Duboke ćelije saća - veći procenat vode u medu

Pre nekoliko godina autor ovih redova je bio u prilici da čuje, u najmanju ruku, čudno pripovedanje jednog niškog pčelara, gospodina Čedomira Jovanovića. Priča je bila čudna jer je nije potvrđivala meni dostupna literatura. Javila mi se ideja da to jednog dana i proverim, kao što proveravam sva nova saznanja do kojih dolazim. Na žalost, to se do danas nije dogodilo iz opravdanih razloga. O čemu se zapravo radi!?
Poznato je da se u određenom broju knjiga preporučuje vađenje jednog do čak tri rama u medištima, posle čega pčele nadograde i prodube ćelije, pa u medištu staje nešto više meda. Ovakvu ideju, koliko je meni poznato, prvi je propagirao gospodin Branko Relić, preuzevši je od jednog australijskog velepčelara (Rodger Blackwell).
I pomenuti Čedomir Jovanović je svojevremeno pribegao praktičnoj primeni ove metode. Paša je prošla i počelo je vrcanje meda. Po njegovim rečima, iskustvo i empirijsko zapažanje su ga uverili da je med izvrcan iz potpuno zatvorenog produbljenog saća očito ređi nego iz potpuno zatvorenog saća normalne dubine. Tvrdio je da iz dubljih ćelija jednostavno curi med, i da se na prvi pogled vidi da je on ređi.
Lično nisam imao obimnijeg iskustva po ovom pitanju, te nisam imao nikakav stav o predstavljenom problemu. Moja ideja da sve praktično proverim i izvršim merenja nije ostvarena. Ali, usledio je dolazak profesora Lebedeva i Krivcova u Niš marta 1999. godine. Čedomir naravno nije propustio priliku a da ne priupita predavače gde je istina. Odgovor je bio očekivan. Lebedev je saopštio da pčele poklapaju med tek kada je potpuno zreo, i da procenat vode u medu ne zavisi od dubine ćelija u kojima je skladišten i poklopljen. Činilo se da je tu konačno ipak stavljena tačka na ceo problem.
Međutim, po ko zna koji put se pokazalo da je nauka nepogrešiva, a da naučnici neprestano greše. Čitajući nedavno izveštaj o poseti makedonskih pčelara Nemačkoj, bio sam više nego iznenađen, pa i obradovan kada sam pročitao nešto što je definitivno potvrdilo praktično zapažanje Čedomira Jovanovića. Urednik makedonskog časopisa gospodin Aleksandar Mihajlovski je postavio naizgled banalno pitanje direktoru pčelarskog instituta u Hohenhajmu, Peteru Rozenkrancu, sa koliko ramova rade u medištu. Odgovor je glasio: sa deset ramova. Prema njemu, u Nemačkoj zbog vlažne klime, stalno imaju problema sa i tako povećanom vlažnošću meda. Konstatovali su posle izvršenih merenja, da je procenat vode u medu izvrcanom iz dubokih medišnih okvira za oko 0,5% veći nego u normalnim okvirima, što pokatkad može da dovede do tolike vlažnosti da med sa inače graničnom vrednošću procenta vode bude još vlažniji te ne može da se pusti u promet.
Možda se nekome čini da je navedeni procenat zanemarljivo mali, ali u vlažnim godinama, može da nam donese mnogo štete, naročito u vremenima koja slede, a kada će biti potrebno da med za tržište zadovoljava stroge kriterijume.
Ovo je, čini mi se, još jedan dokaz da greše svi oni koji misle da o pčelarstvu znaju sve. Pčele su još uvek, i još dugo će to biti, nepresušan izvor novih informacija koje dobrom analitičaru ukazuju na logične moći prirode.