Prof. dr Nenad Ðorðeviæ, Poljoprivredni fakultet Zemun
Dr Russ R Stanoylovic, Cenzone Tech-Europe, L.t.d., USA
SILAŽA U ISHRANI KRAVA

Savremena proizvodnja u govedarstvu ne može se zamisliti bez korišæenja silaže. Postupak pripreme ovog hraniva je danas usavršen i dobro poznat proizvoðaèima, iako se radi o dosta složenim procesima biohemijskih promena hranljivih materija. Cilj konzervisanja zelenih biljaka i nekih sporednih industrijskih proizvoda siliranjem je da se maksimalno oèuva njihova hranljiva vrednost u što dužem periodu, i da se za životinje dobije ukusna i zdrava hrana.

Kolièina konzumirane silaže
Silaža je hranivo specifiènog ukusa i mirisa. Voljno konzumiranje silaže zavisi, pre svega, od njenog kvaliteta, svarljivosti i kiselosti, sadržaja vlage i kolièine hranljivih materija u obroku. Na moguænost konzumiranja znaèajno utièu telesna masa i mleènost krava, kao i klimatski uslovi. Silažu kao fermentisano hranivo karakteriše prisustvo organskih kiselina koje nastaju u višenedeljnom procesu vrenja i imaju ulogu konzervansa. Velika kiselost silaže negativno utièe na konzumiranje. Prekiselu silažu životinje dugo žvaæu, kako bi prisutne kiseline neutralisale baznom pljuvaèkom, te se smanjuje i konzumiranje, a silažu sa dna silo-objekta, gde je i najveæa koncentracija kiselina, uopšte i ne konzumiraju. Posebno loše po kvalitet silaže može da bude previsoka vlažnost materijala, ili preterano kvašenje u sluèaju siliranja nešto suvljeg i zrelijeg kukuruza.
Finoæa seckanja biljaka pre siliranja utièe na stepen sabijenosti silaže, ali u odreðenoj meri i na moguænost konzumiranja. Poznato je da su kod krupno seckane silaže cele biljke kukuruza veæi ostaci u jaslama zbog moguænosti biranja kvalitetnijih delova. Fino seckanu silažu krave konzumiraju u veæoj kolièini, pošto manje mogu da biraju. Na kolièinu konzumiranja utièe voljno i sam proizvoðac, koji reguliše kolièinu silaže u obroku, kao i strukturu obroka. Poznato je da se sa obrocima koji sadrže samo silažu može proizvesti oko 15 litara mleka, a da je za veæu mleènost neophodno dodavati i koncentrovana hraniva. Moguænost maksimalnog konzumiranja silaže ogranièena je kapacitetom buraga, i iznosi 10 - 20 kg po grlu, a maksimalno 30 kg.

Odnos kabaste i koncentrovane hrane
Silaža se može koristiti kao jedina kabasta komponenta u obrocima za krave u laktaciji. Meðutim, nauka i praksa su pokazali da zamena dela silaže manjim kolièinama sena povoljno utièe na poveæano konzumiranje suve materije, praæeno i nešto veæom proizvodnjom mleka. Takoðe, zamena dela silaže razlièitim korenjacama, ili repinim rezancima (sveži, suvi ili silirani) dovodi do poveæanja konzumiranja suve materije i proizvodnosti. Upotreba koncentrata uz siliranu hranu povoljno deluje na mleènost, dok je za visoko proizvodna grla neophodna kako bi se njihov genetièki potencijal mogao maksimalno iskoristiti. Za visoku proizvodnju mleka potrebno je da, u suvoj materiji obroka na bazi silaže, koncentrat uèestvuje sa najmanje 30%, a za kukuruznu silažu osrednjeg kvaliteta sa oko 25% suve materije - i do 40%. Dalje poveæanje kolièine koncentrata utièe na postepen rast proizvodnje mleka, ali do granice od oko 70%. To je maksimalna kolièina koncentrata na koje organizam mleènih krava reaguje pozitivno. Nakon toga, a posebno zbog nedovoljne kolièine celuloze neophodne za normalan proces preživanja i buražne fermentacije dolazi, pre svega do opadanja zastupljenosti mleène masti, (koja može da iznosi samo 1,5 - 2,0 %), smanjenja luèenja mleka, indigestije, acidoze itd.
Meðutim, u praksi, odnos kabaste i koncentrovane hrane u obrocima diktira ne samo proizvodnost grla, veæ i cena koncentrovanih hraniva, ali i mleka kao finalnog proizvoda.

Ishrana silažom u pojedinim fazama laktacije
Nakon teljenja moguænost konzumiranja hrane je smanjena. U poèetku se krava hrani slièno kao i u periodu neposredno pred teljenje, odnosno daje joj se samo seno i mala kolièina koncentrata. Posle tog vremena, u obrok se postepeno uvodi zelena hrana ili silaža, a kolièina koncentrata se poveæava za 0,5 do 1,0 kg na dan, sve dok se ne postigne željena kolièina. Tada nastupa period u kome proizvodnja mleka direktno zavisi od ishrane. Zbog fizièkih ogranièenja u pogledu moguænosti konzumiranja hrane (zapremina buraga), što je veæa proizvodnja mleka to mora biti i veæa koncentracija obroka, zbog èega senaža ima prednosti u odnosu na silažu. Preporuèuje se da se obroku na bazi silaže dodaje i 2 - 3 kg kvalitetnog sena po kravi u toku laktacije. U zimskim uslovima, kravama se ne sme davati smrznuta silaža, pošto može dovesti do upale sluzokože predželudaca. Silažu treba davati tek posle završene muže, jer inaèe njen miris može preæi na mleko, naroèito pri muži u otvorenim sudovima.
U periodu zasušenja, luèenje mleka se prekida kako bi se u pauzi od 6 - 8 nedelja grlo maksimalno pripremilo za teljenje i narednu laktaciju. U toku perioda zasušenosti, hrana se koristi najefikasnije za porast ploda. Pored silaže, u obroku treba da su ukljuèeni i odgovarajuæa kolièina sena, koncentrata i mineralnih dodataka. U nekim sluèajevima ishrana kukuruznom silažom po volji, pri kraju laktacije i u periodu zasušenosti može da dovede do gojaznosti i pojave metabolièkih poremeæaja. Zbog toga se mora stalno pratiti stanje i, po potrebi, obrok prilagoðavati stanju koje vlada u stadu i kod pojedinih krava. Nekoliko dana pred teljenje, najèešæe se iskljuèuje koncentrat i soèna hrana, kako bi se spreèilo prerano nalivanje vimena. Na dan teljenja se znatno smanjuje apetit, pa se daje samo mala kolièina sena i mekinja. Ako partus protekne bez komplikacija, sledeæih dana se ishrana krave postepeno normalizuje.

TOV JUNADI SILAŽOM
Na osnovu dosadašnjih iskustava i saznanja ne preporuèuje se upotreba silaže u ishrani teladi pre nego što navrše dva meseca. U tom uzrastu telad još nema razvijenu mikrofloru predželudaca koja æe inhibirati aktivnost mikroorganizama iz silaže. Zbog toga se ovoj kategoriji silaža može davati tek od treæeg ili èetvrtog meseca, s tim da se poène sa vrlo malim kolièinama, a da sa 5 - 6 meseci mogu da konzumiraju oko 5 kg silaže, sa 8 - 12 meseci 10 - 13 kg, a od 12 - 15 meseci 15 - 22 kg silaže. Što se tièe tova junadi, on se može u potpunosti zasnivati na kvalitetnoj silaži. Najèešæe se u tovu koriste silaže cele biljke kukuruza, a znaèajna je i moguænost upotrebe silaže od razlièitih sporednih proizvoda poljoprivrede i prehrambene industrije kao što su: glave i lišæe šeæerne repe, džibre, komine, droždine, repini rezanci, a sve to u kolièinama od 10 do 30 kg dnevno. Obroci sa silažama se moraju dopunjavati belanèevinastim hranivima, pre svega, saèmama soje i suncokreta, ili deo saème zameniti ureom, zbog niže cene. Jedna od ranijih preporuka je da se pri spremanju silaže cele biljke kukuruza na jednu tonu usitnjenog materijala doda 9 kg uree, 4,5 kg stoène krede, 1,8 kg dikalcijumfosfata i 0,45 kg sumpora u prahu. Meðutim, zbog negativnog uticaja uree na tok fermentacije (vrenja), danas se smatra da je bolje ureu ukljuèiti u obrok neposredno pred hranjenje, uz znatnu opreznost zbog moguæih problema koji se mogu javiti usled predoziranja uree ili njenog neravnomernog rasporeðivanja.

Prof. dr Nenad Ðorðeviæ, Poljoprivredni fakultet Zemun
Dr Russ R Stanoylovic, Cenzone Tech-Europe, L.t.d., USA