Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pčele

Mnogo se zna o štetnom dejstvu sredstava za suzbijanje varoe na čoveka. Ali, malo se govori i zna o istom takvom delovanju pomenutih hemijskih agenasa na pčele. Kroz literaturu se stidljivo provlači po koja rečenica na ovu temu. Najčešće se govori o štetnom dejstvu preparata na polaganje jaja od strane matice, ali se nigde ne nalaze dokazi, jer se istraživači nisu bavili konkretno ovim problemom, već su sva zapažanja uzgrednog karaktera. Tako recimo, dr Dušan Todorović 1989. godine piše da se u svom radu neće upuštati u razmatranje uticaja fluvalinata na pčelinje leglo i pčele, već će o njemu govoriti samo sa aspekta efikasnosti na varou. Moglo bi se zbog navedenog smatrati da se sve svodi na nivo pretpostavki. Ali, svakako da ovakav zaključak ne bi bio ispravan! Zato ćete ovde moći da pročitate samo dokazane teze, koje će vas usmeriti da razmišljate i o ovom aspektu suzbijanja varoe.
Treba znati da se neželjeni efekat hemijskih sredstava protiv varoe ogleda u njihovom dejstvu na pčelinje leglo, odrasle radilice, trutove i maticu. Skoro svi insekticidi koje upotrebljavamo protiv varoe su prvobitno korišćeni za suzbijanje štetočina na voću, vinovoj lozi, povrću i ostalim ratarskim kulturama. Zapažena je pojava njihove netoksičnosti ili delimične i "zanemarljive" toksičnosti po pčele. Tu pojavu nazivamo selektivnost insekticida. Tako se za apsolutno selektivne insekticide na pčelu obično smatraju amitraz, brompropilat, propargit (i preparati čiji su oni aktivna materija), dok u relativno selektivne spada recimo fluvalinat, aktivna materija plastičnih i drvenih štapića protiv varoe koji su još uvek najpopularniji u zemljama gde nije došlo do rezistencije varoe.
AMITRAZ (C19H23N3) (Bivarol, Mitac, Varamit, Hemovar, Varolik) je nesistemični akaricid i insekticid široko korišćen u pčelarstvu još od početka osamdesetih godina. Poslednjih godina je skoro napušten, što zbog jeftinih i efikasnih lako primenljivih štapića na bazi fluvalinata, što zbog pojave rezistencije na njega. Ali, u poslednje vreme, upravo zbog masovne i na pojedinim područjima katastrofalne rezistencije varoe na fluvalinat, nanovo se uvodi u upotrebu jer se posle dužeg neupotrebljavanja opet pokazao efikasnim. U uputstvu za njegovu upotrebu piše da je slabo toksičan za pčele. Zna se iz prakse i da njegovo korišćenje na poljoprivrednim biljkama ne utiče štetno na pčele ili je taj efekat neznatan. Nauka ipak kaže da je srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu 12 mikrograma, a kontaktna 50 mikrograma. Uz to je jako teško postići idealnu dozu ovog leka koja bi ubijala varoe, a ne bi smetala pčelama, tj. ne bi na njih delovala štetno. Važan je i način upotrebe. Primena amitraza kao vodene emulzije nije preporučqljiva, bar što se tiče toksičnosti po pčele, jer nemamo kvalitetne rasprskivače - dozatore. Tako se događa da se formiraju kapi rastvorenog amitraza na saću ili zidovima košnice, koje pčele popiju i odmah uginu. Posle ovakvog tretiranja se često događa da društvo vidno oslabi. I kod zadimljavanja, može se primetiti bunovnost kod pčela, pojava grabeži zbog narušenog sistema odbrane i slično. Nekada ovi efekti mogu biti značajni, naročito ako se primeni veća doza.
COUMAPHOS (0,0-diethyl-0-/3-chlor-4-methyl-7 cumarinyl/thiophosphat) (Perizin, Apiprotekt) se pokazao kao jedan od opasnijih insekticida sistemika po pčele. Zato se nikako ne preporučuje pčelarima da samoinicijativno menjaju način upotrebe i dozu, jer greškom mogu da otruju društvo. Pokazalo se da od njega može da strada i izvestan broj matica, mada to zvanično nije potvrđeno.
CYMIAZOLIHYDROCHLORIDUM (derivat cymiazole-a - C12H14N2S) (Apitol) je efikasan organofosfatni sistemik. Po tretmanu obavezno obara izvestan broj pčela, verovatno onih koje su prve usisale kapi leka, i tako ga same sebi predozirale, od 100-200 po jednom tretmanu. Srednja oralna smrtna doza je 18 mg po pčeli kod 48-časovnog delovanja.
BROMPROPYLAT (C17H16Br2O3) (Folbex, sastojak Matisan-a) je za sada najmanje ozloglašeni lek u literaturi što se tiče negativnog dejstva na pčele. Doduše, prema Grobovu, Ivanovu, Sotnikovu i Sičevu iz Saveznog Instituta za eksperimentalnu veterinu u Moskvi, Folbex pri jesenjem ili ranoprolećnom davanju često dovodi do uginuća matice. Srednja smrtna koncentracija u litru vazduha ili vode pri 24-časovnom dejstvu je čak 183 mg po pčeli.
PROPARGIT (C19H26O4S) (Omite, sastojak Matisan-a) je po svemu sudeći jako toksičan preparat, iako spada u insekticide apsolutno selektivne na pčele. U njegovom uputstvu za upotrebu u poljoprivredi piše da se 7 dana od primene, ljudima ne sme dozvoliti da rade u zasadu bez zaštitne opreme jer ima dugo rezidualno delovanje. Takvo delovanje verovatno ima uticaja i na pčele. Srednja smrtna kontaktna doza po pčeli iznosi 15 mg za 24 časa dejstva, dok kontaktna doza od 18 mg po pčeli dovodi do 2% smrtnosti radilica.
FLUVALINAT (C26H22CIF3N2O3) (Klartan, Mavrik, Varotom, Apistan, Apihelt) je predstavnik piretroida, insekticida prvobitno izolovanih iz pojedinih biljaka, a kasnije i veštački sintetisanih. Srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu je 200 mg, a kontaktna 18,4 mg. Pčele neke piretroide dobro podnose. Tako su Koeniger i Fuhs među više oprobanih piretroida našli dva, fluvalinat i flumitrin, koji ubijaju varou već kod 10 puta niže koncentracije od one koja ubija pčelu. Fluvalinat se danas prodaje u vidu plastičnih i drvenih letvica, gde plastične pokazuju 3-4% veću efikasnost. Još tokom pomenutih istraživanja u Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u, primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici. Pokazalo se da plastične trake sa fluvalinatom manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu.
Još 1988. godine je dr Gerhard Liebig iz Regionalnog instituta za pčelarstvo Univerziteta u Hohenheim-u upozoravao da ni izdaleka nije utvrđen rizik po pčele, usled korišćenja fluvalinata protiv varoe. Poznato je da su stručnjaci Odeljenja za pčelarstvo u Institutu u Liebefeld-u u Švajcarskoj utvrdili da tretman fluvalinatom ostavlja rezidue ne samo u medu i vosku, već i u samim pčelama. Tako je utvrđeno da ako plastične trake stoje neprekidno 13 meseci u košnici, u pčelama se deponuje 0,24 mg na 10.000 pčela, a ako takođe stoje 13 meseci, samo što se svakih mesec dana stavljaju nove, onda se u pčelama deponuje 0,12 mg na 10.000 pčela. U prvoj grupi je veća vrednost jer se smatra da se dugim stajanjem u košnici trake degradiraju i iz njih se oslobađa veća količina fluvalinata. Količine jesu minimalne, ali je i pčela veoma mali insekt, i nemoguće je da nema nikakvog dejstva na nju.
Pogledajmo još jedan aspekt dejstva fluvalinata na pčelinju zajednicu. Američki istraživač Keith Delaplane je 1995. obavio jedno istraživanje u kome je koristio i trake fluvalinata. Na kraju je tvrdio da u njegovom eksperimentu nijedno od izvedenih tretiranja nije negativno uticalo na proizvodnju legla i količinu pčela. A da li je baš tako!?!
Paul L. Madren iz Severne Karoline, je provodeći mnogobrojna istraživanja na svom pčelinjaku, uzgred zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pčelinju zajednicu (American Bee Journal, oktobar 1995). Tretirao je deo društava plastičnim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva nije tretirao ničim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje održavan. Po uklanjanju štapića sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobičajenim normalnim zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao netretirana društva. Sve se ponovilo. Matice u njima su smanjile polaganje jaja. Ova zapažanja bi svakako trebao da proveri i neki institut za pčelarstvo. Ali, ako ovde ima i malo istine, a nema razloga ne verovati Paul-ovim zapažanjima, koja uostalom možemo i sami da proverimo, to bi značilo da stavljanjem traka sa fluvalinatom, smanjujemo broj položenih jaja i tako ometamo društva u razvoju, pa dobijamo zajednice manje snage.
Takođe je i nekada masovno upotrebljavani fenotijazin izazivao smanjenje pa čak i prekidanje polaganja jaja za 1-4 dana. Interesantno je da su tretiranje ovim lekom bolje podnosile pčele srednjeruske i kranjske rase, nego kavkaske i italijanske. To upućuje i na njihovu eventualno veću otpornost i na druge preparate.
Istine radi, poznato je da je tokom desetogodišnjeg proučavanja Mavrik-a (223 g fluvalinata na litar) u laboratorijskim i poljskim uslovima delovanja na pčele prilikom tretiranja raznih poljoprivrednih kultura ustanovljeno odsustvo njegovog uticaja na smrtnost i dužinu života pčela, kao i na aktivnost sakupljanja polena (S.Storck-Weyhermiiller, 1994). Detaljnije analize uticaja fluvalinata unetog u košnicu na pčele nisu rađene.
Grobov, Ivanov, Sotnikov i Sičev takođe tvrde da je veoma važan i starosni sastav pčelinje zajednice, što se tiče otpornosti pčela na dejstvo insekticida. Mlade pčele su manje otporne. Tako je za uginuće pčele u periodu kasne zime potrebno za 75,3% više aktivne supstance Folbex-a nego u jesen. Takođe je i mnogo veća razlika između smrtne doze za pčelu i varou u jesen, pa je tada tretiranje mnogo bezbednije po pčele (u jesen je odnos 7,9 a u kasnu zimu i rano proleće 2,3).
A ako su već mlade pčele manje otporne, logična je pretpostavka da su nežne mlade larve najosetljivije na dejstvo insekticida, što znači da i na taj način unazađujemo društva.
Prema dr Dušanu Todoroviću, tretiranje insekticidima u jesen, tj. kasno leto, iako predstavlja idealan trenutak zbog nedostatka legla, može imati uticaja na formiranje masno-belančevinastog tkiva pčela. Zato je moguće da masovna primena ovih sredstava u jesen prouzrokuje da pčelinja zajednica i ne dočeka proleće.
U svakom slučaju, kao što se da zaključiti, nema preparata-insekticida protiv varoe koji na pčelu u većoj ili manjoj meri ne deluje štetno. To su uglavnom otrovi koji deluju na nervne ćelije. Kako oni tačno utiču na pčelinji nervni sistem, sakupljanje meda i polena, odgajanje legla, dužinu života pčele, oplodnju matice, ponašanje trutova i slično teško je precizno odrediti bez namenskih naučnih istraživanja. A njih, bar za sada, nema u za pčelare dovoljnom broju, koji bi zadovoljio njihovu znatiželju i pomogao im konkretnim uputstvima da svoje pčele što manje dovode u stanje stresa unošenjem insekticida u košnice.