NOSEMA CERANAE U REGIONU

Dr Antonio Nanetti fotografiše izmet pčela na krovu košnice

Kao što smo izvestili u septembarskom Pčelaru, prilikom gostovanja u Srbiji (28–31. jul 2006), Antonio Nanetti iz Instituta za pčelarstvo u Bolonji u Italiji, odneo je uzorke pčela sa leta košnica sa četiri pčelinjaka, dva u opštini Aleksinac (sela Stanci i Lipovac) i dva u opštini Leskovac (selo Slatina i sam Leskovac), kako bi, u naučno-istraživačke svrhe, proverio da li u Srbiji ima nove nozemoze o kojoj smo, među prvima u Evropi, pisali u Pčelaru za mart i april 2006, kao i prvom latiničnom pilot broju. Već 1. avgusta on je uzorke poslao svojim kolegama na DNA (genetsku) analizu, jer, kako smo već pisali, na običnom mikroskopu nema razlike između spora jedne i druge nozemoze. Ubrzo, 29. avgusta 2006. poslao mi je pismo internetom u kome me obaveštava da je u sva četiri uzorka iz Srbije ustanovljeno prisustvo nove nozemoze (Nosema ceranae), ali da ni u jednom od tih uzoraka nije nađena „stara“ nozemoza (Nosema apis)! To je u najmanju ruku bilo čudno, pa sam od njega tražio dodatna objaš njenja, i dobio ih 30. septembra 2006. godine:
„Znam da se bavite epidemiologijom i razumljivo je da vas interesuju detalji oko situacije sa nozemozom u Srbiji. U ovom trenutku se moramo zadovoljiti samom činjenicom da nove nozemoze ima ili nema u određenom području. Osim toga, samo je nekoliko uzoraka uzeto u čitavom području, a ne možemo biti sigurni ni da li uzorak reprezentuje stanje društava iz kojih uzorci potiču ili ne, jer ne znamo da li su neke druge jedinke u istom društvu možda zaražene starom nozemozom (tipična opravdana opreznost naučnika, ali je teško poverovati da ako na četiri udaljena pčelinjaka uzmete uzorke i ni u jednom ne nađete „staru“ nozemozu, da nje ipak ima – napomena urednika).
Informacije sa Eurbee konferencije održane u Pragu od 10–14. septembra 2006. godine govore da je Nosema ceranae do tada nađena u sledećim državama: [panija, Francuska, [vajcarska, Nemač ka, Italija, Grčka, Finska, Srbija, Danska, Brazil, SAD. Nadam se da nisam nijednu presko- čio. Uzorci iz Irske bili su pozitivni samo na Nosema apis, ne i na Nosema ceranae. Retko koji od uzoraka pozitivnih na Nosema ceranae je bio zaraž en i sa Nosema apis, mada nije moglo da se zaključ i da li su obe nozemoze zarazile istu pčelu ili ne.
Interesantno je da je kod veoma starih sačuvanih uzoraka pčela (starih 5–10 godina) koji dolaze iz nekoliko gore pomenutih zemalja pronađena samo Nosema apis. Da li je moguće da je agresivnija Nosema ceranae potisnula slabiju stariju formu? Da li se ona mogla pojaviti samo u poslednjih nekoliko godina? Trenutno niko ne zna, ali ovo su veoma intrigantne pretpostavke“. Interesantno je da su sva četiri pčelinjaka sa kojih potiču uzorci veoma uzorna, a samo na jednom postoje vidljivi znaci prisustva nozemoze. Taj pčelinjak je najizolovaniji, udaljen od saobraćajnica, i ako bi negde trebalo očekivati da nova nozemoza stigne najkasnije, to je on, a na njemu je ipak nađena. Ostala tri pčelinjaka niti imaju vidljive znake nozemoze niti je na prolećnom pregledu ona ustanovljena, na osnovu čega se može pretpostaviti da je nozemoza prisutna sa minimalnim brojem spora koje je otkrila tek suptilna genetska metoda (PCR).
Kao što vidite, i naše pčele su dale doprinos evropskom istraživanju porekla i razvoja nove, tzv. azijske nozemoze. Verovatno će proći izvesno vreme dok u našoj zemlji i zvanično bude potvrđeno prisustvo nove nozemoze, jer, koliko smo obavešteni, ona se u Srbiji ne može identifikovati zbog nedostatka odgovarajuć e aparature i tehnike utvrđivanja. Ali, kad god se to dogodilo, neće nam značiti ništa epohalno. Jer, mi znamo. Nosema ceranae je u Srbiji. Ostalo je samo da se utvrdi da li je u celoj zemlji ona potisnula staru nozemozu ili nije.