Problemi sa bubrezima
G. Ćirić

Hronična insuficiencija bubrega, pritajeno slaba funkcija bubrega je jedna od najčešćih bolesti starijih pasa. U toku bolesti, tkivo bubrega psa se postepeno razara, sve dok bubrezi više nemogu da ispune svoj zadatak. Veterinari procenjuju da sedam do sedamnaest posto svih pasa preko sedam godina, pate od ove bolesti. Ne postoji tačan podatak, jer se simptomi ove bolesti javljaju tek kada je većina tkiva bubrega već razorena i nije sposobna da funkcioniše. Ustvari se ova bolest uglavnom otkriva slučajno. O uzroku bolesti se zna isto toliko malo kao i o njenom lečenju. Bolest se uglavnom može samo zaustaviti.
Stadijum bez simptoma se zove latentni stadijum. Tada se u krvi i mokraći pacijenta još ne primećuju nikakvi poremećaji. Minimalni simptomi se javljaju tek kod 50% oštećenja. Pas pije sve više, a mokraća postaje ređa i vodenastija. Sada se govori o stadijumu pune kompenzacije. U stadijumu kompenzovane retencije, sledećem stepenu oštećenja, krv i mokraća su znatno promenjeni. Ipak, pas pokazuje samo blage simptome: izgleda umorno, jako je žedan i često mora da ispušta vodu, pa i noću. Apetit je smanjen ili se stalno menja. Povremeno povraća ili ima prolive. Neke životinje slabe iako dobro jedu. I ovaj stadijum često ostaje neprimećen.
Konačno dolazi do poslednjeg stadijuma - stadijuma dekompenzovane retencije kod koga se svi simptomi pojačavaju. Zbog insuficijencije bubrega može da dođe do malokrvnosti, šećerne bolesti, sporog zarastanja rana, lomljenja kostiju, čireva i upala. U slučaju bilo kojih od ovih simptoma, treba se odmah obratiti veterinaru. Ako se javi apatija, drhtanje, epileptični napadi i drhtanje očiju, psa treba odmah lečiti. Lečenje je samo deo terapije, a od velikog je značaja pravilna nega i ishrana.
Bolesni psi bi trebalo da se hrane isključivo specijalnom dijetalnom hranom. U početku dijetalna hrana može da se meša sa običnom, radi navikavanja. Potrebno im je davati više puta dnevno manje količine hrane, jer su često bez apetita. Zabranjeno im je davati grickalice, ostatke ljudske hrane i sve ostalo. Kao nagrada daje im se suva verzija dijetalne hrane. Dijetalna hrana sadrži neznatnu količinu belančevina, nižu koncentraciju fosfora, dodaju joj se vitamini, elementi u tragovima i nezasićene masne kiseline.
Nije svaka bubrežna dijeta pogodna za svakog psa. To zavisi od stadijuma insuficijencije i postojećih pratećih bolesti. Tako npr. pas sa visokim pritiskom osima dijetalne hrane koja se daje u slučaju insuficijencije bubrega, treba da koristi i hranu kod koje je redukovana količinanatrijuma. Pas ni slučajno ne sme da bude žedan! Ograničena količina tečnosti, neće umanjiti nagon za mokrenjem, samo može da dovede do dehidracije opasne po život. Pas treba da je pošteđen od velikih napora ili stresa, jer to dovodi do pogoršanja simptoma, sve do uremije (trovanja mokraće).
Ova bolest se može preventivno lečiti tj. izbeći pošto je uzrok nepoznat. Jedino se može vršiti redovna analiza krvi i mokraće jednom godišnje posebno kod pasa posle sedme godine života.
Bubrezi u prvom redu čiste krv od otrova i otpadnih materija. S tim je usko povezano izlučivanje viška vode i nepotrebnih soli i minerala. Zdravi bubrezi konstantno održavaju potrebnu količinu tečnosti, minerala, kiselina i baza u telu. Tako se reguliše i krvni pritisak. Bubrezi proizvode i važne hormone kao npr.
erythropoetin, koji potstiče stvaranje krvi. Sem toga, igraju važnu ulogu u delovanju D vitamina na izgradnju kostiju i njihovu stabilnost, što je od odlučujućeg značaja.