Veroljub Umeljiæ
ul. Èede Dulejanoviæa br. 33
34000 Kragujevac
++381 34 362-879
++381 63 814-80-80
vumeljic@ptt.yu

RAD SA MALIM OSMODELNIM OPLODNJACIMA

O autoru
Roðen je 22. marta 1949. godine u Oplaniæu, SO Kniæ, u pèelarskoj porodici. Samostalno pèelari od 1967. godine, a profesionalno od 1994, sa oko 150 DB košnica. Autor je knjiga U svetu pèela i Atlas medonosnog bilja 1 i 2, za koje je, na Svetskom pèelarskom kongresu Apimondija 2003, nagraðen bronzanom medaljom, èime su njegove knjige proglašene za najbolje svetsko delo o medonosnom bilju. Dobitnik je i zlatne medalje Apislavije, kao i najviš ih domaæih priznanja, diplome „profesor Jovan Živanoviæ“ i zlatne medalje „Zaslužni pèelar“.

Oplodnjaci su mala pèelinja društva, èija je prvenstvena uloga prihvatanje zrelih matiènjaka i negovanje mladih matica. U njih se mogu dodavati mlade nesparene matice ili matiènjaci stari 14 dana, iz kojih æe se sledeæeg dana izleæi mlade matice. Tokom narednih 14 dana matice æe se oploditi i poèeti da polažu jaja.
U praksi se koristi mnogo vrsta oplodnjaka. Po broju oplodnjaka koji èine jednu celinu, mogu biti jednodelni ili višedelni. Po gruboj podeli u odnosu na velièinu ramova koji se u njima koriste, oplodnjake možemo svrstati u tri kategorije.
Veliki oplodnjaci – formiraju se sa 2–3 plodišna rama i pripadajuæim pèelama, od èega je jedan ram sa zrelim leglom a 1–2 sa medom i polenom.
Mali oplodnjaci – formiraju se sa 2–3 mala rama, minimalne pojedinaène unutrašnje površine oko 100 cm2, uraðenih tako da mogu u veæem broju da se smeste u plodište ili medište standardnih košnica, gde æe biti izgraðeni i zaleženi ili napunjeni hranom. Ovi oplodnjaci se naseljavaju sa nekoliko stotina pèela, èiji æe broj zavisiti od velièine ramova koji se koriste. Minimalni oplodnjaci – formiraju se bez ramova, a naseljavaju se „šakom“ pèela.
Korišæenjem malih oplodnjaka postižu se odlièni rezultati ako se poštuju pravila rada sa njima i sve operacije u vezi uzgoja matica pravilno obavljaju. Ovi oplodnjaci predstavljaju pèelinja društva u malom, što potvrðuje èinjenica da se njihovim korišæenjem matice uspešno izvode i oploðuju i da je kvalitet tih matica isti kao i onih koje su dobijene korišæenjem drugih tipova oplodnjaka. Iako je na sparivalištu postavljen veliki broj oplodnjaka koji su u blizini velikog pèelinjaka, ne dolazi do grabeži, što ukazuje na to da su to mala, ali normalno organizovana društva, sposobna za samostalnu egzistenciju i za uspešno odgajanje matica u više turnusa u toku jedne sezone. Prednost korišæenja malih oplodnjaka je u tome što je rad sa njima lak, brz i ekonomiè an, pri èemu omoguæavaju dobijanje kvalitetnih matica.

Opis oplodnjaka
Tema napisa je rad sa osmodelnim malim oplodnjacima, koji su originalna konstrukcija autora ovog èlanka, a po ideji gospodina Milana Jaæimoviæa, pèelara iz Metkoviæa.
U jedno telo, kvadratne osnove, spoljnih dimenzija 390×390 mm, visine 165 mm, smešteno je 8 troramnih oplodnjaka, iste velièine (slika 1). Unutrašnje dimenzije ramova su 80×136 mm, ukupna visina rama 148 mm, a dužina satonoše 116 mm. Velièina ramova je prilagoðena unutrašnjim dimenzijama polunastavka DB košnice, tako da u jedan polunastavak mogu da se smeste, po dužini, 4 rama, odnosno ukupno 52 rama.
Podnjaèa je pokretna i na nju se telo oplodnjaka jednostavno postavlja. Na donjoj strani tela izrezana su pojedinaèna leta, velièine 15×7 mm, po 2 sa svake strane tela, a na podnjaèi, na odgovarajuæim mestima uraðene su male poletaljke. Umesto poklopne daske svako odeljenje oplodnjaka ima zaseban ram, spoljnih dimenzija 118×129 mm, visine 20 mm, debljine zidova 10 mm, koji je sa gornje strane ožièen pocinkovanom mrežom sa okcima 3×3 mm. Krov je spoljnih dimenzija 426×426 mm, na èijim boènim stranicama je izrezana po jedna „škrga“, pod uglom od 45°, dužine 250 mm, širine 3 mm. Postolje je kvadratne površine, 350×350 mm, debljine 20 mm. Od pocinkovanog lima je uraðen „oluk“, kvadratnog preseka, unutrašnjih mera 72×72 mm, dužine 150 mm, èiji su produ- žeci stranica na gornjoj strani savijeni pod uglom od 90° u dužini od po 50 mm, i sa po 3 vijka prièvršæeni za donju stranu postolja, na sredini, u preseku dijagonala. „Oluk“ postolja navlaèi se na bagremov stub, preseka 70×70 mm, ukupne dužine 1 200 mm, koji je vertikalno poboden u zemlju do visine 800 mm.
Po polovina boènih stranica tela oplodnjaka, podnjaèe i krova, ofarbana je naizmenièno žutom, zelenom, belom i plavom bojom.

Izrada oplodnjaka
Sve delove treba izraditi od kvalitetne graðe, sa velikom preciznošæu, kako bismo mogli da ih ugradimo i oplodnjak kompletiramo. Pošto sve delove izradimo pristupamo sklapanju tela oplodnjaka. U alatu za sklapanje košnica zakivamo stranice tela oplodnjaka, A i B (slike 1, 2 i 3), èije smo spojeve prethodno premazali lepkom za drvo. Ostali spojevi, unutar tela oplodnjaka, se ne premazuju lepkom, veæ se samo ukivaju malim ekserima. U sklopljeno telo oplodnjaka, u žlebove stranica B, ugraðujemo uzdužne pregrade, V. Zatim, izmeðu uzdužnih pregrada, V, ugraðujemo, i za stranicu B zakivamo nosaèe, G, koji su za 20 mm niži od gornje ivice tela. Posle toga ugraðujemo pregrade D, a na kraju pregrade Ð.
Pre sklapanja oplodnjaka treba zakovati limene nosaèe ramova na stranicama A, na uzdu- žnim pregradama V, nosaèima G i pregradama Ð. Nosaèi ramova su dimenzija 100×20 mm, a isecaju se od nekorodirajuæeg lima debljine 0,5 mm.
Svi delovi tela oplodnjaka moraju biti taèno poravnati sa donjim i gornjim ivicama stranica A i B, osim nosaèa G, koji je, kao što je veæ reèeno, niži za 20 mm od gornje ivice tela. Svi delovi tela oplodnjaka prikazani su na slici 2, a pogled odozgo na sklopljen oplodnjak na slici 3. Za sklapanje podnjaèe, odnosno postolja, koriste se letvice E, izraðene od tvrdog drveta, preseka 40×15 mm, dužine 370 mm za podnjaèu i 330 mm za postolje.
Sklapanje ostalih delova oplodnjaka je jednostavnije i ne zahteva poseban opis. Površine koje se farbaju prethodno treba premazati vrelim firnajzom, pa dva puta odgovarajuæom farbom, u vremenskim razmacima od po 24 sata.

Priprema ramova za naseljavanje oplodnjaka
U ramove, prethodno uzduž no ožièene sa dve žice, ugraðujemo satne osnove dimezija 132×75 mm. Polunastavak DB košnice delimo na 4 pregrade (slika 4) ugradnjom 3 letvice dimenzija 456×50×10 mm, koje su od gornje ivice polunastavka niže za 17 mm. One æe biti nosaèi ramova. U tako pripremljen polunastavak stavljamo ukupno 52 mala rama sa ugraðenim satnim osnovama. Popunjen polunastavak stavljamo na podnjaèu jakog društva, pronalazimo maticu u tom društvu i spuštamo je u ovaj polunastavak pa preko njega postavljamo matiènu rešetku.
Na rešetku stavljamo plodište sa polumedištem koje je veæ bilo na njemu (slika 5). Ovo radimo najmanje na 30 dana pre naseljavanja malih oplodnjaka. To je, najèešæe, vreme voæne i maslaèkove paše, pa æe pèele brzo izgraðivati saæe u ovim ramovima i matica æe ih ubrzano zalegati, tako da æemo u vreme naseljavanja oplodnjaka imati na raspolaganju dovoljno ramova sa zrelim leglom.

Kada otpoène bagremova paša, na plodište jakog društva, koje je veæ napunilo jedan polunastavak meda, stavljamo takoðe polunastavak, isto pripremljen i popunjen malim ramovima kao i u prethodnom sluèaju. Preko ovog polunastavka vraæamo pune polunastavke koji su bili na toj košnici. Na jakoj bagremovoj paši pèele æe veoma brzo izraditi sa- æe u malim ramovima i æelije do kraja napuniti medom (slika 6).
Koliko æemo angažovati ovakvih polunastavaka, odnosno malih ramova za zaleganje i punjenje medom, zavisi od toga koliko oplodnjaka želimo da naselimo, raèunajuæi jedan ram sa leglom i jedan sa medom po oplodnjaku.

Naseljavanje oplodnjaka
Oplodnjake naseljavamo jedan dan pre dodavanja zrelih matiènjaka. Pre naseljavanja, leta praznih oplodnjaka potpuno zatvaramo malim komadima sunðera. Po jedan mali ram sa zrelim leglom (slika 7), i jedan sa medom (slika 8), oba bez pèela, uzimamo iz polunastavaka društava koja su ih izgrað ivala i stavljamo ih u jedan oplodnjak (slika 9). Na isti naèin naseljavamo i ostale oplodnjake.
Kada naselimo 32 oplodnjaka pristupamo punjenju istih pèelama. To radimo na sledeæi naèin. U jaèem društvu pronaðemo maticu i privremeno je hapsimo sa nekoliko pèela u žièani kavez. Pèele iz medišta tog društva stresemo u plodite. Zatim vadimo jedan po jedan plodišni ram i pèele sa njih stresamo u plodište. Umesto dimilice koristimo ruènu pumpicu od 1 litra, u kojoj je šeæerni sirup u razmeri 1:1 i povremeno sa njom prskamo strešene pèele. Pošto æe im krila ovlažiti, one neæe moæi da izleæu iz plodišta, a lizanjem sirupa dobro æe se najesti. Pèele æemo stresti sa svih ramova osim sa jednog, koga ostavljamo do zida košnice, da bi na njemu deo pèela mogao da se grupiše. Zatim èašom od jogurta pažljivo zahvatamo strešene pèele, i po punu èašu, otprilike 400–500 pèela sipamo u oplodnjak, koji odmah poklapamo ožièenim ramom. Na isti naèin dodajemo pèele i ostalim oplodnjacima, koje takoðe odmah poklapamo. Kada naselimo svih 8 oplodnjaka u jednom telu, na njega odmah stavljamo krov, i nastavljamo naseljavanje ostalih oplodnjaka.
Iz jednog društva oduzeæemo pèele za naseljavanje 32 oplodnjaka. Kada smo to uradili, u plodište tog društva vra- æamo sve ramove sa kojih smo stresali pèele i maticu osloba- ðamo iz kaveza i vraæamo je u plodište. U tom društvu je ostalo još dosta pèela, pa æe ono, zahvaljujuæi i kompletnom leglu, ubrzo postiæi staru snagu. Na isti naèin naseljavamo i ostale oplodnjake.

Dodavanje zrelih matiènjaka i izvoðenje matica
Na prethodno pobodene bagremove stubove postavljamo postolja i onda na njih stavljamo naseljene oplodnjake. Sledeæeg dana popodne, oplodnjacima dodajemo po jedan zreo matiènjak (slika 10), i preko matiènjaka i satonoša ramova postavljamo plastiène poklopce tegli od 720 ml, koje æe biti hranilice oplodnjaka (slika 11). Pred veèe u poklopce sipamo šeæerni sirup. To èinimo kroz mrežicu, ne podižuæi ramèiæe sa oplodnjaka. Sirup dodajemo ukupno 5 veèeri.
Treæeg dana od naseljavanja oplodnjaka, kasno uveèe, po mraku, otvaramo leta vadeæi komade sunðera kojima su bila zatvorena. Do tada, iako su leta bila zatvorena, oplodnjaci su imali odliènu ventilaciju kroz „škrge“ krova i mrežu na ram- èiæima. Prskanjem pèela pri naseljavanju oplodnjaka i samim postupkom naseljavanja, uz nemoguænost izletanja 3 dana, èetvrtog dana izjutra (slika 12), pèele æe, imajuæi utisak da su seljene, izvršiti orijentaciju i nepogrešivo se vraæati u svoj novi dom (slika 13). U meðuvremenu, dok su leta još uvek bila zatvorena, i matice su se izlegle, pa njihovo prisustvo u tim malim društvima, stvara potpunu harmoniju i doprinosi postizanju odgovarajuæe podele rada, tako da te zajednice poèinju da žive normalnim pèelinjim životom.

Sutradan po otvaranju leta, uklanjamo izležene matiènjake i oplodnjacima dodajemo po treæi ram, koji je ovog puta sa satnom osnovom, koju æe pèele ubrzo izgraditi. Ako ovo ne uradimo na vreme, pèele æe u praznom prostoru, na „hranilici“ izgraditi zaperak (slika 14), èime nam još jednom „stavljaju do znanja“ da su to društva sa svim osobinama i sposobnostima zajednice odakle su uzete.
Za nekoliko narednih dana, matica æe se spariti i ubrzo poèeti da polaže jaja. Èetrnaestog dana od dodavanja matiènjaka u oplodnjake, pre podne oduzimamo mlade, kvalitetne matice, koje su oploðene i pronele, i isporuèujemo ih naruèiocima, a istog dana, pred veèe, u oplodnjake dodajemo zrele matiènjake drugog turnusa, koji su u meðuvremenu odgajeni. Na isti naèin turnuse ponavljamo 7–8 puta u toku sezone.

Završetak rada sa malim oplodnjacima
Krajem avgusta, odmah po isporuci matica zadnjeg turnusa, iz oplodnjaka vadimo ramove sa pèelama i stavljamo ih u posebno pripremljene polunastavke, u svaki po 52 komada.
Pri tome vodimo raèuna da ramovi sa leglom budu grupisani u sredini, a oko njih ramovi sa hranom. Po dva tako naseljena polunastavka, u koje smo zbrisali i pèele sa zidova oplodnjaka, postavljamo na podnjaèu.
Ovako formirano društvo pojaèavamo sa pèelama koje æemo stresti sa 2–3 plodišna rama sa otvorenim leglom, uzetih iz plodišta jakih društava. Pri naseljavanju polunastavaka sa malim ramovima i pèelama i pri stresanju pèela sa plodišnih ramova, treba im izjednaèavati mirise prskajuæi ih recimo razblaženom rakijom. Preko polunastavaka stavljamo poklopnu dasku i krov (slika 15). Sutradan ovom društvu dodajemo maticu pomoæu kaveza. Po potrebi, prihranom æemo rezerve hrane dopuniti, kako bi ova zajednica uspešno prezimila.
Iduæeg proleæa, iz ovog društva, koristiæemo izgraðene ramove, sa leglom i hranom, za ponovno naseljavanje malih oplodnjaka.
Ispražnjene oplodnjake i postolja odlažemo u magacin. Na pèelinjaku ostaju pobodeni stubovi, na èije vrhove smo, radi zaštite od truljenja, navukli plastiène flaše, kojima smo prethodno odsekli konusni deo.

Iz knjige PÈELARSTVO, autora Veroljuba Umeljiæa, koja iz štampe izlazi 2006. godine.