Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
PCELAR - Jul 2007

<<< Pogledajte ostale elanke lista PEELAR

Slavomir Popoviæ
ul. Save Kovaèeviæa br. 38
11000 Beograd
PISMO PÈELARIMA ZA MAJ

Za mnoge pèelare, naroèito za one koji imaju mali broj pèelinjih društava i koji pèelare stacionarno, bagremova paša je jedina glavna paša i zato treba da je spremno i dobro iskoriste. Osnovni faktori koji utièu na dobre prinose meda u ovoj paši, a zavise od znanja pèelara su:
– jako pèelinje društvo i pogodna starosna struktura pèela u njemu;
– prisustvo matice u pèelinjem društvu i istovremeno što manje otvorenog legla za vreme glavne paše (što sa druge strane poveæ ava rizik za rojenje);
– suzbijanje pojave rojevog nagona pre i za vreme glavne paše;
– dovoljno medišnog prostora sa izvuèenim saæem;
– dobra ventilacija za vreme glavne paše; – brojnost pèelinjih društava na jednoj lokaciji i njihova udaljenost od glavne paše i
– izbor odgovarajuæe tehnike pèelarenja u glavnoj paši.

Jako pèelinje društvo i kvalitetna starosna struktura u njemu su bitni za dobre prinose. Svaki pèelar zna da samo jaka pèelinja društva daju dobre prinose meda. O tome šta je jako pèelinje društvo u našim uslovima pèelarenja postoje dva mišljenja. Jedno, da je jako pèelinje društvo ono koje u glavnoj paši ima oko 60 000 pèela. Drugo, da je jako pèelinje društvo ono koje ima 45 000–50 000 pèela u glavnoj paši. Oni koji zastupaju mišljenje da je optimalan broj pèela u bagremovoj paši 45 000–50 000 pèela, polaze od èinjenice da se sa našom maticom, u našim uslovima pèelarenja, uglavnom ne može da obezbedi više od navedenog broja pèela u jednoj košnici i da je taj broj pèela dovoljan da se postignu visoki prinosi meda. Oni koji zastupaju mišljenje da jako pèelinje društvo u glavnoj paši treba da ima oko 60 000 pèela, kao argumente navode da ono što može jako pèelinje društvo, ne može slabije, a veæi broj pèela ne može da smeta. U našim uslovima pèelarenja èesto za vreme bagremove paše mogu da nastanu loši vremenski uslovi, tako da je u toku dana za medobranje dovoljno samo 2–3 sata lepog vremena. Samo izuzetno jaka pèelinja društva mogu da ostvare dobre prinose u takvim uslovima. Prateæi iskustva pèelara objavljena u èasopisu Pèelar može se uoèiti da najveæi broj pèelara smatra da jaka pèelinja društva u glavnoj paši treba da imaju oko 60 000 pèela. Zbog toga, trebalo bi prihvatiti iskustva pèelara i primeniti odgovarajuæu tehniku pèelarenja koja obezbeðuje da se na oko 15–20 dana do bagremove paše pèelinja društva maksimalno razviju i da tada imaju najmanje 10 ramova sa leglom u LR košnici (ili 8 ramova u DB košnici) da bi u bagremovu pašu ušla sa dovoljno pèela i ostvarila visoke prinose meda ako su pašni uslovi povoljni.

Kvalitetna starosna struktura pèela u pèelinjem društvu je znaèajna za ostvarivanje dobrih prinosa meda u glavnoj paši. Neki istraživaèi tvrde da u intenzivnoj paši treba da bude oko tri puta više kuænih pèela (starih najviše do 20 dana) od pèela izletnica, a pri tihoj paši, u kojoj i izletnice vrše poslove kuænih pèela (skladištenje nektara u saæe, koje u jakoj paši obavljaju kuæne pèele – primateljice nektara), treba da bude dva puta više izletnica od kuæ- nih pèela. Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pašu spoje npr. dva pèelinja društva sa po oko 30 000 pèela, ili što je još nepovoljnije, tri sa po oko 20 000 pèela, bez obzira što tako spojena pèelinja društva ulaze u glavnu pašu sa oko 60 000 pèela, od visokih prinosa meda neæe biti ništa, jer starosna struktura pèela u ovakvom dru- štvu nije odgovarajuæa. Pèelar ne može da obezbedi odgovarajuæi odnos broja mladih pèela i pèela izletnica spajajuæi pèelinja društva po svom nahoðenju, ne vodeæi raèuna o fazama razvoja pèelinjih društava. Kvalitetna starosna struktura u pèelinjem društvu se postiže ako se pèelinja društva zazime sa preko 20 000 pèela, ako se u okviru optimalnog roka razvoja pèelinjih društava za bagremovu pašu (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivno polaže jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne paše i na oko 30 dana do sredine glavne paše, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvuèenim saæem, a kroz 5–7 dana i drugi ram da ih matica što pre zaleže i da se iz njih izlegu kuæne pèele i pèele koje æe poklapati med.

Pèelari koji su iz bilo kojih razloga propustili priliku da im se pèelinja društva dobro razviju za bagremovu pašu sa skladnom starosnom strukturom pèela, po- èetkom maja (na 7–10 dana pre bagremove pa- še) mogu u izvesnoj meri navedeni propust da ublaže, ako pèelinja društva pojaèaju sa 2–3 rama sa zatvorenim leglom i pèelama i ako pèelinja društva za glavnu pašu formiraju (u LR košnici) kao na slici 1:
– na podnjaèi je plodište sa maticom, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sa satnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvuèenim saæem (RISO), a ostalo su ramovi sa medom i polenom do zida košnice (RM–P);
– iznad plodišta je matièna rešetka sa letom, a na matiènoj rešetki je nastavak sa preostalim leglom; ako je pèelinje društvo veoma jako, kao treæi nastavak se postavlja polunastavak;
– pèele koje se legu iz legla iznad matiène rešetke koriste leto na matiènoj rešetki. Prisustvo matice u pèelinjem društvu i što manje otvorenog legla za vreme bagremove paše bitno utièe na visoke prinose meda jer:
– ako nema matice u pèelinjem društvu za vreme glavne paše, instinkt za sakupljanje nektara naglo opada, prekida se luèenje voska i izrada saæa, a negovanje legla je veoma loše;
– ako se na poèetku glavne paše odstrani matica i pusti da same pèele odneguju maticu, prinos meda opada i za treæinu;
– ako se na poèetku glavne paše stara matica zameni mladom, prinos se u glavnoj paši znatno uveæava (prema nekim autorima i do 50%).

Prisustvo otvorenog legla u bagremovoj paši direktno utièe na smanjenje prinosa, jer prisustvo otvorenog legla zahteva angažovanje znatnog broja pèela koje onda ne uèestvuju u sakupljanju i preradi nektara. Najbolje bi bilo da se za vreme bagremove paše omoguæi matici da nosi jaja koliko može (što znatno utièe na smanjenje verovatnoæe pojave rojevog nagona), a da istovremeno bude što manje otvorenog legla u pèelinjem društvu. Ima više tehnika pèelarenja pomoæu kojih se to može postiæi, a jedna od njih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovom tehnikom se istovremeno smanjuje i moguænost pojave rojevog nagona pre i za vreme bagremove paše.

Prisustvo dovoljnog medišnog prostora i praznog izvuèenog saæa u bagremovoj paši direktno utièe na veæi prinos meda. Veæi medišni prostor stimuliše veæi broj pèela da unose i preraðuju nektar. Inaèe, treba voditi raèuna da pèele razmeštaju uneti nektar na tri puta veæoj površini nego što je to potrebno za smeštanje meda. Prazno saæe stimuliše pèele na veæi unos. Uvek je bolje imati višak, nego manjak izvuèenog saæa u košnici. Za jedno jako pèelinje dru- štvo (u LR košnici) potrebno je obezbediti 20–30 ramova sa izvuèenim saæem. Treba umereno izbegavati prisustvo satnih osnova u medištu za vreme bagremove paše jer:
– najveæi broj pèela ima razvijen nagon sakupljanja nektara pa slabije sakupljaju polen i zbog toga je izvuèeno saæe za vreme glavne paše slabijeg kvaliteta zbog nedovoljne kolièine polena;
– ako se u medištu nalazi oko jedne treæine satnih osnova, prinos meda je manji za oko 10%, ako je u medištu oko polovine satnih osnova, prinos meda je manji za oko 30%, ako su u medištu pretežno satne osnove, prinos meda je manji i do 50%.

Praksa pokazuje da se dalji unos nektara smanjuje i do 30% ako se iznad punog medi- šta doda prazno medište, jer veæe kolièine prisutnog meda deluju destimulativno na sakupljaèki instinkt pèela. Nešto je bolja situacija ako se ispod punog medišta podmetne prazno medište. Najbolje je kada se puno medište (usred bagremove paše) sklanja sa košnice i stavlja na pomoæno, ili neko drugo pèelinje društvo da pèele zatvore med, a iznad plodišta stavi prazno medište, ako za tako nešto postoji moguænost.

Ventilacija u bagremovoj paši znaèajno utièe na veæe prinose. U nektaru ima dosta vode. Kako se od tri dela nektara dobija jedan deo meda, pèele treba da odstrane veliku kolièinu vode iz nektara. U prva 24 sata pèele moraju da odstrane preko 50% vode iz nektara (da se nektar ne bi ukiselio). To je veliki napor za pèele, ali im u tome pèelar može mnogo pomoæi ako sva leta na košnici širom otvori, ako pojedine nastavke pomeri unapred ili unazad za oko 1 cm, ako krov podigne na jednu stranu itd.

Uticaj blizine paše i brojnost pèelinjih društava na odreðenoj lokaciji u velikoj meri utièe na prinose meda. Ako je rastojanje bagremove paše manje od jednog kilometra, prinos meda je dobar. Sa porastom rastojanja (do oko 3 kilometra) prinos meda znatno opada. Ako je paša slabija, treba rasporediti do 30 košnica na jednom mestu, ako je paša srednja, do 50, a ako je paša veoma jaka, maksimalno 100 košnica.

Pèelinjaci koji se nalaze na rastojanju veæem od 1,5 kilometara ne utièu na prinos meda na posmatranom pèelinjaku, bez obzira na kvalitet paše.

Izbor odgovarajuæ e tehnike pèelarenja u bagremovoj paši je važan ne samo da bi se ostvarili visoki prinosi meda, veæ i da bi se u znaèajnoj meri otklonila opasnost od pojave rojevog nagona. Zato, kad bagrem zamedi, preporuèuje se da se pèelinje društvo preuredi kao što je prikazano na slici 2:
– u plodištu je matica sa jednim ramom otvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovom levo i desno od legla, 5 ramova sa izvuèenim saæem i 2 rama sa medom i polenom;
– iznad plodišta je matièna rešetka sa letom, a iznad nje je medište sa devièanskim saæem; u sredini medišta su 2 rama sa zatvorenim leglom (iz kojih izlaze mlade pèele) koji znatno stimulišu pèele na intenzivnije sakupljanje nektara;
– iznad medišta je nastavak sa pretežno zatvorenim leglom iz kojeg æe se leæi sve ve- æi broj mladih pèela koje æe održavati snagu pèelinjeg društva za vreme bagremove pa- še;
– u toku bagremove paše vrši se kontrola medišta da bi se blagovremeno dodalo novo (prazno) medište ispod skoro punog postojeæ eg medišta.

Ako se na poèetku bagremove paše izvrca ili odstrani sav med iz košnice (koji se saèuva za prihranu pèela), kod pèela æe se ispoljiti sakupljaèki instinkt u bagremovoj paši. Ako se istovremeno u medištu nalazi devièansko saæe, dobiæe se èist bagremov med.

Formiranjem pèelinjeg društva za bagremovu pašu kako je prikazano na slikama 1 i 2 postiže se da matica u plodištu može da polaže jaja za sve vreme trajanja bagremove paše, da za vreme bagremove paše u plodiš tu bude relativno malo otvorenog legla, da iznad matiène rešetke (sa letom) pèele oseæaju prisustvo matice ispod matiène rešetke, a u medište ulaze (i iz njega izlaze) na leto na matiènoj re- šetki, da opasnost od pojave rojevog nagona praktièno ne postoji.

Treba istaæi da æe u bagremovoj paši biti više prinosa ako je leto na matiènoj rešetki veæe, a leto na podnjaè i manje. Takoðe, unos nektara biæe veæi ako ima više zatvorenog legla. Zbog toga se pèelarima sa manjim brojem pèelinjih društava preporuèuje da na poèetku bagremove paše, kad iz plodišta prevešavaju u gornji nastavak (iznad medišta) sve preostalo leglo, otvoreno leglo zamene sa zatvorenim leglom iz pomoænih društava.

U drugoj polovini bagremove paše svako pèelinje društvo pripremljeno za bagremovu pašu kao što je prikazano na slici 2 može da bude odgajivaèko društvo za uzgoj kvalitetnih matiènjaka ako se ono dodatno pripremi na sledeæi naèin:
– u sredinu gornjeg nastavka (sa preostalim leglom) na 5–6 sati pre presaðivanja larvi stave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plodiš ta, ili iz pomoænog društva, a levo i desno od njih stavi se po jedan ram sa pergom, a preostali ramovi su sa medom;
– na 2–3 sata pre presaðivanja larvi napravi se mesto izmeðu dva rama sa otvorenim leglom za ram sa presaðenim larvama;
– kroz 2–3 sata izmeðu dva rama sa otvorenim leglom stavi se ram sa jednom letvicom na kojoj su 12–15 matiènih osnova sa presa- ðenim larvama;
– u gornji nastavak do zida košnice postavi se ram sa satnom osnovom, ili ram graðevnjak, da mlade pèele na njima izvlaèe saæe umesto da to èine izmeðu matiènjaka.

Od trenutka presaðivanja larvi obavezno prihranjivati pèelinje društvo ujutru i uveèe sa po 200–300 grama sirupa (med i voda, 1:1) sve dok se matiènjaci ne zatvore (4–5 dana).

Kroz 10 dana od vremena presaðivanja larvi biæe najmanje desetak kvalitetnih zrelih matiènjaka u gornjem nastavku sa kojima se mogu formirati nova pèelinja društva. Za sve to vreme pèele æe nesmetano sakupljati nektar u medištu i preraðivati ga u med.

Slavomir Popoviæ

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu