Mileta Marković
14226 Jabučje
++381 14 74-581
++381 64 1917-333
maticnjak@ptt.yu

PRVO CENTRIIFUGA, PA ROJ?

Uvek ću se sećati jednog razgovora sa sada već pokojnim deda Mihailom Kulinčevićem iz Rađevog Sela kod Valjeva. Bio je to čovek velikog ugleda. Neograničena vera u Boga, moral, hrabrost, mudrost i nesebičnost činili su ga uvek željenim sagovornikom i savetnikom. Doživeo je deda Mihailo 98 godina i umro na Božić 2000. godine. U jednom trenutku razgovora ovaj veliki optimista i entuzijasta kao da je postao i sumnjičav. Na moje pitanje da li mu se još mladi pčelari obraćaju za pomoć i savete setno je rekao:
„Sine, danas mnogo dece počinje da gaji pčele, jedni ih vole, a drugi prvo kupuju centrifugu i sudove za med, pa tek onda nabavljaju roj. Teško da će oni postati dobri pčelari. Ne odnosi se to, sine, na tebe, jer moj Jova (prof. dr Jovan Kulinčević) kaže da si ti veoma vredan i radan i ako budeš stalno učio i bio uporan možeš u pčelarstvu dosta postići“.
Bio sam veoma polaskan. Reči dede Mihaila i dalje žive u meni. Pokušavam da radim i više i bolje. Kada god želim da napišem članak iz pčelarstva pomislim da mnogima moja zapažanja neće trebati, naravno treba imati „centrifugu i sudove za med“. Nadam se da je neuporedivo više onih koji su zainteresovani za znanja i iskustva, pošto se samo posedovanjem mnoštva informacija može sopstvenom selekcijom izgraditi lični stav i pristup, jer je retko koje zanimanje toliko individualno kao što je to pčelarstvo. Uvek imam u vidu da vera i ljubav u svakom poslu otvaraju vrata uspeha.

Kako postići uspeh u bagremovoj i narednim pašama?
Osnovni preduslov za razmatranje ove teme svakako se nalazi u prethodno obezbeđenim uslovima za dobro zimovanje, a samim tim i uspešno prezimljavanje svih pčelinjih zajednica. Nije na odmet da se tih uslova još jednom prisetimo i ako smo možda zakasnili za ovu zimu, onda sigurno nismo za sledeću. Dakle, koji su ti uslovi trebali biti obezbeđeni:
– da u zimskom klubetu bude bar 15–20 hiljada zdravih dugovečnih pčela;
– da se u klubetu nalazi mlada, po mogućstvu selekcionisana matica;
– da je obezbeđena i pravilno raspoređena zaliha od oko 20 kg kvalitetnog meda;
– da je u košnici lagerovano ne manje od jednog kilograma polena;
– da je izvršeno pravilno utopljavanje i obezbeđ ena ventilacija košnice;
– da je pčelinjak zaštićen od hladnih vetrova, a da se prostor na kome je smešten pčelinjak ipak blago provetrava;
– da je pčelinjak ograđen da bi bio nepristupačan za ulazak domaćih i divljih životinja;
– da su leta košnica zaštićena od ulaska miševa i rovčica;
– da su obezbeđeni i drugi uslovi koji mogu biti specifični za lokalitet na kome se pčelinjak nalazi.

Ako bilo koji od ovih uslova nije obezbeđen ne može se mirno i spokojno čekati proleće i nastupajuća sezona pčelarenja. Sigurno je da je veliki broj stručnih, savesnih, iskusnih i odgovornih pčelara sve ove uslove na vreme obezbedio, pa da vidimo kakav se prolećni razvoj može očekivati kod njih i sa kakvim pčelinjim zajednicama će ući u bagremovu, ali i sve naredne paše. Za procenu mogućeg prolećnog razvoja u 2006. godini koristićemo se podacima iz 2004. godine, prikupljenim u Apicentru.
Utvrđivana je količina legla u 87 pčelinjih zajednica u LR košnicama. Datum prvog merenja je 1. april 2004. godine. Prosečna zbirna površina legla po jednoj zajednici iznosila je približno 80,5 dm2, ili 4,6 okvira potpuno zaleženih po celoj površini sa obe strane, što znači da je od 11. marta do 1. aprila (21 dan) matica prosečno zalegala (32 200 ćelija legla : 21 dan) oko 1 533 jaja na dan. Na dan merenja u košnicama je bilo prosečno 6,6 okvira gusto pokrivenih pčelama, plus izletnice, što približno iznosi oko 18 000 pčela.
Datum drugog merenja je 1. maj 2004. godine. Prosečna površina legla po jednoj zajednici iznosila je približno 129,5 dm2, ili kad se prevede na okvire 7,4 potpuno zaležena okvira sa obe strane. Proizilazi (129,5 dm2 legla × 400 ćelija = 51 800 zaleženih ćelija) da je matica od 10. aprila do 1. maja (21 dan) prosečno zalegala (51 800 ćelija legla : 21 dan) oko 2 466 jaja dnevno. Na dan merenja u košnicama je bilo prosečno po 10 okvira gusto pokrivenih pčelama plus izletnice koje se nalaze napolju što ukupno iznosi približno 30 hiljada pčela.
Prosečan unos ostvaren za 3 dana na bagremovoj paši meren u periodu od 12. do 15. maja bio je 21,5 kg uz podsećanje da u 2004. godini većina pčelara sa svojim košnicama nije ostvarila ovakav unos ni u dve bagremove paše. Posebno treba naglasiti činjenicu da se ni jedna od ovih pčelinjih zajednica nije izrojila. Interesantno je istaći i podatak da su u 44 zajednice matice bile iz 2003. godine, a u ostalim matice iz 2002. godine i da je ostvaren neznatno veći prinos u zajednicama koje su bile u drugoj godini testiranja, dok je to prethodnih godina bila konstantno izraženija pojava.
Sa kojim brojem pčela su ove zajednice učestvovale u bagremovoj paši možemo približno tačno proceniti i izračunati. Dakle, ako su ove zajednice 1. maja imale prosečno 30 hiljada pčela i preko 50 hiljada ćelija legla, onda se svakog narednog dana mogao očekivati prirast od oko 1 500 pčela. To su pčele zaležene posle 10. aprila kada je ostvarena prosečna nosivost matice od oko 2 000 jaja na dan. Istovremeno se može očekivati da mortalitet bude približno 500 pčela na dan, a to su pčele koje su zaležene u periodu od 20. februara do 10. marta kada je prosečna nosivost matice približno tolika i bila.

Pri ovom prirastu pčela oko 6. maja (Đurđevdan) u košnici će biti oko 40 hiljada pčela. U tom periodu na velikom području Srbije počinje otvaranje prvih cvetova bagrema, ali do punog cvetanja i medenja ostaje još oko 7 dana. Ako oko 6. maja kada su oba plodišna nastavka LR košnice puna pčela izvršimo izmenu plodišnih nastavaka (zbog mednih venaca koji će se sada naći u donjem nastavku) i dodamo nastavak za med, potpuno smo oslobodili prolaz pčela iz plodišta u medište. Tom radnjom smo, bez izvlačenja okvira iz plodišta u medište omogućili da se pčele ne nagomilavaju u plodištu i da sasvim nesmetano lageruju med iznad plodišta. Sada već imamo i proširen prostor košnice u koji će se smestiti pčele čiji će se broj do punog medenja bagrema uvećati za oko 10 hiljada (7 dana × 1 500 = 10 500). Postepenom blokadom plodišta zbog intenzivnog unosa nektara doći će i do smanjenja površine saća sa mladim leglom zbog čega će osloboditi nekoliko hiljada pčela pa će sada snaga pčelinje zajednice dostići apsolutni biološki maksimum od blizu 60 000 pčela i uz pravovremeno dodavanje mednih nastavaka moguće je postići maksimalne prinose koje prirodni uslovi u tom periodu dozvoljavaju.
Posle bagremove paše i oduzimanja mednih nastavaka u plodištu ćemo pored preostalih okvira sa leglom ostaviti dovoljno meda i praznih ramova koje će matica zalegati u cilju održavanja biološke snage zajednice i uspešnog medobranja na narednim intenzivnim pašama (lipa i suncokret).
Do lipove i suncokretove paše na plodište treba staviti matičnu rešetku i medište jer je uvek moguća tiha livadska paša, a takve tihe livadske paše mogu omogućiti uslove za zaleganje matice u medištu što bi bilo sasvim neracionalno. U lipovoj, a posebno suncokretovoj paši, matične rešetke mogu smanjiti unos i za 20% a istovremeno omogućiti dovoljan prostor za zaleganje matice što bi moglo uticati na slabljenje pčelinjih zajednica i nemogućnost odgajanja dovoljno pčela kojima će, po povratku sa paše u kasno leto, glavni posao biti da odgaje dovoljno kvalitetnih dugovečnih pčela sa kojima će pčelinja zajednica ući u narednu zimu.
Na kraju ovog članka hteo bih da se zahvalim prof. dr Jovanu Kulinčeviću i njegovim saradnicima na podacima o ozvršenim merenjima koje sam prezentirao u ovom tekstu. Činjenica je da su matice čija se selekcija i testiranje vrši u Apicentru odgajene po istoj tehnologiji i istim uslovima kao i sve matice Apicentra namenjene tržištu. Shodno tome, u većini pčelinjih zajednica gde su umatičene matice iz ovog programa trebalo bi ostvariti približno isti rezultat, ali to očigledno nije tako. Uzroke svakako treba tražiti u razlozima kao što su:
– pčelarenje sa nedovoljno funkcionalnim košnicama kod kojih se plodišni prostor ne može po potrebi proširivati i samim tim stvoriti uslovi za pun biološki razvoj pčelinje zajednice;
– neprirodna i komplikovana tehnologija pčelarenja;
– nekvalitetna, nedovoljna ili prekomerna ishrana pčelinje zajednice;
– nestručna dijagnostika bolesti pčela i pčelinjeg legla, a samim tim i neadekvatna upotreba lekova;
– nedovoljna briga, propuštanje potrebnih radnji i neusaglašenost sa vremenskim, pašnim i drugim uslovima okoline i sl.

Kao i mnogi drugi i ja sam više godina tragao za najoptimalnijim i najrentabilnijim načinom pčelarenja. Za sve to vreme sam pčelario sa raznim tipovima košnica: LR, DB, DB desetkama i pološkama. Primenjivao sam skoro sve tehnike pčelarenja o kojima sam slušao na predavanjima ili ih nalazio u pčelarskoj literaturi. Bavio sam se dvojnim, dvomatičnim, višematičnim pčelarenjem i svim drugim radnjama koje su imale za cilj stvaranje nekakvih fantomskih društava koja bi trebala da donesu tone i tone meda. Konačno, kada sam postao kooperant „Apicentra“ i stekao uvid u njihovu tehnologiju, shvatio sam besmislenost pravljenja ovih neprirodnih, dezorganizovanih i nestabilnih veštačkih zajednica koje su bile samo plod mašte, ali sa veoma slabim pokri- ćem prirodnih zakona po kojima se pčele ponašaju i vekovima opstaju. Najzad sam saznao da pčele „ne čitaju knjige“ i ne ispunjavaju želje pčelara, već se ponašaju po svojim instinktima. Mnogi od nas su ipak morali da prođu veoma dug put da bi najzad pronašli ono što je već davno pronađeno. Valjda je to normalno za ljude koji ne znaju koliko znaju, ali sada kada znamo koliko ne znamo možemo najzad kupiti i tu centrifugu i mnogo više sudova za med.