Palčikova I.I., naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj, Rusija
ZNAČAJ SELENA ZA ŽIVOTNU AKTIVNOST ČOVEKA I ŽIVOTINJA

U današnje vreme u našoj zemlji, kao i drugim razvijenim zemljama sveta, poklanja se velika pažnja takozvanoj funkcionalnoj ishrani, to jest mogućnosti održavanja i poboljšanja zdravlja uz pomoć pravilne dijete. To se odnosi ne samo na industrijski uzgajane životinje, čiji razvoj i zdravlje u potpunosti zavise od dijete koje im sastavljaju stručnjaci, već i na ljude, koji sve češće koriste razne bio-dodatke u ishrani upravo sa tim ciljem. Najnovija istraživanja dokazuju da od kvaliteta ishrane veoma često zavisi i mogućnost razvoja ovog ili onog oboljenja. Punovredna ishrana i njena pravilna organizacija je nezamisliva bez uključivanja u sastav dijete kompleksa mineralnih mikro– i makroelemenata.

Jedan od takvih nezaobilaznih mikroelemenata je selen.

Selen (Se) – litalloid, ulazi u periodični sistem Mendeljejeva, jedan je od 19 životno važnih mikroelemenata u ishrani čoveka.

Ovaj mikroelement koji spada u grupu rasejanih, ponekad se može u lancu ishrane sresti i u prekomernim količinama, ali se češće susreće njegov deficit, usled delovanja prirodnih, antropogenih i tehnogenih faktora.

U predelima evropskog dela Nečernozemlja upravo se susreće deficit selena, uprkos njegovoj značajnoj zastupljenosti u zemljištu ovog regiona. Razlozi za to su njegova slaba asimilacija od strane biljaka koje rastu na podzolastim zemljištima i tresetištima.

Nedostatak ovog mikroelementa kod živine izaziva sniženje plodnosti, nosivosti, perjanja, a mogu se pojaviti nekroza jetre, miopatija.

Nedostatak ovog mikroelementa kod svinja izaziva razvoj belomišićnog oboljenja, sniženje imunog statusa; prašenje krmača može trajati nekoliko sati, a povećava se i sklonost ka toksikozama.

Jedan od kriterijuma ocene snabdevenosti životinja selenom je aktivnost glutationpereoksidaze plazme krvi: količina ovog fermenta u organizmu se sa povećanjem koncentracije selena u krvi naglo povećava.

Takođe, postoji i direktan način određivanja snabdevenosti životinja selenom. Na primer, sadržaj selena u krvi živine u visini od 5 do 8 mkg/100g i u jetri 12–16 mkg/100g može se smatrati normalnom. Sniženje selena u krvi do 1 mkg/100g , a u jetri do 3 do 4 mkg/100g govori o njegovom javnom deficitu.

Ali, treba imati u vidu da je selen i veoma toksična supstanca. Selenova toksikoza je moguća već pri prelaženju nivoa od 5 mg selena u 1kg hrane.

Neorganska jedinjenja selena su toksičnija nego organska. Toksičnija nego jedinjenja molibdena, arsenika i vanadijuma.
Prilikom jakog trovanja dolazi do hemoragične upale creva, blokade oksidacije i, kao posledica, pojavljuje se otok pluća i oticanje krvi iz jetre. Negativna osobina selena ogleda se i u tome što u hrani on ulazi u uzajamno dejstvo sa gvožđem i obrazuje jedinjenja, koje organizam životinje teško usvaja, što opet izaziva njegov deficit.
Treba imati na umu da deficit selena stvara i izaziva opasnost poremećaja i sistema ljudskog organizma. Velike teritorije su zaražene živom koja predstavlja izrazitog antagonistu selena. Selen je, takođe, antagonista kadmija, arsenika, olova i telura.

U Rusiji se po snabdevenosti stanovništva selenom izdvajaju tri grupe regiona: s niskom snabdevenošću (koncentracija selena u serumu krvi odraslih životinja je 60–80 mkg/l), sa srednjom (81–115 mkg/l) i s visokom (više od 121mkg/l).

U regionima gde je usvajanje selena u dnevnom obroku niže od norme 2–2,5 puta sreću se karakteristične vrste bolesti kao što su bolest kešana i kašina-beka. Bolest kešana je endemička kardiomiopatija, koja se najčešće sreće u regionima gde je nizak nivo selena u zemljištu, biljkama i lokalnoj produkciji.

Za bolest kešana je karakteristična aritmija, povećanje obima srca, a zatim i srčana insuficijencija. Zapažaju se simptomi tromboembolije. Kod odraslih, osnovne patološke izmene su: multifakalna nekroza miokarda sa fibroznom degeneracijom, fakalna biliarna ciroza (50%). Kod 35% dece predškolskog uzrasta pronalaze se morfološki poremećaji u pankreatskim ostrvcima, koje se smatraju patognomoničnim za mukoviscidozu (atrofija), i dovode do sindroma smanjene apsorpcije i otežanog proticanja nekroza u miokardu. Opredeljuje se veoma nizak nivo selena u krvi, mokraći, serumu krvi. Bolest se deli na četiri kliničke forme: oštra (nivo selena u serumu krvi dece – 11,36mkg/l), jaka, hronična( 32,4-0,28mkg/l) i latentna (50,2-0,86 mkg/l).

Kod ljudi sa deficitom selena se, zbog preranog starenja, skraćuje dužina života. Takođe, deficit selena je uzrok balkanske nefropatije i tumora mokraćnih kanala.

Nedostatak selena u organizmu čoveka predstavlja veliki problem. Ali, istovremeno, ne treba gubiti iz vida i deficit ovog mikroelementa u organizmu životinja, koji se može izbeći planskim uvođenjem u obroke životinja dodataka za stočnu hranu koji sadrže selen.

Palčikova I.I., naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj, Rusija