Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
PÈELAR - Mart 2006

<<< Pogledajte ostale èlanke lista PÈELAR

Mileta Markoviæ
14226 Jabuèje
++381 14 74-581
++381 64 1917-333
maticnjak@ptt.yu

PRVO CENTRIIFUGA, PA ROJ?


Uvek æu se seæati jednog razgovora sa sada veæ pokojnim deda Mihailom Kulinèeviæem iz Raðevog Sela kod Valjeva. Bio je to èovek velikog ugleda. Neogranièena vera u Boga, moral, hrabrost, mudrost i nesebiènost èinili su ga uvek željenim sagovornikom i savetnikom. Doživeo je deda Mihailo 98 godina i umro na Božiæ 2000. godine. U jednom trenutku razgovora ovaj veliki optimista i entuzijasta kao da je postao i sumnjièav. Na moje pitanje da li mu se još mladi pèelari obraæaju za pomoæ i savete setno je rekao:
„Sine, danas mnogo dece poèinje da gaji pèele, jedni ih vole, a drugi prvo kupuju centrifugu i sudove za med, pa tek onda nabavljaju roj. Teško da æe oni postati dobri pèelari. Ne odnosi se to, sine, na tebe, jer moj Jova (prof. dr Jovan Kulinèeviæ) kaže da si ti veoma vredan i radan i ako budeš stalno uèio i bio uporan možeš u pèelarstvu dosta postiæi“.
Bio sam veoma polaskan. Reèi dede Mihaila i dalje žive u meni. Pokušavam da radim i više i bolje. Kada god želim da napišem èlanak iz pèelarstva pomislim da mnogima moja zapažanja neæe trebati, naravno treba imati „centrifugu i sudove za med“. Nadam se da je neuporedivo više onih koji su zainteresovani za znanja i iskustva, pošto se samo posedovanjem mnoštva informacija može sopstvenom selekcijom izgraditi lièni stav i pristup, jer je retko koje zanimanje toliko individualno kao što je to pèelarstvo. Uvek imam u vidu da vera i ljubav u svakom poslu otvaraju vrata uspeha.

Kako postiæi uspeh u bagremovoj i narednim pašama?
Osnovni preduslov za razmatranje ove teme svakako se nalazi u prethodno obezbeðenim uslovima za dobro zimovanje, a samim tim i uspešno prezimljavanje svih pèelinjih zajednica. Nije na odmet da se tih uslova još jednom prisetimo i ako smo možda zakasnili za ovu zimu, onda sigurno nismo za sledeæu. Dakle, koji su ti uslovi trebali biti obezbeðeni:
– da u zimskom klubetu bude bar 15–20 hiljada zdravih dugoveènih pèela;
– da se u klubetu nalazi mlada, po moguæstvu selekcionisana matica;
– da je obezbeðena i pravilno rasporeðena zaliha od oko 20 kg kvalitetnog meda;
– da je u košnici lagerovano ne manje od jednog kilograma polena;
– da je izvršeno pravilno utopljavanje i obezbeð ena ventilacija košnice;
– da je pèelinjak zaštiæen od hladnih vetrova, a da se prostor na kome je smešten pèelinjak ipak blago provetrava;
– da je pèelinjak ograðen da bi bio nepristupaèan za ulazak domaæih i divljih životinja;
– da su leta košnica zaštiæena od ulaska miševa i rovèica;
– da su obezbeðeni i drugi uslovi koji mogu biti specifièni za lokalitet na kome se pèelinjak nalazi.

Ako bilo koji od ovih uslova nije obezbeðen ne može se mirno i spokojno èekati proleæe i nastupajuæa sezona pèelarenja. Sigurno je da je veliki broj struènih, savesnih, iskusnih i odgovornih pèelara sve ove uslove na vreme obezbedio, pa da vidimo kakav se proleæni razvoj može oèekivati kod njih i sa kakvim pèelinjim zajednicama æe uæi u bagremovu, ali i sve naredne paše. Za procenu moguæeg proleænog razvoja u 2006. godini koristiæemo se podacima iz 2004. godine, prikupljenim u Apicentru.
Utvrðivana je kolièina legla u 87 pèelinjih zajednica u LR košnicama. Datum prvog merenja je 1. april 2004. godine. Proseèna zbirna površina legla po jednoj zajednici iznosila je približno 80,5 dm2, ili 4,6 okvira potpuno zaleženih po celoj površini sa obe strane, što znaèi da je od 11. marta do 1. aprila (21 dan) matica proseèno zalegala (32 200 æelija legla : 21 dan) oko 1 533 jaja na dan. Na dan merenja u košnicama je bilo proseèno 6,6 okvira gusto pokrivenih pèelama, plus izletnice, što približno iznosi oko 18 000 pèela.
Datum drugog merenja je 1. maj 2004. godine. Proseèna površina legla po jednoj zajednici iznosila je približno 129,5 dm2, ili kad se prevede na okvire 7,4 potpuno zaležena okvira sa obe strane. Proizilazi (129,5 dm2 legla × 400 æelija = 51 800 zaleženih æelija) da je matica od 10. aprila do 1. maja (21 dan) proseèno zalegala (51 800 æelija legla : 21 dan) oko 2 466 jaja dnevno. Na dan merenja u košnicama je bilo proseèno po 10 okvira gusto pokrivenih pèelama plus izletnice koje se nalaze napolju što ukupno iznosi približno 30 hiljada pèela.
Proseèan unos ostvaren za 3 dana na bagremovoj paši meren u periodu od 12. do 15. maja bio je 21,5 kg uz podseæanje da u 2004. godini veæina pèelara sa svojim košnicama nije ostvarila ovakav unos ni u dve bagremove paše. Posebno treba naglasiti èinjenicu da se ni jedna od ovih pèelinjih zajednica nije izrojila. Interesantno je istaæi i podatak da su u 44 zajednice matice bile iz 2003. godine, a u ostalim matice iz 2002. godine i da je ostvaren neznatno veæi prinos u zajednicama koje su bile u drugoj godini testiranja, dok je to prethodnih godina bila konstantno izraženija pojava.
Sa kojim brojem pèela su ove zajednice uèestvovale u bagremovoj paši možemo približno taèno proceniti i izraèunati. Dakle, ako su ove zajednice 1. maja imale proseèno 30 hiljada pèela i preko 50 hiljada æelija legla, onda se svakog narednog dana mogao oèekivati prirast od oko 1 500 pèela. To su pèele zaležene posle 10. aprila kada je ostvarena proseèna nosivost matice od oko 2 000 jaja na dan. Istovremeno se može oèekivati da mortalitet bude približno 500 pèela na dan, a to su pèele koje su zaležene u periodu od 20. februara do 10. marta kada je proseèna nosivost matice približno tolika i bila.


Pri ovom prirastu pèela oko 6. maja (Ðurðevdan) u košnici æe biti oko 40 hiljada pèela. U tom periodu na velikom podruèju Srbije poèinje otvaranje prvih cvetova bagrema, ali do punog cvetanja i medenja ostaje još oko 7 dana. Ako oko 6. maja kada su oba plodišna nastavka LR košnice puna pèela izvršimo izmenu plodišnih nastavaka (zbog mednih venaca koji æe se sada naæi u donjem nastavku) i dodamo nastavak za med, potpuno smo oslobodili prolaz pèela iz plodišta u medište. Tom radnjom smo, bez izvlaèenja okvira iz plodišta u medište omoguæili da se pèele ne nagomilavaju u plodištu i da sasvim nesmetano lageruju med iznad plodišta. Sada veæ imamo i proširen prostor košnice u koji æe se smestiti pèele èiji æe se broj do punog medenja bagrema uveæati za oko 10 hiljada (7 dana × 1 500 = 10 500). Postepenom blokadom plodišta zbog intenzivnog unosa nektara doæi æe i do smanjenja površine saæa sa mladim leglom zbog èega æe osloboditi nekoliko hiljada pèela pa æe sada snaga pèelinje zajednice dostiæi apsolutni biološki maksimum od blizu 60 000 pèela i uz pravovremeno dodavanje mednih nastavaka moguæe je postiæi maksimalne prinose koje prirodni uslovi u tom periodu dozvoljavaju.
Posle bagremove paše i oduzimanja mednih nastavaka u plodištu æemo pored preostalih okvira sa leglom ostaviti dovoljno meda i praznih ramova koje æe matica zalegati u cilju održavanja biološke snage zajednice i uspešnog medobranja na narednim intenzivnim pašama (lipa i suncokret).
Do lipove i suncokretove paše na plodište treba staviti matiènu rešetku i medište jer je uvek moguæa tiha livadska paša, a takve tihe livadske paše mogu omoguæiti uslove za zaleganje matice u medištu što bi bilo sasvim neracionalno. U lipovoj, a posebno suncokretovoj paši, matiène rešetke mogu smanjiti unos i za 20% a istovremeno omoguæiti dovoljan prostor za zaleganje matice što bi moglo uticati na slabljenje pèelinjih zajednica i nemoguænost odgajanja dovoljno pèela kojima æe, po povratku sa paše u kasno leto, glavni posao biti da odgaje dovoljno kvalitetnih dugoveènih pèela sa kojima æe pèelinja zajednica uæi u narednu zimu.
Na kraju ovog èlanka hteo bih da se zahvalim prof. dr Jovanu Kulinèeviæu i njegovim saradnicima na podacima o ozvršenim merenjima koje sam prezentirao u ovom tekstu. Èinjenica je da su matice èija se selekcija i testiranje vrši u Apicentru odgajene po istoj tehnologiji i istim uslovima kao i sve matice Apicentra namenjene tržištu. Shodno tome, u veæini pèelinjih zajednica gde su umatièene matice iz ovog programa trebalo bi ostvariti približno isti rezultat, ali to oèigledno nije tako. Uzroke svakako treba tražiti u razlozima kao što su:
– pèelarenje sa nedovoljno funkcionalnim košnicama kod kojih se plodišni prostor ne može po potrebi proširivati i samim tim stvoriti uslovi za pun biološki razvoj pèelinje zajednice;
– neprirodna i komplikovana tehnologija pèelarenja;
– nekvalitetna, nedovoljna ili prekomerna ishrana pèelinje zajednice;
– nestruèna dijagnostika bolesti pèela i pèelinjeg legla, a samim tim i neadekvatna upotreba lekova;
– nedovoljna briga, propuštanje potrebnih radnji i neusaglašenost sa vremenskim, pašnim i drugim uslovima okoline i sl.


Kao i mnogi drugi i ja sam više godina tragao za najoptimalnijim i najrentabilnijim naèinom pèelarenja. Za sve to vreme sam pèelario sa raznim tipovima košnica: LR, DB, DB desetkama i pološkama. Primenjivao sam skoro sve tehnike pèelarenja o kojima sam slušao na predavanjima ili ih nalazio u pèelarskoj literaturi. Bavio sam se dvojnim, dvomatiènim, višematiènim pèelarenjem i svim drugim radnjama koje su imale za cilj stvaranje nekakvih fantomskih društava koja bi trebala da donesu tone i tone meda. Konaèno, kada sam postao kooperant „Apicentra“ i stekao uvid u njihovu tehnologiju, shvatio sam besmislenost pravljenja ovih neprirodnih, dezorganizovanih i nestabilnih veštaèkih zajednica koje su bile samo plod mašte, ali sa veoma slabim pokri- æem prirodnih zakona po kojima se pèele ponašaju i vekovima opstaju. Najzad sam saznao da pèele „ne èitaju knjige“ i ne ispunjavaju želje pèelara, veæ se ponašaju po svojim instinktima. Mnogi od nas su ipak morali da proðu veoma dug put da bi najzad pronašli ono što je veæ davno pronaðeno. Valjda je to normalno za ljude koji ne znaju koliko znaju, ali sada kada znamo koliko ne znamo možemo najzad kupiti i tu centrifugu i mnogo više sudova za med.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu