Branko Obranoviæ
Šalka vas 44a
1330 Koæevje
Republika Slovenija
++386 41 548 856
brankoob@siol.net

RAD SA MRAVLJOM KISELINOM U AŽ KOŠNICAMA

O autoru
Autor pèelari sa 34 desetoramnih AŽ košnica. Bavi se makrofotografijom. Trenutno u slovenaèkom èasopisu vodi rubriku o AŽ košnicama.

Industrijska mravlja kiselina HCOOH je produkt metanola. U prirodi je veoma raširena. Nalazimo je u mravima, pèelinjem otrovu, koprivama, znoju, rabarbari itd. Mravlja kiselina se koristi u tekstilnoj, farmaceutskoj, drvnoj industriji, a u poslednje vreme i u veterini pre svega za suzbijanje varoe u pèelinjem leglu, jer je jedina meðu kiselinama, koja uništava do 40% varoe u pokrivenom leglu. Za rad sa mravljom kiselinom obavezno upotrebljavamo gumene rukavice, a ako kiselina nije ohlaðena i odgovarajuæu zaštitnu masku (iako autor radi bez maske, preporuæujemo vam obavezno korišæenje maske – primedba redakcije). U blizini obavezno treba držati posudu sa 5–6 litara èiste vode, za sluæaj da se poprskate kiselinom, što je veoma opasno. Mravlju kiselinu sam u poèetku (1999–2003) koristio u vidu takozvane šok terapije. Tokom 2004. i 2005. godine primenjivao sam produženo isparavanje pri dnevnim temperaturama od 18 °C do 30 °C. Ukoliko bi temperatura bila viša od 24 °C, tretman sam odlagao za kasne veæernje èasove. Za šok terapiju koristio sam 85%-nu mravlju kiselinu u kolièini od 18–20 ml po jednom tretmanu (kod nas se uglavnom preporuæuje 25 ml 60–65%-ne kiseline – primedba redakcije). Ona bi iz košnice isparila za 10–15 æasova. Pri svakom tretiranju, na podnjaèu sam stavljao testni uložak, kako bi utvrdio broj opalih varoa.
Tretiranje mravljom kiselinom sam zapoèinjao odmah po okonæanju lipove paše, koja u našim uslovima precvetava oko 20 jula. Uvek sam mravlju kiselinu pèelama dodavao ohlaðenu bar na 8–10 °C. Tako predupreðujem preveliki šok po pèele, jer ohlaðena kiselina sporije isparava. Svake godine sam do 25. jula košnice jednom tretirao šok terapijom. Obarao sam varou sa pæela. Postupak sam ponavljao još jednom nakon 6–7 dana. Ako bi posle drugog tretmana na podnjaæu palo više od 50 varoa, primenjivao sam i treæi šok tretman nakon 7 dana. Tako sam jesen doèekivao sa srazmerno jakim pèelinjim zajednicama.

Postupak upotrebe mravlje kiseline
Od 1999. do 2003. sam za uništavanje varoe koristio plastiène uloške za podnjaæu u koje sam stavljao truleks krpu, ali sam ih stavljao u ispražnjeno medište AŽ košnica, na šipke iznad matiène rešetke. Na truleks krpu sam nanosio 18–20 ml mravlje kiseline. Od 2003. sam napustio šok terapiju jer sam primetio da ako spoljna temperatura preðe 30 °C, tu i tamo strada po koja matica koja je bila starija od godinu dana. Nova se èesto ne oplodi ili ne vrati sa oplodnje, te tako ostanem i bez matice i bez pèelinje zajednice. Tada sam se dosetio da na gornjem delu vrata AŽ košnice obesim plastiènu kesicu u koju stavim truleks krpu. Od vrha kesice, pa sve do na 4 cm od njenog donjeg dela iseæem traku širine 2 cm, tako da kroz dobijeni prorez na kesi mravlja kiselina lako isparava. Na truleks krpu nanosim 50–60 ml mravlje kiseline. Kiselina tako isparava pet do sedam dana, zavisno od spoljne temperature. Te godine sam varou odlièno suzbio, toliko da sam zajednice saæuvao do zimskog tretiranja oksalnom kiselinom, koje obavljam u novembru ili decembru, kada u košnici nema poklopljenog legla.
Ove godine sam oksalnu kiselinu primenio 28. oktobra, jer su veæ tada zajednice bile bez poklopljenog legla. Jedina manjkavost mravlje kiseline je u tome da u momentu tretiranja neke matice èak prestanu da polažu jaja. To nije dobro kada se dogaða na poæetku avgusta, jer prekid zaleganja može dovesti do ulaska slabijih zajednica u zimu. Ali, sa druge strane, to je naèin suzbijanja varoe za kog sa sigurnošæu tvrdimo da u vosku i pèelinjoj hrani ne ostavlja nikakve ostatke štetne za pæelinje potomstvo ili ljude.
Na par sati pre tretiranja mravljom kiselinom dobro je pèelinje zajednice nahraniti sa 300 ml šeæernog sirupa, kako bi im se zadak napeo, èime pèele i nehotice poveæavaju opadanje varoe. Voditi raèuna da u to doba nepravilno obavljeno prihranjivanje može dovesti do grabeži na pèelinjaku. Zato nije na odmet preporuèiti maksimalnu opreznost.

Prevelika doza mravlje kiseline lako dovodi do uginuæa jednog broja matica. Zato se kod mravlje kiseline ne sme improvizovati doziranje, veæ se strogo moraju pratiti uputstva.

Zašto je preporuèljivo koristiti mravlju kiselinu
Upotrebom mravlje kiseline donekle pomažemo dezinfekciju košnice, Pošto mravlja kiselina može izazvati smanjenje ili èak i prekid polaganja jaja od strane matice, primena mravlje kiseline u oktobru može pomoæi da nateramo maticu na prekid zaleganja, kako se društvo ne bi nepotrebno iscrpljivalo gajenjem pèela koje verovatno neæe biti dovoljno kvalitetne da bi dovoljno dugo živele i uèestvovale u proleænom gajenju legla.
Mravlja kiselina ubija i varoe u poklopljenom leglu. Apsolutno je iskljuæeno bilo kakvo zagaðenje pèelinjih proizvoda, jer med i tako sadrži mravlju kiselinu, a naèin upotrebe spreèava njeno nenormalno gomilanje u medu. Verovatnoæa pojave otpornosti varoe na mravlju kiselinu je nikakva, kako tvrde mnogi nauènici. Zapaža se i reða pojava kreènog legla kod društava redovno tretiranih mravljom kiselinom. Veæ nekoliko godina na mom pèelinjaku nema ni nozemoze. Zdravstveno bezbedna hrana je prvo što moramo imati na umu pre nego što med stavimo u promet. Odgovornost pèelara po tom pitanju je zaista velika.