Zvonimir Vasiæ
ul. Veselina Masleše br. 19
16000 Leskovac
+381 16 52-248
+381 63 418-096

VELIKA MUKA ZA MALE PARE

O autoru
Roðen je 1955. godine u Leskovcu, gde i živi. Pèelari 27 godina, trenutno sa oko 400 desetoramnih DB košnica na 6 lokacija. Kompletnu opremu primerenu ovom broju košnica napravio je svojeruèno, a trenutno pravi liniju za proizvodnju satnih osnova hladnim valjanjem. Bavi se i sakupljanjem polenovog praha.

Kad èujete reè vosak, odmah pomislite na nešto èisto i sveto. Ali, više nije tako. Industrijski napredak je uèinio svoje, pa su razne primese i surogati koji mu se dodaju, vosak potpuno obezvredili.
Proizvodnja i prerada voska su za pèelara jedan od najtežih poslova. Taj posao je poslednjih godina i finansijski potpuno obezvreðen, pa interes pada. Cena voska je svedena na najniži nivo, skoro izjednaèena sa cenom meda. Lièno mislim da je danas i lekovitost voska dovedena u pitanje, s obzirom na upotrebu raznih hemijskih sredstava korišæenih u borbi protiv varoe, a koja su ostavila dosta rezidua u vosku.
Postoji i nedostatak opreme kod pèelara koja bi mogla da smanji ulaganja i proizvodnju voska uèini isplativijom. Postoji i nedostatak znanja te dolazi do ošteæenja voska prilikom prerade ili pretapanja.

Pogled na topionik

Intenzivno pèelarenje zahteva i èešæu zamenu saæa. I, tu poèinju problemi. Saæe se mora iseæi iz ramova, zajedno sa žicom. Vosak je hladan i teško se iseca, a žica ceo proces dodatno usporava i komplikuje. Žlebovi u satonošama se takoð e moraju oèistiti. Ramovi se moraju dobro oèistiti struganjem i dezinfikovati (opaljivanje, Sporotal…). Ramovi se zatim moraju ponovo ožièiti, a onda se ugraðuju satne osnove. Što je mnogo, mnogo je.
Tokom svog pèelarskog staža isprobao sam sve naèine za topljenje voska. Kada su prve kapi voska potekle iz sokovnika, radovao sam se, jer sam znao da su ga proizvele moje pèele. Tada nisam pravio raèunicu i nisam znao da je to velika muka za male pare. Uvek posle završenog posla sa tugom sam gledao u ohlaðenu stegnutu voskovarinu, jer sam znao da ju je stegla velika kolièina voska, a ne hladnoæa. Kasnije sam prešao na parni topionik sa navojem na sredini za presovanje, ali je opet zaostajala velika kolièina voska. Zatim sam poslušao iskusnije pèelare i napravio veoma skup i kvalitetan sunèani topionik.

Pogled na unutrašnjost topionika

Detalj zida topionika
(sa leva na desno: mermerna ploèa, prostor za grejaè i grejaè, zid topionika sa izolacijom i silikonskom gumom kao zaptivaèem)

U njega sam smeštao dva rama koji su se lepo topili. Ali mi nisu savetovali kako se naruèuju sunèani dani i sunèane noæi. Još i voštani moljac nije imao razumevanja da saèeka dok ne grane sunce, veæ je sistematski uništavao moj vosak. A ja sam u meðuvremenu poveæavao svoj pèelinjak, pa su se problemi nagomilavali geometrijskom progresijom. Dobijam još jedan savet i ugraðujem grejaèe u moj sunèani topionik, ali uèinak nije bio onoliko veliki kao raèun za struju. Ali, sunèani topionik mi je dao jednu ideju, dok sam gledao kako se saæe sliva sa rama i ostaju samo žice.
Napravio sam komoru od kvadratne cevi 20×20 mm i pocinkovanog lima. Za izolator sam upotrebio mineralnu vunu od 2 cm. Izolacija mora da bude perfektno uraðena kako bi se smanjili toplotni gubici. Gubici su se javili na vratima, što sam spreèio ugradnjom silikonske gume koja se koristi u rernama elektriènih peænica. Unutar komore, levo i desno, postavio sam grejaèe za rerne od po 1250 W, a do njih, sa unutrašnje strane, po jednu mermernu ploèu debljine 2 cm. Mermer akumulira toplotu i održava joj kontinuitet kada se vrata otvaraju, ali i spreèava da grejaèi zraèe direktno u vosak. Napravio sam nosaè za deset ramova, koji u topionik ulazi klizeæi na klizaèima prièvršæenim za plafon komore. Imam dva nosaèa, kako se ne bi gubilo vreme: dok se jedan izvlaèi sa ramovima na kojima više nema voska, stavlja se drugi sa ramovima sa voskom. Nosaè, sa obe strane, prema mermernim ploèama, ima žièano sito kako vosak ne bi mogao da doðe u dodir sa njima. Pod komore je od žièanog sita, a ispod je limeno korito koje prihvata vosak i poseduje otvor kroz koji se vosak ispušta u posudu sa vodom ispod topionika. Na topioniku postoji i termostat. Tokom rada pojavio se problem bržeg topljenja voska do satonoša nego do donjih letvica. Problem sam rešio ugradnjom ventilatora sa limenim perajima na zadnjem zidu topionika, sa motorom van topionika, koji odlièno meša vazduh. U zavisnosti od starosti saæa, topljenje traje od 5 do 10 minuta. Kad se ramovi izvade, na njima UOPŠTE nema voska. Èak je i žleb na satonoš i potpuno èist. Na 80% ramova je dovoljno samo zategnuti žicu i užièiti novu satnu osnovu. Nema seèenja saæa, troškova za žicu (pogotovu ako zbog upotrebe mravlje kiseline koristimo prohromsku). Uz sve to, ram je dezinfikovan. Voština koja preostane se stavlja u perforirani kalup velièine cigle, i pritisne se pneumatskim klipom preènika 120 mm sa 8 bara pritiska u kompresoru. Sav vosak izaðe, a ono što ostane je vrlo rastresito, što govori da u njemu nema znaèajnih kolièina voska.
Topionik se može napraviti i veæi, za više ramova, ali pošto pèelarim desetoramnom košnicom, ovako ceo jedan nastavak pretopim odjednom, što apsolutno zadovoljava moje potrebe. Za 5 sati rada pretopim 150 do 200 ramova, zavisno od njihove starosti.
U razradi idejnog rešenja i konstrukciji topionika svesrdno mi je pomogao moj dobar prijatelj i pèelar Dragan Jovanoviæ iz Leskovca.

Izgled rama nakon topljenja voska