NOSEMA CERANAE U REGIONU

Dr Antonio Nanetti fotografiše izmet pèela na krovu košnice

Kao što smo izvestili u septembarskom Pèelaru, prilikom gostovanja u Srbiji (28–31. jul 2006), Antonio Nanetti iz Instituta za pèelarstvo u Bolonji u Italiji, odneo je uzorke pèela sa leta košnica sa èetiri pèelinjaka, dva u opštini Aleksinac (sela Stanci i Lipovac) i dva u opštini Leskovac (selo Slatina i sam Leskovac), kako bi, u nauèno-istraživaèke svrhe, proverio da li u Srbiji ima nove nozemoze o kojoj smo, meðu prvima u Evropi, pisali u Pèelaru za mart i april 2006, kao i prvom latiniènom pilot broju. Veæ 1. avgusta on je uzorke poslao svojim kolegama na DNA (genetsku) analizu, jer, kako smo veæ pisali, na obiènom mikroskopu nema razlike izmeðu spora jedne i druge nozemoze. Ubrzo, 29. avgusta 2006. poslao mi je pismo internetom u kome me obaveštava da je u sva èetiri uzorka iz Srbije ustanovljeno prisustvo nove nozemoze (Nosema ceranae), ali da ni u jednom od tih uzoraka nije naðena „stara“ nozemoza (Nosema apis)! To je u najmanju ruku bilo èudno, pa sam od njega tražio dodatna objaš njenja, i dobio ih 30. septembra 2006. godine:
„Znam da se bavite epidemiologijom i razumljivo je da vas interesuju detalji oko situacije sa nozemozom u Srbiji. U ovom trenutku se moramo zadovoljiti samom èinjenicom da nove nozemoze ima ili nema u odreðenom podruèju. Osim toga, samo je nekoliko uzoraka uzeto u èitavom podruèju, a ne možemo biti sigurni ni da li uzorak reprezentuje stanje društava iz kojih uzorci potièu ili ne, jer ne znamo da li su neke druge jedinke u istom društvu možda zaražene starom nozemozom (tipièna opravdana opreznost nauènika, ali je teško poverovati da ako na èetiri udaljena pèelinjaka uzmete uzorke i ni u jednom ne naðete „staru“ nozemozu, da nje ipak ima – napomena urednika).
Informacije sa Eurbee konferencije održane u Pragu od 10–14. septembra 2006. godine govore da je Nosema ceranae do tada naðena u sledeæim državama: [panija, Francuska, [vajcarska, Nemaè ka, Italija, Grèka, Finska, Srbija, Danska, Brazil, SAD. Nadam se da nisam nijednu presko- èio. Uzorci iz Irske bili su pozitivni samo na Nosema apis, ne i na Nosema ceranae. Retko koji od uzoraka pozitivnih na Nosema ceranae je bio zaraž en i sa Nosema apis, mada nije moglo da se zakljuè i da li su obe nozemoze zarazile istu pèelu ili ne.
Interesantno je da je kod veoma starih saèuvanih uzoraka pèela (starih 5–10 godina) koji dolaze iz nekoliko gore pomenutih zemalja pronaðena samo Nosema apis. Da li je moguæe da je agresivnija Nosema ceranae potisnula slabiju stariju formu? Da li se ona mogla pojaviti samo u poslednjih nekoliko godina? Trenutno niko ne zna, ali ovo su veoma intrigantne pretpostavke“. Interesantno je da su sva èetiri pèelinjaka sa kojih potièu uzorci veoma uzorna, a samo na jednom postoje vidljivi znaci prisustva nozemoze. Taj pèelinjak je najizolovaniji, udaljen od saobraæajnica, i ako bi negde trebalo oèekivati da nova nozemoza stigne najkasnije, to je on, a na njemu je ipak naðena. Ostala tri pèelinjaka niti imaju vidljive znake nozemoze niti je na proleænom pregledu ona ustanovljena, na osnovu èega se može pretpostaviti da je nozemoza prisutna sa minimalnim brojem spora koje je otkrila tek suptilna genetska metoda (PCR).
Kao što vidite, i naše pèele su dale doprinos evropskom istraživanju porekla i razvoja nove, tzv. azijske nozemoze. Verovatno æe proæi izvesno vreme dok u našoj zemlji i zvanièno bude potvrðeno prisustvo nove nozemoze, jer, koliko smo obavešteni, ona se u Srbiji ne može identifikovati zbog nedostatka odgovarajuæ e aparature i tehnike utvrðivanja. Ali, kad god se to dogodilo, neæe nam znaèiti ništa epohalno. Jer, mi znamo. Nosema ceranae je u Srbiji. Ostalo je samo da se utvrdi da li je u celoj zemlji ona potisnula staru nozemozu ili nije.