Dipl. ing. Mirko Vilus
ul. Radoja Krstiæa br. 37/I-12
37240 Trstenik
++381 37 712-177
++381 64 296-03-15

PARAFIN U SATNIM OSNOVAMA

O autoru
Roðen je 1939. godine. Pèelarstvom se bavi od 1975. godine, trenutno ima pedesetak uglavnom LR košnica. Pèelari u podnožju planine Goè, nedaleko od Vrnjaèke Banje. Nosilac je diplome „profesor Jovan Živanoviæ“.

Satna osnova je tanka tabla voska, u koju su sa obe strane utisnuti poèeci radilièkih æelija. Namena joj je da usmeri pèele na izgradnju maksimalnog broja radilièkih æelija, da veæ gotovim poèecima æelija uštedi pèelama rad i njihov vosak, za dogradnju veæeg broja tih æelija i da svojom ravnom površinom obezbedi uslove za pravilnu izgradnju maksimalnog broja æelija. Ona pomaže da se na najbolji naèin iskoristi radni prostor rama i košnice u celini. Satna osnova u životnu sredinu pèela ne sme da unese materije opasne po zdravlje pèela i kvalitet meda i drugih proizvoda.
Kada bi satne osnove bile samo od voska, bilo bi sve u redu. Pošto nisu samo od voska veæ su mešavina voska i parafina (i još kojeèega) nastaju problemi. Oni se manifestuju tako što pèele èesto izbegavaju ramove sa osnovama od navedene mešavine, èak i onda kada su stavljeni u pravo vreme i na pravo mesto. Radije izvlaèe veliki zaperak pored rama sa osnovom, ili ispod donje letvice nezapoèetog ili nedovršenog rama. To znaèi da ta satna osnova nije najpoželjnija podloga, da je odbojna. Odbojna je i za voskovog moljca. Štetoèina je u ovom sluèaju nepristrasan kontrolor. Ne lobira i niko ga ne može potkupiti. Kada se useli u košnicu jede redom: æelije saæa – èist vosak, zatim ogoljenu satnu osnovu i na kraju, kada nema ništa drugo, gloðe drvene delove rama i košnice. Ovaj redosled menja samo onda kada se smesti na saæe od èistog voska. Tada jede istovremeno æeliju i osnovu. Postavlja se pitanje koliko u satnoj osnovi ima parafina? To se bez ispitivanja može samo pretpostaviti, jer se godinama nagomilava. Pošto je nagomilavanje funkcija vremena, simuliraæemo dva moguæa sluèaja, od poèetne (nulte) do šeste zamene saæa u košnici.
Poðimo od toga da samo jedan uèesnik u procesu zamene voska (pèelar, posrednik – preuzimaè ili preraðivaè) svaki put ubaci u vosak 10% ili 20% parafina. Neka baza za proraèun bude DB osnova od 100 g i nadgradnja (potpuno izgraðene sve æelije saæa na ramu, što je nov, èist vosak) mase 65 g što èini ukupnu masu saæa od 165 g. Rezultati su uneti u dijagram D1.

Iz dijagrama se vidi da stalno dodavanje parafina u 10%-om iznosu, penje ukupnu kolièinu parafina u osnovi na približno 22%, a dodavanje u 20%-om iznosu na približno 39%. Ovo su idealni dijagrami. Stvarno stanje je drugaèije, verovatno lošije. Ima faktora koji poboljšavaju stanje. Tanje satne osnove i veæe uèešæe voska od poklopèiæa smanjuju uèešæe parafina, a saæe ošteæeno od moljaca, nepotpuno ili nepravilno izgraðeno poveæava njegovo uèešæe. Èešæa izmena saæa takoðe poveæava uèešæe parafina, što treba imati u vidu, jer ga iz više opravdanih razloga treba èešæe menjati.
Podrazumeva se da fizièke zahteve u potpunosti ispunjava vosak. Problem je parafin i njegove fizièke osobine. Pored uzorka od parafina ispitan je i uzorak od voska na savijanje. Od fizièkih karakteristika najbitnija je èvrstoæa na temperaturama koje vladaju u leglu. Zbog toga je izvršena provera promene fizièkog oblika uzoraka na temperaturama od 30 °C do 35 °C. Uzorci su bile sveæe od parafina i voska (od voštanih poklopaca) preènika 19 mm, obe stare preko godinu dana. Prièvršæene su na zajednièki nosaè, paralelno, na meðusobnom rastojanju od 20 mm, što je osiguralo podjednako zagrevanje i hlaðenje. Slobodna dužina preko ivice nosaèa bila je ista, 100 mm. To je garantovalo podjednako sopstveno optereæenje slobodnih krajeva (Skica S1, položaj A).

Uzorci su potopljeni u vodu u horizontalnom položaju i sporo zagrevani i hlaðeni. Na temperaturama od 30, 31, 32, 33, 34 i 35 stepeni Celzijusovih vaðeni su iz vode i u horizontalnom položaju držani neposredno iznad njene površine u vremenu od 60 sekundi. Zatim je merena deformacija oba uzorka. Na 30 °C oba uzorka su bila èvrsta i prava. Na temperaturi od 31 °C uzorak od parafina je pokazao prve znake omekšavanja i savijanja. Na uzorku od voska nije bilo promena. Na temperaturi od 32 °C uzorak od parafina je pokazao vidne znake omekšavanja i savijanja (oko 5 mm). Na kraju, na 35 °C uzorak od parafina je bio vrlo mekan (slièan gustom testu), savio se za punih 25 mm (Skica S1, položaj B). Uzorak od voska je i dalje bio èvrst i prav (vosak poèinje da omekšava tek na 37 °C). Kod postepenog hlaðenja do 30 °C rezultati su bili slièni (Dijagram D2).
Iz navedenog primera se jasno vidi da parafin ni približno ne ispunjava fizièke uslove na temperaturama u leglu.
Poznato je da pèele grade saæe na satnim osnovama nešto drugaèije nego u slobodnom prostoru. Ne poèinju uvek odozgo od satonoše, veæ nešto niže, ponekad naspram legla na susednom ramu. Tehnièki posmatrano to nije povoljno za stabilnost satne osnove. Meðutim, njihov nagon da slobodno saæe negde prikaèe ovde se pokazuje posebno korisnim. Naime, pèele zakaèe satnu osnovu za satonošu, u ranoj fazi radova na njoj. To je posebno važno, jer tako zakaèena satna osnova, zajedno sa žicama nosi sebe, pèele graditeljice i saæe u izgradnji (ukupno oko 300 g). Kasnije, kada saæe izgrade u potpunosti i u punom profilu ga prièvrste za satonošu i kada ga još prièvrste za sve ili samo neku od preostale 3 stranice rama, èvrstoæa satne osnove ne utièe bitno na èvrstoæu saæa. Meðutim, satna osnova koja se na temperaturi legla razvlaèi, deformiš e i ne može da nosi ni sebe nije potrebna pèelama, posebno u prvoj kritiènoj fazi gradnje.
Pèelar pokušava da sanira problem. Misli da æe mu boja pokazati koja je osnova prava. Da æe je ravnom uèiniti veliki broj žica, ali uzalud. Rešenje nije u veštini saniranja posledica, veæ u izbacivanju uzroènika.

Sa gazdinstva Nebojše i Stojana Nikoliæa, selo Slatina kod Leskovca: levo (osnova od mednih poklopèiæa, koja skoro da i nema uobièajeni miris voska), sredina (osnova od ostalog voska), desno (kupljena satna osnova)

Znaèi, satna osnova mora da bude od voska ali od kakvog voska? Svakako od najboljeg, nekontaminiranog nepoželjnim materijama i otrovima. Cilj ove analize nije da pokaže da je vosak najbolji za satne osnove, jer se to podrazumeva, veæ da pokaže koliko je parafin štetan. Zbog toga ga treba izbaciti iz njih, što neæe biti lak posao. Nabavna cena 1 kg parafina je 5 do 6 puta manja od prodajne cene tog parafina u satnim osnovama. To je jedini razlog što je prisutan u njima.
Postavlja se pitanje šta je u ovoj situaciji zaštitni mehanizam pèelara? Poznajem mnoge koji nikada nisu prestajali da za svoje potrebe presuju satne osnove. Kažu da se oseæaju potpunim pèelarima. Ja im verujem. Znam takoðe neke koji su se vratili tom poslu. Niko od njih nema probleme o kojima je ovde bilo reèi. Danas nema tehnièkih problema da se naprave posude za dezinfekciju voska na 120 °C. Postoje takoðe i proizvoðaèi kvalitetne opreme za ruènu izradu satnih osnova. Tehnièke pretpostavke za rešenje problema postoje. Na pèelarima je da pojedinaèno, u grupama ili društvima razmišljaju o buduænosti, tim pre što æe tada kvalitet pèelinjih proizvoda biti imperativ. Postoji i drugo, po meni bolje rešenje, ali nisam siguran da se može realizovati. Naime, prerað ivaèi bi satne osnove mogli podeliti po kvalitetu na dve klase:
I KLASA – Satne osnove od voska bez primesa – ulazni materijal u preradi je èist vosak;
II KLASA – Satne osnove neodreðenog sadržaja – ulazni materijal je vosak neodreðenog kvaliteta.
Bez obzira koliko æe sadašnje stanje još trajati i u kom æe se pravcu, ili pravcima tražiti rešenja, mislim da bi pèelarska društva za svoje èlanstvo mogla organizovati izvesnu zaštitu. To bi mogla da bude mala, prosta i jeftina termo komora, u kojoj bi se po kvalitetnom programu ispitivanja mogli testirati uzorci satnih osnova. To bi društvima pomoglo da uvek mogu izabrati boljeg dobavljaèa.

Satna osnova od devièanskog saæa koja se može kupiti u Sjedinjenim amerièkim državama za upotrebu u boksesima meda u saæu, kako bi kupcima bio isporuèen maksimalni kvalitet