Miloš Milosavljević
ul. 1. Maja br. 2/2
36344 Baljevac na Ibru
++381 36 790-555
++381 63 88-75-541
www.pcelinjaci.co.yu
dado1@neobee.net

LEKOVITOM POGAČOM PROTIV NOZEMOZE

U ovom napisu govori se o primeni pelina i ljute paprike u suzbijanju nozemoze. Takva preporuka se do sada mogla čuti više puta na predavanjima i pročitati u literaturi. Najsvežiji primer je predavanje Sergeja Luganskog iz Rusije održano u Kragujevcu gde je afirmisao ljutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovenačkog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik njihovog nacionalnog časopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju časopisa Pčelar za 2005. godinu na 304. strani.

Ovim javljanjem u našem cenjenom listu Pčelar, hoćemo da upoznamo kolege pčelare sa problemom najraširenije bolesti pčela sa kojom smo se borili (i nadam se izborili) unazad petnaestak godina.
Radi se o nozemozi pčela koja se kod nas pojavila u velikoj meri počev od pre oko 15 godina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi nozemoze nismo znali, pa smo sumnjali na sve i svašta. Blizina štala, vetrovit teren, loša voda na potoku koji naše pčele posećuju? I adekvatne mere u vidu preseljenja pčelinjaka sa jedne na drugu lokaciju, te obezbeđenja čiste vode za pčele, kao i primena lekova, tada znanih i nama dostupnih (Nozecid, Nozemavet, Fumagilin DCH, odnosno Fumidil B) nisu pomogle.
Iz godine u godinu napadi nozemoze su bivali sve jači i jači. A mi u želji da društva spasimo, nismo žalili da im damo lekove i kada treba i kada ne treba. I u jesenjoj prihrani društava, obavezno se davao antibiotik Fumagilin, ili neko jodno jedinjenje. U zimskoj prihrani pogačama, koje smo kupovali ili sami spravljali obavezno je uključivan i jedan od registrovanih lekova protiv nozemoze pčela. U proleće, to je bila obaveza broj jedan, da se u sirup doda lek protiv nozemoze. A rezultati SKORO NIKAKVI. To je iskustvo sa našeg pčelinjaka.

Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza, u tom obimu, pojavila u isto vreme kada se u našim brdsko-planinskim krajevima masovnije počela da javlja kasna letnja paša „šumskog crnog“ meda koji je verovatno i glavni provokativni faktor za ekspanziju proliva i nozemoze kod pčela u našim relativno surovim zimskim uslovima sa malo dana za pročisne izlete pčela. Od tada, kada se pojavila medna rosa na lišću listopadnog drveća krajem leta, do danas, u našim krajevima ona je postala jedna od najsigurnijih paša, sa značajnim količinama tamnog i izuzetno kvalitetnog meda. Paša se javlja u vreme kada pčelinje zajednice smanjuju obim legla u plodištu i skoro redovno unose taj tamni med u tako nastali prazan prostor u plodištu. Neopisivo je zadovoljstvo pčelara da u ranim jutarnjim satima, kada se dan još ni najavio nije, vidi reke pčela koje u potmulom huku hrle iz košnica u njima znanom pravcu i teške padaju po celom prostoru pčelinjaka preopterećene silnim tovarom meda medljikovca. Ta lepota traje do otprilike 9 sati izjutra kada pčelinjak ućuti kao da nijedne pčele nema. Ako se vremenske prilike ne promene, nedelju dana je dovoljno da medišta budu krcata crnim medom.

Ali, da se vratimo nozemozi. Jasno nam je da je ovaj med u velikom procentu kriv za tako snažnu pojavu nozemoze kod pčela. Davljenik se i za slamku hvata pa i mi, nemajući kuda, posegosmo pre 5–6 godina za lekovima iz biljne apoteke (ljuta paprika i gorki pelin). Bilo je lutanja oko primene ova dva prirodna sastojka, međutim, unazad 4 godine ustalili smo proizvodnju pogača za zimsku prihranu pčela, uz dodatak sitno samlevene ljute paprike, kao i ekstrakta pelina koga sami spravljamo na našem pčelinjaku u Golom Brdu. U proleće, kada biljni život počne naglo da buja, oberemo mlado lišće pelina (Arthemisia absinchium) i u tankom sloju na lesama osušimo u sušari. Osušeni mladi list pelina do upotrebe upakujemo u veće papirne kese. U toku jula, kada pelin počne da žuti, odnosno počne da cveta, naberu se cvetne grane i kao i lišće pelina, osuše u sušari. Osušene cvetne grančice pelina, kao i osušeno lišće, sitno iseckamo i složimo u veće staklene tegle, zapremine 3–5 litara. Mešavinu lišća i cvetova osušenog pelina napravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnih grančica.
Tegle napunimo do dve trećine zapremine ovom mešavinom. Teglu dopunimo alkoholom jačine 40° i istu zatvorimo. Teglu držimo na tamnom mestu najmanje dvadeset dana. Onda je otvorimo, ocedimo ekstrakt, sipamo ga u tamnu staklenu bocu i koristimo po uputstvu. Primenom naše pogače gubitke pčelinjih društava od nozemoze pčela smo smanjili na minimum. Društva izlaze iz zime snažna, vitalna i zdrava, bez vidnih znakova prisutnosti nozemoze.

Kako pravimo lekovitu pogaču?
Desetak dana pre izrade pogače, u specijalnom sudu za invertovanje šećera pomešamo 66,6 kg šećera sa 16,7 litara vode, uz dodatak 10 kg „zdravog“ livadskog meda, ceđenog iz naših medišta. Na temperaturi od oko 36 °C i uz povremeno mešanje dobijamo odličan invertovani gusti sirup. Na mlinu za mlevenje šećera sameljemo 20 kg šećera i svu tu količinu izručimo u posudu mešalice za pripremu pogača, sem 1 kg koga uz 1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode skuvamo u loncu zapremine oko 10 litara. U drugi lonac iste zapremine odmerimo 5,25 kg invertovanog gustog sirupa i u isti ulijemo vruć skuvani kvasac. Dobro izmešamo i u dobijenu masu ulijemo 55 ml ekstrakta pelina. U već sipani šećer u prahu, u posudu mešalice, dodajemo odmerenih 68 g sitno samlevene ljute paprike. Tečnu masu iz lonca izručimo na samleveni šećer u posudu mešalice. I izvršimo mešanje testa za pogače. Dobro izmešanu masu uzimamo rukama i njome punimo pripremljene plastične kese koje se radi odmeravanja nalaze na podešenoj vagi, na 1 kg težine. Da ne bi došlo do brzog hlađenja mase u kesama (kako bi se kasnije testo lakše „peglalo“) potrebno je da nakon punjenja, kese odložimo u jednu kutiju.
Po završenom odmeravanju svih 26–27 pogača (koliko ih bude ako se dobro meri) pogače punjene na kraju idu prve na dasku za peglanje gde se lepo ispeglaju na željenu debljinu. Daska za peglanje je komad daske, dimenzija kese za pogaču, čije su bočne ivice podignute ukovanim drvenim lajsnama za 6–7 mm, koliko i treba da budu debele ispeglane pogače. Varenje, odnosno zatvaranje napunjenih i ispeglanih pogača obavlja se na dasci za varenje, koja je napravljena tako da je uređaj za dvostruko varenje plastike spušten u posebnu kutiju uz dasku, tako da visina grejača za otsecanje, odnosno varenje kese, bude u istoj ravni sa površinom daske na kojoj leži pogača. Dobro zatvorena pogača se slaže u kutije (po 10 u kutiji) i odlaže u hladnu prostoriju.

U januaru ili početkom februara naše pogače dajemo svim pčelinjim društvima, bez obzira na količinu prisutne hrane u košnici. Vrlo je važno da nastojimo da svim društvima obezbedimo našu pogaču sve do perioda kada pčele u proleće imaju učestaliji izlet iz košnica i primetan unos polena i nektara iz prirode. Zahvaljujući ovoj pogači koju naše pčele rado konzumiraju u najlošijim mesecima zime, sa puno optimizma i bez onog ranijeg straha – šta će ostati od pčela na proleće, čekamo novo leto i za nas unosnu kasno letnju pašu medne rose sa listova drveća iz nepreglednih šuma podno Kopaonika.

VAŽNO JE ZNATI
Spore nozemoze se šire izmetom odraslih pčela tako što ih mlade jedinke unose u sebe prilikom čišćenja zaraženog saća. Pčele u većoj meri defeciraju unutar klubeta krajem zime, posle svog dugog zatočenja, jer tada težina njihovog zadnjeg creva rapidno raste. Kada su pčele u mogućnosti da slobodno lete i izmet izbacuju izvan društva, saća postaju čistija, a šanse da pčele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Izvestan nivo infekcije opstaje na saćima tokom čitavog leta u dovoljnoj meri da može dovesti do inficiranja zimskog klubeta. Eksperimentalno je utvrđeno da spore mogu u izmetu opstati najmanje godinu dana.



Infekcija može ostati unutar jednog društva, ali je činjenica da ponovno inficiranje posredstvom pčela praktično nestaje tokom leta. Međutim, do izbacivanja izmeta u košnicama može doći u društvima i tokom leta kada se pčele nađu u košnicama usled neuobičajeno lošeg vremena. Postoji statistički značajna korelacija između hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva sledećeg proleća, mada bi uzrok tome delimično mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnih godina, kao i nepotpunije čišćenje saća. Eksperimentalno je utvrđeno da je nivo infekcije u proleće znatno niži u društvima u kojima su zaražena saća stavljena u centar gnezda tokom prethodnog leta, nego u društvima u kojima su zaražena saća stavljena na periferiju gnezda. Razlog tome je što se saća u centru gnezda više koriste, pa samim tim i više čiste, nego ona na periferiji.

Priređeno na osnovu najbolje knjige o bolestima pčela na srpskom jeziku „Bolesti pčela“ od autora: dr Đorđe Dobrić, dr Danilo Vicković, dr Zoran Kulišić