Èedo Ð Krèmar
ul. Savska br. 22
78420 Srbac, Republika Srpska
(051) 840-423

ODRŽAVANJE RADNOG RASPOLOŽENJA TOKOM INTENZIVNIH PAŠA I KONTROLA ROJENJA U JEDNOMATIÈNOM DRUŠTVU

Nekada sam bio pristalica dvomatiènog sistema pèelarenja. Ali, zbog godina starosti i veæeg fizièkog naprezanja u ovom sistemu rada sa pèelama, a i neznatno veæih prinosa u odnosu na jednomatièno društvo, postavio sam sebi pitanje: „Kako dalje?“. Koju tehniku pèelarenja primeniti sa jednom maticom u društvu i kako najefikasnije sa snažnim zajednicama koristiti intenzivne paše, a rojenje držati pod kontrolom? Metoda spreèavanja rojenja koja vodi slabljenju pèelinje zajednice za mene nije prihvatljiva. Odgovara nam onaj naèin koji èuva celovitu snagu zajednice sa nesmanjenim poletom za rad i sakupljanje. Samo od takve košnice možemo oèekivati i najveæe prinose.
Danas se još uvek vode rasprave o tome koji naèin je najprihvatljiviji, odnosno koji omoguæuje ostvarenje najveæih efekata. Svi ti naèini pèelarenja prilagoðavani su za odreðene uslove sredine u kojoj su mogli dati najveæe rezultate. Tako i nisu mogli biti unificirani.
Pèelar koji je rešio na odgovarajuæi naèin problem rojenja na svom pèelinjaku, drži celokupnu situaciju u svojim rukama, jer je kontrola rojenja jedan od glavnih uslova dobre organizacije društva. Zbog toga je neophodno u toku paše obezbediti dovoljno prostora za unos i smeštaj nektara kako ga pèele ne bi smestile u plodište, usled èega bi došlo do blokade matice u polaganju jaja. Drugim reèima, treba pronaæi rešenje za neometanu aktivnost matice. Razmišljajuæi o svemu ovome, a koriste- æi shvatanja i iskustvo nekih savremenih pèelara, došao sam na ideju da razradim sistem, bolje reæi da poboljšam neke postupke u tehnici pèelarenja jednomatiènim dru- štvom.
Verujem da æe objavljivanje i primena ove metode koju æu prikazati u daljem izlaganju, biti novi podsticaj za dalje unapreðenje u smeru najpouzdanijeg puta podizanja nivoa našeg pèelarstva. Pre izlaganja, evo još nekoliko napomena.
Pèelarim sa LR košnicom, za plodište koristim dva standardna nastavka i potreban broj medišnih nastavaka visine 17 cm (Fararovi nastavci). Sve su podnjaèe sa mrežom i uloškom od grafièkog lima. Takoðe, svaki krov ima s donje strane prièvršæenu tablu stiropora debljine 2 cm koji pèelinje društvo leti štiti od sunèeve pripeke, dok tokom ranog proleæa, kada leglo krene, pomaže èuvanju stvorene toplote unutar košnice.
U kraju gde stacionarno pèelarim (desna obala reke Save i obronci planine Motajice) imam tri paše (bagrem, amorfa i cigansko perje), koje se preklapaju. Medobranje u normalnim klimatskim uslovima na ove tri paše traje od 10. maja pa do kraja juna. Zbog toga, tehniku koju primenjujem, usmeravam za ovaj period medobranja, nastojeæi da mi pèelinja društva budu maksimalno razvijena i da svo ovo vreme imaju puno radno raspoloženje, a da ne dobiju rojidbeni nagon. Zato razrojavanje i uzgoj matica obavljam krajem ovog pašnog perioda, odnosno krajem juna, a da u pomenutom periodu ne narušavam kontinuitet i kvantitet legla.
Ovom prilikom neæu govoriti o tome kako pèelinja društva maksimalno razviti i pripremiti za glavnu bagremovu pašu, jer je u èasopisu Pèelar o tome u više navrata detaljno pisano. Poèeæu od završetka voæno-vrbove paše kada su pèelinje zajednice veæ razvijene i postoji moguænost da pre bagrema odu na rojenje.

Stanje oko 25. aprila – nakon voæne paše
U toku voæne paše društvo razviti u dva nastavka sa najmanje 10 okvira legla. Ako nema legla na 10 okvira, dodati potreban okvir legla sa pèelama iz pomoænih zajednica ili nukleusa. Pronaæi maticu i sa dva okvira mladog legla preneti je u gornji nastavak, ostali prostor u tom nastavku popuniti praznim izgraðenim saæem i satnim osnovama. U donjem plodišnom nastavku ostaje svo ostalo leglo i med.
Alternativa: Da ne bih tražio maticu, radim sledeæe. U jednom od plodišnih nastavaka postavim dva okvira sa mladim leglom, a ostali prostor popunim sa praznim izgraðenim saæem. Ovaj nastavak ide gore, ispod je drugi plodišni nastavak sa leglom i medom. U ovakvom rasporedu okvira vrlo brzo æe pèele zajedno sa maticom zaposesti gornji nastavak. Kad se to dogodi, ova dva plodiš na nastavka razdvajam matiènom rešetkom. Takvo stanje zadržavam narednih 5–6 dana da pèele u donjem plodištu imaju bliski kontakt sa svojom maticom i da mlado leglo prestari za odgoj prisilnih matiènjaka. Tada na prvi nastavak u kome je zrelo leglo dodajem jedan medišni polunastavak, pa matiènu rešetku (MR) i na kraju plodišni nastavak u kome je matica (slika 1). Leto na matiènoj rešetki zatvaram. Takvo usmeravanje rada pèela u jakoj pèelinjoj zajednici aktivira sve pèele i drži ih maksimalno u radnom raspoloženju.

Stanje oko 10. maja – poèetak bagremove paše
Kada poène unos nektara sa bagrema, vadim MR, a umesto nje postavim Snelgrovu dasku (SD) sa otvorenim letom napred. Postavim još jedan medišni polunastavak (slika 2) (mogu se u medište stresti pèele sa dva okvira mladog legla). Pèele koje od matice odlaze na pašu kroz leto na Snelgrovoj dasci, neæe se više vraæati u gornje plodište kod matice, veæ æe ulaziti na donje leto gde su i navikle, ali do matice nemaju pristupa jer ih odvaja pregrada. Tako æe ove izletnice u donjem medišnom delu košnice pojaèati sabirnu snagu društva na bagremu. Pèele æe preko zamrežene Snelgrove daske oseæati maticu u gornjem nastavku i normalno raditi.
Ovim postupkom sputavamo rojidbeni nagon, jer kod matice u gornjem plodišnom nastavku ostaju samo mlade pèele. Ovakav raspored nastavaka u košnici ostaje do vrcanja bagremovog meda.

Stanje oko 1. juna – posle vrcanja bagrema
U ovo vreme med od bagrema je zreo i treba ga izvrcati. Sada gornji plodišni nastavak sa maticom spuštam na donji plodišni nastavak i odvajam ih matiènom rešetkom. Gore podižem medišne polunastavke, a ispod njih postavljam bežalicu. Medišne polunastavke podižem pomoæu ruène dizalice i sve poslove obavim za tri minuta po jednom društvu.
Za vreme vrcanja meda pèele se nalaze u dva plodišna nastavka. Zato ovo vrcanje treba obaviti brzo i odmah vratiti medišne polunastavke, koje po vrcanju meda postavljam u prvobitni položaj. Dakle, matica ostaje u gornjem plodišnom nastavku. Sada je vreme da se matica prenese u donje plodište. Pèelarima je poznato da pèele nerado deponuju med ispod legla i skoro uvek po prirodnom instinktu med skladište iznad legla. Osim toga, potrebno je ukloniti pregradnu dasku, a umesto nje postaviti matiènu rešetku i tako omoguæiti pèelama nesmetano komuniciranje sa maticom da bi osetile poveæano prisustvo feromona matice i legla.

Da bi lakše pronašli maticu, možemo se osloboditi pèela radilica preko Snelgrove daske na sledeæi naèin. Zatvaram leto na prednjoj gornjoj strani Snelgrove daske, a otvaram leto s donje strane Snelgrove daske i tako usmeravam pèele izletnice u medište. Istovremeno, otvaram leto na zadnjoj strani Snelgrove daske i tako omoguæavam pèelama da mogu izlaziti iz gornjeg plodišnog nastavka, ali æe po povratku sa paše ulaziti na gornje novootvoreno leto gde su se i navikle, ali ovoga puta ja sam ih usmerio u medište.
Oduzimanjem izletnica od matice, spreèavam pojavu rojidbenog nagona, a i lakše se pronalazi matica. U ovo vreme cveta amorfa, pa nove pèele izletnice pojaèavaju sabirnu snagu društva na novoj paši. Ovakvo stanje ne treba da traje duže od maksimalno 7 do 8 dana, da se nove pèele izletnice iz gornjeg plodišnog nastavka ne bi navikle da ulaze na zadnje leto. Pronaðenu maticu sa dva okvira mladog legla spuštam u donji plodišni nastavak na ponjaèi, a ostali prostor u tom nastavku popunjavam satnim osnovama i praznim izgraðenim saæem.
Iznad ovog plodišta ide matièna rešetka, a na nju medišni polunastavci i na vrhu ostaje drugi plodišni nastavak sa preostalim leglom, bez Snelgrove daske (slika 3). Otvaram leto na matiènoj rešetki. Nakon 5 do 6 dana pregledam okvire sa leglom u gornjem nastavku i pokidam eventualno povuèene prisilne matiènjake.
Krajem juna, na samom kraju glavnih paša, može se po potrebi prevešati 4 do 5 okvira zrelog legla u gornji plodišni nastavak. Umesto ovih oduzetih okvira staviti satne osnove.
Ovom intervencijom održavam i dalje puno radno raspoloženje pèelinje zajednice, a sputava se prirodno rojenje. Ako na pèelinjaku ima loših i starih matica, nakon prevešavanja zrelog legla možemo ispod gornjeg nastavka ubaciti Snelgrovu dasku. Nakon 24 èasa izmeðu okvira sa leglom usaditi zreo matiènjak. Ja ove matiènjake uzgajam planski za ovaj termin razrojavanja pomoæu Jenterovog aparata.
Kada se mlada matica oplodi i zalegne 4–5 okvira zrelog legla, vadim Snelgrovu dasku, a umesto nje postavim matiènu rešetku. Nakon 7–8 dana spuštam gornji nastavak sa mladom maticom na donje plodište u kome je stara matica. Ove radnje obavljam u prvoj polovini avgusta i tako spajam dva društva (slika 4).
Jedno vreme obe æe matice polagati jaja, a kad mlada i stara matica doðu u kontakt, poznato je, u oko 95% sluèajeva pobeðuje mlada, odnosno bolja matica. Tako sam na vrlo jednostavan naèin izvršio zamenu matica. Formiranjem rojeva pomoæu zatvorenog legla iz osnovnih pèelinjih društava u znatnoj meri se smanjuje zaraženost varoom u osnovnim pèelinjim zajednicama. Jednim tretiranjem novoformiranih zajednica nekim od poznatih preparata protiv varoe u pravo vreme kada se pèele izlegu iz dodatog zatvorenog legla, a pre nego što pèele zatvore leglo od mlade matice, uveliko oèistimo pèele od varoe u novim rojevima. Spajanjem novoformiranog roja i osnovne zajednice u avgustu, pèelinje društvo ulazi u zimu znatno jaèe i sa više meda i perge.
U ovom položaju društvo ostaje sve do pripreme za uzimljavanje, kada skidam medišne polunastavke, a pèele uzimljavam na dva plodišna nastavka LR košnice.