Noć vatrometa

Novogodišnja noć za vlasnike pasa nije razlog za slavlje, već prerasta u fobiju od zvukova. Čim eksplodira prva petarda ili vatromet, pas počne da drhti, dahće, prestaje da jede i traži neko skrovište. Ima pasa se bukvalno od straha -upiške u gaće-, povraćaju i panično beže kao bez glave. Stalno lizanje prednjih šapa sve dok se ne upale, takođe može da bude prouzrokovano strahom kao i uništavanje nameštaja u stanu.

Strah je ustvari prirodna, zdrava i korisna reakcija u pretećim situacijama. Drži nas budnim i opreznim. U slučaju stvarne opasnosti može da nam spasi i život. Ovakav zdrav strah postaje slabiji kad pas registruje da se ne događa ništa loše i da je njegov gazda sasvim smiren.
Ako pas pati od neke fobije, biće potpuno obuzet tim osećanjem i neće više moći da prepozna da se ne događa ništa loše. Posledica toga je ogroman gubitak kvalitetnog života za psa i za vlasnika. Takav poremećaj treba lečiti jer preterana reakcija na neki nadražaj - u slučaju straha od pucnjave, od praska, može da ima kao uzrok i neki od telesnih poremećaja. Tako epiepsija, hormonski poremećaji ili infekcije mogu da imaju za posledicu nervozu i plašljivost. Tek kada se izleče telesni uzroci može se početi sa terapijom ponašanja. Neretko mora sam vlasnik da menja svoje ponašanje prema psu i da promeni neke navike. Ako ne sarađuju svi članovi porodice, terapija nema izgleda na uspeh. A ako se ne leči ovaj poremećaj straha može da se pogorša i da se proširi i na neke druge izazivače. Normalan i srećan život psa tako nije moguć.
U slučaju straha od pucnjave najbolje se pokazala tkz. terapija desenzibilizacije. Pas uči da strah od zvukova tj. pucnjave, nije opasan, već samo neprijatan. Pri tom se mogu puštati specijalni zvuci sa CD-a, najčešći izazivači napada panike kod psa. CD bi trebalo puštati u mesecima pre novogodišnje noći više puta dnevno, prvo sasvim tiho, a kada pas na njih reaguje opušteno, nešto glasnije.
Nekim psima je čak potrebno davati i lekove za smirenje. Nije svako sredstvo pogodno za svakog psa i za svaki problem sa strahom. Zbog toga je važno posavetovati se sa veterinarom. Nikada ne treba psu stavljati čepiće u uši jer su suviše opasni. Psi imaju jako dugačak i savijen organ sluha pa čepić može da ode jako duboko i onda ga može izvaditi samo veterinar. A i većini pasa smeta strano telo, pa pokušavaju da ga izvade češanjem ili trešenjem. A ako pas jako trese glavom, može da nastane tzv. krvavo uho - izliv krvi između kože i hrskavice uha što dovodi do osakaćenja uha.
Plašljivog psa nikada ne treba kažnjavati zbog njegovog uplašenog ponašanja, jer će se strah samo pojačati. Ignorišite svaki bezrazložan strah vašeg psa. Ne treba ga tešiti ni smirivati. Ako ste vi opušteni i ne dozvvolite mu da vas isprovocira i on sam će uskoro uvideti da mu ne preti nikakva opasnost.
Dan pred novogodišnju noć ne treba hraniti psa sve do kasno popodne a tada ga treba nahraniti hranom bogatom proteinima i vitaminima iz grupe B. Nešto kasnije bi pas trebalo da dobije hranu bogatu ugljenim hidratima. Takav obrok bi trebalo umirujuće da deluje na vašeg psa. Psi skloni prolivima ne bi trebalo ovako da se hrane. Za njih je najbolje da se uobičajeno hrane. Vodite računa da se pas, pre nego što počne spektakl, nalazi u prostoriji odakle ne može da provali. Treba mu unapred pripremiti najmirniju prostoriju Na dan vatrometa treba je zamračiti tako da ne vidi svetlost vatrometa. U taj prostor treba staviti njegovo ćebe i njegove igračke. Dobro je ako može da se sakrije npr, ispod stola koji je prekriven velikim stolnjakom.