Miloš Milosavljeviæ
ul. 1. Maja br. 2/2
36344 Baljevac na Ibru
++381 36 790-555
++381 63 88-75-541
www.pcelinjaci.co.yu
dado1@neobee.net

LEKOVITOM POGAÈOM PROTIV NOZEMOZE

U ovom napisu govori se o primeni pelina i ljute paprike u suzbijanju nozemoze. Takva preporuka se do sada mogla èuti više puta na predavanjima i proèitati u literaturi. Najsvežiji primer je predavanje Sergeja Luganskog iz Rusije održano u Kragujevcu gde je afirmisao ljutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovenaèkog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik njihovog nacionalnog èasopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju èasopisa Pèelar za 2005. godinu na 304. strani.

Ovim javljanjem u našem cenjenom listu Pèelar, hoæemo da upoznamo kolege pèelare sa problemom najraširenije bolesti pèela sa kojom smo se borili (i nadam se izborili) unazad petnaestak godina.
Radi se o nozemozi pèela koja se kod nas pojavila u velikoj meri poèev od pre oko 15 godina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi nozemoze nismo znali, pa smo sumnjali na sve i svašta. Blizina štala, vetrovit teren, loša voda na potoku koji naše pèele poseæuju? I adekvatne mere u vidu preseljenja pèelinjaka sa jedne na drugu lokaciju, te obezbeðenja èiste vode za pèele, kao i primena lekova, tada znanih i nama dostupnih (Nozecid, Nozemavet, Fumagilin DCH, odnosno Fumidil B) nisu pomogle.
Iz godine u godinu napadi nozemoze su bivali sve jaèi i jaèi. A mi u želji da društva spasimo, nismo žalili da im damo lekove i kada treba i kada ne treba. I u jesenjoj prihrani društava, obavezno se davao antibiotik Fumagilin, ili neko jodno jedinjenje. U zimskoj prihrani pogaèama, koje smo kupovali ili sami spravljali obavezno je ukljuèivan i jedan od registrovanih lekova protiv nozemoze pèela. U proleæe, to je bila obaveza broj jedan, da se u sirup doda lek protiv nozemoze. A rezultati SKORO NIKAKVI. To je iskustvo sa našeg pèelinjaka.

Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza, u tom obimu, pojavila u isto vreme kada se u našim brdsko-planinskim krajevima masovnije poèela da javlja kasna letnja paša „šumskog crnog“ meda koji je verovatno i glavni provokativni faktor za ekspanziju proliva i nozemoze kod pèela u našim relativno surovim zimskim uslovima sa malo dana za proèisne izlete pèela. Od tada, kada se pojavila medna rosa na lišæu listopadnog drveæa krajem leta, do danas, u našim krajevima ona je postala jedna od najsigurnijih paša, sa znaèajnim kolièinama tamnog i izuzetno kvalitetnog meda. Paša se javlja u vreme kada pèelinje zajednice smanjuju obim legla u plodištu i skoro redovno unose taj tamni med u tako nastali prazan prostor u plodištu. Neopisivo je zadovoljstvo pèelara da u ranim jutarnjim satima, kada se dan još ni najavio nije, vidi reke pèela koje u potmulom huku hrle iz košnica u njima znanom pravcu i teške padaju po celom prostoru pèelinjaka preoptereæene silnim tovarom meda medljikovca. Ta lepota traje do otprilike 9 sati izjutra kada pèelinjak uæuti kao da nijedne pèele nema. Ako se vremenske prilike ne promene, nedelju dana je dovoljno da medišta budu krcata crnim medom.

Ali, da se vratimo nozemozi. Jasno nam je da je ovaj med u velikom procentu kriv za tako snažnu pojavu nozemoze kod pèela. Davljenik se i za slamku hvata pa i mi, nemajuæi kuda, posegosmo pre 5–6 godina za lekovima iz biljne apoteke (ljuta paprika i gorki pelin). Bilo je lutanja oko primene ova dva prirodna sastojka, meðutim, unazad 4 godine ustalili smo proizvodnju pogaèa za zimsku prihranu pèela, uz dodatak sitno samlevene ljute paprike, kao i ekstrakta pelina koga sami spravljamo na našem pèelinjaku u Golom Brdu. U proleæe, kada biljni život poène naglo da buja, oberemo mlado lišæe pelina (Arthemisia absinchium) i u tankom sloju na lesama osušimo u sušari. Osušeni mladi list pelina do upotrebe upakujemo u veæe papirne kese. U toku jula, kada pelin poène da žuti, odnosno poène da cveta, naberu se cvetne grane i kao i lišæe pelina, osuše u sušari. Osušene cvetne granèice pelina, kao i osušeno lišæe, sitno iseckamo i složimo u veæe staklene tegle, zapremine 3–5 litara. Mešavinu lišæa i cvetova osušenog pelina napravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnih granèica.
Tegle napunimo do dve treæine zapremine ovom mešavinom. Teglu dopunimo alkoholom jaèine 40° i istu zatvorimo. Teglu držimo na tamnom mestu najmanje dvadeset dana. Onda je otvorimo, ocedimo ekstrakt, sipamo ga u tamnu staklenu bocu i koristimo po uputstvu. Primenom naše pogaèe gubitke pèelinjih društava od nozemoze pèela smo smanjili na minimum. Društva izlaze iz zime snažna, vitalna i zdrava, bez vidnih znakova prisutnosti nozemoze.

Kako pravimo lekovitu pogaèu?
Desetak dana pre izrade pogaèe, u specijalnom sudu za invertovanje šeæera pomešamo 66,6 kg šeæera sa 16,7 litara vode, uz dodatak 10 kg „zdravog“ livadskog meda, ceðenog iz naših medišta. Na temperaturi od oko 36 °C i uz povremeno mešanje dobijamo odlièan invertovani gusti sirup. Na mlinu za mlevenje šeæera sameljemo 20 kg šeæera i svu tu kolièinu izruèimo u posudu mešalice za pripremu pogaèa, sem 1 kg koga uz 1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode skuvamo u loncu zapremine oko 10 litara. U drugi lonac iste zapremine odmerimo 5,25 kg invertovanog gustog sirupa i u isti ulijemo vruæ skuvani kvasac. Dobro izmešamo i u dobijenu masu ulijemo 55 ml ekstrakta pelina. U veæ sipani šeæer u prahu, u posudu mešalice, dodajemo odmerenih 68 g sitno samlevene ljute paprike. Teènu masu iz lonca izruèimo na samleveni šeæer u posudu mešalice. I izvršimo mešanje testa za pogaèe. Dobro izmešanu masu uzimamo rukama i njome punimo pripremljene plastiène kese koje se radi odmeravanja nalaze na podešenoj vagi, na 1 kg težine. Da ne bi došlo do brzog hlaðenja mase u kesama (kako bi se kasnije testo lakše „peglalo“) potrebno je da nakon punjenja, kese odložimo u jednu kutiju.
Po završenom odmeravanju svih 26–27 pogaèa (koliko ih bude ako se dobro meri) pogaèe punjene na kraju idu prve na dasku za peglanje gde se lepo ispeglaju na željenu debljinu. Daska za peglanje je komad daske, dimenzija kese za pogaèu, èije su boène ivice podignute ukovanim drvenim lajsnama za 6–7 mm, koliko i treba da budu debele ispeglane pogaèe. Varenje, odnosno zatvaranje napunjenih i ispeglanih pogaèa obavlja se na dasci za varenje, koja je napravljena tako da je ureðaj za dvostruko varenje plastike spušten u posebnu kutiju uz dasku, tako da visina grejaèa za otsecanje, odnosno varenje kese, bude u istoj ravni sa površinom daske na kojoj leži pogaèa. Dobro zatvorena pogaèa se slaže u kutije (po 10 u kutiji) i odlaže u hladnu prostoriju.

U januaru ili poèetkom februara naše pogaèe dajemo svim pèelinjim društvima, bez obzira na kolièinu prisutne hrane u košnici. Vrlo je važno da nastojimo da svim društvima obezbedimo našu pogaèu sve do perioda kada pèele u proleæe imaju uèestaliji izlet iz košnica i primetan unos polena i nektara iz prirode. Zahvaljujuæi ovoj pogaèi koju naše pèele rado konzumiraju u najlošijim mesecima zime, sa puno optimizma i bez onog ranijeg straha – šta æe ostati od pèela na proleæe, èekamo novo leto i za nas unosnu kasno letnju pašu medne rose sa listova drveæa iz nepreglednih šuma podno Kopaonika.

VAŽNO JE ZNATI
Spore nozemoze se šire izmetom odraslih pèela tako što ih mlade jedinke unose u sebe prilikom èišæenja zaraženog saæa. Pèele u veæoj meri defeciraju unutar klubeta krajem zime, posle svog dugog zatoèenja, jer tada težina njihovog zadnjeg creva rapidno raste. Kada su pèele u moguænosti da slobodno lete i izmet izbacuju izvan društva, saæa postaju èistija, a šanse da pèele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Izvestan nivo infekcije opstaje na saæima tokom èitavog leta u dovoljnoj meri da može dovesti do inficiranja zimskog klubeta. Eksperimentalno je utvrðeno da spore mogu u izmetu opstati najmanje godinu dana.



Infekcija može ostati unutar jednog društva, ali je èinjenica da ponovno inficiranje posredstvom pèela praktièno nestaje tokom leta. Meðutim, do izbacivanja izmeta u košnicama može doæi u društvima i tokom leta kada se pèele naðu u košnicama usled neuobièajeno lošeg vremena. Postoji statistièki znaèajna korelacija izmeðu hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva sledeæeg proleæa, mada bi uzrok tome delimièno mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnih godina, kao i nepotpunije èišæenje saæa. Eksperimentalno je utvrðeno da je nivo infekcije u proleæe znatno niži u društvima u kojima su zaražena saæa stavljena u centar gnezda tokom prethodnog leta, nego u društvima u kojima su zaražena saæa stavljena na periferiju gnezda. Razlog tome je što se saæa u centru gnezda više koriste, pa samim tim i više èiste, nego ona na periferiji.

Prireðeno na osnovu najbolje knjige o bolestima pèela na srpskom jeziku „Bolesti pèela“ od autora: dr Ðorðe Dobriæ, dr Danilo Vickoviæ, dr Zoran Kulišiæ