Mileta Markoviæ
14226 Jabuèje
(014) 74-581, (064) 1917-333
maticnjak@ptt.yu

SPREÈAVANJE ROJEVOG NAGONA U DB KOŠNICAMA

U savremenom pristupu pèelarstvu, gledano sa pozicije pèelara, smatra se da rojenje pèela po svojoj štetnosti, dolazi odmah posle štete koju pèelarstvu nanose zarazne bolesti. I u pèelarskoj literaturi i u predavanjima ovoj temi je posveæeno dosta prostora i vremena ali pèele ne znaju da èitaju knjige i slušaju govore veæ se ponašaju po sopstvenim instinktima i prirodnim nagonima. Sve tehnološke zamisli pèelara, poèev od raznih metoda prepakivanja okvira, oduzimanja legla i pèela, dodavanja satnih osnova, odstranjivanja ili „hapšenja“ matice, seèenja njenih krila i slièno najèešæe su padale u vodu pred snagom prirodnog instinkta pèela da se u odreðenim okolnostima izroje i tako ostave pèelara i bez pèela i bez prinosa. Sva ulaganja oko negovanja takvih zajednica u tom trenutku bivaju obezvreðena a oseæaj razoèaranosti postaje jaèi od želje da se ovim poslom i dalje bavi. I ova tema odnosi se na sagledavanje tih okolnosti, koje dovode do pojave rojevog nagona, sa ciljem da se što je moguæe dublje prodre u tajne ponašanja pèela i shodno tome iznaðu rešenja koja æe pomoæi da ovih pojava bude što manje a samim tim da budemo više uspešni i više zadovoljni sa poslom kojim se bavimo.
Ne smatram sebe baš posebno iskusnim pèelarom ali obzirom da veæ duži vremenski period posedujem oko 250 LR i oko 50 DB košnica sa 12 okvira, nepobitno sam uoèio da je pojava rojevog nagona nesrazmerno više izražena kod DB u odnosu na LR košnice. Delimièno rešenje sam potražio u prepravljanju 25 DB košnica sa 12 okvira u takoð e DB košnice sa 10 okvira nadajuæi se da æe zbog manjeg plodišnog prostora problem rojenja biti rešen. Nakon dve godine rada sa njima uverio sam se da je problem pojave rojevog nagona i dalje bio prisutan ali ne u meri kao što je to bio sluèaj sa dvanaesticama. Stanje je bilo nešto povoljnije jer je njihovo plodište, zbog manje zapremine. popunjavano pèelama do ili za vreme cvetanja jabuke, tako da su u tim uslovima pèele lakše prelazile u medište a samim tim i manje se rojile.
U takvim okolnostima nije mi preostalo ništa drugo nego da problem sagledavam mnogo detaljnije da bi rojenje u DB košnicama sveo na najmanju moguæu meru ili da te košnice rasprodam. Imao sam strpljenja i upornosti da primenjena rešenja testiram u dužem vremenskom periodu, znajuæi da je rešenje valjano samo onda ako ga praksa konstantno iz godine u godinu potvrðuje.
Koristeæi se dostupnom literaturom, konsultacijama sa iskusnim i uspešnim pèelarima i sopstvenim iskustvom, zakljuèio sam da je pojava rojevog nagona u DB košnicama vezana za tri osnovna uzroka. Prvi i ujedno osnovni uzrok rojenja je rojevna matica. Nije mi poznata takva tehnologija pèelarenja koja æe spreèiti pojavu rojevog nagona ako u košnici imamo pèele sa genetski izraženim rojevnim osobinama. Ove pèele imaju osobinu da se u rano proleæe enormno brzo razvijaju, ali i izraženu sklonost za natproseènim unosom polena. Veæ u aprilu kada polenske paše ima u izobilju, ponašanje ovih pèela se usmerava ka njihovoj primarnoj genetski nasleðenoj osobini – rojenju. Još kada sam pre dvadeset godina poèeo izražavati svoju želju da se bavim pèelarstvom, moja sada veæ pokojna baka mi je govorila: „Nemoj sine da uzimaš od nekoga pèele rojilice da ti se samo roje, uzmi pèele medarice da ti donesu meda da imaš kakve vajde od toga“. Tada tu poruku nisam mogao najbolje da razumem ali veæ na samom poèetku bavljenja ovim poslom, poruka mi je bila potpuno jasna i èak vrlo precizna. Ne znaèi li to da je u našem narodu odavno bilo poznato da postoje razlièita ponašanja pojedinih pèelinjih zajednica, da je to takoðe nauka apsolutno potvrdila ali da se ta èinjenica i u sadašnjem vremenu vrlo èesto zanemaruje. Dakle, nesporno je da ako želimo da od pèela osim ljubavi imamo i koristi, u košnicama moramo imati pèele koje nemaju izražen instinkt rojenja. Takve pèele se mogu dobiti samo dugogodišnjim odabiranjem, odnosno selekcijom pèelinjih matica. Svaki drugi izbor pèelinjih matica je sluèajnost koja se u praksi najèešæe ne potvrð uje.
Drugi po znaèaju važan uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u nedovoljno funkcionalnim košnicama u koje su pèelinje zajednice smeštene. Jedna funkcionalna košnica treba da omoguæi nesmetanu pokretljivost pèelinje zajednice zavisno od njenog stadijuma razvoja i pašnih uslova koji su u odreðenom vremenskom periodu prisutni. Osnovna zamerka konstrukciji DB košnice je svakako u prevelikoj visini plodišnih okvira na kojima se formiraju visoki medni venci što èini ozbiljnu smetnju pokretljivosti pèela iz plodišnog u medišni prostor. Analizom proleænog razvoja pèelinje zajednice u DB košnici sa 12 okvira, ovaj problem se jasnije uoèava a samim tim i bolje objašnjava.
U jednoj srednje jakoj pèelinjoj zajednici, pri proseènim klimatskim uslovima za vreme proleænog razvoja, prvog maja treba da se nalazi oko 30 000 pèela i oko 50 000 æelija legla. To je stanje kada je pèelama gusto zaposednuto svih 12 okvira DB košnice. Tada naravno treba dodati polunastavak jer se pèelinja zajednica poèinje dnevno uveæavati za preko 1 500 pèela. Meðutim, od 1. do 15. maja u klimatskim i fenološkim uslovima kakvi vladaju na širem podruèju Srbije, pèelinja paša je veoma oskudna tako da pèele nemaju razloga da ulaze u prazan polunastavak a posebno što bi pri tom morale da savladaju visoke vence zatvorenog meda koji se nalaze na plodišnim okvirima košnice. U tom sluèaju pèele se gomilaju u plodištu, zatrpavaju plodišni prostor polenom pri èemu matica ostaje bez praznih æelija za polaganje jaja, pa je samim tim pojava rojevog nagona neminovnost koja se više sa sigurnošæu nikakvim radnjama ne može spreèiti. Treæi uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u poremeæenoj biološkoj ravnoteži pèelinje zajednice. Izazivaèi ovog uzroka rojenja su pojedini pèelari, koji primenjuju tehniku pèelarenja koja je u savremenim trendovima pèelarenja potpuno neprihvatljiva. Ona se sastoji u postupku da se nekoliko dana pre poèetka paše pèelinja društva dele na proizvodna i pomoæna. Iz tih pomoænih društava uzimaju se okviri sa zatvorenim leglom i dodaju proizvodnim. Meðutim, posle izleganja pèela iz dodatog legla snaga pèelinje zajednice postaje nesrazmerna biološkoj snazi njene matice. Da je ta matica imala veæu biološku snagu ona bi svakako odgajila i biološki snažniju zajednicu. Zbog nemoguænosti da matica sada luèi poveæanu kolièinu feromona, koji treba da dopre do svakog èlana zajednice, zajednica gubi svoju celovitost i homogenost.
U tim okolnostima poèinje deoba pèelinje zajednice koja ustvari i nije više zajednica, veæ formirani rojevi koji æe nešto kasnije kada sazru matiènjaci, svaki sa svojom maticom potražiti novi dom. Sliène posledice se mogu oèekivati i pojaèavanjem jedne košnice naletom pèela iz drugih košnica.
Samo otklanjanjem ili rešavanjem sva tri navedena uzroka pojave rojevog nagona u „paketu“ obezbediæemo uslove za maksimalni biološki razvoj pèelinje zajednice, pune košnice meda i saèuvati snagu pèelinje zajednice za uspešno uèešæe u narednim pašama. Sigurno je da za njihovo rešavanje ne postoji univerzalno pravilo, ali obzirom da je i osnovna svrha postojanja èasopisa „Pèelar“ da omoguæi razmenu iskustava, iskoristiæu dobijeni prostor da iznesem svoj pristup i primenjena rešenja na sopstvenom pèelinjaku.

Prvi uslov rojenja – rojevna matica
Rešenje za ovaj problem potražio sam i našao u nauèno-pèelarskoj kuæi „Apicentar“ u Beogradu. Zbog èega? Zbog toga što jedino u našoj zemlji ova ustanova skoro tri decenije vrši selekciju pèelinjih matica, gde se osim selekcije na mednu produktivnost i druge prateæe osobine, vrši odabiranje matica i po osnovu ocenjivanja njihove rojivosti. To praktièno znaèi da se mladim maticama iz ovog programa nije rojila ni majka, ni baba, ni prababa i tako redom deset do petnaest predaka, jer da su se matice iz te porodiène loze rojile, selekciona linija bi bila prekinuta i ne bi trajala ovoliko koliko èinjenièno traje. Ovi podaci obezbeðuju najviši nivo pouzdanosti da æe se ovim maticama i æerke i buduæe naslednice slièno ponašati a što je na mojem pèelinjaku od preko 300 košnica apsolutno potvrðeno.

Drugi uslov rojenja – nedovoljna funkcionalnost košnice
Rešenje ovog uzroka rojenja usmereno je prema DB košnici sa 12 okvira u kojoj je ovaj problem najviše i izražen. Da bi ovaj problem rešio a da bih izbegao komlikovane radnje vaðenja plodišnih okvira da bi ih stavio u medište ili obrnuto, na svom pèelinjaku uvek imam manji broj Fararovih košnica koje su formirane od polunastavaka DB košnica. Broj ovih košnica je zavisan od broja DB košnica. Okviri tih Fararovih košnica u kojima se nalazi med, polen ali i okviri sa manjom površinom mladog legla uvek su dobro došli da pèele iz DB plodišta na najbezbolniji naèin i u pravom trenutku prevedemo u medište. Dodavanjem pomenutog sadržaja u polunastavak DB košnice obezbeðuju se uslovi za brzo rastereæenje plodišta od suvišnih pèela a samim tim i „probijanje“ medne kape sa plodišnih okvira. Prenošenjem meda iz plodišnih okvira u dodati polunastavak, pèele se dodatno zapošljavaju stvarajuæi pri tom privid unosa što se pozitivno odražava na radno raspoloženje i atmosferu u celoj zajednici. Time se u plodištu obezbeðuje prostor za nesmetano zaleganje matice i normalan razvoj legla.
Za vreme trajanja bespašnog perioda koji je prisutan od cvetanja jabuke do cvetanja bagrema, košnice je poželjno povremeno prihranjivati. Razloge za potrebu prihranjivanja u ovom periodu (ako na tom podruèju nema paše) treba opet tražiti u prirodnim instinktima pèela. ^ak iako bi zapoèeo proces pripreme pèelinje zajednice za rojenje, pri pojavi obilnije paše pèele najèešæe odluèuju da od rojenja odustanu ili da ga odlože i da pritom unište eventualno izgraðene ili zapoèete matiènjake, što pretpostavlja da je jedino instinkt unosa jaèi od instinkta rojenja.
Nije potrebno posebno naglašavati da iz tog prvog polunastavka nije korektno vaditi med jer u njemu ima i meda od prihrane ali i ostataka (rezidua) od lekova kojima je plodište košnice bilo tretirano jer se med iz mednih venaca plodišnih okvira sada nalazi u ovom polunastavku. Kada poène paša pod ovaj polunastavak æe se podbacivati medišni polunastavci iz kojih æe se cediti med a ovaj polunastavak æe služiti pèelama kao stalna zaliha hrane. Ova zaliha hrane pèelama je neophodno potrebna jer posle skidanja medišnih polunastavaka i ceðenja meda iz njih, u plodištu DB košnice ne ostane ništa ili beznaèajno malo hrane da bi se zajednica u narednom periodu normalno razvijala.

Treæi uslov rojenja – poremeæaj biološke ravnoteže
Da bih izbegao ovaj uzrok pojave rojevog nagona, „proizvodna“ ili bolje reèeno jaka pèelinja društva ne formiram nekoliko dana pre paše, veæ taj posao uradim u periodu od 15. jula do 15. septembra prethodne godine. Davno sam veæ shvatio da ako u tom periodu nisam obezbedio sve optimalne uslove za normalni proleæni razvoj pèelinje zajednice, ne postoji tehnološka ili bilo koja druga radnja koja bi u proleæe to stanje mogla da izmeni a da nije u suprotnosti sa zakonima bilogije koji u to vreme neprikosnoveno vladaju u pèelinjoj zajednici. Biološ ka ravnoteža koja je u to vreme uspostavljena izmeðu biološke snage matice, brojnosti pèela, površine legla i broja trutova sme se remetiti samo u okvirima biološke tolerancije zajednice.
Umesto zakljuèka, oseæam za potrebu da još jednom naglasim da se navedeni uzroci rojenja moraju posmatrati u paketu. Rešavanjem samo jednog ili dva uzroka bez rešavanja treæeg, ne može se biti siguran da æe se spreèiti rojenje a samim tim i naše veliko razoèarenje. Sve dok ih nisam na taj naèin sagledao i na opisani naèin rešio, cela moja okolina je u svojim košnicama ili odžacima imala rojeve koji su poticali iz mojih košnica, a to priznaæete nije ni malo prijatan oseæaj ni za jednog pèelara a posebno ne za onoga koji pretenduje da postane velepèelar.