Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
EUROFARMER Br. 11-12

<<< Pogledajte ostale clanke lista EUROFARMER


MASTITIS KOD KRAVA

Mikroorganizmi koji izazivaju mastitis

Mikroorganizmi su izazivaci mastitisa. Preko 100 razlicitih patogenih agenasa se pojavljuju kao moguci izazivaci infekcije mlecnih žlezda kod mlecnih krava. Najcešci izazivac su bakterije.

Izvori bakterija mastitisa


Ruke muzara


Vime drugih krava preko mlecne jedinice


Samo kravino telo, ukljucujuci kožu vimena, dlake, nosno i vaginalno izlucivanje


Sredina: dubre, prostirka, tlo i voda


Zaražena oprema: špric, cevcica, kupice za pranje, pa cak i antibiotski preparat


Muve, eventualni prenosioci patogenih bakterija, kao i telici koji doje

KLASIFIKACIJA MIKROORGANIZAMA

Patogeni agensi mastitisa su klasifikovani ili kao zarazni mikroorganizmi ili mikroorganizmi iz okruženja, u zavisnosti od izvora i nacina prenosa.

ZARAZNI MIKROORGANIZMI

Streptococcus agalactiae Streptococcus agalactiae iskljucivo živi u vimenu zaraženih krava. Toliko je zarazan da jedna jedina kupljena krava može brzo da inficira polovinu stada.
Slucajevi mastitisa retko prevazilaze subklinicku ili blagu klinicku fazu, ali cesto dugo traju izazivajuci oštecenja tkiva za proizvodnju mleka. Broj celija kod krava zaraženih Streptococcus agalactiae je cesto konzistentno visok. Streptococcus agalactiae može znacajno da poveca broj bakterija u mleku.
Streptococcus agalactiae je jedina bakterija koja se antibioticima lako iskorenjuje.
To je jedini patogeni agens protiv koga su antibiotici prilicno efikasni tokom laktacije (efikasnost: 80-90%) i tokom zasušenja. Stepen izlecenja je manji kod kasno ustanovljene bolesti. Dakle, Streptococcus agalactiae može, i treba da bude potpuno iskorenjen sa farme. U vecini regiona se manje javlja nego pre.

Staphylococcus aureus Ova bakterija je uobicajeni izazivac infekcija vimena u svim delovima sveta; prema razlicitim istraživanjima, odgovorna je za neke nivoe infekcija kod 50–95% stada. Mastitis izazvan Staphylococcus aureus izaziva oštecenje tkiva i smanjuje proizvodnju mleka; zaraženi kvadranti proizvode i do 50% manje mleka. Zbog pomenutih razloga, Staphylococcus aureus izaziva najveci ekonomski gubitak u mnogim regionima.
Zaražene mlecne žlezde su najvažniji rezervoar. U nekim stadima, mnoge junice su zaražene vec pri svom prvom teljenju. Staphylococcus aureus živi na drugim delovima tela: zadnje crevo, reproduktivni sistem, usta, njuška i, posebno koža sise; može da preživi na rukama muzara izmedu dva muženja. Staphylococcus aureus se brzo razmnožava na koži, posebno naprsloj koži sise, i lako se vezuje za sluz u kanalu sise ili rezervoara.
Zarazni mikroorganizmi žive u zaraženom, kravljem vimenu i mogu da se prenose sa jedne krave na drugu.

Pošto period inkubacije može biti dug, mnoge krave se inficiraju Staphylococcus aureus bez pokazivanja bilo kakvih znakova. Infekcije su cesto okarakterisane niskim brojem somatskih celija (< 200,000), narocito na pocetku laktacije ili infekcije. Ukoliko infekcija istraje, broj celija se cesto povecava ili varira izmedu 200.000 i 800.000. Infekcija se cesto razvija u hronicni subklinicki mastitis, moguce sa ponovljenim blagim ili umerenim napadom.
Infekcija najcešce dovodi do obrazovanja malih gnojnih cireva i, eventualno, formiranje ožiljnog tkiva. Ovi gnojni cirevi štite bakterije od kravine prirodne imunološke odbrane, ali i od dejstva antibiotika. Broj bakterija i leukocita u mleku se smanjuje za neko vreme. Mlecna kultura uzeta iz zaraženog kvadranta u tom trenutku možda nece pokazati prisustvo Staphylococcus aureus. Gnojni cir može da se otvori nekoliko nedelja ili meseci kasnije, i da izazove ponovno pojavljivanje bakterija, povecanog broja celija i klinickih znakova. Vremenom, gnojni cir raste razvijajuci se u izrasline koje mogu da se opipaju u pomuženom ili suvom kvadrantu. Proizvodnja mleka je mala kao i šanse izlecenja zaraze; u ovom slucaju je preporucljivo uništavanje krava.
Staphylococcus aureus može da oslobodi toksine u mleku, izazivace bolesti kojom se konzumenti zaraze preko hrane. U retkim slucajevima, ovi toksini su odgovorni za gangrenozni mastitis – kvadrant postaje primetno naduven, i tokom sati i dana, pracen je hladnim i plavim ili crnim površinama koje nastaju usled loše cirkulacije.

***Staphylococcus Aureus cesto izaziva hronicne infekcije, a stare infekcije je skoro nemoguce izleciti.***

Pri laboratorijskom testiranju, antibiotici su obicno efikasni u borbi protiv Staphylococcus aureus, iako neke vrste mogu da budu otporne.
Ipak, razliciti faktori, ukljucujuci obrazovanje gnojnih cireva, otežavaju antibioticima da dopru do bakterija, tako da je efekat lecenja tokom laktacije nizak (30–50%). Šanse za uspešno lecenje antibioticima su bolje na samom pocetku infekcije ili kod zasušenja nakon prve infekcije. Kasnije, šanse za izlecenje su minimalne.
Staphylococcus aureus je teško iskoreniti, ali kontrolne mere kao što su dezinfekcija vimena, suva terapija krave, obradivanje sumnjivih krava i uništenje ili segregacija mogu da smanje nivo infekcije za manje od 5% kod krava i manje od 2% kod kvadranata.

Mycoplasma.
Mycoplasma se rede javlja nego ostali zarazni patogeni agensi, i ona se ne otkriva rutinskim mikrobiološkim kulturama. Godinama se smatrala problemom samo velikih stada koja brzo rastu u Kaliforniji. Poslednjih godina, veterinari su svesniji ovog problema, pa se i mycoplasma cešce otkriva, pri cemu se pokazalo da je ucestalija nego što se prethodno mislilo.
Specijalni test otkrivanja mycoplasme je indikovan u slucaju da se na nju posumnja. Na mycoplasmu treba posumnjati kada se proizvodnja mleka znacajno smanjuje; kada redovna kultura iz krava sa klinickim mastitisom pokazuje da nema bakterija; kada je zaraženo više od jednog kvadranta iste krave i kada postoji istorija bolesti disajnih organa, posebno ako životinja ne reaguje na antibiotike. Ako se mycoplasma otkrije u rezervoaru, laboratorija treba da proveri da li je to tip koji izaziva mastitis. Mycoplasma bovis je vrsta koja se najcešce javlja zajedno sa mastitisom. Najzaraženije krave ce jednog dana postati klinicki slucajevi i pocetak ce biti nagao. Izluceno mleko ce imati nekoliko ugrušaka, a izgled može takode da varira – od vodnjikave do guste i žuckastobraon boje sa gustim, pahuljicastim ili peskovitim sastavom. Krava funkcioniše nomalno, vime koje je oteklo i crveno još nije uvek bitno, ali gubici u proizvodnji mleka mogu da budu veoma visoki. Mycoplasma se ne javlja tako cesto, ali može da izazove znatne probleme.
Mycoplasma, takode, može da izazove razlicite infekcije – bolesti disajnih organa, artritis i infekcije ušiju. Ova infekcija je veoma zarazna tokom muženja, a takode i u sanitetskom oboru. Nepasterizovano mleko dobijeno od zaražene krave može da izazove razlicite tipove infekcije kod teleta koje doji.
Infekcije mycoplasmom ne reaguju na terapiju antibioticima. Ako se mycoplasma pronade u velikom rezervoaru, svaka krava se obavezno testira, a krave koje su zaražene vrstom koja izaziva mastitis trebalo bi da se smatraju zaraženim do kraja svog života. Ove krave su ponekad izdvojene i poslednje se muzu, ali da bi se iskorenila mycoplasma, ipak se preporucuje njihovo uništavanje.

Corynebacterium bovis.
Corynebacterium bovis može da bude izolovan sa mnogih delova krave a koci kanal sise. Veoma je zarazan, ali infekcije su blage sa minimalnim uticajem na SCC velikog rezervoara i klinicki mastitis. U nedostatku efikasnog vlaženja sise, više od 50% svih kvadranata može da bude zaraženo u nekim stadima; znacajan broj infekcija izazvanih Corynebacterium bovis može da bude znak upozorenja za neuspešnu dezinfekciju. Preventivne mere, kao što je suva terapija krave i efikasno vlaženje sise, su obicno dovoljne kontrolne mere.

*** Infekcije Corynebacterium bovis su ucestale, ali su posledice neznatne.

MIKROORGANIZMI IZ OKRUŽENJA

Coliformi (E. Coli, Klebsiella, Enterobacter). Coliformi nastaju iz crevnog sistema životinja. Mogu se naci u dubretu i u zaraznoj prostirki (posebno strugotine), zemlji i vodi.

Blagi do umereni slucajevi mastitisa izazvanog Coliformima se obicno lece sami od sebe, ali mnogo cešce nego kod drugih bakterija, Coliformi izazivaju ozbiljne klinicke slucajeve.

Obicno se javljaju subklinicke infekcije, koje kratko traju. Vecina infekcija se javlja pre teljenja ili u ranoj laktaciji. Ukoliko infekcije rezultiraju klinickim mastitisom, duže vreme simptomi su blagi ili umereni, ali slucaj može da bude ozbiljan cešce nego sa drugim bakterijama. Mleko postaje vodnjikavo i dobija žuckastu boju. Nekoliko ovih bakterija stvara endotoksine koji mogu brzo da dovedu do zapaljenja vimena pracenog groznicom i ostalim sistemskim znacima. Iako infekcije Coliformima mogu da rezultiraju gubitkom kvadranta i smrcu za samo 6–8 sati nakon pocetka klinickih simptoma, u vecini slucajeva krava ce se oporaviti u roku od 24–48 sati, a normalna proizvodnja mleka ce se nastaviti. U nekim slucajevima, infekcije Coliformima su postale hronicne sa periodicnim, klinickim napadima.

Mikroorganizmi iz okruženja se prenose na vime.

Duže vreme, bakterije su brojno znacajno opadale, ili su cak i nestale kada se upala pojavila. Uzorak mleka uzet isuviše kasno ne mora da pokaže rast patogenih kultura. Pošto ovi endotoksini nisu bakterije, antibiotici su obicno neefikasni. Vakcinacija, iako ne smanjuje broj infekcija, može da pomogne u smanjenju jacine i trajanja mastitisa izazvanog Coliformima .

Visok nivo Coliforma u velikom rezervoaru nije posledica mastitisa izazvanog Coliformima. To je obicno posledica zagadenja mleka dubretom zbog loše higijene tokom muže.

Streptokoke iz okruženja. Ova grupa patogenih agenasa (takode se naziva i „Strep. non-ag“), ukljucuje sve Streptokoke (Strep. uberis, Strep. dysgalactiae i Strep. Bovis) osim zaraznih Streptococcus agalactiae. Streptokoke iz okruženja mogu se pronaci, izmedu ostalog, u slami (posebno usitnjenoj slami), i na telima životinja (ozlede kože, dlake, usne, vagina itd.).

One izazivaju subklinicke i klinicke infekcije, koje su obicno manje ozbiljne nego mastitis izazvan Coliformima. Mastitis izazvan Streptokokama iz okruženja je ucestaliji na pocetku laktacije i cesto je izazvan infekcijom tokom prethodnog sušnog perioda. Rizik zaraženog kvadranta koji postaje klinicki slucaj smanjuje se fazom laktacije. Infekcije imaju tendenciju da traju manje od jednog meseca, ali neke postaju hronicne.

Streptococcus uberis se najcešce javlja od svih Streptokoka iz okruženja. Streptococcus dysgalactiae je poznat po tome da se ponaša kao zarazni patogeni agens u nekim stadima i subklinicki slucajevi mogu da budu ucestaliji nego klinicki. Streptokoke iz okruženja su ponekad odgovorne za veliki broj bakterija u velikom rezervoaru.

Sa Streptokokama iz okruženja, blagi do umereni slucajevi mastitisa mogu biti ucestali u ranoj laktaciji i cesto se preporucuje terapija antibioticima.

U vecini slucajeva, klinicki znaci ce spontano nestati, ali ne i bakterije. Iako nije dokazana rentabilnost, obicno se za lecenje klinickih slucajeva izazvanih Streptokokama iz okruženja preporucuju antibiotici. Terapija antibioticima poboljšava klinicko lecenje i cak bakteriološko lecenje, posebno ako je mastitis otkriven na vreme i ako se terapija sprovodi ranije. Suva terapija krava antibioticima je obicno efikasna u lecenju postojecih infekcija i kao prevencija za pojavljivanje novih tokom ranog zasušivanja.

Coagulase–negativne stafilokoke.
Staphilococcus vrste ili sp. takode se nazivaju i Coagulase – negativne Stafilokoke (CSN) ukljucuju vrste Staphilococcus drugacije nego Staph. Aureus. Ove bakterije se smatraju „oportunistima flore kože“; one normalno žive na koži sise i cesto se nalaze unutar kanala sise. Mikroorganizmi nadeni u uzorcima mleka mogu da nastanu sa površine sise, iz unutrašnjosti kanala sise ili iz zaraženog vimena. Ove bakterije mogu da budu osnovni uzrok infekcije na mlecnim farmama koje imaju uspešno primenjene kontrolne mere protiv najveceg broja patogenih agenasa.

Coagulase – negativne stafilokoke su najcešci stanovnici kanala sise, i njihovo prisustvo u uzorku mleka može ali ne mora biti indikator infekcije mlecnih žlezda.

Infekcije preovladuju kod junica koje se tele ili, u sledecoj laktaciji, odmah nakon teljenja (izazvane infekcijom tokom perioda zasušenja). Mogu da nastanu oba mastitisa – i klinicki i subklinicki. Infekcije Coagulase – negativnim stafilokokama cesto opadaju na sredini laktacije i povecavaju se ponovo tokom perioda kada krava dobija suvu terapiju. Iako je spontana eliminacija infekcija CNSom prisutnim tokom teljenja veoma visoka tokom prvog meseca infekcije, trajanje infekcija može da premaši 200 dana. Infekcije ne izgledaju kao da su pod uticajem godišnjeg doba.

Dok broj celija zaražene krave može da varira, tipican opseg je izmedu 250.000–400,00. Dok efekti infekcija Coagulase – negativnim stafilokokama nisu jasno utvrdeni na dobijanje mleka, pojedini izveštaji pokazuju znatan gubitak proizvodnje. Terapija antibioticima, tokom laktacije se obicno ne preporucuje. Post vlaženje sisa koje se muzu i suva terapija krave su najefikasnije metode za kontrolu ovih patogenih agenasa.

NEOBICNI PATOGENI AGENSI VIMENA IZ OKRUŽENJA

Ovo su još neki mikroorganizmi (bakterije, kvasac i alge) koje mogu s vremena na vreme da izazovu mastitis. Protiv ovih vrsta infekcija, terapija antibioticima je obicno bez efekata.

Arcanobacterium pyogenes
Ranije se nazivao Actinomyces pyogenes ili Corynobacterium pyogenes. Ovaj mikroorganizam cesto izaziva težak klinicki mastitis, kog karakteriše gusta, gnojna izlucevina i mleko lošeg mirisa. Ova bolest se najcešce javlja kod zasušenih krava ili junica, pre ili za vreme teljenja, a povremeno i kod životinja koje luce mleko kao posledica povrede vimena.
Izvori infekcije ukljucuju lekove za zaražene mlecne žlezde, zaraženo crevo za vodu, infekciju rane, infekciju vimena, gnojne cireve i genitalni trakt. Muve takode mogu da je prenose. U vlažnoj klimi kakva vlada u Velikoj Britaniji ili severnoj Evropi, bolest se cesto javlja kod zasušenih krava i krava koje se cuvaju na pašnjaku; cesto je poznat kao letnji mastitis.
Rezultat bolesti je cesto gubitak zaraženog kvadranta ili uništenje životinje.

Prototheca
Prototheca je jednocelijska alga koja živi u zemlji ili u oblastima sa dubretom. Prostirka od hranljivih materijala je takode smatrana izvorom zaraze prototheca. One se obicno ponašaju kao patogeni agensi mastitisa, ali takode mogu da se rašire medu kravama tokom muže. Kod zaraženih stada obicno se povecava broj bakterija. Infekcije mogu biti subklinicke ili klinicke, cesto i hronicne. Spontano lecenje nije cesto, a antibiotici nisu efikasni. Uništavanje obolele životinje se preporucuje kao prevencija od zaražavanja i prenosa na ostale krave.

Pseudomonas
Pseudomonas se cesto nalazi u zaraženoj vodi; kulture mikroorganizama su izolovane iz starog, gumenog creva ili creva za puštanje mlaza u prostoriji za mužu. Ovaj mikroorganizam može da izazove jak mastitis, ali je mnogo tipicniji za hronicni mastitis. Obicno se preporucuje uništavanje.

Serratia
Serratia su najcešce stanovnici zemlje i vode, a mogu da prežive i u izvesnoj tecnosti za sise. Ovakve infekcije imaju tendenciju da budu subklinicke i hronicne, a klinicki znaci su obicno blagi. Vecina infekcija se javlja tokom suvog perioda, a izbijanja ove infekcije se dovode u vezu sa nepovoljnim higijenskim uslovima za vodu, ili sa zaraženom vodom i prostirkom.

Yeast i Nocardia
Yeast se može naci u silaži, a Nocardia u zemljištu. Oba mogu da prežive u antibiotskim preparatima. Zbog toga se kod lecenja mastitisa moraju koristiti špricevi za jednokratnu upotrebu. Lecenje mlecnih žlezda, sprovedeno lošom higijenom i korišcenjem zaraženih cevcica može da prouzrokuje dalje razvijanje infekcije ovim mikroorganizmima.

UCESTALOST I EFEKTI RAZLICITIH PATOGENIH AGENASA VIMENA

Sledeca tabela pokazuje ucestalost infekcija za razlicite patogene agense. Za svaki patogeni agens, ona takode daje srednju vrednost SCC za mesec kada je mastitis otkriven, proizvodnju mleka za laktaciju i procenjen finansijski gubitak izazvan manjom proizvodnjom mleka. Ovo je studija od 105.000 krava u državi Njujork i Pensilvanija od 1991. do 1995. godine.

OZBILJNI I NEZNATNI PATOGENI AGENSI

Termini ozbiljni patogeni agesni tradicionalno opisuju sve mikroorganizme cije infekcije dovode do ozbiljnog ekonomskog gubitka. Neznatni patogeni agensi su termini koji se koristi za opisivanje infekcije koje nemaju za posledicu ozbiljan ekonomski gubitak. Corynebacterium bovis i Coagulase – negativne stafilokoke su tokom istorije oznacene kao neznatni patogeni agensi.

GRAM-POZITIVNI I GRAM-NEGATIVNI PATOGENI AGENSI

Još jedan od nacina da razlikujete patogene agense vimena je prema reagovanju na gram-bojenje tokom izdvajanja kultura iz mleka u laboratoriji. Gram-pozitivni mikroorganizmi boje plavo/purpurno, dok gram-negativni boje žuto.
Gram-pozitivni patogeni agensi ukljucuju stafilokoke i streptokoke i protiv ovih patogenih agenasa indikovana je terapija antibioticima.
Gram-negativni patogeni agensi ukljucuju vrste Coliforms, Enterococci, Pseudomonas, Proteus i Serratia; terapija antibioticima se obicno ne preporucuje osim za teške slucajeve.

PRIRODNA ODBRANA KRAVE

Prevencija od mastitisa se postiže smanjenjem izlaganja završetaka sisa patogenim agensima i povecanjem otpornosti krava na infekcije mlecnih žlezda. Na srecu, krava ima nekoliko efektivnih sredstava za borbu protiv invazije patogenih mikroorganizama u vimenu. Efektivnost ovih odbrambenih mehanizama zavisi od opšteg zdravlja krave i od drugih faktora – stres, smeštaj i ishrana.

PRVA LINIJA ODBRANE

Kanal sise
Kanal sise je tamo gde istice mleko, ali takode i mesto gde bakterije ulaze. On je dug 8 do 15 mm i kada je otvoren širok je 0,5 do 2 mm.
Kraci i širi kanali sise su veci rizik za infekcije mlecnih žlezda.


Integritet kanala sise je neophodan da bi se smanjile nove infekcije.

Unutrašnjost kanala sise je obložena naslagama keratina, supstancom slicnom vosku, koju proizvode celije koje oblažu kanal sise. Keratin pomaže kanalu sise da se zatvori, kao što se dva parceta hleba namazana buterom lepe jedno za drugo. Ove naslage keratina takode imaju sposobnost da ulove ili apsorbuju bakterije, što sprecava njihov ulazak u žlezde rezervoara. Izvestan broj celija keratina i ulovljene bakterije se uklanjaju tokom svake muže, osiguravajuci time da se broj bakterija u kanalu sise održava na niskom nivou.

U toku zasušivanja, keratin se akumulira i stvara hermeticki cep u kanalu sise u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ove zapušene sise su mnogo otpornije na infekciju, što znaci da što su pre zacepljene, manji je rizik od infekcije.

Ubacivanje bilo kakve cevcice u kanal sise grebe keratin i potrebni su dani cak i nedelje da se ponovo obloži, što povecava rizik od infekcije.

Sphincter. Sphincter je mišic koji okružuje kanal sise i koji ga zatvara izmedu muženja, da bi se sprecilo isticanje mleka i prodiranje bakterija. Ukoliko je sphincter slab, muža može da ide brzo, ali sisa se nece zatvoriti tako cvrsto nakon muženja i stoga ce biti osetljivija na prodor bakterija. Osim toga, slab sphincter omogucava da mleko otice izmedu muženja, što je još jedan rizican faktor za mastitis. Ukoliko završetak sise postane oštecen na bilo koji nacin, ovi osetljivi mehanizmi za zatvaranje ce postati ugroženi, povecavajuci rizik od infekcije mlecnih žlezda.

DRUGA LINIJA ODBRANE

Leukociti
Ukoliko bakterije dospeju u alveole, srecu se sa drugim složenim mehanizmom odbrane. Leukociti su bela krvna zrnca koja cirkulišu u krvotoku. Ukoliko se infekcija otkrije u kvadrantu, veliki broj leukocita prolazi iz krvi u alveole da okruži mikroorganizme koji napadaju; mehanizam se naziva phagocytosis.

Kada se javi infekcija, bilioni leukocita dolaze da okruže bakterije.

Leukociti obrazuju vecinu somatskih celija, dakle broj somatskih celija ili SCC se univerzalno koristi da otkrije povecanje leukocita izazvano infekcijom mlecnih žlezda. Sa nekim bakterijama, kao što su coliforms, leukociti, a time i SCC mogu da se povecaju na milion/milijardu tokom nekoliko sati, dok sa drugim patogenim agensima kao što su Staph. Aureus, SCC može da se povecava postepeno nedeljama i mesecima prateci infekciju.

Nažalost, leukociti u mleku ce takode okružiti masne kapi i kasein. Oni ce otpustiti supstance da bi privukle još leukocita i olakšati njihov prolaz iz krvi u mleko. Ovaj proces ce uništiti celije za proizvodnju mleka, privuci ostale krvne komponente u mleko, a obrnuto – neki sastojci mleka kao što je laktoza preci ce u krv. Sve ove posledice smanjuju proizvodnju mleka i njegov kvalitet.


Rekao sam ti da ce vakcinacija poboljšati njen odbrambeni mehanizam!“

OSTALI ODBRAMBENI MEHANIZMI

Antitela su drugi sastojci imunog sistema. Osnovna uloga antitela je da oznace ili identifikuju bakteriju tako da ih leukociti za okruživanje mogu prepoznati. Antitela, takode, pomažu da se spreci prijanjanje bakterija na tkivo vimena i mogu da neutralizuju toksine koje bakterije proizvode. Koncentracija antitela je veca u kolostrumu i u mleku inficiranog kvadranta; vakcinacija može da poveca njihov broj, poboljšavajuci imuni sistem krave.
Laktoferin može da koci rast ovih bakterija, zahtevajuci gvožde za normalni rast i metabolizam. Nalazi se u niskoj koncentraciji u normalnom govedem mleku, ali u visokoj koncentraciji u mlecnim žlezdama koje ne luce mleko. Antibakterijska osobina laktoferina može da se koristi da poveca efiktivnost antibiotika u buducnosti.

BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu