 biljke sa simptomima uvenuća

ZIVOTNI CIKLUS
Prvi stupanj larvi se razvija u jajetu. Posle piljenja, drugi stupanj juvenilnih koje su dužine oko 0,3-0,5 mm kreće se kroz zemlju i ulazi u vršni deo korena. U korenu se kreću kroz korteks (deo tkiva između parenhima i floema) i dolaze do primarnog floema ili parenhima. Juvenilne probijaju ćelijske zidove, a hitiziranim stiletom i ubacivanjem hormona rasta izazivaju razviće gala. Crvolike juvenilne forme bujaju u formu viršli, prestaju sa ishranom, presvlače se tri puta i postaju odrasle ženke ili mužjaci. četvrti stupanja juvenila se izdužuje i dobija crvoliku formu 1,0 - 1,5 mm dužine, napuštaju koren i ne hrane se.
Ženka lagano poprima kruškoliki oblik dimenzija 0,44 - 1,30 mm, nastavlja sa ishranom i ostaje u korenu. Ženka položi 600 - 1000 jaja u gelatinosnu jajnu masu, koja je obično locirana na površini korena. Ciklus razvića zavisi od temperature zemljišta. Na temperaturi od 25 - 300C ciklus razvića traje od 21 do 28 dana. Jaja i juvenilne forme prezivljavaju u zemlji u ostacima korena. Mnogi korovi, a posebno širokolisni (Tatula spp.) su domaćini i mogu biti rezervoar jaja, juvenilnih formi i ženki u toku sezone.
štete na usevima koje prouzrokuju nematode Meloidogyna su veće na dobro dreniranim i peskovitim zemljištima jer teže nadoknađuju nedostatak vode i usvajanje hraniva. U stvari, štete od Meloidogyne spp. se svode na uznemiravanju usvajanja hrane i vode.

ZIVOTNI CIKLUS
U zatvorenom prostoru se može koristiti fumigacija zemljišta Basamidom ili primenom nekih od tečnih nematocida kao što je oxamil (Vidate). Preparat se koristi zalivanjem u vreme presađivanja. Iako je sistemik, ne ulazi u plodove, pa se posebno preporučuje za plodovito povrće kao što su krastavci. Međutim, smanjenje šteta od Meloidogyne spp. se može izvesti, kao u našem slučaju, ishranom preko korena i folijarno na osnovu simptoma nedostatka hraniva, redovnim zalivanjem i zaštitom od B. cinerea. To se obično obavlja primenom specifičnih botricida posebno tipa fenhexamida (Teldor 500 SC) koji u evropskoj zajednici ima kratku karencu, od 3 dana, što omogućuje branje plodova svakih nedelju dana.
O otpornosti sorata ili hibrida proizvođači krastavaca obično ne nude podatke. Sorta „Adrian“ je očigledno veoma osetljiva, kao i većina krastavaca sa izraženom osetljivosti formiranjem gala. Treba voditi računa da su Meloidogyne spp. polifagne i razvijaju se na korenu drugog povrća ali simptomi u vidu gala nisu tako izraženi kao kod krastavaca. Meloidogyne spp. koja se javila u našem slučaju uglavnom izaziva poremećaje u ishrani što se može prevazići.

Simptomi ishrane nematoda na donjem lišću krastavca

Simptomi nedostatka magnezijumana donjem lišću krastavca

Abortiranje plodova krastavca i pojava B. cinerea na mrtvom delu cvetne latice krastavca

Dr Marko Injac
Dipl. ing. Petar Bursać