Čedo Đ Krčmar
ul. Savska br. 22
78420 Srbac, Republika Srpska
(051) 840-423

ODRŽAVANJE RADNOG RASPOLOŽENJA TOKOM INTENZIVNIH PAŠA I KONTROLA ROJENJA U JEDNOMATIČNOM DRUŠTVU

Nekada sam bio pristalica dvomatičnog sistema pčelarenja. Ali, zbog godina starosti i većeg fizičkog naprezanja u ovom sistemu rada sa pčelama, a i neznatno većih prinosa u odnosu na jednomatično društvo, postavio sam sebi pitanje: „Kako dalje?“. Koju tehniku pčelarenja primeniti sa jednom maticom u društvu i kako najefikasnije sa snažnim zajednicama koristiti intenzivne paše, a rojenje držati pod kontrolom? Metoda sprečavanja rojenja koja vodi slabljenju pčelinje zajednice za mene nije prihvatljiva. Odgovara nam onaj način koji čuva celovitu snagu zajednice sa nesmanjenim poletom za rad i sakupljanje. Samo od takve košnice možemo očekivati i najveće prinose.
Danas se još uvek vode rasprave o tome koji način je najprihvatljiviji, odnosno koji omogućuje ostvarenje najvećih efekata. Svi ti načini pčelarenja prilagođavani su za određene uslove sredine u kojoj su mogli dati najveće rezultate. Tako i nisu mogli biti unificirani.
Pčelar koji je rešio na odgovarajući način problem rojenja na svom pčelinjaku, drži celokupnu situaciju u svojim rukama, jer je kontrola rojenja jedan od glavnih uslova dobre organizacije društva. Zbog toga je neophodno u toku paše obezbediti dovoljno prostora za unos i smeštaj nektara kako ga pčele ne bi smestile u plodište, usled čega bi došlo do blokade matice u polaganju jaja. Drugim rečima, treba pronaći rešenje za neometanu aktivnost matice. Razmišljajući o svemu ovome, a koriste- ći shvatanja i iskustvo nekih savremenih pčelara, došao sam na ideju da razradim sistem, bolje reći da poboljšam neke postupke u tehnici pčelarenja jednomatičnim dru- štvom.
Verujem da će objavljivanje i primena ove metode koju ću prikazati u daljem izlaganju, biti novi podsticaj za dalje unapređenje u smeru najpouzdanijeg puta podizanja nivoa našeg pčelarstva. Pre izlaganja, evo još nekoliko napomena.
Pčelarim sa LR košnicom, za plodište koristim dva standardna nastavka i potreban broj medišnih nastavaka visine 17 cm (Fararovi nastavci). Sve su podnjače sa mrežom i uloškom od grafičkog lima. Takođe, svaki krov ima s donje strane pričvršćenu tablu stiropora debljine 2 cm koji pčelinje društvo leti štiti od sunčeve pripeke, dok tokom ranog proleća, kada leglo krene, pomaže čuvanju stvorene toplote unutar košnice.
U kraju gde stacionarno pčelarim (desna obala reke Save i obronci planine Motajice) imam tri paše (bagrem, amorfa i cigansko perje), koje se preklapaju. Medobranje u normalnim klimatskim uslovima na ove tri paše traje od 10. maja pa do kraja juna. Zbog toga, tehniku koju primenjujem, usmeravam za ovaj period medobranja, nastojeći da mi pčelinja društva budu maksimalno razvijena i da svo ovo vreme imaju puno radno raspoloženje, a da ne dobiju rojidbeni nagon. Zato razrojavanje i uzgoj matica obavljam krajem ovog pašnog perioda, odnosno krajem juna, a da u pomenutom periodu ne narušavam kontinuitet i kvantitet legla.
Ovom prilikom neću govoriti o tome kako pčelinja društva maksimalno razviti i pripremiti za glavnu bagremovu pašu, jer je u časopisu Pčelar o tome u više navrata detaljno pisano. Počeću od završetka voćno-vrbove paše kada su pčelinje zajednice već razvijene i postoji mogućnost da pre bagrema odu na rojenje.

Stanje oko 25. aprila – nakon voćne paše
U toku voćne paše društvo razviti u dva nastavka sa najmanje 10 okvira legla. Ako nema legla na 10 okvira, dodati potreban okvir legla sa pčelama iz pomoćnih zajednica ili nukleusa. Pronaći maticu i sa dva okvira mladog legla preneti je u gornji nastavak, ostali prostor u tom nastavku popuniti praznim izgrađenim saćem i satnim osnovama. U donjem plodišnom nastavku ostaje svo ostalo leglo i med.
Alternativa: Da ne bih tražio maticu, radim sledeće. U jednom od plodišnih nastavaka postavim dva okvira sa mladim leglom, a ostali prostor popunim sa praznim izgrađenim saćem. Ovaj nastavak ide gore, ispod je drugi plodišni nastavak sa leglom i medom. U ovakvom rasporedu okvira vrlo brzo će pčele zajedno sa maticom zaposesti gornji nastavak. Kad se to dogodi, ova dva plodiš na nastavka razdvajam matičnom rešetkom. Takvo stanje zadržavam narednih 5–6 dana da pčele u donjem plodištu imaju bliski kontakt sa svojom maticom i da mlado leglo prestari za odgoj prisilnih matičnjaka. Tada na prvi nastavak u kome je zrelo leglo dodajem jedan medišni polunastavak, pa matičnu rešetku (MR) i na kraju plodišni nastavak u kome je matica (slika 1). Leto na matičnoj rešetki zatvaram. Takvo usmeravanje rada pčela u jakoj pčelinjoj zajednici aktivira sve pčele i drži ih maksimalno u radnom raspoloženju.

Stanje oko 10. maja – početak bagremove paše
Kada počne unos nektara sa bagrema, vadim MR, a umesto nje postavim Snelgrovu dasku (SD) sa otvorenim letom napred. Postavim još jedan medišni polunastavak (slika 2) (mogu se u medište stresti pčele sa dva okvira mladog legla). Pčele koje od matice odlaze na pašu kroz leto na Snelgrovoj dasci, neće se više vraćati u gornje plodište kod matice, već će ulaziti na donje leto gde su i navikle, ali do matice nemaju pristupa jer ih odvaja pregrada. Tako će ove izletnice u donjem medišnom delu košnice pojačati sabirnu snagu društva na bagremu. Pčele će preko zamrežene Snelgrove daske osećati maticu u gornjem nastavku i normalno raditi.
Ovim postupkom sputavamo rojidbeni nagon, jer kod matice u gornjem plodišnom nastavku ostaju samo mlade pčele. Ovakav raspored nastavaka u košnici ostaje do vrcanja bagremovog meda.

Stanje oko 1. juna – posle vrcanja bagrema
U ovo vreme med od bagrema je zreo i treba ga izvrcati. Sada gornji plodišni nastavak sa maticom spuštam na donji plodišni nastavak i odvajam ih matičnom rešetkom. Gore podižem medišne polunastavke, a ispod njih postavljam bežalicu. Medišne polunastavke podižem pomoću ručne dizalice i sve poslove obavim za tri minuta po jednom društvu.
Za vreme vrcanja meda pčele se nalaze u dva plodišna nastavka. Zato ovo vrcanje treba obaviti brzo i odmah vratiti medišne polunastavke, koje po vrcanju meda postavljam u prvobitni položaj. Dakle, matica ostaje u gornjem plodišnom nastavku. Sada je vreme da se matica prenese u donje plodište. Pčelarima je poznato da pčele nerado deponuju med ispod legla i skoro uvek po prirodnom instinktu med skladište iznad legla. Osim toga, potrebno je ukloniti pregradnu dasku, a umesto nje postaviti matičnu rešetku i tako omogućiti pčelama nesmetano komuniciranje sa maticom da bi osetile povećano prisustvo feromona matice i legla.

Da bi lakše pronašli maticu, možemo se osloboditi pčela radilica preko Snelgrove daske na sledeći način. Zatvaram leto na prednjoj gornjoj strani Snelgrove daske, a otvaram leto s donje strane Snelgrove daske i tako usmeravam pčele izletnice u medište. Istovremeno, otvaram leto na zadnjoj strani Snelgrove daske i tako omogućavam pčelama da mogu izlaziti iz gornjeg plodišnog nastavka, ali će po povratku sa paše ulaziti na gornje novootvoreno leto gde su se i navikle, ali ovoga puta ja sam ih usmerio u medište.
Oduzimanjem izletnica od matice, sprečavam pojavu rojidbenog nagona, a i lakše se pronalazi matica. U ovo vreme cveta amorfa, pa nove pčele izletnice pojačavaju sabirnu snagu društva na novoj paši. Ovakvo stanje ne treba da traje duže od maksimalno 7 do 8 dana, da se nove pčele izletnice iz gornjeg plodišnog nastavka ne bi navikle da ulaze na zadnje leto. Pronađenu maticu sa dva okvira mladog legla spuštam u donji plodišni nastavak na ponjači, a ostali prostor u tom nastavku popunjavam satnim osnovama i praznim izgrađenim saćem.
Iznad ovog plodišta ide matična rešetka, a na nju medišni polunastavci i na vrhu ostaje drugi plodišni nastavak sa preostalim leglom, bez Snelgrove daske (slika 3). Otvaram leto na matičnoj rešetki. Nakon 5 do 6 dana pregledam okvire sa leglom u gornjem nastavku i pokidam eventualno povučene prisilne matičnjake.
Krajem juna, na samom kraju glavnih paša, može se po potrebi prevešati 4 do 5 okvira zrelog legla u gornji plodišni nastavak. Umesto ovih oduzetih okvira staviti satne osnove.
Ovom intervencijom održavam i dalje puno radno raspoloženje pčelinje zajednice, a sputava se prirodno rojenje. Ako na pčelinjaku ima loših i starih matica, nakon prevešavanja zrelog legla možemo ispod gornjeg nastavka ubaciti Snelgrovu dasku. Nakon 24 časa između okvira sa leglom usaditi zreo matičnjak. Ja ove matičnjake uzgajam planski za ovaj termin razrojavanja pomoću Jenterovog aparata.
Kada se mlada matica oplodi i zalegne 4–5 okvira zrelog legla, vadim Snelgrovu dasku, a umesto nje postavim matičnu rešetku. Nakon 7–8 dana spuštam gornji nastavak sa mladom maticom na donje plodište u kome je stara matica. Ove radnje obavljam u prvoj polovini avgusta i tako spajam dva društva (slika 4).
Jedno vreme obe će matice polagati jaja, a kad mlada i stara matica dođu u kontakt, poznato je, u oko 95% slučajeva pobeđuje mlada, odnosno bolja matica. Tako sam na vrlo jednostavan način izvršio zamenu matica. Formiranjem rojeva pomoću zatvorenog legla iz osnovnih pčelinjih društava u znatnoj meri se smanjuje zaraženost varoom u osnovnim pčelinjim zajednicama. Jednim tretiranjem novoformiranih zajednica nekim od poznatih preparata protiv varoe u pravo vreme kada se pčele izlegu iz dodatog zatvorenog legla, a pre nego što pčele zatvore leglo od mlade matice, uveliko očistimo pčele od varoe u novim rojevima. Spajanjem novoformiranog roja i osnovne zajednice u avgustu, pčelinje društvo ulazi u zimu znatno jače i sa više meda i perge.
U ovom položaju društvo ostaje sve do pripreme za uzimljavanje, kada skidam medišne polunastavke, a pčele uzimljavam na dva plodišna nastavka LR košnice.