Noæ vatrometa

Novogodišnja noæ za vlasnike pasa nije razlog za slavlje, veæ prerasta u fobiju od zvukova. Èim eksplodira prva petarda ili vatromet, pas poène da drhti, dahæe, prestaje da jede i traži neko skrovište. Ima pasa se bukvalno od straha -upiške u gaæe-, povraæaju i panièno beže kao bez glave. Stalno lizanje prednjih šapa sve dok se ne upale, takoðe može da bude prouzrokovano strahom kao i uništavanje nameštaja u stanu.

Strah je ustvari prirodna, zdrava i korisna reakcija u preteæim situacijama. Drži nas budnim i opreznim. U sluèaju stvarne opasnosti može da nam spasi i život. Ovakav zdrav strah postaje slabiji kad pas registruje da se ne dogaða ništa loše i da je njegov gazda sasvim smiren.
Ako pas pati od neke fobije, biæe potpuno obuzet tim oseæanjem i neæe više moæi da prepozna da se ne dogaða ništa loše. Posledica toga je ogroman gubitak kvalitetnog života za psa i za vlasnika. Takav poremeæaj treba leèiti jer preterana reakcija na neki nadražaj - u sluèaju straha od pucnjave, od praska, može da ima kao uzrok i neki od telesnih poremeæaja. Tako epiepsija, hormonski poremeæaji ili infekcije mogu da imaju za posledicu nervozu i plašljivost. Tek kada se izleèe telesni uzroci može se poèeti sa terapijom ponašanja. Neretko mora sam vlasnik da menja svoje ponašanje prema psu i da promeni neke navike. Ako ne saraðuju svi èlanovi porodice, terapija nema izgleda na uspeh. A ako se ne leèi ovaj poremeæaj straha može da se pogorša i da se proširi i na neke druge izazivaèe. Normalan i sreæan život psa tako nije moguæ.
U sluèaju straha od pucnjave najbolje se pokazala tkz. terapija desenzibilizacije. Pas uèi da strah od zvukova tj. pucnjave, nije opasan, veæ samo neprijatan. Pri tom se mogu puštati specijalni zvuci sa CD-a, najèešæi izazivaèi napada panike kod psa. CD bi trebalo puštati u mesecima pre novogodišnje noæi više puta dnevno, prvo sasvim tiho, a kada pas na njih reaguje opušteno, nešto glasnije.
Nekim psima je èak potrebno davati i lekove za smirenje. Nije svako sredstvo pogodno za svakog psa i za svaki problem sa strahom. Zbog toga je važno posavetovati se sa veterinarom. Nikada ne treba psu stavljati èepiæe u uši jer su suviše opasni. Psi imaju jako dugaèak i savijen organ sluha pa èepiæ može da ode jako duboko i onda ga može izvaditi samo veterinar. A i veæini pasa smeta strano telo, pa pokušavaju da ga izvade èešanjem ili trešenjem. A ako pas jako trese glavom, može da nastane tzv. krvavo uho - izliv krvi izmeðu kože i hrskavice uha što dovodi do osakaæenja uha.
Plašljivog psa nikada ne treba kažnjavati zbog njegovog uplašenog ponašanja, jer æe se strah samo pojaèati. Ignorišite svaki bezrazložan strah vašeg psa. Ne treba ga tešiti ni smirivati. Ako ste vi opušteni i ne dozvvolite mu da vas isprovocira i on sam æe uskoro uvideti da mu ne preti nikakva opasnost.
Dan pred novogodišnju noæ ne treba hraniti psa sve do kasno popodne a tada ga treba nahraniti hranom bogatom proteinima i vitaminima iz grupe B. Nešto kasnije bi pas trebalo da dobije hranu bogatu ugljenim hidratima. Takav obrok bi trebalo umirujuæe da deluje na vašeg psa. Psi skloni prolivima ne bi trebalo ovako da se hrane. Za njih je najbolje da se uobièajeno hrane. Vodite raèuna da se pas, pre nego što poène spektakl, nalazi u prostoriji odakle ne može da provali. Treba mu unapred pripremiti najmirniju prostoriju Na dan vatrometa treba je zamraèiti tako da ne vidi svetlost vatrometa. U taj prostor treba staviti njegovo æebe i njegove igraèke. Dobro je ako može da se sakrije npr, ispod stola koji je prekriven velikim stolnjakom.