Problemi sa bubrezima
G. Æiriæ

Hronièna insuficiencija bubrega, pritajeno slaba funkcija bubrega je jedna od najèešæih bolesti starijih pasa. U toku bolesti, tkivo bubrega psa se postepeno razara, sve dok bubrezi više nemogu da ispune svoj zadatak. Veterinari procenjuju da sedam do sedamnaest posto svih pasa preko sedam godina, pate od ove bolesti. Ne postoji taèan podatak, jer se simptomi ove bolesti javljaju tek kada je veæina tkiva bubrega veæ razorena i nije sposobna da funkcioniše. Ustvari se ova bolest uglavnom otkriva sluèajno. O uzroku bolesti se zna isto toliko malo kao i o njenom leèenju. Bolest se uglavnom može samo zaustaviti.
Stadijum bez simptoma se zove latentni stadijum. Tada se u krvi i mokraæi pacijenta još ne primeæuju nikakvi poremeæaji. Minimalni simptomi se javljaju tek kod 50% ošteæenja. Pas pije sve više, a mokraæa postaje reða i vodenastija. Sada se govori o stadijumu pune kompenzacije. U stadijumu kompenzovane retencije, sledeæem stepenu ošteæenja, krv i mokraæa su znatno promenjeni. Ipak, pas pokazuje samo blage simptome: izgleda umorno, jako je žedan i èesto mora da ispušta vodu, pa i noæu. Apetit je smanjen ili se stalno menja. Povremeno povraæa ili ima prolive. Neke životinje slabe iako dobro jedu. I ovaj stadijum èesto ostaje neprimeæen.
Konaèno dolazi do poslednjeg stadijuma - stadijuma dekompenzovane retencije kod koga se svi simptomi pojaèavaju. Zbog insuficijencije bubrega može da doðe do malokrvnosti, šeæerne bolesti, sporog zarastanja rana, lomljenja kostiju, èireva i upala. U sluèaju bilo kojih od ovih simptoma, treba se odmah obratiti veterinaru. Ako se javi apatija, drhtanje, epileptièni napadi i drhtanje oèiju, psa treba odmah leèiti. Leèenje je samo deo terapije, a od velikog je znaèaja pravilna nega i ishrana.
Bolesni psi bi trebalo da se hrane iskljuèivo specijalnom dijetalnom hranom. U poèetku dijetalna hrana može da se meša sa obiènom, radi navikavanja. Potrebno im je davati više puta dnevno manje kolièine hrane, jer su èesto bez apetita. Zabranjeno im je davati grickalice, ostatke ljudske hrane i sve ostalo. Kao nagrada daje im se suva verzija dijetalne hrane. Dijetalna hrana sadrži neznatnu kolièinu belanèevina, nižu koncentraciju fosfora, dodaju joj se vitamini, elementi u tragovima i nezasiæene masne kiseline.
Nije svaka bubrežna dijeta pogodna za svakog psa. To zavisi od stadijuma insuficijencije i postojeæih prateæih bolesti. Tako npr. pas sa visokim pritiskom osima dijetalne hrane koja se daje u sluèaju insuficijencije bubrega, treba da koristi i hranu kod koje je redukovana kolièinanatrijuma. Pas ni sluèajno ne sme da bude žedan! Ogranièena kolièina teènosti, neæe umanjiti nagon za mokrenjem, samo može da dovede do dehidracije opasne po život. Pas treba da je pošteðen od velikih napora ili stresa, jer to dovodi do pogoršanja simptoma, sve do uremije (trovanja mokraæe).
Ova bolest se može preventivno leèiti tj. izbeæi pošto je uzrok nepoznat. Jedino se može vršiti redovna analiza krvi i mokraæe jednom godišnje posebno kod pasa posle sedme godine života.
Bubrezi u prvom redu èiste krv od otrova i otpadnih materija. S tim je usko povezano izluèivanje viška vode i nepotrebnih soli i minerala. Zdravi bubrezi konstantno održavaju potrebnu kolièinu teènosti, minerala, kiselina i baza u telu. Tako se reguliše i krvni pritisak. Bubrezi proizvode i važne hormone kao npr.
erythropoetin, koji potstièe stvaranje krvi. Sem toga, igraju važnu ulogu u delovanju D vitamina na izgradnju kostiju i njihovu stabilnost, što je od odluèujuæeg znaèaja.