INVESTICIONI PROGRAM PROIZVODNJE POVRÆA U PLASTENICIMA

Proizvodnja povræa u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju je u ranijim godinama veoma malo ulagano, iako je evidentan znaèaj ove, po svemu specifiène proizvodnje.
Specifiènost proizvodnje u plastenicima ogleda se u tome, što se za razliku od klasiène ratarske proizvodnje (koja se odvija u prirodnim klimatskim uslovima), ova proizvodnja odvija u zatvorenom prostoru, tokom cele godine. Takoðe ima veliki znaèaj, jer se putem ove proizvodnje obezbeðuje tržište sa odreðenim proizvodima (povræe i cveæe) u periodu jesen - zima, tj. u periodu kada prirodni, odnosno klimatski uslovi ne omoguæavaju proizvodnju ovih proizvoda na otvorenom prostoru.
Izgraðene površine pod plastenicima u Srbiji, ne mogu udovoljiti potrebama tržišta za proizvodima u vansezoni kao što su; paradajz, salata, rotkvice, paprike, krastavci, i drugo te su potrošaèi upuæeni na povræe iz uvoza. U svrhu razvoja i unapreðenja povrtarske proizvodnje u zaštiæenom prostoru Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Fond za razvoj AP Vojvodine u saradnji sa poslovnom bankama omoguæili su kreditiranje ove proizvodnje.
Konkursnom procedurom, koja izmeðu ostalog, nalaže tražiocu kredita da izloži svoj Poslovni plan (biznis plan), odnosno Investicioni program. Poslovni plan je obavezujuæi dokument, ukoliko privatni preduzetnik ili poljoprivredni proizvoðaè ostvari tražena kreditna sredstva. Takoðe predstavlja dokaz da individualni proizvoðaè ili preduzetnik ima sposobnost upravljanja realizacijom poslovne ideje.

1 . SVRHA POSLOVNOG PLANA
Kada planirate poslovnu godinu ili novi posao, najvažnija namena Poslovnog plana je da vam pomogne da budete sigurni da je isti pažljivo isplaniran i da ima opretivnog i finansijskog smisla. To je plan vaših poslovnih aktivnosti. Poslovnim planom su rezimirani postavljeni ciljevi, smernice i taèke prekretnice posla koji planirate, kao i presek stanja - finansijski rezultat i položaj - u kome se posao u ovom trenutku nalazi i želju za njegovu promenu.
Redovno poreðenje planiranih i aktuelnih aktivnosti omuguæuje je vam da uoèite poremeæaje pre nego što postanu nerešivi ili teško rešivi. Redovno poreðenje i korektivne akcije vam pomažu da održite posao na željenom putu ka ostvarenju cilja.
Pažljivo planiranje je jedan od najvažnijih delova - aktivnosti - za izradu Poslovnog plana, potrebno je izvršiti vrlo detaljnu analizu svih parametara. Analiza tržišta i okruženja, te projekcije poslovanja, su kljuèni elementi Poslovnog plana. Iskustava su pokazala da preko 80% sluèajeva propadne zbog pogrešne analize tržišta. Nerealna procena posla, kao i kvalitet proizvoda i velika konkurencija, takoðe mogu da budu razlog za neuspeh. Potrebno je prikupiti optimalno moguæ broj informacija o tržištu, konkurenciji, izboru banke ili investicionog fonda. Uslovi banaka i fondova su razlièiti. Neophodno je napraviti selekciju finansijskih izvora koji vama i vašem projektu mogu odobriti novac. Pojedine banke nerado uzimaju Poslovni plan kao opipljiv dokaz sposobnosti upravljanja projektom, a još manje kao dokaz „boniteta“.
Pri izradi koncepta treba voditi raèuna o sledeæim elementima:
- ko je nosilac poslovnog plana,
- kome se upuæuje na uvid poslovni plan (kako funkcioniše investitor, šta mu je bitno, koju metodologiju izrade Poslovnog plana prihvata),
- šta je kljuèno u poslovnom planu (ekonomsko-tržišna, društvena opravdanost, rizik itd),
- slabosti Poslovnog plana (ne sakrivati)
- prednosti Poslovnog plana (istaæi)
U narednom primeru izrada Investicionog programa za izgradnju kapaciteta plastenika utemeljena je na osnovu Zakona o izgradnji investicionih objekata i Zajednièkoj Metodologiji za ocenjivanje društvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja ("Sl. list SFRJ", br. 50/87 - u daljem tekstu: Metodologija).
Investitor predmetnog objekta ima nameru da podigne dva plastenika na površini od 20 ari i to dva plastenika svaki površine od po 1008 m2 odnosno ukupno 2016 m2 koji æe biti jedini na podruèju:
Pored povræa u vansezoni i sezoni, Investitor namerava da se ukljuèi i u proizvodnju cveæa, koje je na ovom prostoru deficitarno i obezbeðuje se sa uda ljenih proizvodnih prostora.
Kapaciteti plastenika nakon njihove izgradnje, biæe znaèajni sa aspekta ponude i zadovoljavanja potreba lokalnog tržišta.
Obzirom da se u vansezoni povræe (paradajz), doprema u postojeæim uslovima iz udaljenih centara, to je i njihova cena zbog transporta i drugih troškova znatno viša dok bi proizvodi Investitora bili daleko konkurentniji.
Iz navedenog razloga, postojao bi u narednom periodu veliki interes i Investitora i lokalnog tržišta za proširenje kapaciteta plastenièke proizvodnje.

Slika 1 i 2 Izled plastenika za koje se traži kredit

2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUÆNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

2.1. Opšti podaci o Investitoru
Investitor predmetnog objekta je:
Privatno preduzeæe................................................................
Posluje kao ............. i sva normativna akta usaglašena su
sa važeæim pozitivnim zakonskim propisima.
Registracija je izvršena kod Privrednog suda u .......................
pod brojem................................ od ............................. godine.
Investitor je deponent sredstava žiro-raèuna kod...................
.................................... banke a.d. u ......................................,
Filijala ..............................,Ekspozitura....................................

2.2. Podaci o registraciji i delatnosti
Osnovna delatnost kojom æe se Investitor baviti u narednom periodu je poljoprivredna proizvodnja i to proizvodnja povræa u zaštiæenom prostoru.
Šifre delatnosti su navedene u rešenju o osnivanju koje je prilog ovom investicionom programu.
Preduzeæe je takoðe usaglasilo registraciju delatnosti u skladu sa Zakonom.

2.3. Podaci o proizvodnji
U plastenicima na površini od 20 ari, proizvodiæe se povræe i to tokom cele godine. Proizvodnja se vrši sa sopstvenim ili kupljenim rasadom, koji se proizvodi u kontejnerima, na podu plastenika, ili van plastenika.



2.4. Analiza finansijskog poslovanja
2.4.1. Analiza uspešnosti poslovanja
a) Bilans uspeha
Celokupna proizvodnja iz plastenika, biæe plasirana na:
- lokalno tržište oko 60%
- na podruèje grada Beograda oko 20%
- na podruèje drugih opština oko 20%
Za povrtarskom proizvodnjom prisutna je stalna tražnja, naroèito u vansezoni (oktobar - april).
Plastenici sa svojim kapacitetom površine od 20 ha su u moguænosti da zadovolje potrebe tržišta.
Nabavno tržište se takoðe nalazi u neposrednom okruženju, tako da su izdaci za transport relativno mali.
Osnovni repromaterijali, koji su predmet nabavke za proizvodnju su:

1.Seme paradajza, koja se obezbeðuju kod:.............................
................................................ iz ...............................................,
a i od drugih proizvoðaèa semenske robe, kao što je Institut za povræe iz Smederevske Palanke, Zavod za Povrtarstvo Novi Sad, odnosno uvoznici semena povræa.
2. Veštaèko ðubrivo za prihranjivanje u fazi vegetacije,
obezbeðuje se od ........................................................................
i drugih proizvoðaèa ili prometnika istih vrsta koje su neophodne za tu proizvodnju.
3. Stajnjak za pripremu zemljišta pre setve (jedanput godišnje) Investitor ima obezbeðen od privatnih proizvoðaèa iz svog okruženja. Stajnjak je preraðen i kao takav je najpodesniji za uzgoj ranog povræa.
4. Humus, koji èini osnovu su supstrat, proizvodi se u sopstvenoj režiji, ili od uvoznika supstrata: ......................................
iz..................................................................................................
5. Zaštitna sredstva se upotrebljavaju u minimalnim kolièinama koje obezbeðuju zaštitu povræa s jedne strane, a sa druge ne ugrožavaju povræe kao "zdravu" hranu.
6. Zaštita povræa vrši se od gljiviènih bolesti (pepelnice i plamenjaèe) i to paradajza u fazi pre formiranja plodova. Zaštitna sredstva se obezbeðuju: ......................................................... i
iz...................................................drugih trgovinskih preduzeæa.
7. Dizel gorivo se koristi u malim kolièinama, jer se gro poslova obavlja ruèno. Minimalne kolièine goriva za grejanje, pogon motokultivatora, traktora i vozila za transport proizvoda na tržište, obezbeðuju se od privatnih preduzeæa, koja se bave prometom naftnim derivatima.

2.5. Procene o finansijskom poslovanju plastenika Procenjeni bilans uspeha na bazi 5-godišnjeg proseka kod svih znaèajnijih proizvoðaèa plastenièkog povræa dat je u sledeæem pregledu:
1. P r i h o d i
- stalne cene u din.
- paradajz 30 kg/m2 x 1008 m2 = 30.240 kg x 50,00 din.
= 1.512.000,00 din.
- paprika 20 kg/m2 x 1008 m2 = 20.160 kg x 60,00 din.
= 1.209.600,00 din.
S V E G A : 2.721.600,00 din.
Dakle prikaz je dat na ukupnoj površini od 2016 m2 odnosno 20 ari, sa proseènim prinosom i proseènom cenom u momentu stizanja plodova na tržište (maj - jun) odnosno dat je za prvo polugoðe tj. proleænu setvu.
Ovo je planirani ukupan polugodišnji prihod u proleænom zasadu, a planirani prihod u drugom polugoðu odnosno u jesenjem zasadu je za oko 10% manji što èini ukupnu godišnju proizvodnju paradajza od oko 57.000 kg. a paprika oko 38.000 kg.
Proraèun za godinu:
- paradajz: 57.000 kg x 50,00 din. = 2.850.000,00 din.
- paprika: 38.000 kg x 30,00 din. (proseèna prol. i jes. cena)
= 1.140.000,00 din.
Dakle ukupan godišnji bruto prihod planira se u iznosu od 3.990.000,00 din.

2. R a s h o d i
- Materijlani troškovi.......................................2.956.980,00 din.
- Nematerijalni troškovi.....................................129.160,00 din.
- Bruto zarade.....................................................192.000,00 din.
Svega rashodi: 3.278.140,00 din.
3. Ukupan prihod:...........................................3.990.000,00 din.
4. Bruto dobit (neto prihod):.............................711.860,00 din

3. ANALIZA PLASMANA
Novija istraživanja pokazuju da se u nas energetska pothranjenost stanovništva sve više smanjuje, uz nepravilnu ishranu, i izraženim deficitom materijala, u prvom redu vitamina i mineralnih soli. Zdravstveni znaèaj ovih materijala je odavno dokazan, one direktno utièu na fizièku i mentalnu kondiciju èoveka, pa prema tome i na njegovu radnu sposobnost.
Kao što je poznato, povræe je nezamenljiv izvor vitamina i mineralnih soli ali i drugih korisnih materija (ugljenih hidrata i belanèevina, organske kiseline, eterièka ulja i drugo). Sve veæa potrošnja rafinisane hrane, smanjuje unošenje celuloze i biljnih vlakana u èoveèjem organizmu, što u znaèajnoj meri doprinosi pojavi odreðenih bolesti organa za varenje. Upotreba povræa u ishrani, koje u svom sastavu ima sve potrebne materije i vitamine, spreèava bolesti sistema za varenje. Iz ovih razloga je neophodno svakodnevno uzimanje povræa u ishrani.
Na našim geografskim prostorima, proizvodnja svežeg povræa na otvorenom prostoru ima izrazito sezonski karakter (period april-septembar). Grejanjem u plastenicima i drugim vrstama zaštiæenog prostora, može se ostvariti neprekidna, celogodišnja ponuda svežeg povræa.
Prema postojeæim podacima u Srbiji pod plastenicima se nalazi mali broj hektara, što je itekako malo za obezbeðenje iole ozbiljnijih kolièina povræa. Naša zemlja pretenduje da bude poljoprivredno izvozna zemlja, a ovakvi i slièni programi su na liniji obezbeðenja jednog takvog pravca razvoja zemlje. Zbog malih površina pod plastenicima i suženih moguænosti za proizvodnju povræa u vansezoni (oktobar-mart), ponuda ne može da zadovolji tražnju za povræem posebno za paradajzom.
Na podruèju opštine .............................................................,
a susednih, relativno mali je broj gazdinstva - preduzeæa koja se bave ozbiljnom plastenièkom proizvodnjom pa se slobodno može reæi da i nema ozbiljnih proizvoðaèa sa znaèajnim površinama, kako za tržište tako ni za liènu upotrebu.
Sa svojih 2016 m2 korisne površine, Investitor æe proizvoditi iskljuèivo povræe koje æe biti isporuèivano na pijace lokalnog tržišta i mrežu prodavnica a potom na druga udaljenija tržišta.

4. ANALIZA NABAVNOG TRŽIŠTA
U poglavlju 2. taèka 2.4. Programa, obraðena je analiza položaja Investitora na nabavnom tržištu te specifikacija nabavnih repromaterijala i izvori njihove nabavke.
Analiza nabavnog tržišta ima za cilj da obezbedi podatke o realnim prognozama za obezbeðenje plastenika svim potrebnim repromaterijalima, ambalažom i energentima za normalno i uspešno funkcionisanje biološke proizvodnje povræa u plastenicima. Obezbeðenje nabavnog tržišta, pored tržišta plasmana je drugi osnovni èinilac od koga zavisi funkcioisanje plastenika kao i opravdanost njihove izgradnje.
U opštini .................................................................................
kao opštini gde æe plastenici biti postavljeni svi prirodni, klimatski, zemljišni i drugi uslovi su takvi da sa apsolutnom sigurnošæu garantuju visoke prinose u proizvodnji paradajza i drugih povrtarskih kultura, visok kvalitet i siguran plasman.
Od potrebnih repromaterijala za zasnivanje proizvodnje u plastenicima ukupne površine 2016 m2 potrebno je obezbediti sledeæe:

Slika 3 Osnovna konstrukcija plastenika sa montažom

Svi navedeni repromaterijali su dostupni Investitoru i mogu se obezbediti bez bilo kakvih poteškoæa. Kvalitetno seme proizvode naše renomirane nauène kuæe kao što su Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada kao i Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke, a dostupna su i najkvalitetnija semena iz uvoza koja æe Investitor prevashodno koristiti. Stajnjak, veštaèko ðubrivo i zaštitna sredstva su takoðe lako obezbediva na lokalnom tržištu.

5. SAŽETAK ANALIZE TEHNIÈKOTEHNOLOŠKIH ASPEKATA PROGRAMA
5.1. Opis, namena i kapacitet objekta
5.1.1. Opis namena i kapacitet plastenika
Plastenike koji podiže - gradi Investitor Preduzeæe
............................................ iz ....................................... nalaze
se u ................................... neposredno pored stambenih
objekata osnivaèa i vlasnika preduzeæa. Isti se podižu na kat.
parceli br. ................ njiva ............ klase u površini od .............ha
u KO ................................. koja ima prilaze sa sve èetiri strane.
Plastenici imaju gabarite 12 x 84 m i takvih plastenika ima
ukupno 2 komada. Površina po jednom plasteniku iznosi 1008 m2.


Sistem za grejanje u plasteniku

Osnovna konstrukcija je izraðena od èeliènih, spolja i iznutra pocinkovanih cevi O 60 i O 32 mm razmak izmeðu lukova je 2 m. Visina do popreène šipke je 3 m. Pokrivaè je UV stabilizovana FVG SUN 5 PRO i FVG SUN SAVER 5 PRO (antikondezna) folija debljine 180 micr., a meðuprostor izmeðu dve folije ispunjen je vazduhom. Vazduh izmeðu dve folije uduvava se pomoæu radijalnog ventilatora.
èeone strane su izraðene od cevi 60 x 30 x 2 mm i 30 x 30 x 1,5 mm. èelièna konstrukcija prekrivena je dvostrukom, naduvanom UV stabilizovanom FVG SUN 5 PRO folijom.
Klizna vrata pokrivena su prozirnom Lexan Thermoclear ploèom. Prièvršæena su na aliuminijumsku kliznu voðicu. Dimenzije: 2,94 m x 2,9 m.
Boèna ventilacije je na namotavanje, folija je dvostruka sa moguænošæu uduvavanja vazduha za dodatnu izolaciju. Boèni deo je do visine od pola metra zatvoren sa dvostrukom FVG SUN EVA 5 PLUS folijom. Otvaranje je ruèno.
Dodatna oprema su prozori pri vrhu èeone strane (lexan - 4,5 mm) po 2 komada na svakom plasteniku.
Grejanje odnosno skidanje vlažnosti vrši se pomoæu termogena ECO 100 - ekonomik (100 KW - na lož ulje) i termogena euroeme - Italija GP 100 (100 KW - na lož ulje).
Unutar objekta ugradiæe se sistem za navodnjavanje kap po kap.
Predmetni plastenici se nabavljaju od firme ...........................
..........................................iz.........................................................
Cene koje su navedene u Investicionom programu date su na osnovu ponude koju je Investitor dobio od prodavca.
Takoðe Investitor je sa prodavcem, firmom ..........................
............................zakljuèio ugovor o kupoprodaji predmetnih plastenika.
Ponuda i Ugovor su sastavni deo ovog programa.

5.2. Opis tehnološkog procesa u plasteniku
Tehnološki proces proizvodnje povræa u plasteniku, odvija se u dve osnovne faze:
- setva i proizvodnja rasada i
- sadnja rasada i vegetacija do zadnje berbe.
Proizvodnja rasada se vrši u jednom plasteniku i to u posebnim kontejnerima u koje se pre setve stavljaju kocke od humusa, koji se spravlja u sopstvenoj režiji.
Odabrano seme, pre setve mora biti dezinfikovano (zaprašeno).
Umesto u kontejnerima rasad se može proizvesti i u toplim lejama ili na podu plastenika.
Osnovni preduslovi za proizvodnju kvalitetnog rasada su:
- dobar supstrat, sa dovoljno hranljivih materija,
- vlaga i
- temperatura.
Pre rasaðivanja, zemljište u plasteniku mora biti oèišæeno od prethodnog useva i dezinfikovano.
Zemljište se inaèe naðubri jedanput godišnje stajnjakom a, prihrana se vrši minimalnim kolièinama veštaèkog ðubriva.
Za kvalitetnu negu i razvoj biljaka u proizvodnji od naroèitog znaèaja su mikroklimatski uslovi u fazi razvoja i ovi uslovi se podešavaju za razlièite kulture.
U konkretnom sluèaju nas interesuje prevashodno paradajz i paprika jer se Investitor u prvoj godini (2005.) opredelio samo za tu proizvodnju.
Temperatura u prvim danima zasada (mart) odnosno u ranom proleæu postiže se prirodnim putem preko folije (duple) i preko termogena kojima se plastenici greju, dok se snižavanje temperature, u toplijim mesecima (april, maj, juni, jul, avgust i septembar) obezbeðuje provetravanjem i orošavanjem odnosno hlaðenjem takoðe preko termogena pomoæu kojih se skida i vlažnost vazduha u plasteniku.
Vlažnost vazduha se još koriguje orošavanjem i zalivanjem, dok se pak snižavanje vlažnosti postiže još provetravanjem i osunèavanjem plastenika.
Zaštita povræa u plasteniku se odvija dvojako:
- dezinfekcija zemljišta pre rasaðivanja i
- zaštita povræa (izuzetno) u fazi vegetacije od gljiviènih bolesti (plamenjaèe i pepelnice).
Zaštita hemijskim preparatima je svedena na minimum i vrši se kod paradajza radi zaštite lisne mase u fazi preformiranja plodova, kako bi se obezbedila zdrava hrana bez prisustva hemikalija.
Investitor æe primenjivati biološka zaštitna sredstva koja treba u velikoj meri da zamene hemijske preparate.

NAPOMENA: U vreme izrade ovog biznis plana cene energenata su bile znaèajno niže, tako da ovaj prikaz služi kao primer, koji su podaci potrebni po ovakvoj metodologiji, za njegovu izradu.

5.3. Specifikacija tehnološke i druge opreme
Specifikacija tehnološke i druge opreme, koja se koristi za rad u plasteniku daje se u sledeæem pregledu:

Ventilacioni sistem



Sistem za depoziciju hraniva

Sistem za mikroorošavanje

5.4. Proizvodni program plastenika
Investitor se opredelio da u prvoj godini plastenika ne ide iskljuèivo sa proizvodnjom spstvenog rasada paradajza obzirom da za to nema dovoljno vremena te æe rasad nabaviti od renomiranih proizvoðaèa, dok æe za sledeæe setve obezbeðivati svoj rasad u kontejnerskoj proizvodnji.
Planirana proizvodnja koja se može oèekivati iznosi 30 kg/m2 za paradajz i 20 kg/m2 za paprika u ukupnom proleænom zasadu i za 10% manje u jesenjem zasadu što èini ukupnu godišnju proizvodnju paradajza od oko 57.000 kg, a paprika oko 38.000 kg.
Setva se planira sredinom meseca marta 2006. god. Uslov za dobru proizvodnju paradajza je toplota, plodna zemlja i voda i gajen na takav naèin treba obilno i da rodi. Paradajz koji se prepusti samom sebi bez svakodnevne nege i kontrole brzo æe obrazovati gusti žbun. Jednostavan naèin da se ovo izbegne je "voðenje" svake biljke.
Na navedenoj lokaciji postoje svi preduslovi poèev od klimatskih i zemljišnih uslova pa do iskustva vlasnika plastenièke proizvodnje obzirom da je do sada imao proizvodnju u pet manjih plastenika ukupne površine od 850 m2 ali istina bez grejanja. U toku pripreme zemljišta mora se voditi raèuna o spreèavanju nicanja korova kao i njihovom uništavanju.
Postoje više efikasnih herbicida kojima se zemljište prska pre setve. Po jednom hektaru treba da se postigne gustina od oko 150.000 biljaka.
Prinos varira od umetnosti gajenja i od sorte odnosno hibrida. Navedeni plastenici su apsolutno sigurni da obezbede relativno visok prinos po 1 m2.

Osvetlenje u plasteniku

Paradajz „sherry“ u rodu - vrlo konkurentan na domaæem i stranom trežištu

5.5. Normativ potrebne radne snage
Za potrebe proizvodnje u plastenicima i dodatnih poslova oko organizovanja iste biæe uposleno 4 radnika uz povremeno angažovanje sezonske radne snage po potrebi.

6. LOKACIJA
6.1. Šira lokacija
Šira lokacija predmetnih objekta, pripada podruèju
......................................... regiona.
Opštine...................................... kuda se proteže magistralni
put ................................................pored kojeg su skoncentrisani
znaèajni kapaciteti raznovrsne industrije, poznati i izvan granica
naše zemlje, a koji su znaèajni potrošaèi povræa, a posebno paradajza.
Opština ................................ prema popisu iz 1991. godine je imala preko........................... stanovnika i predstavlja znaèajan potrošaèki centar svih vrsta povræa a posebno paradajza i paprike.

6.2. Uža lokacija
Uža lokacija plastenika èija je izgradnja predmet ovog programa, nalazi se u selu ..........................odnosno pored magistralnog puta izmeðu ....................
Kompleks uže lokacije obuhvata ...........ha obradive zemlje prve klase, a snabdeven je potrebnom infrastrukturom, koja je neophodna za eksploataciju plastenika u uslovima potrebnim za navedenu proizvodnju, kao što su:
- vodovodna mreža,
- elektroinstalacije,
- pristupna saobraæajnica.
Uža lokacija je pogodna sa tržišnog aspekta jer se nalazi nedaleko od gradske tržnice na kojoj Investitor prodaje znaèajan deo svojih proizvoda.

7. ANALIZA UTICAJA OBJEKATA NA ÈOVEÈIJU SREDINU
U cilju ostvarivanja najpovoljnijih uslova za život i rad ljudi i zadovoljenje materijalnih, zdravstvenih i drugih potreba društvene zajednice, èovekova sredina mora da se zaštiæuje i ureðuje, radi obezbeðenja njenog trajnog korišæenja.
Današnja slika èovekove sredine, rezultat je ne samo prirodnih, istorijskih, geoloških, klimatskih i drugih uticaja, veæ i od promene nastalih pod uticajem èoveka, koji je naroèito u ovom veku, zahvaljujuæi napretku tehnologije, ozbiljno poremetio do tada oèuvanu sredinu.
Veoma mali broj vodotoka u Evropi a slièna je situacija i u Srbiji, ostao je nezagaðen. Vazduh koga udišemo u mnogim gradovima, prekomerno je zasiæen štetnim gasovima i materijama, koje ozbiljno ugrožavaju opstanak èoveka.
Radi oèuvanja èovekove sredine i spreèavanja daljeg zagaðivanja, donet je od strane Republièke skupštine Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 66/91), kojim su definisani uslovi, mere i obaveze privrednih i društvenih subjekata, kao i lica radi oèuvanja i zaštite životne sredine.
èlanom 2. pomenutog Zakona, kaže se: "Sistem zaštite i unapreðenja životne sredine, obuhvata skup mera i uslova za: oèuvanje i zaštitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti životne sredine, zaštitu ljudi i životne sreidne od zagaðivanja, zaštitu od uticaja štetnih i opasnih materija, jonizujuæih i nejonizujuæih zraèenja, buke i vibracije, zaštitu od uništenja i degradacije prirodnih vrednosti, kao i mere i uslovi za unapreðenje kvaliteta životne sredine".
U èlanu 4. Zakona, predviðaju se obaveze Investitora u smislu oèuvanja èovekove sredine: "korišæenje prirodnih bogatstava, izgradnja objekata ili izvoðenje radova, može se vršiti pod uslovom da se ne izazovu trajna ošteæenja ili znaèajne promene prirodnih oblika, zagaðivanje ili na drugi naèin dograðivanje životne sredine. Investitor je dužan da izvrši analizu i kvantifikaciju uticaja delatnosti na životnu sredinu, da planira i sprovede mere, kojima se spreèava ugrožavanje životne sredine ili mere rekapitulacije, odnosno sanacije i obezbedi izvršenje propisanih normi".
Zakon obuhvata sledeæa podruèja zaštite:
- zaštita vazduha,
- zaštita voda,
- zaštita zemljišta,
- zaštita šuma,
- zaštita biljnog i životinjskog sveta,
- zaštita prirodnih dobara,
- zaštita od jonizujuæih zraèenja i
- zaštita od otpadnih i opasnih materija.
Izgradnjom pomenutih objekata plastenika, neæe doæi do pogoršanja uslova èovekove sredine i to iz sledeæih razloga:
- objekti ne produkuju štetne vode,
- objekti u eksploataciji ne ispuštaju otrovne gasove,
- objekti ne stvaraju buku.
Na bazi izloženog, može se zakljuèiti da nisu potrebne posebne mere zaštite èovekove životne sredine, pa se ovim programom iste i ne predviðaju.

8. DINAMIKA REALIZACIJE IZGRADNJE
Prema planovima Investitora, poèetak radova na izgradnji, predviðen je za 05. 03. 2006. godine, a završetak se planira do 20. 03. 2006. godine.
Poèetak eksploatacije objekta, nakon završetka investicionih radova na izgradnji predviðen je od 20. 03. 2006. godine pa ubuduæe.

9. FINANSIJSKA ANALIZA
Finansijska analiza objekata plastenika temeljena je na sledeæim osnovnim postavkama:
- stalnim cenama investicionih ulaganja u februaru 2006. godine, kada je raðen Investicioni program,
- stalnim cenama kalkulativnih elemenata (sirovine, materijal, bruto zarade, gotovi proizvodi itd.) u februaru 2006. godine,
- stalnim cenama funkcionalnih troškova amortizacije, investicionog održavanja, premije osiguranja i drugo) u februaru 2006. godine, èime je postignuta puna uporedivost podataka sa ostalim elementima kalkulacija i investicijama,
- realnim kamatama na kredite,
- preraèunavanje stalnih cena na tekuæe, nije potrebno vršiti zbog toga što je veoma kratak period podizanja plastenika i njegova brža funkcija u proizvodnji.

9.1. Predraèunska vrednost investicionih ulaganja
Proraèun obrtnih sredstava, izvršen je na bazi bilansa uspeha plastenika. Dodatna obrtna sredstva, izraèunata su u visini od 180.000 dinara, a obezbediæe se iz sopstvenih izvora finansiranja.

9.2. Izvori finansiranja
Investitor je u moguænosti da od ukupne investicije obezbedi deo svojih sredstava.
Potrebna su i dodatna sredstva za realizaciju ovog Programa.
Za sada ne postoje kvalitetni izvori koji obezbeðuju ulaganja pod relativno povoljnim uslovima.
Meseène kamatne stope kod nekih banaka su neprihvatljive za ulaganja u ovakvu vrstu poljoprivredne proizvodnje.

9.2. Obraèun amortizacije
Investitor da bi formirao bilans uspeha odnosno finansijski tok, mora izvršiti obraèun svih troškova u toku kalendarske godine i tako prikazati poslovanje plastenika sa aspekta prihoda i rashoda.
Jedan od znaèajnijih troškova je i amortizacija osnovnih sredstava koja imaju svoj vek i prenose svoju vrednost za gotove produkte plastenika.

9.4. Proraèun materijalnih troškova
9.4.1. Proraèun troškova investicionog održavanja
Troškovi investicionog održavanja planiraju se u visini od 0,5% na vrednost objekata i 1,0% na vrednost opreme:
9.4.2. Proraèun troškova osnovnog i pomoænog materijala i nepovratne ambalaže
Podaci za proraèun troškova osnovnog i pomoænog materijala i nepovratne ambalaže, bazirani su na normativima osnovnog i pomoænog materijala kao i nepovratne ambalaže a koji su obraðeni u taèki 5.5. Programa.
Napomena: Gajbice se prodaju bruto za neto tako da ne predstavljaju trošak.

9.4.3. Proraèun troškova energije i vode

9.4.4. Ostali materijalni troškovi
Ostali materijalni troškovi (troškovi kancelarijskog materijala, PTT troškovi i drugo), planiraju se u visini od 15.000 dinara.
9.5.2. Naknade za privremene i povremene poslove Naknade za privremene i povremene poslove, planiraju se u visini od 48.000 dinara a odnose se na povremenu sezonsku radnu snagu 4 radnika x 6.000 din./rad. x 2 meseca = 48.000. 9.5.3. Porezi i doprinosi, koji ne zavise od velièine dobiti Porezi i doprinosi, koji ne zavise od velièine dobiti, planiraju se u visini od 24.600 dinara.

9.5.4. Ostali nematerijalni troškovi
Ostali nematerijalni troškovi (dnevnice, troškovi reklama i propagande, troškovi reprezentacije, bankarske usluge, troškovi platnog prometa, takse i sl.), planiraju se u visini od 25.000 dinara.

9.6. Proraèun bruto zarada
Proraèun bruto zarada, izvršen je na bazi normativa radne snage, koji je napred dat: Neto zarada: 4 radn. x 6.000 din./rad. x 8 mes. = 192.000

9.7. Proraèun ukupnog prihoda
Proraèun ukupnog prihoda, a izvršen je na bazi Proizvodnog programa proizvodnje paradajza od 30 kg po 1 m2, odnosno na površinu od 1008 m2 (10 ari) planira se proizvodnja od 30.240 kg
paradajza i programa proizvodnje paprika od 20 kg po 1 m2, odnosno na preostalu površinu od 1008 m2 planira se proizvodnja od 20.160 kg što èini ukupan polugodišnji prihod u 2006. godini od 2.721.600,00 dinara.
Ovo je planirani ukupan polugodišnji prihod u proleænom zasadu a planirani prihod u drugom polugoðu odnosno u jesenjem zasadu je za oko 10% manji što èini ukupnu godišnju proizvodnju paradajza od oko 57.000 kg, a paprika oko 38.000 kg.
Proraèun za godinu:
Paradajz: 57.000 kg x 50,00 din. = 2.850.000,00 din. Paprika: 38.000 kg x 30,00 din. (proseèna proleæna i jesenja cena)= 1.140.000,00 din.
Dakle ukupan godišnji bruto prihod planira se u iznosu od 3.990.000,00 din.
Navedeni prihod je realno ostvarljiv ako se uzmu elementi mikrolokacije kao što je:
- bonitet zemljišta,
- dobar izbor lokacije,
- osunèanost lokacije,
- zaštiæenost lokacije od grada i poplave,
- dobar vodni režim parcele i dr.
Tržište prodaje takoðe izuzetno povoljno. Neposredno pored plastenika prolazi magistralni put koji vodi i za .................... gde je deficitarnost ovog proizvoda znaèajno izražena.
Takoðe, važno je napomenuti da Investitor ima ugovorenu gotovo èitavu proizvodnju sa poslovnim partnerima. Nijednog trenutka Investitor nije limitiran plasmanom i on je apsolutno obezbeðen kako sa aspekta cene, tako i sa aspekta ukupne porizvodnje.

9.8. Bilans uspeha plastenika
Napomena: Prema Zakonu o raèunovodstvu Investitor nema propisanu obavezu izdvajanja za rezerve, koju samostalno po svom nahoðenju formira.

Tabele sa prikazima materijalnim troškovima proizvodnje u plastenicima

10. TRŽIŠNO-FINANSIJSKA OCENA
10.1. Statièka ocena
U statièkoj oceni, vrši se analiza pokazatelja u jednoj godini veka projekta. Kao reprezentativna godina u veku projekta, uzeta je Prva godina poslovanja po želji Investitora zbog opredeljenja da li iæi u realizaciju Projekta ili ne.

O P I S - stalne cene u din. I z n o s
Ukupan prihod po m2 površine 1.979,16
Bruto dobit po m2 površine 353,00

10.2. Dinamièka ocena
10.2.1. Ocena rentabilnosti Projekta
a) Metoda razdoblja povrata investicionih ulaganja Radzbolje povrata uloženih investicionih ulaganja u izgradnju i podizanje plastenika, utvrðeno je u prvoj godini, što znaèi da dobit preduzeæa iz prve godine obezbeðuje pokriæe ukupno uloženih sredstava.
Sa stanovišta ove metode, može se zakljuèiti da je projekat prihvatljiv za realizaciju.
b) Metoda neto sadašnje vrednosti
Za ovaj Projekat do sada nisu angažovana bankarska sredstva koja bi imala realnu kamatnu stopu koja bi odgovarala diskontnoj stopi sa kojom bi se vršilo diskontovanje neto primitaka u ekonomskom toku.
Na bazi realne kamatne stope na angažovana sredstava za realizaciju ovog Projekta od 7-9% na godišnjem nivou Interna stopa prinosa iznosi maksimalno 45% što je više od visine individualne diskontne stope, što znaèi da Investitor više dobija dobit ulaganjem novèanih sredstava u ovu proizvodnju, nego da novac oroèi na štednju kod Banke.

11. Z A K L J U È A K
1. Izgradnja plastenika na 2016 m2 ima svoju punu društvenu i ekonomsku opravdanost, koje se ogledaju kroz:
- obezbeðenje veæe ponude ranog povræa na tržište, na kome postoji velika zainteresovanost za ovim proizvodima,
- iskorišæenje postojeæih iskustava na proizvodnji ranog povræa i iskorišæenje postojeæih raspoloživih resursa,
2. Izgradnja plastenika treba da se realizuje sredinom marta 2006. godine tako da bi proizvodnja i krenula u tom mesecu.
3. Ukupna predraèunska vrednost investicionih ulaganja u osnovna sredstva, predviðena je u iznosu od 2.786.080,00 dinara.
4. U skladu sa Metodologijom, izvršena je tržišno-finansijska ocena Projekta, koja je pokazala da je Projekat prihvatljiv za realizaciju, što se može potkrepiti sledeæim argumentima:
a) Rentabilnost Projekta je dokazana kroz sve tri primenjene metode:
- povrat investicionih ulaganja se oèekuje u prvoj godini eksploatacije, što je kraæe od ekonomskog veka projekta,
- neto sadašnja vrednost projekta je pozitivna,
- interna stopa prinosa utvrðena je u iznosu od 45%,
- Projekat je likvidan u prvoj godini poslovanja.
5. Na bazi izvršenih analiza i tržišno-finansijske ocene efikasnosti i rentabilnosti investicionih ulaganja, smatramo da se može dati zakljuèna ocena o prihvatljivosti Projekta izgradnje plastenika.
Obzirom da je interna stopa rentabilnosti znaèajno iznad minimalne stope, može se zakljuèiti da je Projekat i sa aspekta ove Metodologije prihvatljiv.
Takoðe ocena likvidnosti Programa je pozitivna odnosno Projekat je likvidan poèev od prve godine pa i u èitavom ekonomskom toku.