�ecer - pcelinja kazna

Na predavanju u Ni�u 10. februara 2001. godine, prof. dr Zoran Stanimirovic sa katedre za biologiju Veterinarskog fakulteta u Beogradu, je odr�ao divno predavanje govoreci pcelarima o tome da vi�ematicno pcelarenje zapravo nije produktivno, i uspeo je da snagom argumenata vecinu posetioca i ubedi u ispravnost te teze. Prilikom diskusije mu je od jednog ni�kog pcelara, gospodina Mice Trailovica, upuceno sledece pitanje:
-Pa kako onda da mi uspemo da obezbedimo jednomaticnim sistemom pcelarenja da nam 90% dru�tava na pcelinjaku pred glavnu bagremovu pa�u ima optimalnu snagu za njeno iskori�cenje?
On je naravno dobio adekvatan odgovor, koji za ovo na�e razmatranje nije isuvi�e bitan, ali bi autor ovih redova sebi dopustio da dopuni prof. dr Zorana dajuci sledeci nastavak njegovog odgovora:
- Dovoljno ce biti samo da pcelari zaborave na �ecer, zamene polena i razne dodatke pcelinjoj ishrani, pa ce se dru�tva bukvalno preporoditi! U to ne mo�e da poveruje samo onaj ko isto i ne uradi na svom pcelinjaku, te se sam ne uveri! O cemu se zapravo radi?
Postoji brdo naucnih i prakticnih dokaza o �tetnosti belog konzumnog �ecera po pcele. Medutim, malo je se pcelara popelo na vrh tog brda. Jer, konkretni upozoravajuci dokazi su po literaturi razbacani, u mislima zatureni, a u praksi zanemareni. A ima ih ipak dovoljno da upornog knji�kog pregaoca zapanje, i izbiju mu iz glave i poslednju pomisao na upotrebu �ecera u pcelarstvu, osim u krajnjoj nu�di i ocaju. Autor ovoga teksta ce poku�ati da Vam prenese deo istine, i ulije u Vas samopouzdanje, kako bi se usudili da zaboravite na �ecer.

�TA GOVORE ISTRA�IVANJA

Jo� su T.S.K. i M.P. Johansson 1977. godine, posle dugogodi�njeg rada na istra�ivanju prihranjivanja �ecerom, utvrdili neke, danas vec zaboravljene, cinjenice. Po njima, dru�tva koja zimuju iskljucivo na medu dobijenom od prerade �ecernog sirupa, u prolece imaju manje legla nego zajednice koje su imale i izvesnu kolicinu prirodnog meda. Dru�tva sa iskljucivo prirodnim medom kao zimskom zalihom, su bolje prezimljavala, manje hrane tro�ila, i imala veci broj pcela i vecu kolicinu legla u prolece, nego dru�tva prihranjivana �ecerom. Pokazali su i nesvrsishodnost hranjenja jakih dru�tava �ecernim sirupom u prolece, jer im on nije stimulisao razvoj. Razvoj je stimulisan samo kod slabih dru�tava, kakva i ne treba dr�ati na pcelinjaku, ako �elimo da se ozbiljno bavimo pcelarstvom.
Takode i Bila�, Lebedev i Krivcov navode da su dokazali da zajednice koje zimuju na �ecernoj hrani, sledece sezone vi�e stradaju od evropske trule�i i sakupe manje meda nego dru�tva koja zimuju na prirodnom medu.
I P.I. Cvetkov je u Pcelarskom institutu u SSSR-u uporedivao gajenje prolecnog legla u zajednicama koje su zimovale na �ecernom i prirodnom medu. U obe grupe dru�tava je bilo podjednako perge, a pcele su i u prirodi nalazile sve� cvetni prah. Dru�tva koja su zimovala i razvijala se na �ecernom medu su odgajila do glavne pa�e 12,7% manje legla i donela 24,6% manje meda u odnosu na grupu sa zalihom prirodnog meda.
I u Naucno istra�ivackom institutu za pcelarstvo u Ribnoju su uradili istra�ivanje po istom principu. Naredne godine su vr�ili morfolo�ka merenja u obe grupe dru�tava. Zakljuceno je da se kori�cenje �ecernog meda �tetno odrazilo na pcele kako u prolece naredne godine, tako i u leto. Pcele su se po svim merenjima pokazale manje kvalitetnim nego one koje su hranjene prirodnim medom. Bile su po te�ini lak�e, imale su kracu rilicu, tj. vidljivo manje telo. Pcele hranjene prirodnim medom su u prolece imale bolje razvijene hipofaringealne �lezde i veci sadr�aj azota u telu, �to znaci da su bile mnogo manje iscrpljene zimom. One su u stanju da leglu obezbede vecu kolicinu hrane i zato takve zajednice odgajaju razvijenije i znatno produktivnije pcele. Posebno je va�no znati da kod pcela va�i pravilo da za recimo 20% morfolo�ki i fiziolo�ki nekvalitetnija pcela ne donosi samo 20% manje meda, vec i do 50% manje!
Narocito je va�no to �to u �ecernom medu nema svih onih supstanci iz nektara koje pcelama daju �ivotnu energiju, na koje su pcele kroz evoluciju navikle, i od njih postale zavisne. L.I. Bojcenjuk i S.V. Antimirov sa katedre pcelarstva MSHA su 2000. godine utvrdili uticaj samo jedne od tih supstanci na pcelinje dru�tvo. Samo jedne! To je epibrasinolid, tj. brasinosteroid, jedini steroidni hormon biljaka, koji se u najvecim koncentracijama nalazi u generativnim delovima biljaka, pa i u nektaru. Oni su dve grupe mladih pcela iste starosti hranili �ecernim sirupom, samo �to su jednoj dodali i epibrasinolid u procentu koji odgovara prirodnom udelu u nektaru. Pcele hranjene samo �ecernim sirupom su �ivele 6 dana, a one koje su dobijale i pomenuti hormon cak 12 dana! Kada su u prolece dru�tva prihranjivali stimulativno samo �ecernim sirupom, a drugoj grupi dodavali i epibrasinolid, prva grupa je zavisno od dela sezone odgajala za 25-37,5% manje legla od druge, iako intenzitet prihrane nije bio veliki. Neblagotvornost �ecera kao iskljucivo energetske hrane je ovde definitivno pokazana!
Poseban je problem preporuka vi�e nego sumnjive vrednosti, da se u cilju boljeg razlaganja saharoze sirupu dodaje neka kiselina, koja taj proces dodu�e zaista poma�e, ali se kao nusproizvod dobija HMF (hidroksimetilfurfurol). On po nemackim istra�ivacima Jachimowicz-u i Sherbing-u (1975) utice na povecano uginuce pcela, ako ga u sirupu ima vi�e od 30 mg na litar. Uginuce nastaje kao posledica razaranja, tj. pojave ulceracija na debelom crevu pcele. A svaka kiselina ostavlja vecu dozu HMF-a od dozvoljene. Zato pomenuti savet nikako ne treba poslu�ati.
I Glen Sanley, strucnjak za pcelarstvo americke dr�ave Iowa, na osnovu dugogodi�njih iskustava pi�e da je �ecer daleko od idealne hrane za pcele, i da je uvek imao lo�e rezultate kada ga je primenjivao na pcelinjaku. Navodi i naucno istra�ivanje koje je pokazalo da pcele odgajene na �eceru �ive cak 10-15 dana krace od onih odgajenih na medu. A sami vec znate �ta znaci samo jedan dan du�eg �ivota pcela na intenzivnoj pa�i.
Ipak, najinteresantnije breme dokaza nam je stiglo opet iz Instituta za pcelarstvo u Ribnoju. Istra�ivawa su izveli A.S. Jakovqev i L.A. �agun. Oni su pokazali da prerada velikih kolicina �ecernog sirupa negativno utice ne samo na pcele koje ga preraduju, vec i na naredne generacije! Recimo, dru�tvo koje je u toku jednog meseca smestilo u sace 54,1 kg hrane poreklom od �ecernog sirupa, i na pa�i posle toga sakupilo 48,3 kg meda, nije pre�ivelo toliki napor, bez obzira na veliki broj odgajenih pcela! Uginulo je vec u jesen! Ocigledno je da postoji neki optimum mogucnosti prerade hrane, bilo nektara, bilo sirupa (gde je lo�ija situacija), do kog dru�tvo ne trpi dugorocne fiziolo�ke posledice koje se prenose na naredne generacije. Jer, ovde je veliki napor uticao na to da novoizvedene pcele, koje su gajile radilice preradivacice sirupa i nektara, budu nekvalitetne i kratkog veka, samo zbog toga �to su ih gajile iscrpljene pcele!!! Istra�ivaci su pokazali zapanjujucu slo�enost pcelinje zajednice. Jer, dru�tvo tokom evolucije nikada nije bilo prinudeno, niti imalo priliku da sakuplja enormno velike kolicine hrane, kao �to to cini danas, uticajem coveka. Ovo je jo� jedan dokaz da nepo�tovanje prirode, od iste uvek bude ka�njeno. Ta cak i pravni propisi - optu�enog ne oslobadaju krivice, ako nije poznavao zakon!
Ovo istra�ivanje u Ribnoju je definitivno pokazalo da preveliko anga�ovanje pcela na preradi ugljenohidratne hrane dovodi do smanjenja procenta invertovanih �ecera u medu, smanjenja aktivnosti invertaze �drelnih �lezda kako kod pcela koje su ucestvovale u preradi velikih kolicina hrane, tako i kod narednih generacija. Iscrpljene pcele jednostavno ne mogu da odgaje kvalitetno potomstvo. Posledica ove fiziolo�ke pojave jeste slabljenje dru�tava, usled prevremenog uginuca velikog broja pcela, ali cesto i kompletnih dru�tava. Tako i najsna�nije zajednice koje donesu najvi�e meda, mogu da propadnu. Paradoksalno, ali istinito! Medutim, covek je opet jedini krivac.
U prilog ovome ide i istra�ivanje Bjorkman-a (1995), da kod zajednica hranjenih �ecerom, produktivnost ne prati veliki broj dobijenih pcela. Kako zbog njihove nekvalitetne konstitucije, tako i zbog iste pojave kod pcela koje su one odgajile.
I sam autor ovih redova je bio zapanjen efektima koje je postigao izbacivanjem �ecera iz svoje tehnike pcelarenja. Naveo bih primer proleca 1997. godine, kada sam, igrom slucaja u ko�nicama imao enormno velike zalihe meda, a u aprilu su pcele izletale na pa�u bukvalno samo 5-6 dana, zbog lo�eg vremena. Ipak, dru�tva su se samo na zalihama kvalitetne hrane dovoljno razvila da bi na bagremu postigla prinos od 23,3 kg po uzimljenoj matici sa klubetom!
Medutim, cesto sam na svojim predavanjima dobijao sledece pitanje od posetioca:
- �ta kada se �ecer mora upotrebiti iz nu�de?!
Moj odgovor je svakako da i za to ima re�enja. Postoje i neka veoma skora, kako istra�ivanja tako i iskustva, po tom pitanju. Ali, o tome nekom drugom prilikom.