Rajko Pejanoviæ
ul. Avrama Vinavera br. 12/6
15000 Šabac
(015) 342-530
(064) 404-7968

DVOMATIÈNI SISTEM DAJE VIŠE

Ideju za naslov ovog napisa dobio sam èitajuæi tekst koji je napisao Bob Z. Horr u èasopisu American Bee Journal, pod naslovom „Intenzivni dvomatièni sistem mi daje više meda“.
Dvomatièni sistem primenjujem veæ 20 godina, na delu pèelinjaka, iz istih razloga koje iznosi gospodin Hor: „Dvomatièna društva mogu da proizvedu veoma veliku populaciju… i da sakupe 3–4 puta više meda od jednomatiènih zajednica… uz obezbeðenje dovoljnog prostora i mladih matica nema rojenja… ovaj sistem traži intenzivan menadžment, ali odgovara onim pèelarima koji žele da ulože zahtevani ekstra napor… ovaj sistem je osmišljen za hobi pèelare i pèelare kojima je pèelarstvo dopunsko zanimanje… komercijalni pèelari obièno rade sa više od 500 društava… veæina seli od oprašivanja do oprašivanja i zato su njima potrebna manja i lakša društva za lakšu manipulaciju i transport… oni nemaju vreme za ovakve metode koje traže veæu upotrebu radne snage“.
O moguænostima dvomatiènog sistema govori na veoma upeèatljiv naèin i jedan stariji tekst objavljen u èasopisu Jugoslovensko pèelarstvo br. 1/1966. U njemu sledbenici profesora C. L. Farrar-a, Moeller i Harp iznose: „Dvomatièna društva ne samo da proizvode više meda, veæ ga proizvode i ekonomiènije od jednomatiènih. Sa sadašnjim našim sistemom, mi smo dobijali od dvomatiènih zajednica, proseèno po 225–315 kilograma meda… Od jednomatiènog društva u istoj oblasti, sa intenzivnim naèinom rada, može se oèekivati 70–90 kilograma meda (glavna paša im je u julu i traje dugo – primedba autora)… U vremenskom periodu nešto dužem od 10 godina, od 678 pèelinjih društava izgubljeno je samo 14 matica prilikom uvoðenja druge matice. Prema našem iskustvu, svaki sistem koji obezbeðuje da dve matice, oko dva meseca pred glavnu pašu polažu jaja u jednom društvu, više doprinosi proizvodnji nego ma koji drugi naèin pèelarenja“.
Dvomatièni sistem je ranije bio mnogo više zastupljen u našoj pèelarskoj praksi, naroèito u radu sa košnicom pološkom. Pološke u kojima zimuju po dva društva („teška artiljerija“ kako ih je nazivao Lovro Peradin) bile su veoma zastupljene i donosile su med!

Sa išèezavanjem košnice pološke sa naših pèelinjaka nestajao je i dvomatièni sistem. Jer, njegova primena u nastavljaèama je složenija, zahteva više rada i fizièki snažnijeg pèelara da umesto ramova manipuliš e nastavcima.
Za razliku od nas, pèelari Maðarske su zadržali dvomatiènu pološku Veliki Boconadi, pa zahvaljujuæi dobrim delom i tome, njihov dugogodišnji proseèan prinos bagremovog meda po košnici, po Laslu Luka- èu, koji navodi podatke pèelarskog instituta u Gedeleu, iznosi 40 kilograma i višestruko je veæi od našeg (Beogradski Pèelar br. 2/2003).
Poslednjih nekoliko godina je, imam utisak, interesovanje naroèito mladih pèelara za dvomatièni sistem u porastu. Razlog za to vidim u sve težim uslovima pèelarenja i potrebi iznalaženja rešenja koja pružaju više. A kako dobiti više? Na ovo pitanje odgovor je davno dao profesor Farrar: „Ekonomska efikasnost postiže se poveæanjem iskorišæenja pèelinje paše… Dru- štva koja su u najveæoj snazi, tokom paše, mogu sakupiti i nekoliko puta više meda… sa manje rada i opreme po jedinici proizvoda“. Sada æu izložiti svoju varijantu dvomatiènog sistema koju primenjujem sa Fararovom košnicom, po sistemu dvomatiène pološke.

Krajem avgusta košnicu pripremim za zimovanje (sl. 1). Do tog vremena plodište obe matice bilo je u po jednom nastavku (drugi i treæi na slici) sa matiènom rešetkom izmeðu njih. Sada, umesto rešetke postavim pregradnu dasku, sa jednostrukom mrežom, kao na slici, koja fizièki razdvaja zajednice. Pri tome, obe dobijaju po magacin hrane (nastavci 1 i 4). To su nastavci iz medišta, sa nezaleganim saæem, punim meda sa poslednje paše ili od prihrane. Time je obnovljena i polovina saæa u plodištu obe zajednice. Obièno nikakva prihrana nije potrebna jer društva koriste pašu korova i bršljana, a ne trebaju ni pogaèe u toku zime.
Od ovako pripremljenih zajednica, do bagremove paše oèekujem: dobar proleæni razvoj i izvanredno jako društvo za pašu, nastavak meda od voæne paše, nastavak legla za formiranje ranog roja i kompletnu zamenu plodišnog saæa u obe zajednice! U tom periodu košnice otvaram tri puta: polovinom marta, poèetkom aprila i oko prvog maja.

Prva intervencija
u martu Prvi put otvaram košnice polovinom marta (sl. 2) kad obièno cveta iva. Dobro prezimele zajednice tada imaju po 4–5 ramova sa leglom u po jednom nastavku (nastavci 2 i 3). Po detaljnom pregledu spajam zajednice u dvomatiè no društvo, odstranjivanjem pregradne daske sa mrežom (sl. 3) i postavljanjem matiène rešetke (sl. 4). Preko plodi- šta gornje zajednice postavim foliju koja pokriva 8 ulica i utopljavajuæi materijal (sl. 5). Folija ogranièava aktivnost gornje matice samo na jedan nastavak (efekat Blinove metode) a višak pèela usmerava u plodište donje matice. Zatim vratim èetvrti nastavak èime je prva intervencija okonèana.
Kakva korist se postiže spajanjem dve zajednice? Klasici dvomatiènog sistema su otkrili da u spojenom društvu dolazi do pojaèanog uzgoja legla i tu pojavu nazvali efektom zajednièkog razvoja. U èemu je njegova suština? U brojèano jaèoj zajednici matica polaže više jaja. Zato jaèe zajednice imaju više legla i brže se razvijaju. Spajanjem dve zajednice, na primer jedne sa 15 000 i druge sa 12 000 pèela, dobija se društvo sa 27 000 pèela i dve matice (ovoliku snagu proseèna jednomatièna zajednica postiže tek pred bagremovu pašu). Zato Moeller (dr Floyd Moeller je nasledio dr Farrar-a u laboratoriji u Medisonu) i Harp i kažu da nijedan drugi naèin pèelarenja ne doprinosi proizvodnji kao dvomatièni sistem. To istièu i drugi, pa na primer Josip Belèiæ u svojoj knjizi zakljuèuje:
„Umesto dangubnog stimulisanja u proleæe prihranom, koje ipak daje skromne rezultate, pèelaru za brži razvoj na raspolaganju stoji dvomatièni sistem. Današnja pèelarska praksa nudi pèelarima jedini moguæi naèin za postizanje veæih prinosa, a to je dvomatièni sistem“.

Osnovni problem pèelarenja u uslovima gde je bagremova paša glavna, a ponegde i jedina, jeste nesklad izmeðu poèetka paše u prvoj polovini maja i vrhunca razvoja pèelinje zajednice u prvoj polovini juna. Kad bi bagrem cvetao u junu gde bi nam bio kraj! Prinos bi bio veæi a potrebe za stimulisanjem razvoja i troškova oko toga možda ne bi ni bilo. Ali, umesto razmišljanja o tome šta bi bilo kad bi bilo, potrebno je naæi pravo rešenje. A ono je, po mišljenju velikog broja istaknutih predstavnika pèelarske nauke i prakse u primeni dvomatiènog sistema.
Izneæu još i stav predstavnika ruske pèelarske škole, profesora Lebedeva, jer na ovu školu se najèešæe pozivaju kritièari dvomatiènog sistema koje više brine „prevelika snaga“ dvomatiènih nego neujednaè ena i nedovoljna snaga jednomatiènih zajednica pred bagremovu pašu . Naime, on na više predavanja održanih u našoj zemlji, predlaže pèelarima Srbije: „U toku proleæ nog razvoja maksimalno smanjite energetske gubitke košnice, a pèelinja društva za pašu belog bagrema pripremajte sa dve matice!“.

Druga intervencija poèetkom aprila
Drugi put košnice otvaram u cvetanju džanarike. Podižem èetvrti nastavak (sl. 6 i 7) koji je otežao od meda prenetog iz donjih tela i unosa i izvršim pregled. U plodiš tu gornje matice obièno ima 8 ramova legla (sl. 8) pa je vreme za proširenje prostora. Po koncentriè nim krugovima, vidi se da je posle spajanja zajednica došlo do naglog širenja povr- šine pod leglom, kao posledice efekta zajednièkog razvoja. O stanju donje zajednice govori slika 9. Legla u njoj ima u oba nastavka. Potpuno je izgraðen, zaležen i poklopljen zaperak trutovskog sa- æa na mestu rama koji nedostaje. Pri uzimljavanju praktikujem da iz donjeg nastavka izvadim jedan ram i tako omoguæim izvlaèenje trutovskog saæa kad se za to steknu uslovi. Time izbegavam dodatni posao oko postavljanja graðevnjaka i eventualno kašnjenje sa tom operacijom.
U ovoj intervenciji uradim sledeæe:
donjoj zajednici samo odseèem trutovski zaperak, a gornju proširim novim telom (sl. 10). U taj nastavak, sada èetvrti, sa izgraðenim nezaleganim ramovima i nekoliko satnih osnova izvuè em 2–3 rama sa leglom iz treæeg. U treæem ostaje 9 ramova, kako bi sada i gornja zajednica imala prostor za izvlaèenje trutovskog zaperka. Postavljam foliju i utopljavajuæi materijal, sada preko èetvrtog tela, i vraæam medište èime je druga intervencija okonèana, a košnica ima izgled kao na slici 11.

Treæa intervencija pred pašu bagrema
Do kraja aprila, dvomatiène košnice nije potrebno otvarati. Izostaje stimulativna prihrana (naravno ako ima paše), širenje plodišta, manipulisanje nastavcima, dodavanje satnih osnova i ostale uobièajene radnje, koje zahtevaju vreme i dodatne troškove, jer sve što je bilo potrebno uraðeno je u drugoj intervenciji! Oko prvog maja obavljam treæu intervenciju – oduzimanje meda od voæne i vrbove paše i redukciju plodišnog prostora. Med oduzimam skidanjem petog nastavka koji može imati težinu do 25 kg (sl. 12). Pèele dobro zaposedaju svih 5 tela. Zatim pregledam plodišta i ponovo iseèem trutovske zaperke, sada kod obe zajednice i to je jedini naèin suzbijanja varoe koji primenjujem u proleæe (sl. 13).
R e d u k c i j u plodišnog prostora vršim njegovim smanjivanjem na jednu polovinu. Tako što od oba plodišta oduzmem po jedan nastavak. U oduzetim nastavcima je starije prošlogodišnje saæe. Starog saæa, posle ove intervencije, u plodištu više nema. Plodište donje zajednice je ostalo u jednom telu, koje je dodano u avgustu prethodne godine kao magacin hrane. Plodište gornje je takoðe u jednom nastavku sa nezaleganim saæem koji je postavljen u drugoj intervenciji. Jedan oduzeti nastavak, sa leglom, postavljam u medište dvomatiènog društva (sl. 14) a drugi služi za formiranje ranog roja.
Posle treæe intervencije košnica ima šest nastavaka kao na slici. Prva dva su plodišta (belo obojena), po jedno za svaku maticu, razdvojena matiènom rešetkom, a iznad, preko druge rešetke su medišta. Nastavci 3, 4 i 6 su sa nezaleganim saæem (obojeni sadolinom na slici) dok je na poziciji 5 nastavak sa leglom oduzet iz plodišta (obojen belo).
O moguænostima dvomatiène zajednice na dobroj paši izneo sam stavove raznih eksperata, a ja sam imao sluèajeve izvlaèenja celog nastavka satnih osnova za noæ i dnevne unose po 20 kg nektara. Ali pažljivi èitalac æe primetiti da nije navedeno šta se dešava u sluèaju kada paša podbaci. Zato æu, na kraju, na primeru iz svoje prakse prikazati i tu situaciju.

Godina 2004. osta- æe kod pèelara našeg kraja upamæena kao izuzetno teška. Bagrem je totalno podbacio pa centrifugu gotovo da nije trebalo okretati. Po koji kilogram meda se mogao oduzeti iz jednomatiènih zajednica koje su u pašu ušle sa zalihom iz zimskog perioda i paše vrbe i voæa. A zatim je nastupilo nezapamæ eno rojenje. Na jednom pèelinjaku u susedstvu, izrojilo se svih 47 društava. Veæina je imala mlade matice iz prethodne godine kupljene kod poznatog uzgajivaèa matica.
U takvim uslovima, od dvomatiènih košnica pripremljenih na napred izloženi naèin, izvrcao sam u proseku po 32 kg èistog bagremovog meda. Pri tom nije bilo ni jednog sluèaja rojenja, iako su sve moje matice prirodne, iz rojevskih matiènjaka i tihe smene. Dvomatiène zajednice, poznato je, nisu sklone rojenju. Razlog je u prisustvu dve matice i time manjoj redukciji distribucije matiène supstance u košnici. Prema preovlað ujuæem stavu eksperata (John A. Hogg, 1997, serija èlanaka u èasopisu American Bee Journal) skup više faktora (jaèina društva, prenaseljenost plodišta, starosna struktura radilica, izobilje izvora hrane) dovodi do smanjenja širenja matiène supstance u zajednici i to rezultira rojenjem. Nasuprot stavu eksperata, još se mogu èuti i proèitati prevaziðena mišljenja o rojevskoj matici kao presudnom uzroku rojenja.