Mileta Marković
14226 Jabučje
(014) 74-581, (064) 1917-333
maticnjak@ptt.yu

SPREČAVANJE ROJEVOG NAGONA U DB KOŠNICAMA

U savremenom pristupu pčelarstvu, gledano sa pozicije pčelara, smatra se da rojenje pčela po svojoj štetnosti, dolazi odmah posle štete koju pčelarstvu nanose zarazne bolesti. I u pčelarskoj literaturi i u predavanjima ovoj temi je posvećeno dosta prostora i vremena ali pčele ne znaju da čitaju knjige i slušaju govore već se ponašaju po sopstvenim instinktima i prirodnim nagonima. Sve tehnološke zamisli pčelara, počev od raznih metoda prepakivanja okvira, oduzimanja legla i pčela, dodavanja satnih osnova, odstranjivanja ili „hapšenja“ matice, sečenja njenih krila i slično najčešće su padale u vodu pred snagom prirodnog instinkta pčela da se u određenim okolnostima izroje i tako ostave pčelara i bez pčela i bez prinosa. Sva ulaganja oko negovanja takvih zajednica u tom trenutku bivaju obezvređena a osećaj razočaranosti postaje jači od želje da se ovim poslom i dalje bavi. I ova tema odnosi se na sagledavanje tih okolnosti, koje dovode do pojave rojevog nagona, sa ciljem da se što je moguće dublje prodre u tajne ponašanja pčela i shodno tome iznađu rešenja koja će pomoći da ovih pojava bude što manje a samim tim da budemo više uspešni i više zadovoljni sa poslom kojim se bavimo.
Ne smatram sebe baš posebno iskusnim pčelarom ali obzirom da već duži vremenski period posedujem oko 250 LR i oko 50 DB košnica sa 12 okvira, nepobitno sam uočio da je pojava rojevog nagona nesrazmerno više izražena kod DB u odnosu na LR košnice. Delimično rešenje sam potražio u prepravljanju 25 DB košnica sa 12 okvira u takođ e DB košnice sa 10 okvira nadajući se da će zbog manjeg plodišnog prostora problem rojenja biti rešen. Nakon dve godine rada sa njima uverio sam se da je problem pojave rojevog nagona i dalje bio prisutan ali ne u meri kao što je to bio slučaj sa dvanaesticama. Stanje je bilo nešto povoljnije jer je njihovo plodište, zbog manje zapremine. popunjavano pčelama do ili za vreme cvetanja jabuke, tako da su u tim uslovima pčele lakše prelazile u medište a samim tim i manje se rojile.
U takvim okolnostima nije mi preostalo ništa drugo nego da problem sagledavam mnogo detaljnije da bi rojenje u DB košnicama sveo na najmanju moguću meru ili da te košnice rasprodam. Imao sam strpljenja i upornosti da primenjena rešenja testiram u dužem vremenskom periodu, znajući da je rešenje valjano samo onda ako ga praksa konstantno iz godine u godinu potvrđuje.
Koristeći se dostupnom literaturom, konsultacijama sa iskusnim i uspešnim pčelarima i sopstvenim iskustvom, zaključio sam da je pojava rojevog nagona u DB košnicama vezana za tri osnovna uzroka. Prvi i ujedno osnovni uzrok rojenja je rojevna matica. Nije mi poznata takva tehnologija pčelarenja koja će sprečiti pojavu rojevog nagona ako u košnici imamo pčele sa genetski izraženim rojevnim osobinama. Ove pčele imaju osobinu da se u rano proleće enormno brzo razvijaju, ali i izraženu sklonost za natprosečnim unosom polena. Već u aprilu kada polenske paše ima u izobilju, ponašanje ovih pčela se usmerava ka njihovoj primarnoj genetski nasleđenoj osobini – rojenju. Još kada sam pre dvadeset godina počeo izražavati svoju želju da se bavim pčelarstvom, moja sada već pokojna baka mi je govorila: „Nemoj sine da uzimaš od nekoga pčele rojilice da ti se samo roje, uzmi pčele medarice da ti donesu meda da imaš kakve vajde od toga“. Tada tu poruku nisam mogao najbolje da razumem ali već na samom početku bavljenja ovim poslom, poruka mi je bila potpuno jasna i čak vrlo precizna. Ne znači li to da je u našem narodu odavno bilo poznato da postoje različita ponašanja pojedinih pčelinjih zajednica, da je to takođe nauka apsolutno potvrdila ali da se ta činjenica i u sadašnjem vremenu vrlo često zanemaruje. Dakle, nesporno je da ako želimo da od pčela osim ljubavi imamo i koristi, u košnicama moramo imati pčele koje nemaju izražen instinkt rojenja. Takve pčele se mogu dobiti samo dugogodišnjim odabiranjem, odnosno selekcijom pčelinjih matica. Svaki drugi izbor pčelinjih matica je slučajnost koja se u praksi najčešće ne potvrđ uje.
Drugi po značaju važan uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u nedovoljno funkcionalnim košnicama u koje su pčelinje zajednice smeštene. Jedna funkcionalna košnica treba da omogući nesmetanu pokretljivost pčelinje zajednice zavisno od njenog stadijuma razvoja i pašnih uslova koji su u određenom vremenskom periodu prisutni. Osnovna zamerka konstrukciji DB košnice je svakako u prevelikoj visini plodišnih okvira na kojima se formiraju visoki medni venci što čini ozbiljnu smetnju pokretljivosti pčela iz plodišnog u medišni prostor. Analizom prolećnog razvoja pčelinje zajednice u DB košnici sa 12 okvira, ovaj problem se jasnije uočava a samim tim i bolje objašnjava.
U jednoj srednje jakoj pčelinjoj zajednici, pri prosečnim klimatskim uslovima za vreme prolećnog razvoja, prvog maja treba da se nalazi oko 30 000 pčela i oko 50 000 ćelija legla. To je stanje kada je pčelama gusto zaposednuto svih 12 okvira DB košnice. Tada naravno treba dodati polunastavak jer se pčelinja zajednica počinje dnevno uvećavati za preko 1 500 pčela. Međutim, od 1. do 15. maja u klimatskim i fenološkim uslovima kakvi vladaju na širem području Srbije, pčelinja paša je veoma oskudna tako da pčele nemaju razloga da ulaze u prazan polunastavak a posebno što bi pri tom morale da savladaju visoke vence zatvorenog meda koji se nalaze na plodišnim okvirima košnice. U tom slučaju pčele se gomilaju u plodištu, zatrpavaju plodišni prostor polenom pri čemu matica ostaje bez praznih ćelija za polaganje jaja, pa je samim tim pojava rojevog nagona neminovnost koja se više sa sigurnošću nikakvim radnjama ne može sprečiti. Treći uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u poremećenoj biološkoj ravnoteži pčelinje zajednice. Izazivači ovog uzroka rojenja su pojedini pčelari, koji primenjuju tehniku pčelarenja koja je u savremenim trendovima pčelarenja potpuno neprihvatljiva. Ona se sastoji u postupku da se nekoliko dana pre početka paše pčelinja društva dele na proizvodna i pomoćna. Iz tih pomoćnih društava uzimaju se okviri sa zatvorenim leglom i dodaju proizvodnim. Međutim, posle izleganja pčela iz dodatog legla snaga pčelinje zajednice postaje nesrazmerna biološkoj snazi njene matice. Da je ta matica imala veću biološku snagu ona bi svakako odgajila i biološki snažniju zajednicu. Zbog nemogućnosti da matica sada luči povećanu količinu feromona, koji treba da dopre do svakog člana zajednice, zajednica gubi svoju celovitost i homogenost.
U tim okolnostima počinje deoba pčelinje zajednice koja ustvari i nije više zajednica, već formirani rojevi koji će nešto kasnije kada sazru matičnjaci, svaki sa svojom maticom potražiti novi dom. Slične posledice se mogu očekivati i pojačavanjem jedne košnice naletom pčela iz drugih košnica.
Samo otklanjanjem ili rešavanjem sva tri navedena uzroka pojave rojevog nagona u „paketu“ obezbedićemo uslove za maksimalni biološki razvoj pčelinje zajednice, pune košnice meda i sačuvati snagu pčelinje zajednice za uspešno učešće u narednim pašama. Sigurno je da za njihovo rešavanje ne postoji univerzalno pravilo, ali obzirom da je i osnovna svrha postojanja časopisa „Pčelar“ da omogući razmenu iskustava, iskoristiću dobijeni prostor da iznesem svoj pristup i primenjena rešenja na sopstvenom pčelinjaku.

Prvi uslov rojenja – rojevna matica
Rešenje za ovaj problem potražio sam i našao u naučno-pčelarskoj kući „Apicentar“ u Beogradu. Zbog čega? Zbog toga što jedino u našoj zemlji ova ustanova skoro tri decenije vrši selekciju pčelinjih matica, gde se osim selekcije na mednu produktivnost i druge prateće osobine, vrši odabiranje matica i po osnovu ocenjivanja njihove rojivosti. To praktično znači da se mladim maticama iz ovog programa nije rojila ni majka, ni baba, ni prababa i tako redom deset do petnaest predaka, jer da su se matice iz te porodične loze rojile, selekciona linija bi bila prekinuta i ne bi trajala ovoliko koliko činjenično traje. Ovi podaci obezbeđuju najviši nivo pouzdanosti da će se ovim maticama i ćerke i buduće naslednice slično ponašati a što je na mojem pčelinjaku od preko 300 košnica apsolutno potvrđeno.

Drugi uslov rojenja – nedovoljna funkcionalnost košnice
Rešenje ovog uzroka rojenja usmereno je prema DB košnici sa 12 okvira u kojoj je ovaj problem najviše i izražen. Da bi ovaj problem rešio a da bih izbegao komlikovane radnje vađenja plodišnih okvira da bi ih stavio u medište ili obrnuto, na svom pčelinjaku uvek imam manji broj Fararovih košnica koje su formirane od polunastavaka DB košnica. Broj ovih košnica je zavisan od broja DB košnica. Okviri tih Fararovih košnica u kojima se nalazi med, polen ali i okviri sa manjom površinom mladog legla uvek su dobro došli da pčele iz DB plodišta na najbezbolniji način i u pravom trenutku prevedemo u medište. Dodavanjem pomenutog sadržaja u polunastavak DB košnice obezbeđuju se uslovi za brzo rasterećenje plodišta od suvišnih pčela a samim tim i „probijanje“ medne kape sa plodišnih okvira. Prenošenjem meda iz plodišnih okvira u dodati polunastavak, pčele se dodatno zapošljavaju stvarajući pri tom privid unosa što se pozitivno odražava na radno raspoloženje i atmosferu u celoj zajednici. Time se u plodištu obezbeđuje prostor za nesmetano zaleganje matice i normalan razvoj legla.
Za vreme trajanja bespašnog perioda koji je prisutan od cvetanja jabuke do cvetanja bagrema, košnice je poželjno povremeno prihranjivati. Razloge za potrebu prihranjivanja u ovom periodu (ako na tom području nema paše) treba opet tražiti u prirodnim instinktima pčela. ^ak iako bi započeo proces pripreme pčelinje zajednice za rojenje, pri pojavi obilnije paše pčele najčešće odlučuju da od rojenja odustanu ili da ga odlože i da pritom unište eventualno izgrađene ili započete matičnjake, što pretpostavlja da je jedino instinkt unosa jači od instinkta rojenja.
Nije potrebno posebno naglašavati da iz tog prvog polunastavka nije korektno vaditi med jer u njemu ima i meda od prihrane ali i ostataka (rezidua) od lekova kojima je plodište košnice bilo tretirano jer se med iz mednih venaca plodišnih okvira sada nalazi u ovom polunastavku. Kada počne paša pod ovaj polunastavak će se podbacivati medišni polunastavci iz kojih će se cediti med a ovaj polunastavak će služiti pčelama kao stalna zaliha hrane. Ova zaliha hrane pčelama je neophodno potrebna jer posle skidanja medišnih polunastavaka i ceđenja meda iz njih, u plodištu DB košnice ne ostane ništa ili beznačajno malo hrane da bi se zajednica u narednom periodu normalno razvijala.

Treći uslov rojenja – poremećaj biološke ravnoteže
Da bih izbegao ovaj uzrok pojave rojevog nagona, „proizvodna“ ili bolje rečeno jaka pčelinja društva ne formiram nekoliko dana pre paše, već taj posao uradim u periodu od 15. jula do 15. septembra prethodne godine. Davno sam već shvatio da ako u tom periodu nisam obezbedio sve optimalne uslove za normalni prolećni razvoj pčelinje zajednice, ne postoji tehnološka ili bilo koja druga radnja koja bi u proleće to stanje mogla da izmeni a da nije u suprotnosti sa zakonima bilogije koji u to vreme neprikosnoveno vladaju u pčelinjoj zajednici. Biološ ka ravnoteža koja je u to vreme uspostavljena između biološke snage matice, brojnosti pčela, površine legla i broja trutova sme se remetiti samo u okvirima biološke tolerancije zajednice.
Umesto zaključka, osećam za potrebu da još jednom naglasim da se navedeni uzroci rojenja moraju posmatrati u paketu. Rešavanjem samo jednog ili dva uzroka bez rešavanja trećeg, ne može se biti siguran da će se sprečiti rojenje a samim tim i naše veliko razočarenje. Sve dok ih nisam na taj način sagledao i na opisani način rešio, cela moja okolina je u svojim košnicama ili odžacima imala rojeve koji su poticali iz mojih košnica, a to priznaćete nije ni malo prijatan osećaj ni za jednog pčelara a posebno ne za onoga koji pretenduje da postane velepčelar.