Dr med. Rodoljub Živadinoviæ
ul. Stojana Janiæijeviæa br. 12
18210 Žitkovac
(018) 846-734, (063) 860-8510
rodoljubz@nadlanu.com

MED TOPI SUVIŠNE KILOGRAME!!

Siguran sam da æete teško poverovati u ono što æete proèitati u ovom tekstu, ali je zaista istina da med može pomoæi osobama sa prekomernom telesnom težinom da zdravstveno bezbedno mršave. Èak bih rekao da je nas pèelare konaèno sunce ogrejalo! Ako ne budemo umeli da iskoristimo ovo novo otkriæe kako bi prodali svoj med, mislim da nam zakonom treba zabraniti gajenje pèela. Jer, posle ovakvih saznanja, sva odgovornost je iskljuèivo na nama i našoj snalažljivosti u obaveštavanju šire javnosti.

Svi dosadašnji napori nauke da napravi preparat koji æe omoguæiti da gojazni mr- šave na zdravstveno ispravan naèin nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija hirurška metoda je takoðe pokazala svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridržavaju adekvatnog režima ishrane i èetiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizièkih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavljenoj u oficijelnom èasopisu Amerièkog udruženja plastiènih hirurga za decembar 2004.

Poèetkom prošle godine, nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj štampi, izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, naroèito u Škotskoj. Naime, otuda je potekla prièa da se prekomerna telesna težina može lako savladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem pèelinjeg meda neposredno pred spavanje!

Konaèno, u januaru 2006. autori ovakvog koncepta (Mike McInnes, Stuart McInnes) objavili su i knjigu sa detaljnim objašnjenjem cele ideje pod nazivom Hibernacijska dijeta (The Hibernation Diet). Uz pravilan marketinški pristup ovaj koncept za mršavljenje trebalo bi da sa lica Zemlje ukloni sve zalihe meda!

Sigurno se pitate kako je ovo moguæe kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je taèno. Ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla i leka. Pitanje je samo da li ga je èovek prepoznao na pravi naèin. Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. njihova istraživanja i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavanja uzimaju med, kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizièkog napora protekao na najbolji naèin. Odziv sportista je bio fantastièan, jer su primetili odliène rezultate (poveæana izdržljivost). Od poznatih sportista ovu dijetu upražnjavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medalju i bokser šampion Alex Arthur.

Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Slièan odnos je i u voæu, ali ga voæe sadrži u znatno manjim kolièinama. Zato je med pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male kolièine meda, svega nekoliko kašièica ili jedna puna supena kašika pred spavanje. Kada èovek unese veliku kolièinu fruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mišiæe, i tamo se kroz jedan duži proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sistem koji može da obradi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se može stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo šeæera (glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela prièa o fruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omoguæava da usvoji mnogo više glukoze nego što joj treba. Ovaj neverovatan trik, pomoæu koga fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz veæih kolièina glukoze u jetru spreèava nagli skok nivoa glukoze u krvi. Drugim reèima, fruktoza praktièno svojim naèinom delovanja utièe na smanjenje nivoa glukoze u krvi i može se nazvati njegovim regulatorom. Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog poveæanja, ali treba im reæi da je to nedavno i dokazano, mada struèna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još uvek nije upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004). Po njemu, kod bolesnika sa šeæernom bolešæu, unos meda izaziva veæi rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to sluèaj kod unosa belog šeæera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veæi kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veæi porast insulina u krvi nego što to èini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta èinjenice da proseèni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šeæera! Redovno konzumiranje meda tokom 15 dana snižava holesterol za 7%, lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine (HDL) poveæava za 2%.

Unos fruktoze hranom iz prirode( voæe, povræe) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze, obezbeðuje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana, naroèito tokom noæi. Mozak je organ koji troši veliku kolièinu glukoze i drugih materija za svoj rad. ljudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog, nego fizièkog rada, i to je zaista tako. I pri mirovanju æelije mozga troše 20 puta više energije nego bilo koje druge æelije u organizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpušta na zahtev mozga. Ako glukoza nije dostupna, æelije mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je veæ toliko potrebna glukoza, zašto nema sopstveno skladište energije? Jednostavno zato što skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava proðe kroz poroðajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veæa za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. Èak i na mali pad njenog nivoa mozak panièno reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama praktièno toksièni i deluju stresno. Ako se luèe hroniè no, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronièno luèenje prati modernog èoveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne še- æerne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i spreèava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li se bolje od toga?

Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoæ fruktoze poreklom iz meda (ili voæa i povræa). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve èešæe upotrebljavaju ne samo za prihranjivanje pèela iz nužde veæ i za falsifikovanje meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okonèava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luèe se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šeæerna bolest.

Stabilizovanje nivoa šeæera u krvi omoguæava organizmu da produkuje „oporavljajuæe“ (anabolièke) hormone koji popravljaju ošteæene mišiæe, regenerišu i stvaraju novo tkivo. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šeæera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luèe se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremeæeni nivo glukoze. Ti hormoni inhibiš u oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišiæi se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luèe se oporavljajuæi hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znaèi, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna. Gospodin McInnes kaže: „Kljuèno vreme za sagorevanje masti predstavlja prvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavanjem. Aktivira se hipofiza luèeæi seriju hormona koji razlažu masno tkivo koristeæi ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako vašu jetru ne napunite pred spavanje fruktozom, vaše telo neæe produkovati pomenute hormone zato što beznadežno pokušava da održi stabilnim nivo šeæera u krvi. Ispitivanja kod naših atleta su pokazala da primena naše strategije punjenja jetre pred spavanje fruktozom mnogo bolje kontroliše oseæaj gladi“. Pridružio bih se ovim ocenama rekavši i to da se ujutru budite mnogo èiliji i odmorniji.

Hipofiza se znaèi aktivira i usklaðuje rad niza obnavljajuæih hormona (hormon rasta, insulinu slièni faktor rasta, i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena). Svi, svi, ali baš svi obnavljajuæ i hormoni mobilišu masne naslage tokom sporotalasnog dela sna, koristeæi ih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno vežbanje tri puta nedeljno je dovoljno da stimuliše ovaj složeni proces. Proces zahteva 7 noæi za obnavljanje ošteæenja i osoba 7 noæi gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri nedeljna vežbanja optereæuju razlièite grupe mišiæa, definitivno nema nièeg lakšeg što æe dovesti do mršavljenja. Svaka grupa mišiæa koja se optereæuje trebalo bi da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj što se troši samo telesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mišiæa. Mogu li išta više da požele ljudi sa prekomernom telesnom težinom?

Takoðe je veoma važno da spavanje protièe u miru, u totalnom mraku, bez veštaèkog svetla, kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onako kako treba. Umesto da satima vežbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno po samo 15 minuta radite relativno teške vežbe (recimo dizanje tegova ili drugi težak fizièki rad), što æe dovesti do suptilnog ošteæenja mišiænog tkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni æe ga tokom spavanja obnavljati mobilišuæi neželjeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upra-žnjavaju aerobik, prilikom svakog gubitka telesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišiænu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mišiæne mase zahteva luèenje adrenalnih hormona, koji su „toksièni“. Prema tome, mnogo je korisnije otiæi u krevet nego u gimnastièku salu. Pored toga, naporno vežbanje ili naporan rad troši iskljuèivo ugljene hidrate, a ne masti. Masti se troše tek tokom oporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve se ovo previða u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se zašto im to niko do sada nije rekao. U rešavanju problema gojaznosti, èak i farmaceutske kompanije ignorišu ulogu jetre. Fokusiraju se na neurotransmitere koji reguliš u i apetit, ne uzimajuæi u obzir status energije u organizmu, što predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za oèekivati, jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time što bi rekle gojaznima da jedu med pred spavanje?

Kao što vidite, ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione ljudi godinama upuæuje na aerobik. On nas praktièno upuæuje na povratak prirodi.

Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimulišu hipofizu da luèi kljuèni hormon za oporavak, hormon rasta. On u sadejstvu sa drugim oporavljajuæim hormonima razbija skladišta masti, oslobaða ih i tro- ši tokom sna. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija æelija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najviše ga ima u piletini, govedini, svinjetini, ribi i mleènim proizvodima. Novije studije dokazuju i njegovu veoma va- žnu ulogu u prevenciji i leèenju popuštanja levog srca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy, 2002) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005).

Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne sme biti preteran, veæ iskljuèivo optimalan i to najbolje kroz izbalansiranu prirodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki višak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka može dovesti do poremeæaja u organizmu. Navešæu primer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, lešnicima, èokoladi, želatinu. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama èokolade ili kikirikija), arginin (naroèito kad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osoba može promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo da doðe jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno.

Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana može doneti zdravlje. A med kao važan sastojak takve ishrane, kao što vidite, donosi i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (to zvuèi mnogo lepše nego debeli, zar ne?), med je otkrovenje. Pèelari, iskoristite to!

Dr med. Rodoljub Živadinoviæ