Dr med. Rodoljub Živadinoviæ
ul. Stojana Janiæijeviæa br. 12
18210 Žitkovac
(018) 846-734, (063) 860-8510
rodoljubz@nadlanu.com

NOVA BOLEST PÈELA PRETI EVROPI?

Kompletna struèna i nauèna javnost Evrope je u trenutku ostala nema kada je Mariano Higes iz Laboratorije za pèelinje bolesti regionalnog pèelarskog centra (Castilla-La Mancha) u Španiji objavio da su utvrdili postojanje uzroènika (Nosema ceranae) nove pèelinje bolesti na tlu Evrope u više pèelinjaka Francuske i Španije. On je zajedno sa svojim saradnicima (Raquel Martin, Alberto Sanz, Noemi Alvarez, Angel Sanz, Maria Del Pilar Garcia, Arnzazu Meana) izvestio o tome pèelare i u prestižnom španskom èasopisu Vida Apicola za septembar i oktobar 2005. godine. Pošto nemamo razmenu èasopisa sa ovim èasopisom, do nas je prva vest došla sa januarsko-februarskim brojem (2006) francuskog èasopisa La Santé de l´Abeille koji je preuzeo pomenuti napis.
Istu informaciju u potpunosti je potvrdio i dr Klaus Wallner iz Saveznog instituta za pèelarstvo u Nemaèkoj (Hohenheim, Stuttgart) na svom predavanju održanom u Beogradu 12. februara 2006. godine. Tada je izjavio da se ulažu napori na utvrðivanju njene prisutnosti na širem podruèju.

Najjednostavnije reèeno, nalazimo se pred prvim otkriæem protozoe Nosema ceranae kod medonosne pèele Apis mellifera u Evropi. Radi se o prvom otkrivanju sposobnosti Nosema ceranae da zarazi medonosnu pèelu u Evropi. Po prvi put je otkrivena i veza sa konkretnim klinièkim sluèajem.
I na svetskom nivou problem može postati ozbiljan, pošto je nedavno Huang sa saradnicima u jednom radu prezentovanom na 38. skupu Društva za patologiju beskièmenjaka (7–11. avgust 2005, Anchorage, Aljaska, SAD) koji još nije zvanièno objavljen, prikazao otkrivanje pèela zaraženih sa Nosema ceranae u košnicama na Tajvanu. Sa epidemiološke taèke gledišta, ovo otkriæe je od velikog znaèaja pošto je potvrðena sposobnost Nosema ceranae da u geografskoj zoni porekla preðe iz uobièajenog (Apis cerana) u novog domaæina, medonosnu pèelu (Apis mellifera). Veoma je verovatno da se Nosema ceranae raširila u društvima evropskih medonosnih pèela kako na azijskom, tako i na evropskom kontinentu, dospevši u Španiju koristeæi sliène puteve onima koje je sledila i varoa. Mislim da treba da nas zabrine èinjenica što je i naša zemlja bila jedna od važnih karika na putu širenja varoe. Naravno, ovakva hipoteza španskih nauènika mora biti potvrðena kroz utvrðivanje prisustva ove nove bolesti i u drugim zemljama, što se još nije dogodilo, verovatno zbog banalne èinjenice da se slièna istraživanja u tom pravcu nisu sprovela nigde drugde. Oèigledno da je važno znati šta tražite.
Španski nauènici su i na osnovu ovih preliminarnih rezultata itekako spremni da za masovne gubitke košnica u toj zemlji (taj fenomen koji je poslednjih godina uèestao nazvali su sindromom pustošenja košnica, i za sada nema jasnih dokaza šta je glavni uzrok, veæ je sve na nivou pretpostavki) okrive baš uzroènika ove nove bolesti. Seæate se da smo u januarskom Pèelaru za ovu, 2006. godinu, objavili informaciju o velikom nemaèkom projektu koji treba da utvrdi uzrok masovnih stradanja pèela u toj zemlji. Šta ako je Nosema ceranae glavni uzroènik, a da se niko nije setio da je traži? Vreme æe pokazati. Veoma je važno naglasiti da ova bolest izaziva do sada nezabeležene i neopisane simptome u pèelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasiène nozemoze. Najugroženiji deo pèelinje zajednice su radilice i to i u vreme kada su pèelinja društva produktivna. Zapažanja ukazuju na to da obolele pèele stradaju napolje, daleko od košnica. To može izazvati progresivno pustošenje košnica, a da se i ne vide uginule pèele, što bi prouzrokovalo manji prinos nektara i polena i za posledicu imalo potpuno nestajanje društava kroz pomanjkanje hrane i nestanak radilica. Kao i kod obiène nozemoze, spore Nosema ceranae bi imale sposobnost opstanka kroz duži vremenski period u okolnoj sredini, što bi veoma olakšalo ponovno zaražavanje košnica i/ili dovelo do novog pustošenja novoformiranih zajednica. Pokazano je da su u najviše pogoðenim zonama ponovne infekcije veoma èeste u vremenskom intervalu izmeðu dva i èetiri meseca. Do sada nije bilo moguæe uspostaviti direktnu vezu izmeðu broja spora prisutnih u digestivnom traktu obolelih pèela i lezija koje one potencijalno mogu da izazovu.
Veoma je važno objasniti problem oko dijagnostikovanja (utvrðivanja) prisustva bolesti, pošto uobièajene rutinske tehnike preporuèivane za otkrivanje obiène nozemoze daju lažno negativne rezultate u zajednicama pèela zaraženim sa Nosema ceranae.
Sigurno se pitate može li se ova bolest leèiti?
Kao prvo, moramo da utvrdimo da je imamo da bi je leèili. U našoj zemlji tako nešto za sada nije moguæe. Na sreæu, ima opravdanih razloga da verujemo da to stanje neæe potrajati isuviše dugo. Potrebno je da proðe malo vremena, da se dijagnostièke metode zvanièno utvrde i objave, kako bi se primenjivale. Što se tièe samog leèenja, utvrðeno je da je uzroènik osetljiv na fumagilin, što za evropske pèelare i nije najsreænija vest, pošto je u EU zabranjena njegova upotreba u pèelarstvu. Takvo leèenje bi, prema preporukama tamošnjih struènjaka, moralo biti propraæ eno detaljnom dezinfekcijom kompletne opreme i košnica, najbolje upotrebom toplote i siræetnom kiselinom.
Ovih dana kontaktirao sam i sa poznatim struènjakom iz italijanskog Instituta za pèelarstvo u Bologni (Antonio Nanetti) koji mi je saopštio da u Italiji još uvek nije utvrðeno prisustvo ove bolesti, ali da su uzorci poslati na analizu i da se oèekuju rezultati. Rekao je i da je bolest do sada (kontaktirali smo 24. februara) dijagnostikovana samo u Španiji, Francuskoj i Nemaèkoj. Pošto je pomenuo i Nemaèku, to znaèi da je, pošto Klaus Wallner o tome nije znao ništa 12. februara, bolest verovatno utvrðena izmeðu ova dva datuma i u toj zemlji. Antonio Nanetti mi je saopštio i jednu neprijatnu vest. Nova nozemoza, ako je možemo tako nazvati, može da protièe i inaparentno, bez vidljivih simptoma, pa pèelar izgubi zajednicu i ne shvatajuæi šta se dogodilo. Uz to, razvija se mnogo brže nego kod pèela Apis cerana.

Ove zime nije bilo veæih zimskih gubitaka u Srbiji. Zbog veæe potrošnje hrane, pojedina društva su uginjavala od gladi tamo gde nije bilo dovoljnih zaliha meda. Ali, setimo se prošle zime sa masovnim uginuæima! Da li je moguæe da je glavni uzrok masovnih uginuæa pèela širom sveta nova bolest?

U èasopisu Pèelar za mart 2006. godine objavljeni su rezultati istraživanja koje je obavio upravo pominjani Antonio Nanetti iz Italije. On je ispitivao jedan potpuno prirodni preparat na bazi bilja u suzbijanju, da kažemo, obiène nozemoze (uzroènik Nosema apis) po imenu Api Herb. Razlozi za intenziviranje napora na traženju efikasnog leka èija je upotreba dozvoljena u pèelarstvu protiv ove bolesti leže u èinjenici da je upotreba antibiotika fumagilina zabranjena u Evropskoj Uniji (propis CE 2377/90). Tako nedostaju specifièna rešenja drugog tipa koja bi se koristila u borbi protiv nozemoze. Api Herb je baziran na biljnim ekstraktima koji nisu toksièni za èoveka, ne zagaðuju životnu sredinu i ne nose sa sobom nikakav rizik za ostavljanje hemijskih rezidua u pèelinjim proizvodima. Istraživanja su obavljena na Sardiniji kod društava koja su preživela jak napad nozemoze. Uporeðivan je efekat preparata Api Herb, fumagilina i timola u esencijalnom ulju (40 mikrolitara po košnici). Postojala je i kontrolna, netretirana grupa. Tretman je ponavljan dva puta kod grupe koja je dobijala fumagilin, a tri puta kod ostalih grupa, tokom sedam dana, poèev od 14. aprila 2005. godine. Grafikon pokazuje rezultate izvršenih analiza. U košnicama tretiranim šeæernim sirupom u kome je bio rastvoren preparat Api Herb i onim tretiranim fumagilinom, konstatovano je jasno smanjenje broja spora (sledstveno 46% i 60%). Vrlo je važno što razlika u efikasnosti izmeðu ova dva preparata nije bila statistièki znaèajna, pa možemo slobodno da zakljuèimo da su oba ova tretmana pokazala sliène stope efikasnosti. Tokom eksperimenta nisu zabeleženi negativni efekti na pèelinjim zajednicama tipa uginuæa pèela, legla, gubitka matica ili rojenja. Lepa je vest što Nanetti u ovom trenutku obavlja još jedan eksperiment sa preparatom Api Herb, koji bi trebao da pruži podatke o preciznom doziranju i da još jednom potvrdi visoku efikasnost. Sa nestrpljenjem oèekujemo rezultate. Inaèe, preparat Api Herb æe se u Italiji naæi u prodaji negde oko 6. marta ove godine. Nije registrovan kao lek, veæ kao dodatak pèelinjoj ishrani, što æe omoguæiti lakši uvoz i registraciju i na našim prostorima. Ostaje da se nadamo da æe sliènu efikasnost pokazati i prema novom uzroèniku (Nosema ceranae) nove pèelinje bolesti. U poslednjih nekoliko meseci i èasopis Pèelar je u više brojeva objavio tekstove pèelara praktièara (7/2005, 1/2006, 2/2006) koji su u borbi protiv nozemoze postigli odliène rezultate upotrebom biljnih preparata. Naravno, takva njihova iskustva bi trebalo nauèno ispitati i verifikovati, ali praksa je veæ dala svoju manje ili više pozitivnu ocenu.
Kako æe se cela situacija dalje odvijati, videæemo vrlo brzo. Imamo obeæanja da je u pripremi kompleksno obraðena publikacija o ovoj bolesti, i iskreno se nadam da æemo biti u prilici da vam uskoro pružimo detaljnije informacije. Dotle nam samo ostaje da se sa nostalgiènošæu seæamo vremena od pre pedesetak godina, kada je uspešan pèelar mogao da bude svako. Èesto je bilo dovoljno samo obiæi pèele povremeno i izvrcati med. Trebam li išta da kažem kako je to danas?