Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
EUROFARMER Br. 09-10

<<< Pogledajte ostale clanke lista EUROFARMER

A.A.Muzika – magistar poljoprivrednih nauka, šef Odeljenja proizvodnje mleka i govedine, Državno preduzeæe „Beloruski nauèno-istraživaèki institut stoèarstva“, Belorusija
NAUÈNO ZASNOVANE KOLIÈINSKE NORME PROSTIRKI KOD GOVEDA

Slama u stoèarstvu je neophodna ne samo u svojstvu stoène hrane veæ i kao „klasièni“ materijal za prostirku kod goveda. Ona odlièno upija vlagu i èuva toplotu ispod ležeæih životinja. Prema podacima naših i inostranih nauènika, broj oboljenja kod krava je mnogo manji ako se one drže nevezane, u velikim prostorijama gde je deo za ležanje opremljen mekom prostirkom, nego ako se drže vezane, na golom betonu, bez ikakvog prostiraèa.

Jedan kilogram slame je u stanju da upije 3–4 kg vlage. Sposobnost upijanja vlage od strane slame zavisi od tipa žetve i tehnologije njenog korišæenja – isitnjena slama ima sposobnost upijanja vlage 398%, presovana slama – 323%, a prosto rasuta – 220%. Takoðe, veæu sposobnost upijanja vlage ima slama dobijena od ozimih vrsta pšenice. Ona je bogata i kalijumom, azotom i fosforom, što poveæava i kvalitet prirodnog ðubriva koje se dobija mešavinom balege i slame. Sadržaj azota u takvom ðubrivu iznosi – 45%, fosfora – 0,23%, kalijuma – 0,5%, kalcijuma – 0,4%, magnezijuma – 0,11%. Izuzetno svojstvo slame se ogleda i u njenoj sposobnosti upijanja štetnih gasova – amonijaka, sumpor-vodonika, itd.

Gubici u toploti preko poda dostižu do 440 kkl /èas na 1 m kvadratni tela životinje. Da bi se nadoknadili ti gubici, životinje moraju da troše znaèajne dopunske kolièine energije, što direktno utièe na poveæanje utroška hrane po jedinici produkcije, to jest uzrokuje poveæanje proizvodnih troškova.
Gubici toplote tela životinje preko poda suštinski zavise od kolièine i kvaliteta prostirke. Potrošnja toplotne energije za zagrevanje poda u vrednosti od 100 kkl/èas (što odgovara kolièini utrošene energije na 1 m kv. betonskog ili drvenog poda), u periodu od 12 èasova jednaka je kalorijskoj vrednosti skoro 2 l mleka. Prema tome, umesto da krave pretvaraju energiju hrane u gotovu produkciju, one su prinuðene da tu istu energiju troše na zagrevanje poda.

Krava koja leži na golom betonu gubi oko 570 kkl/èas, a krava koja leži na takvom istom podu ali sa prostirkom od slame gubi svega 120 kkl/èas. Raèunajuæi srednju produktivnost jedne muzare od 3.000 l mleka/godišnje, za stvaranje takve kolièine mleka neophodan je utrošak hrane u vrednosti od 6,5 mln kkl. A gubici preko poda bez prostirke sastavljaju samo za period držanja krava u boksovima oko 2,2 mln kkl, što je ekvivalentno kolièini od 1.000 l mleka.

U poslednje vreme zapažena je tendencija izmene strukture zasejanih površina u korist poveæanja proizvodnje žitarica, što povlaèi za sobom i veæe rezultate žetve ne samo u zrnu, veæ i u slami.

Na farmi goveda „Rasvet“ Kirovskog rejona Belorusije sprovedena su istraživanja sa ciljem opredeljenja optimalnih normi korišæenja slame kao prostirke. U preraèunu za jedno grlo u zimskom i letnjem periodu korišæene su razlièite kolièine slame (8 kg, 6kg, 4 kg).

Ustanovljeno je da su razlièite kolièinske norme iskorišæene slame razlièito uticale na temperaturni režim mesta za ležanje. Rezultati istraživanja su predstavljeni u Tabeli 1.

Iz rezultata prikazanih u Tabeli oèigledno je da je temperatura prostirke, nezavisno od kolièine slame, ostajala skoro ista, zimi 20,5 C, a leti 35 C. U letnjem periodu, nezavisno od kolièine, temperatura se podizala za 17 stepeni C, a u zimskom periodu za 16 stepeni C.
Jedan od vidljivih rezultata unošenja razlièite kolièine slame se ogledao u tome što je u sluèajevima deblje prostirke zapažena je tendencija dužeg èuvanja toplote.
Što se produktivnosti tièe, grupa krava koja je dobijala 8 kg prostirke po grlu u zimskom periodu je pokazala mnogo veæu produktivnost. Oèito da je to povezano sa èinjenicom da su ta grla trošila manje energije na zagrevanje ležaja, a više na produkovanje mleka.
Opredeljivanje komfora uslova držanja je sprovedeno uz pomoæ davanja ocena za razne pokazatelje, a potom njihovo sabiranje, u skladu sa predlozima V.D.Stepuro (1983).
Ako se pogledaju zbirni rezultati ocene komfora uslova držanja, postaje oèigledno da se optimalnom može smatrati norma od 8 kg slame za prostirku na 1 grlo dnevno.
(Tabela 2)

Na taj naèin, svrsishodno je uveæati kolièinu slame za prostirku do 8 kg na 1 grlo dnevno. Prosta raèunica pokazuje da pri takoj kolièini prostirke, za period držanja životinja u boksovima, od celokupnog broja grla u zemlji se može dobiti 30–35 mln tona visokokvalitetnih organskih ðubriva, koja sadrže u sebi 350 hiljada tona jedinjenja azota, 80 hiljada tona fosfora, 250 hiljada tona kalijuma, 45 hiljada tona magnezijuma. Za kupovinu ovolike kolièine ðubriva, sa takvim hemijskim sadržajem, bilo bi potrebno potrošiti 350–370 mln dolara.

A.A.Muzika – magistar poljoprivrednih nauka, šef Odeljenja proizvodnje mleka i govedine, Državno preduzeæe „Beloruski nauèno-istraživaèki institut stoèarstva“, Belorusija

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu