Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
EUROFARMER Br. 11-12

<<< Pogledajte ostale clanke lista EUROFARMER

Dr Ljiljana Sretenovic, Institut za stocarstvo
EFEKTI PREPARATA YEASTURE U ISHRANI KRAVA VISOKE MLECNOSTI

Poznato je da je visoka proizvodnja mleka pracena brojnim problemima koji se generiraju vec u fazi zasušenja. U strucnoj literaturi se, u novije vreme, period koji obuhvata tri nedelje pre i prve dve nedelje posle telenja naziva tranzicioni period. U toku ovog perioda krave prolaze iz relativno mirnog u najproduktivniji period u proizvodnom ciklusu. Ishrana u tranzicionom periodu izuzetno je važna za ceo tok buduce laktacije. Cilj je da se postigne vrh u proizvodnji u prvih 5–6 nedelja, kao i da se obezbedi visoka kontinuirana proizvodnja.

Naime, u zasušenom periodu neobicno je važno da se isprave greške koje su napravljene u prethodnoj laktaciji a to, pre svega, podrazumeva da se koriguje kondicija kod onih grla kod kojih je ona neadekvatna. Ocena telesne kondicije koja se procenjuje na osnovu statusa telesnih rezervi u razlicitim fazama laktacionog ciklusa u predelu korena repa vrlo je koristan i praktican metod uvida u stanje kondicije grla. Postoji više sistema za procenu telesne kondicije krava. U mnogim zemljama je u upotrebi sistem ocenjivanja ocenom u opsegu od 1 do 5, sa intervalima promena od 0.25, kao što je opisao Edmonson i sar. (1989). Prema ovom sistemu, ocena – poželjna telesna kondicija grla u periodu kraja laktacije i zasušenom periodu treba da se krece u intervalu od 3.25 do 4.25. Sve ocene iznad ovih vrednosti ukazuju da su grla pretovljena i da su kandidati za mnoge metabolicke poremecaje.

S druge strane, partus je veliki stres za životinju, a period posle partusa se karakteriše velikim gubitkom apetita, životinje ulaze u negativan bilans energije koji može da rezultira brojnim zdravstvenim problemima, pošto velika kolicina mleka nije pracena adekvatnim konzumiranjem hranljivih materija u obroku. Zbog toga su poslednjih godina znacajno povecani genetski potencijali mlecnih krava, sa daljom tendencijom porasta. Sposobnost krava za proizvodnju dodatno vece kolicine mleka je rezultat razlicite preraspodele hranljivih materija za proizvodnju mleka i dnevnih prirasta (Gordon et all., 1995). Takode, nedavna istraživanja su ukazala na negativnu korelaciju izmedu kolicine mleka i plodnosti krava (Pryce et all., 1998) sa snižavanjem stope plodnosti od prvog osemenjavanja za oko 1% godišnje u zadnjih 10–20 godina (Mee et all., 1999). Proucavanja Butler-a i Smith-a (1989) identifikovala su strogu relaciju izmedu obima negativnog bilansa energije u ranoj laktaciji i smanjenja stope koncepcije. Zbog toga unapredenje strategije ishrane visokomlecnih krava u tranzicionom periodu putem smanjivanja negativnog bilansa energije u ranoj laktaciji ne rezultira samo obezbedenjem visoke proizvodnje mleka, vec i popravljanjem reproduktivnih performansi.

Da bi se prevazišli ovi problemi preporucuje se korišcenje izvesnih dodataka hrani tzv. aditiva – predstavnika grupe ishrambenih ingredijenata koja ima zadatak da reguliše pH, prirast, modifikuje procese metabolizma i sl. (Hutjens, 1991). Da bi njihovo korišcenje bilo opravdano, moraju se uzeti u obzir cetiri faktora: dobijanje odgovarajuceg efekta, ekonomska opravdanost, naucna opravdanost i ciljni efekat. Kada se ukljuci aditiv u obroke krava, treba da se ocekuje promena u odredenoj performansi: veca kolicina mleka ili promena nekih od njegovih konstituenata, bolje konzumiranje suve materije, stimulisanje mikrobijalne sinteze proteina ili isparljivih masnih kiselina, poboljšanje varenja u digestivnom traktu, stabilizacija pH, poboljšan prirast, smanjenje efekta toplotnog stresa, poboljšanje zdravlja (smanjenje ketoza, acidoza i poboljšanje imunog odgovora).

Kvasci predstavljaju dodatke hrani kojima se u poslednje vreme obraca posebna pažnja i oni sve više nalaze mesto kao dodaci u komercijalnim vitaminsko-mineralnim smešama. Oni se koriste vec hiljadama godina. Njihova nutritivna vrednost je velika, oni su bogati enzimima, masnim kiselinama,vitaminima B kompleksa, nepoznatim faktorima rasta i aminokiselinama (više od 40% suve materije). Ukljucivanje kvasaca u obroke preživara i nepreživara dovodi do povecanja u konzumiranju suve materije, iskorišcavanju celuloze i drugih nutritivnih supstanci i povecavanju dnevnih prirasta (Sretenovic i sar., 2001). celije kvasaca, takode apsorbuju mikotoksine iz hrane i povecavaju apsorpciju minerala fosfora, magnezijuma, kalcijuma, bakra, kalijuma, cinka i mangana.

Kada je opravdano ukljucivanje celija kvasaca u obroke goveda?

Uvek kada želimo da popravimo proizvodnju, pa bi ga trebalo davati:

1. Kravama u ranoj laktaciji za bolje iskorišcavanje obroka za maksimalnu proizvodnju
2. U periodu stresa kada se proizvodnja mleka i mlecne masti smanjuje
3. Zasušenim kravama radi boljeg iskorišcavanja hranljivih materija
4. U periodu kada je kabasta hrana lošijeg kvaliteta i kada obroci sadrže veci udeo kabaste hrane
5. Za bolji rast i razvoj junica
6. Kod neposredno oteljenih prvotelki.

Ispitivanje efekata kvasaca u obrocima zasušenih krava bilo je predmet interesovanja mnogih istraživaca.

Svrha ovoga rada bila je da ispita efekte primene preparata Yeasture koji predstavlja kompoziciju živih celija kvasaca selekcionisanih od tri soja Saccharomyces cerevisisiae sa visokim fermentišucim kapacitetom. Pored celija kvasaca, preparat sadrži probiotske bakterije i enzime (Lactobacillus casei, Streptococcus faecium, Aspergillus oryzae, Lactobacillus acidophilus, 1,3-b i 1,6 D-Glucan, hemicellulase, potease, cellulase, alpha amylase).

Korisne bakterije (probiotici), ukljucujuci Lactobacillus acidophilus, Enterococcus faecium, and Bacillus subtilis, pomažu obnavljanje esencijalne mikroflore i smanjuju pojavu gastrointestinalnih poremecaja. Korisne bakterije, narocito Lactobacillus sp. mogu da proizvedu specijalne antimikrobne supstance za koje se zna da sprecavaju rast nekih patogenih mikroorganizama, ukljucujuci Escherichiu coli, Staphylococcus aureus i Salmonella sp. Ovi mikroorganizmi su najefektniji ako se koriste u toku perioda bolesti, ili stresa i posle antibiotskog tretmana kada nisu prisutne bakterije mlecne kiseline.

Beta 1,3-beta 1,6 D-Glucani su snažni imunostimulatori koji se izoluju iz celijskog zida Saccharomyces cerevisiae i Paecilomyces sp. Ovi imuno-aktivatori mogu na prirodan nacin da pojacaju normalan imuni sistem i efikasno da vežu i apsorbuju razlicite patogene bakterije ukljucujuci Escherichiu coli, Clostridium, Vibrio i Salmonellu. Druga dejstva ispoljavaju se u sprecavanju formiranja kolonija patogena u gastrointestinalnom traktu, sprecavanju infekcije i bržem zarašcivanju rana.

Enzimi su najznacajniji faktori u procesu varenja i to su, u stvari, molekuli funkcionalnih proteina koji katalizuju i ubrzavaju obim varenja hrane. Funkcija ovih digestivnih enzima ukljucuje: Alfa Amilaza–Razlaže ugljene hidrate ukljucujuci skrob u jednostavne šecere, Proteaze–razlaganje proteina do peptida i aminokiselina; Celulaze–Cepaju beta 1,4 glukozne veze u celulozi (vlaknima) i razlažu je do glukoze.

MATERIJAL I METOD RADA

Efekti ovog preparata ispitani su na 60 Holštajn-frizijskih krava koje su bile podeljene na dve grupe (K i O) sa po 30 grla u svakoj. Ogledna i kontrolna grupa dobijale su potpuno identicne obroke, s tim što je ogledna grupa dobojala još i 10 g preparata dnevno. Obroci su se sastojali od sena lucerke, silaže cele biljke kukuruza, siliranog zrna kukuruza, siliranog rezanca šecerne repe i smeše koncentrata, i bili su izbalansirani u svim ishrambenim pokazateljima.
Sa davanjem preparata zapocelo se u fazi visokog graviditeta (15 dana pre telenja) i trajalo je do 60-tog dana laktacije.
Ispitana je mikrobiologija buraga i njegov pH, svarljivost suve materije u “in vitro” uslovima svih kabastih korišcenih hraniva, kolicina mleka i njegov sastav, broj somatskih celija kao i biohemijski parametri krvi na pocetku i kraju eksperimenta.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Glavna svrha kulture kvasaca je da vrše stabilizaciju ruminalne mikroflore. Rezultati predstavljeni u tab.1 pokazuju da su celije kvasaca stimulisale rast ruminalnih bakterija tako da se njihov broj skoro udvostrucio, a plesni povecao za polovinu. Istovremeno, u rumenu je došlo do snižavanja koncentracije amonijaka za 15.8, a vrednosti pH za 3.9 procentnih poena. U sadržaju buraga nije detektovano prisustvo sulforedukujucih klostridija, kao ni salmonela.


Tabela 1. Uticaj preparata Yeasture na parametre sadržaja buraga

U tabeli.2 predstavljeni su efekti koji su dobijeni u svarljivosti suve materije kabastih hraniva pod uticajem ispitivanog preparata. Kao što se iz tabele vidi, postoji visoko statisticki znacajna razlika izmedu kontrolne i ogledne grupe (P<0.01) za seno lucerke i samo statisticki znacajna razlika (P<0.05) za silažu cele kukuruzne biljke i silirani rezanac šecerne repe. Upravo na bazi ovih rezultata poboljšanja svarljivosti suve materije mogu da se objasne sve razlike u performansama životinja koje su se ispoljile u ovom ogledu.


Tabela 3 pokazuje veliki uticaj preparata Yeasture na kolicinu i sastav mleka. Razlika izmedu ogledne i kontrolne grupe iznosila je 2.57 kg 4%MKM ili 10.86%. Posmatrajuci pojedinacne kontrole najveca razlika bila je kod prve (P<0.01), dok je kod druge i trece bila manja ali statisticki znacajna (P<0.05), što ukazuje da je efekat preparata Yeasture imao najveci efekat u najkriticnijem periodu krava, a to je neposredno posle telenja. Takode, ispoljile su se znacajne razlike (P<0.05) u pogledu sadržaja mlecne masti, dok ispitivani tretman nije uticao na promenu sadržaja proteina mleka i laktoze, jer je dobro poznato da su ova dva konstituenta mleka izuzetno stabilna i putem ishrane teško se može uticati na njihovu promenu. U ogledu koji su izveli Wang i sar.(1999) nadeno je da se putem obroka u koje je bio ukljucen kvasac, a koji su sadržali 21% vlakana nerastvorljivih u neutralnim deterdžentima, povecalo konzumiranje suve materije, kao i kolicina namuženog mleka i mleka korigovanog na 3.5% mlecne masti u periodu od 31. do 140. dana laktacije. Ovaj ogled ukazuje na znacaj komponovanja obroka u pogledu optimalnog sadržaja nestrukturnih ugljenih hidrata NSC. U ogledu, samo one krave ciji su obroci sadržali optimalan sadržaj NSC (izmedu 37 i 38%) su pozitivno reagovale na primenjeni tretman. Ona grla ciji obroci nisu bili pravilno izbalansirani u pogledu sadržaja nivoa energije, nisu ispoljila korist od primenjenog tretmana.


A,B znacajno na nivouP<0.01
a,b znacajno na nivou P<0.05

U tab.4. predstavljen je uticaj preparata Yeasture na promenu broja somatskih celija u mleku. cinjenica da je u oglednoj grupi došlo do snižavanja broja somatskih celija za 7,3 procentna poena ukazuje da njegova primena doprinosi popravljanju zdravstvenog stanja vimena krava. Imajuci u vidu da je ogled izveden u industrijskim uslovima proizvodnje mleka i velikoj aglomeraciji krava, broj somatskih celija u oba tretmana bio je zadovoljavajuci.

Vrednosti biohemijskih parametara krvi predstavljene su u tab. 5. Na pocetku i kraju eksperimentalnog perioda, krv je uzeta iz v. jugularis i ispitani su najznacajniji parametri krvi. Kao što se vidi iz tabele, svi parametri krvi kretali su se u fiziološki optimalnim granicama, što ukazuje da su sva grla bila u dobrom zdravstvenom stanju i da je stres, koji prati ovu najproduktivniju fioziološku fazu, najverovatnije bio prevaziden. Vrednosti biohemijskih parametara uporedene su sa fiziološki optimalnim koje navodi Kaneko (1989), a koje su takode predstavljene u tabeli.

ZAKLJUCAK
Na osnovu prezentiranih rezultata istraživanja, može sasvim pouzdano da se zakljuci Da ukljucivanje preparata Yeasture u obroke visokomlecnih krava u zasušenom i ranom postpartalnom periodu ima puno opravdanje, sa aspekta biohemije i fiziologije varenja, zdravstvenog stanja vimena krava, kao i kolicine i kvaliteta mleka. Kao rezultat pozitivnih efekata koji su navedeni, postižu se znacajne ekonomske racionalizacije u visokoj proizvodnji mleka.

Dr Ljiljana Sretenovic, Institut za stocarstvo

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu