Dr Milan P. Petrovic, naucni savetnik, Institut za stocarstvo, Beograd-Zemun
MIS OVCA: PRVA SRPSKA MESNATA RASA

Ovcarstvo Srbije, bez obzira što poseduje prirodne resurse i tradiciju, ne zauzima povoljan položaj, narocito u pogledu produktivnosti. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo loš rasni sastav ovaca koje imamo. Naime, najveci deo populacije naših ovaca cini pramenka (80%), od koje su u Srbiji najzastupljeniji sledeci sojevi: pirotski, svrljiški, sjenicki; preostalih 20% cine cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtemberškom.

Priplodne ovce mis rase na pašnjaku

Prema statistickim pokazateljima i novijim istraživanjima, prosecna plodnost važnijih sojeva pramenke (pirotska, svrljiška i sjenicka) iznosi 110%, prinos vune 1,8 kg, mlecnost 45 litara (bez mleka koje posisa jagnje), a masa tela jagnjadi je 3.9 kg na rodenju, odnosno 20 kg u uzrastu od 90 dana, tj. pred klanje. U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto povecana, ali zbog malog ucešca u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni. Ovakva proizvodnja ne može da zadovolji potrebe stanovništva za hranom i industrije za sirovinama, pa su izvozne mogucnosti, posebno jagnjeceg mesa, male.

Polazeci od takvog stanja, na Institutu za stocarstvo – Odeljenje za ovcarstvo, 1990. godine je zapocet rad na iznalaženju mogucnosti povecanja proizvodnje kvalitetnog jagnjeceg mesa.

Kreator ove ideje i rukovodilac projekta i citavog posla tokom stvaranja nove rase je dr Milan P. Petrovic, naucni savetnik, sa saradnicima Instituta za stocarstvo, a finasijsku podršku je obezbedilo Ministarstvo nauke Srbije i SRJ.

Mis ovca je nova i prva domaca mesnata populacija nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada naših naucnika. Dobijena je metodom složenog kombinacijskog ukrštanja prema precizno definisanoj genetskoj proceduri, korišcenjem sledece tri rase ovaca: pirotska pramenka, virtemberg i il de frans. Tokom 15 godina genetsko-selekcijskog rada na farmi Instituta za stocarstvo, Beograd Zemun, kao i na farmi ovaca «Bele Vode» u Pirotu, 1997. godine su dobijeni prvi potomci nove populacije, koja se od tada umnožava i selekcioniše. Sve više se širi po Srbiji, a prvi put je izložena i na Medunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2006. godine, gde je osvojila Veliku zlatnu medalju. Izlagac je bila firma «Moj San» iz Beograda – farma Belotic.

Posebno važno za mis ovcu je to da je ona deo našeg podneblja, što znaci da je tokom dugog vremenskog perioda kod rasa korišcenih za stvaranje izvršena potpuna adaptacija na uslove spoljne sredine i genetska stabilnost. Drugim recima, to je ovca kojoj spoljni uticaji ne mogu smetati kao, na primer, kod rasa koje bi uvezli iz bilo koje druge zemlje, tj. iz drugog ambijenta. Podsetimo se da je fenotip živog bica (izgled, otpornost i proizvodnja, u ovom slucaju – ovce) zbir genotipa i faktora spoljne sredine. Ono što je dobro u Nemackoj ili Francuskoj, ne znaci da ce biti dobro i u Šumadiji, odnosno Srbiji.

IZGLED I OPIS MIS OVCE
Mis je mesnati tip ovaca, snažne konstitucije, sa naglašenom konformacijom trupa i izuzetnim svojstvima mesa. To su izdržljive i dugovecne životinje dobro prilagodene uslovima životne sredine. Glava je fina, srednje dužine i širine. Vrat širok, mesnat i kratak. Grudi široke i duboke. Grudna kost malo istaknuta napred, te ako ovcu posmatramo sa boka, njen trup formira pravougaonik. Odlikuje se izraženim širinama, narocito u predelu sapi i butova odnosno zadnjeg dela tela, kao i velikom širinom leda. Mišicna masa pomenutih delova trupa je naglašena, muskulatura butova zaobljena i završava u predelu skocnih zglobova. Noge srednje visine, široko i pravilno postavljene.

Ovce ove populacije su bele boje bez ikakvih fleka, obrasle belom vunom po celom telu, ukljucujuci i noge do skocnog zgloba.
Mis ovca se može gajiti u svim krajevima naše zemlje, mada je zbog boljih uslova ishrane pretežno namenjena podrucjima intenzivnije poljoprivrede, u kojima može da ispolji optimum svog genetskog potencijala.

PROIZVODNE KARAKTERISTIKE MIS OVCE
Jagnjad se radaju sa prosecnom masom 4–5 kg, a za mesec dana utrostrucuju pocetnu telesnu masu. U uzrastu od 60 dana, jagnjad mis ovce dostižu vrednost mase tela od preko 20 kg, što podmladak naše domace ovce rase pramenka ostvaruju tek mesec dana kasnije, tj. sa tri meseca. U uzrastu od 90 dana kada se u našim uslovima jagnjad prodaju, telesna masa podmlatka mis ovce iznosi od 35 do 40 kg. Vec u uzrastu od 6 meseci, na prelazu iz kategorije jagnjadi u kategoriju šilježadi, masa tela beleži prosecnu vrednost od oko 50 kg. Šilježad zadržavaju sposobnost intenzivnog razvoja, tako da u uzrastu od godinu dana njihova masa tela prelazi 60 kg. Isti trend se nastavlja, pa vec sa 18 meseci kada su ovce vec zrela ali ne i potpuno razvijena grla, telesna masa mis ovaca iznosi preko 70 kg. Konacno, kada ovce napune 3,5 godine i kada potpuno završe svoj biološki razvoj i time dobiju status odraslih grla, prosecna masa tela ovaca iznosi 80 kg.

Priplodna šilježad mis ovce na pašnjaku

Mis ovce dostižu polnu zrelost vec u uzrastu 6–8 meseci, što ih svrstava u red ranostasnih populacija. Medutim, kao i kod ostalih plemenitih rasa prvu oplodnju treba obaviti tek u uzrastu od 10 do 12 meseci. Takode, ono što ovu populaciju cini pogodnom je to da se fertilni estrus javlja u toku najveceg dela godine. To znaci da se, u optimalnim uslovima gajenja (pre svega, pravilne ishrane), oplodnja i jagnjenje mogu odvijati tokom cele godine, i to sa razmakom izmedu poslednjeg jagnjenja i nove oplodnje od 90 do 120 dana.

Priplodno jagnje mis rase u uzrastu od 70 dana

Mis ovca spada u red populacija vece plodnosti, tako da se u prirodnom procesu reprodukcije od 100 ojagnjenih grla dobije od 130 do 160 jagnjadi.

Ono što mis ovcu cini posebno interesantnom je ekonomicnost proizvodnje i visok kvalitet mesa. Naime, jagnjad mis populacije do uzrasta od 90 dana po kg ostvarenog prirasta troše manju kolicinu hrane cak i do 20%, u poredenju sa drugim rasama na našem podrucju. Nakon klanja jagnjadi i iskoštavanja, kod mis ovce samo 17,56% cini koštano tkivo koje se, naravno, ne koristi u ishrani, dok kod vecine ostalih populacija koje se gaje u našoj zemlji vrednost ucešca kostiju je mnogo veci, cak prelazi 30% (kao što je to slucaj sa virtemberg rasom). Meso mis ovce je marmorirano masnim tkivom i bogato proteinima, što ga cini veoma vrednim i ukusnim.

Mis ovca služi za intenzivnu proizvodnju mesa, tako da je trajanje laktacije samo 4 meseca, što je i razumljivo imajuci na umu da servis period traje od 90 do 120 dana. Za taj period muže, ovce daju oko 70 kg mleka sa 7,07% mlecne masti. Ovi podaci nam govore da mis ovca ima sasvim dobru mlecnost, što svakako doprinosi dinamicnom razvoju podmlatka tokom perioda dojenja.

Posebno treba istaci da ukupna uginuca jagnjadi u normalnim uslovima gajenja za prva 3 meseca iznose samo 3,5%, što ukazuje na visoku vitalnost i prilagodenost nove ovce našim uslovima gajenja. Ovo nije ništa novo, s obzirom da je u genetici poznato kako se kombinacijom razlicitih genetskih struktura povecavaju ne samo proizvodne performanse, vec i vitalnost novih sintetickih populacija.

VECE FARME GDE SE GAJI MIS OVCA

Danas je u Srbiji pod kontrolom oko 1.000 grla mis ovce, smeštenih na tri vece farme ovaca:

– Farma ovaca Instituta za stocarstvo, Beograd-Zemun, gde je mis ovca i nastala;
– Farma ovaca ’’Moj San”, selo Belotic iza Šapca, na putu za Bogatic;
– Farma ovaca “Balkan” Svilajnac, nalazi se na putu za Požarevac;
– Farma ovaca “Centar za poljoprivredu” Lajkovac.

U cilju što efikasnije selekcije, ove farme imaju kooperativnu odgajivacko-selekcijsku strukturu po principu piramidalne organizacije sa centralnim nukleusom, a otvorena je i za nove buduce odgajivace mis ovce.

Dr Milan P. Petrovic, naucni savetnik, Institut za stocarstvo, Beograd-Zemun