Dipl. ing. Mirko Vilus
ul. Radoja Krstića br. 37/I-12
37240 Trstenik
++381 37 712-177
++381 64 296-03-15

PARAFIN U SATNIM OSNOVAMA

O autoru
Rođen je 1939. godine. Pčelarstvom se bavi od 1975. godine, trenutno ima pedesetak uglavnom LR košnica. Pčelari u podnožju planine Goč, nedaleko od Vrnjačke Banje. Nosilac je diplome „profesor Jovan Živanović“.

Satna osnova je tanka tabla voska, u koju su sa obe strane utisnuti počeci radiličkih ćelija. Namena joj je da usmeri pčele na izgradnju maksimalnog broja radiličkih ćelija, da već gotovim počecima ćelija uštedi pčelama rad i njihov vosak, za dogradnju većeg broja tih ćelija i da svojom ravnom površinom obezbedi uslove za pravilnu izgradnju maksimalnog broja ćelija. Ona pomaže da se na najbolji način iskoristi radni prostor rama i košnice u celini. Satna osnova u životnu sredinu pčela ne sme da unese materije opasne po zdravlje pčela i kvalitet meda i drugih proizvoda.
Kada bi satne osnove bile samo od voska, bilo bi sve u redu. Pošto nisu samo od voska već su mešavina voska i parafina (i još koječega) nastaju problemi. Oni se manifestuju tako što pčele često izbegavaju ramove sa osnovama od navedene mešavine, čak i onda kada su stavljeni u pravo vreme i na pravo mesto. Radije izvlače veliki zaperak pored rama sa osnovom, ili ispod donje letvice nezapočetog ili nedovršenog rama. To znači da ta satna osnova nije najpoželjnija podloga, da je odbojna. Odbojna je i za voskovog moljca. Štetočina je u ovom slučaju nepristrasan kontrolor. Ne lobira i niko ga ne može potkupiti. Kada se useli u košnicu jede redom: ćelije saća – čist vosak, zatim ogoljenu satnu osnovu i na kraju, kada nema ništa drugo, glođe drvene delove rama i košnice. Ovaj redosled menja samo onda kada se smesti na saće od čistog voska. Tada jede istovremeno ćeliju i osnovu. Postavlja se pitanje koliko u satnoj osnovi ima parafina? To se bez ispitivanja može samo pretpostaviti, jer se godinama nagomilava. Pošto je nagomilavanje funkcija vremena, simuliraćemo dva moguća slučaja, od početne (nulte) do šeste zamene saća u košnici.
Pođimo od toga da samo jedan učesnik u procesu zamene voska (pčelar, posrednik – preuzimač ili prerađivač) svaki put ubaci u vosak 10% ili 20% parafina. Neka baza za proračun bude DB osnova od 100 g i nadgradnja (potpuno izgrađene sve ćelije saća na ramu, što je nov, čist vosak) mase 65 g što čini ukupnu masu saća od 165 g. Rezultati su uneti u dijagram D1.

Iz dijagrama se vidi da stalno dodavanje parafina u 10%-om iznosu, penje ukupnu količinu parafina u osnovi na približno 22%, a dodavanje u 20%-om iznosu na približno 39%. Ovo su idealni dijagrami. Stvarno stanje je drugačije, verovatno lošije. Ima faktora koji poboljšavaju stanje. Tanje satne osnove i veće učešće voska od poklopčića smanjuju učešće parafina, a saće oštećeno od moljaca, nepotpuno ili nepravilno izgrađeno povećava njegovo učešće. Češća izmena saća takođe povećava učešće parafina, što treba imati u vidu, jer ga iz više opravdanih razloga treba češće menjati.
Podrazumeva se da fizičke zahteve u potpunosti ispunjava vosak. Problem je parafin i njegove fizičke osobine. Pored uzorka od parafina ispitan je i uzorak od voska na savijanje. Od fizičkih karakteristika najbitnija je čvrstoća na temperaturama koje vladaju u leglu. Zbog toga je izvršena provera promene fizičkog oblika uzoraka na temperaturama od 30 °C do 35 °C. Uzorci su bile sveće od parafina i voska (od voštanih poklopaca) prečnika 19 mm, obe stare preko godinu dana. Pričvršćene su na zajednički nosač, paralelno, na međusobnom rastojanju od 20 mm, što je osiguralo podjednako zagrevanje i hlađenje. Slobodna dužina preko ivice nosača bila je ista, 100 mm. To je garantovalo podjednako sopstveno opterećenje slobodnih krajeva (Skica S1, položaj A).

Uzorci su potopljeni u vodu u horizontalnom položaju i sporo zagrevani i hlađeni. Na temperaturama od 30, 31, 32, 33, 34 i 35 stepeni Celzijusovih vađeni su iz vode i u horizontalnom položaju držani neposredno iznad njene površine u vremenu od 60 sekundi. Zatim je merena deformacija oba uzorka. Na 30 °C oba uzorka su bila čvrsta i prava. Na temperaturi od 31 °C uzorak od parafina je pokazao prve znake omekšavanja i savijanja. Na uzorku od voska nije bilo promena. Na temperaturi od 32 °C uzorak od parafina je pokazao vidne znake omekšavanja i savijanja (oko 5 mm). Na kraju, na 35 °C uzorak od parafina je bio vrlo mekan (sličan gustom testu), savio se za punih 25 mm (Skica S1, položaj B). Uzorak od voska je i dalje bio čvrst i prav (vosak počinje da omekšava tek na 37 °C). Kod postepenog hlađenja do 30 °C rezultati su bili slični (Dijagram D2).
Iz navedenog primera se jasno vidi da parafin ni približno ne ispunjava fizičke uslove na temperaturama u leglu.
Poznato je da pčele grade saće na satnim osnovama nešto drugačije nego u slobodnom prostoru. Ne počinju uvek odozgo od satonoše, već nešto niže, ponekad naspram legla na susednom ramu. Tehnički posmatrano to nije povoljno za stabilnost satne osnove. Međutim, njihov nagon da slobodno saće negde prikače ovde se pokazuje posebno korisnim. Naime, pčele zakače satnu osnovu za satonošu, u ranoj fazi radova na njoj. To je posebno važno, jer tako zakačena satna osnova, zajedno sa žicama nosi sebe, pčele graditeljice i saće u izgradnji (ukupno oko 300 g). Kasnije, kada saće izgrade u potpunosti i u punom profilu ga pričvrste za satonošu i kada ga još pričvrste za sve ili samo neku od preostale 3 stranice rama, čvrstoća satne osnove ne utiče bitno na čvrstoću saća. Međutim, satna osnova koja se na temperaturi legla razvlači, deformiš e i ne može da nosi ni sebe nije potrebna pčelama, posebno u prvoj kritičnoj fazi gradnje.
Pčelar pokušava da sanira problem. Misli da će mu boja pokazati koja je osnova prava. Da će je ravnom učiniti veliki broj žica, ali uzalud. Rešenje nije u veštini saniranja posledica, već u izbacivanju uzročnika.

Sa gazdinstva Nebojše i Stojana Nikolića, selo Slatina kod Leskovca: levo (osnova od mednih poklopčića, koja skoro da i nema uobičajeni miris voska), sredina (osnova od ostalog voska), desno (kupljena satna osnova)

Znači, satna osnova mora da bude od voska ali od kakvog voska? Svakako od najboljeg, nekontaminiranog nepoželjnim materijama i otrovima. Cilj ove analize nije da pokaže da je vosak najbolji za satne osnove, jer se to podrazumeva, već da pokaže koliko je parafin štetan. Zbog toga ga treba izbaciti iz njih, što neće biti lak posao. Nabavna cena 1 kg parafina je 5 do 6 puta manja od prodajne cene tog parafina u satnim osnovama. To je jedini razlog što je prisutan u njima.
Postavlja se pitanje šta je u ovoj situaciji zaštitni mehanizam pčelara? Poznajem mnoge koji nikada nisu prestajali da za svoje potrebe presuju satne osnove. Kažu da se osećaju potpunim pčelarima. Ja im verujem. Znam takođe neke koji su se vratili tom poslu. Niko od njih nema probleme o kojima je ovde bilo reči. Danas nema tehničkih problema da se naprave posude za dezinfekciju voska na 120 °C. Postoje takođe i proizvođači kvalitetne opreme za ručnu izradu satnih osnova. Tehničke pretpostavke za rešenje problema postoje. Na pčelarima je da pojedinačno, u grupama ili društvima razmišljaju o budućnosti, tim pre što će tada kvalitet pčelinjih proizvoda biti imperativ. Postoji i drugo, po meni bolje rešenje, ali nisam siguran da se može realizovati. Naime, prerađ ivači bi satne osnove mogli podeliti po kvalitetu na dve klase:
I KLASA – Satne osnove od voska bez primesa – ulazni materijal u preradi je čist vosak;
II KLASA – Satne osnove neodređenog sadržaja – ulazni materijal je vosak neodređenog kvaliteta.
Bez obzira koliko će sadašnje stanje još trajati i u kom će se pravcu, ili pravcima tražiti rešenja, mislim da bi pčelarska društva za svoje članstvo mogla organizovati izvesnu zaštitu. To bi mogla da bude mala, prosta i jeftina termo komora, u kojoj bi se po kvalitetnom programu ispitivanja mogli testirati uzorci satnih osnova. To bi društvima pomoglo da uvek mogu izabrati boljeg dobavljača.

Satna osnova od devičanskog saća koja se može kupiti u Sjedinjenim američkim državama za upotrebu u boksesima meda u saću, kako bi kupcima bio isporučen maksimalni kvalitet