Još odlučnije protiv varoe novim preparatpm APIGUARD
Timol (C10H14O, 5-methyl-2-isopropyl- 1-phenol
ili 3-hydroxy-pcymene) je fenolni derivat cimena.
On je isparljiv monoterpenoid, koji je prirodni sastojak lekovite biljke
majcine dušice (Thymus vulgaris). Nalazi se i u mnogim drugim biljkama i
sastojak je njihovog esencijalnog ulja, uglavnom zajedno sa svojim izomerom po
imenu karvakrol (carvacrol).
Molekulska masa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vodi je svega 0,1
g/100 g. Tacka kljucanja je 233 °C, tacka topljenja od 48 °C do 51 °C. Pritisak
isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na 20 °C. Ostale tehnicke informacije o
timolu možete naci na sajtu http://www.chemindustry.com/apps/chemicals. Timol
nije ni mutagen ni genotoksican (Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zucco,
Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani, Massimo, Benvenuti, Bianchi, Albasini,
Melegari, Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui, Suzuki, Kobayashi, Suzuki,
Fukuda, Maizumi, 1987). Ima 20 puta jace antisepticko dejstvo od fenola, a za
razliku od njega ne izaziva iritaciju mukoze.
Inace, sinteticki timol nije jeftin kao što je to bio pre 10 do 20 godina.
Narocito je skup prirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena 10 ml timola u
esencijalnom ulju majcine dušice na tržištu staje cak 34,75 $. Prema Francu
Šivicu (2005), sinteticki timol nije toliko skup ako se nabavlja u vecim
pakovanjima, na primer u vrecama od po 25 kg. Prema njegovim informacijama,
svetska cena jednog kilograma timola je oko 17 evra.
Timol je sastojak razlicitih vrsta hrane i zacina u kolicini od 0,02 mg/kg do
100 mg/kg (De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale, 1991; Gracco, Conte, Bodenov,
2002). Timol nije toksican za ljude. U Evropskoj Uniji dozvoljeno je da se nade
u hrani maksimalno 50 mg/kg. Timola ima u mnogim biljkama. Jedna od
upotrebljavanijih je origano, a u meksickom origanu (Lippia berlandieri
Schauer) ga ima 3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford, Ramon Silva Vazljuez, 2005).
Origano (mažuran) je „rodbinski“ jako blizak majcinoj dušici. Italijanski
origano je zapravo biljka nastala ukrštanjem slatkog marjorama (Origanum
marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i oregana (Origanum vulgare), otpornija
je na hladnocu i ima blažu aromu. Svi marjorami su origano, ali pošto je rod
origano, treba znati da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro poznato da
se u suzbijanju varoe koristi i mažuranovo ulje (dobija se od slatkog
marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sveže biljke), uglavnom u kombinaciji sa mravljom
kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u našoj zemlji
(preparat TimovarR).
U esencijalnom ulju majcine dušice nalaze se, pored timola, i druge lekovite
materije. Sve zajedno se koriste kao pomocna terapija akutnog i hronicnog
bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klinicka ispitivanja (G.
Knols, P. C. Stal, J. nj. Van Ree, 1994; R. Meister, T. Zimmermann, 1996; H.
Matthys, C. de Mey, C. Carls, A. Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danas se
nalaze u komercijalnom preparatu BronchipretRTP (zajedno sa ekstraktom
jagorcevine), u cijoj jednoj tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u
Erlangenu (Nemacka) sprovedena su istraživanja o uticaju ovog leka na ljude
(Claudia Kohlert, Gernot Schindler, Reinhard W. März, Gudrun Abel, Benno
Brinkhaus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulrike Gräfe, Marku Veit, 2002). Ekstrakt
majcine dušice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni) efekat kod
edema, dokazano je i baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo
(sprecava rast bakterija) na mnoge gram pozitivne i gram negativne bakterije
(M. Marino, C. Bersani, G. Comi, 1999). Pored antibakterijskog, antigljivicnog
i antioksidativnog dejstva, nedavno je ponovo potvrdeno znacajno
antiinflamatorno delovanje timola (Pier Carlo Braga, Monica Dal Sasso, Maria
Culici, Tiziana Bianchi, Luca Bordoni, Laura Marabini, 2006, Odeljenje za
farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija), te ga autori vide kao
mogucu veliku pomoc u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih
infekcija. Tri prvonavedena autora su iste godine, ali u drugom radu, uz pomoc
još tri strucnjaka (Laura Galastri, Maria Teresa Marceca, Enrico Eugenio
Guffanti), utvrdili i znacajno antioksidativno delovanje timola na ljudske
celije.
Esencijalno ulje majcine dušice smanjuje brzinu razmnožavanja mnogih bakterija,
u koncentraciji od 50–400 mg/kg. Nedavno je utvrdeno antibakterijsko delovanje
esencijalnog ulja majcine dušice, ali i samog timola u vidu isparenja, na
patogene bakterije u disajnom stablu coveka (S. Inouye, T. Takizanja, H.
Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i
respiratorni sincicijalni virus (U. Schnjenk, 1998). Takode je dokazano i
antioksidativno delovanje esencijalnog ulja majcine dušice i timola u
razlicitim tkivima kod pacova (K. Youdim, S. Deans, 1999). Grupa naucnika (M.
A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M. Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos,
F. J. A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V. S. Rao, G. A. C. Brito, 2007)
je pokazala da je timol veoma uspešan u suzbijanju mikroorganizama nepoželjnih
u usnoj duplji (Candida albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis et
salivarius). Timol suzbija rast bakterija kao što su Salmonella typhi murium i
Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao što su Aspergillus flavus
(Mahmoud, 1994) i Cryptococcus neoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Ako se
timol doda hranljivoj podlozi u kolicini od 0,4–0,8 g/kg sprecava rast nekoliko
vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996).
Prema istraživanjima obavljenim u Cirihu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995)
timol uspešno uništava bakterije u usnoj duplji Porphyromonas gingivalis,
Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje
celijskog sadržaja u spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim
membranotropnim efektom. Istraživanja pokazuju da je razaranje celijske
(bakterijske) membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, što potvrduje
i Jeremy Onjen (2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod varoe vrši
denaturisanje proteina u celijskoj membrani celija varoe, tako ih razarajuci.
Slicno tvrdi i Helander (1998), koji potvrduje da dejstvo timola protiv
bakterija rezultira razgradnjom celijskih membrana uz oslobadanje celijskog
sadržaja i sledstveno razaranje bakterija, a na slican nacin razgraduje i hife
gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje
unutarcelijskog sadržaja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas
gingivalis još i inhibira puteve njegovog stvaranja (S. Shapiro, B. Guggenheim,
1995), a sve ovo cini verovatno i zato što povecava propustljivost
citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija (Robert N. Rice, 2001). Nakon
razaranja Streptococcus sobrinus javljaju se relativne promene transmembranskog
potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni efekat, zbog curenja
unutar- celijskog sadržaja u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995).
Timol (C10H14O, 5-methyl-2-isopropyl- 1-phenol
ili 3-hydroxy-pcymene) je fenolni derivat cimena.
On je isparljiv monoterpenoid, koji je prirodni sastojak lekovite biljke
majčine dušice (Thymus vulgaris). Nalazi se i u mnogim drugim biljkama i
sastojak je njihovog esencijalnog ulja, uglavnom zajedno sa svojim izomerom po
imenu karvakrol (carvacrol).
Molekulska masa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vodi je svega 0,1
g/100 g. Tačka ključanja je 233 °C, tačka topljenja od 48 °C do 51 °C. Pritisak
isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na 20 °C. Ostale tehničke informacije o
timolu možete naći na sajtu http://www.chemindustry.com/apps/chemicals. Timol
nije ni mutagen ni genotoksičan (Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zucco,
Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani, Massimo, Benvenuti, Bianchi, Albasini,
Melegari, Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui, Suzuki, Kobayashi, Suzuki,
Fukuda, Maizumi, 1987). Ima 20 puta jače antiseptičko dejstvo od fenola, a za
razliku od njega ne izaziva iritaciju mukoze.
Inače, sintetički timol nije jeftin kao što je to bio pre 10 do 20 godina.
Naročito je skup prirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena 10 ml timola u
esencijalnom ulju majčine dušice na tržištu staje čak 34,75 $. Prema Francu
Šivicu (2005), sintetički timol nije toliko skup ako se nabavlja u većim
pakovanjima, na primer u vrećama od po 25 kg. Prema njegovim informacijama,
svetska cena jednog kilograma timola je oko 17 evra.
Timol je sastojak različitih vrsta hrane i začina u količini od 0,02 mg/kg do
100 mg/kg (De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale, 1991; Gracco, Conte, Bodenov,
2002). Timol nije toksičan za ljude. U Evropskoj Uniji dozvoljeno je da se nađe
u hrani maksimalno 50 mg/kg. Timola ima u mnogim biljkama. Jedna od
upotrebljavanijih je origano, a u meksičkom origanu (Lippia berlandieri
Schauer) ga ima 3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford, Ramon Silva Vazljuez, 2005).
Origano (mažuran) je „rodbinski“ jako blizak majčinoj dušici. Italijanski
origano je zapravo biljka nastala ukrštanjem slatkog marjorama (Origanum
marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i oregana (Origanum vulgare), otpornija
je na hladnoću i ima blažu aromu. Svi marjorami su origano, ali pošto je rod
origano, treba znati da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro poznato da
se u suzbijanju varoe koristi i mažuranovo ulje (dobija se od slatkog
marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sveže biljke), uglavnom u kombinaciji sa mravljom
kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u našoj zemlji
(preparat TimovarR).
U esencijalnom ulju majčine dušice nalaze se, pored timola, i druge lekovite
materije. Sve zajedno se koriste kao pomoćna terapija akutnog i hroničnog
bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klinička ispitivanja (G.
Knols, P. C. Stal, J. nj. Van Ree, 1994; R. Meister, T. Zimmermann, 1996; H.
Matthys, C. de Mey, C. Carls, A. Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danas se
nalaze u komercijalnom preparatu BronchipretRTP (zajedno sa ekstraktom
jagorčevine), u čijoj jednoj tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u
Erlangenu (Nemačka) sprovedena su istraživanja o uticaju ovog leka na ljude
(Claudia Kohlert, Gernot Schindler, Reinhard W. März, Gudrun Abel, Benno
Brinkhaus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulrike Gräfe, Marku Veit, 2002). Ekstrakt
majčine dušice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni) efekat kod
edema, dokazano je i baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo
(sprečava rast bakterija) na mnoge gram pozitivne i gram negativne bakterije
(M. Marino, C. Bersani, G. Comi, 1999). Pored antibakterijskog, antigljivičnog
i antioksidativnog dejstva, nedavno je ponovo potvrđeno značajno
antiinflamatorno delovanje timola (Pier Carlo Braga, Monica Dal Sasso, Maria
Culici, Tiziana Bianchi, Luca Bordoni, Laura Marabini, 2006, Odeljenje za
farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija), te ga autori vide kao
moguću veliku pomoć u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih
infekcija. Tri prvonavedena autora su iste godine, ali u drugom radu, uz pomoć
još tri stručnjaka (Laura Galastri, Maria Teresa Marceca, Enrico Eugenio
Guffanti), utvrdili i značajno antioksidativno delovanje timola na ljudske
ćelije.
Esencijalno ulje majčine dušice smanjuje brzinu razmnožavanja mnogih bakterija,
u koncentraciji od 50–400 mg/kg. Nedavno je utvrđeno antibakterijsko delovanje
esencijalnog ulja majčine dušice, ali i samog timola u vidu isparenja, na
patogene bakterije u disajnom stablu čoveka (S. Inouye, T. Takizanja, H.
Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i
respiratorni sincicijalni virus (U. Schnjenk, 1998). Takođe je dokazano i
antioksidativno delovanje esencijalnog ulja majčine dušice i timola u
različitim tkivima kod pacova (K. Youdim, S. Deans, 1999). Grupa naučnika (M.
A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M. Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos,
F. J. A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V. S. Rao, G. A. C. Brito, 2007)
je pokazala da je timol veoma uspešan u suzbijanju mikroorganizama nepoželjnih
u usnoj duplji (Candida albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis et
salivarius). Timol suzbija rast bakterija kao što su Salmonella typhi murium i
Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao što su Aspergillus flavus
(Mahmoud, 1994) i Cryptococcus neoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Ako se
timol doda hranljivoj podlozi u količini od 0,4–0,8 g/kg sprečava rast nekoliko
vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996).
Prema istraživanjima obavljenim u Cirihu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995)
timol uspešno uništava bakterije u usnoj duplji Porphyromonas gingivalis,
Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje
ćelijskog sadržaja u spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim
membranotropnim efektom. Istraživanja pokazuju da je razaranje ćelijske
(bakterijske) membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, što potvrđuje
i Jeremy Onjen (2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod varoe vrši
denaturisanje proteina u ćelijskoj membrani ćelija varoe, tako ih razarajući.
Slično tvrdi i Helander (1998), koji potvrđuje da dejstvo timola protiv
bakterija rezultira razgradnjom ćelijskih membrana uz oslobađanje ćelijskog
sadržaja i sledstveno razaranje bakterija, a na sličan način razgrađuje i hife
gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje
unutarćelijskog sadržaja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas
gingivalis još i inhibira puteve njegovog stvaranja (S. Shapiro, B. Guggenheim,
1995), a sve ovo čini verovatno i zato što povećava propustljivost
citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija (Robert N. Rice, 2001). Nakon
razaranja Streptococcus sobrinus javljaju se relativne promene transmembranskog
potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni efekat, zbog curenja
unutar- ćelijskog sadržaja u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995).
Timol protiv bolesti pčela
Max Watkins iznosi podatak da je zapaženo da timol utiče i na suzbijanje
evropske i američke truleži, ali da se ne može nazvati lekom za ove bolesti,
jer samo delimično deluje na njih. Ipak, kanadski istraživači, Peter G. Kevan,
M. Nasr i S. D. Kevan (1999), tvrde da se pokazalo da ne samo da timol ima
uticaj na suzbijanje američke truleži, već da to imaju i ruzmarinovo,
origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandino ulje, ali i cimet. Ovo treba
uzeti samo kao informaciju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijedno
esencijalno ulje nije bezazleno. Naučnici su dodavali eterična ulja u sirup 1:1
i došli do podataka koje doze mogu skratiti život pčelama. Dok mentol ni u vrlo
velikim dozama ne može da ubije pčele (Peter G. Kevan, M. Nasr, S. D. Kevan,
1999), druga ulja imaju određenu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je 150
mg/kg, za karanfilić 200 mg/kg, za timol 100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).
Slučajni pokazatelji ukazuju da timol može da suzbija nozemozu kod medonosne
pčele (Brown, lična zapažanja). Tokom perioda od 20 godina, pčele su preko zime
hranjene šećernim sirupom koji sadrž i 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom
tog perioda, u ovim društvima medonosne pčele nozemoza nije zabeležena. To je
zaintrigiralo mnoge naučnike, pa se krenulo sa istraživanjima. Zrele spore
nozemoze imaju tri spoljna omotača: egzospora, endospora i citoplazmatska
membrana. Timol probija omotač spora i razara citoplazmatsku mebranu spora
nozemoze i sprečava njihovo klijanje (Robert. N. Rice, 2001). On je dokazao i
da timola ima u nektaru i polenu velikog broja biljaka i da je vrlo verovatno
da su on i njemu slična jedinjenja iz nektara i polena zaslužni za smanjenje
šteta od nozemoze krajem proleća i tokom leta.
U Grčkoj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou ustanovio da timol
ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja krečnog legla čiji je izazivač
gljivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korišćen preparat ApiguardR
(infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Za
ovo istraživanje znam od 2005. godine, ali moram da priznam da sam bio
skeptičan. Međutim, kada sam prošle godine stavio Apigard u košnice, odmah
sutra sam otišao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam smatrao da na mom
pčelinjaku nema krečnog legla, jer ga nisam primetio više od 10 godina unazad.
Ali, u fioci ispod mrežaste podnjače kod dve zajednice sam našao po tridesetak
mumija krečnog legla, što znači da ga je ipak bilo. I to za manje od jednog
dana delovanja timola.
Timol protiv varoe
Timol je toksičan za varoe (Lindberg, 2000). Zato se timol širom sveta sve više
koristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, Jelenc, 1996; Sammataro, 1998;
A. Imdorf, 1999; Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder, 2002), ali i
protiv trahejnog parazita Acarapis woodi (Calderone, 1997; Ellis, Baxendale,
1997). Medonosne pčele su tolerantne na upotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol
pozitivno utiče i na higijenu zajednice (Jérôme Trouiller, 2004).
Timol je prirodni sastojak meda, i ako se u njemu nalazi u količini od 1,1
mg/kg ili manje, nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998). Prema drugim
istraživačima, timol ne menja miris meda sve dok ne pređe granicu od 2 mg/kg
(Richard Multon, 1985), što sigurno zavisi i od vrste meda. Ako se primeni
tokom paše, njegovi ostaci u medu, koji i inače nisu postojani, neće preći
granicu prirodnog nivoa timola u medu (Bogdanov, 1998).
Timol se protiv varoe počeo da koristi skoro pre 30 godina, ali je bilo dosta
problema sa njegovom primenom. Uglavnom su pčele posipane timolom u prahu. Ali,
timol ima osobinu da na visokim temperaturama naglo isparava. Tada se isparenja
timola nađu u vazduhu košnice u previsokoj koncentraciji koja smeta pčelama.
Pčele su umele da napuste gajenje dela legla, mlado leglo je stradavalo, pčele
su čak napuštale košnicu. Najveći problem je bio taj što je timol u takvim
koncentracijama izazivao tihu ili masovnu grabež na pčelinjaku. Iz tih razloga,
potpuno je napušten sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Retki entuzijasti
su mu se povremeno vraćali tražeći rešenje za regulaciju njegovog
nekontrolisanog isparavanja (čuveni Frakno timol ram koji je izumeo Franz
Knobelspies, 1997). Istraživači iz Portugalije, H. Garcao, R. Álvares i M.
Vilas-Boas (2005) došli su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu. Posle
ubacivanja takvih osnova u košnicu, dobili su veće padanje varoe od prirodnog
opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 g
timola u svakoj, nego jedna sa 18 g.
Međutim, timolu i drugim materijama koje suzbijaju varou, a ne zagađuju
pčelinje proizvode, zvanično su se vratili i naučnici 1998. godine, kada je
osnovana Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe. Okuplja vodeće
svetske naučnike koji se bave varoom. Prilikom svog nedavnog gostovanja u
Srbiji (2006), član ove grupe, Antonio Nanetti, je jasno i glasno saopštio da
je zvanična preporuka ove radne grupe sledeća:
Pčelarima je za suzbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan od preparata na
bazi timola u avgustu i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. I ništa više. I
zaista, ovakav koncept je potpuno održiv u praksi i već pokazuje odlične
rezultate. Prolećni tretman je apsolutno nepotreban. Jedino u krajevima gde je
gustina naseljenosti košnica na malom prostoru velika, pa je povećan i ulazak
varoe u košnice sa strane (putem cvetova, trutova, naletanjem pčela, takozvana
reinvazija), treba tretirati odgovarajućim sredstvom odmah nakon vrcanja
bagremovog meda.
U svetu su registrovana tri preparata na bazi timola kod kojih je problem
njegovog nekontrolisanog isparavanja rešen. To su italijanski Api Life VarR,
švajcarski ThymovarR i britanski ApiguardR. Samo je ApiguardR (u daljem tekstu
Apigard) dostupan srpskim pčelarima i to od avgusta prošle godine, kada je po
prvi put uvezen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji, a od 2007. imaće
je i u BiH). Ovaj preparat odlikuje fantastična prednost nad nekim drugim
preparatima na bazi timola, jer je kod njega problem nekontrolisanog
isparavanja rešen na najbolji način. Kontrola isparavanja je dovedena do
savršenstva. Iz iskustva mogu odgovorno da kažem da tokom avgusta 2006. čak ni
na 39 °C, uz izloženost košnica direktnim sunčevim zracima, nije došlo do bilo
kakve negativne pojave.
Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se u tanke aluminijumske kutije, koje
neodoljivo podsećaju na paštetu. Svaka kutija sadrž i 50 g gela, a za jednu
košnicu potrebne su dve kutije. Gel ima specijalne osobine da na visokim
temperaturama sužava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim širi
svoje pore, te timol isparava više. Najbolje ga je dati u drugoj polovini jula,
osim ako je u toku intenzivna paša, a još bolje ako je završeno poslednje
vrcanje. Inače, karenca mu je 0 dana, što nema nijedan drugi lek za varou.
Stavlja se jedna kutija na satonoše iznad plodišnog tela. Svi otvori na košnici
se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo petnaestak centimetara
širine i 7–8 milimetara visine). Iznad paštete Apigarda sa koje se skine folija
(koja se takođe ostavlja u košnici pošto i na njoj ostane izvesna količina
gela) mora se obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora da bi pčele dolazile
do gela (to se može ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove
hranilice naopako, stavljanjem bežalice i slično). Jer, timol ovde deluje kako
putem isparavanja, tako i kontaktno, dok pčele nose čestice gela košnicom.
Pašteta ostaje u košnici 2,5–3 nedelje. Nakon toga, otvara se košnica. Ako gela
više nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, samo se dodaje
druga uz prvu. I time je tretman završen. Oko 6 nedelja nakon početka tretmana,
više od 90% varoe biće ubijeno i možete ih prebrojati u fioci mrežaste
podnjače. Kod AŽ košnica se problem prostora za plasiranje kutije sa gelom može
rešiti tako što će se sa centralnog rama u gornjem spratu odseći par
centimetara saća i u dobijeni prostor ugraditi metalno koritance u koje se
rasporedi gel iz paštete. Kako saznajemo, ove godine će se u Srbiju uvesti i
veliko pakovanje Apigarda (3 kg gela u kutiji, dovoljno za 30 društava). Pošto
se time izbegava aluminijumska kutija, koja je jako skupa, cena Apigarda će
pasti za 30–40%, pa će biti još pristupačniji za pčelare. tj. cena po košnici
će mu se svesti na prosečnu maloprodajnu cenu jednog kilograma meda, a u
krajevima gde je med skuplji, i mnogo ispod toga (pri kupovini treba voditi
računa da na tržištu vlada veliko šarenilo cena zbog zaračunavanja velikih
marži vlasnika veterinarskih apoteka, pa se treba dobro raspitati). Uz kanticu
gela ide i kašika u koju staje tačno 50 g gela, koliko staje i u jednu paštetu,
pa se ta koli- čina može staviti u bilo koju posudu (ili pomenuto koritance).
Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije rešena kontrola
isparavanja, ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima
dobre rezultate samo kad se daje na visokim temperaturama. Preporučljivo je da
srednja dnevna temperatura tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C. Primena
Apigarda u našoj zemlji je najopravdanija upravo krajem jula i tokom avgusta,
što je vreme kada su temperature i onako uvek dovoljno visoke.
Nova šansa za sve nas zvana Apiguard
Max Watkins tvrdi da je suve preparate na bazi timola (recimo timol u prahu)
opasno koristiti ako temperatura pređe 22 °C, inače mogu nastati ozbiljne štete
na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabeleženi kod preparata Apigard, već on čak
na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona postiže tek na
visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja
kiselina). To je velika prednost preparata Apigard. Takođe, navodi podatak da
su se proizvođaču Apigarda javljali pčelari iz Italije, Velike Britanije,
Francuske i Severne Afrike i hvalili se kako su im pčele nakon dve do tri
godine upotrebe ovog leka vidno zdravije i snažnije, jer, između ostalog, mnogo
efektnije čiste košnicu u prisustvu Apigarda.
Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) su zaključili da spoljašnja temperatura
itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske paštete Apigarda.
Ellis (2001) tvrdi da Apigard postiže dobre rezultate već na temperaturama
između 15 °C i 20 °C, dok na nižim isparavanje timola nije adekvatno. Međutim,
mnogi eksperimenti, pa i praksa u našoj zemlji, potvrđuju zahtev da temperature
moraju biti mnogo, mnogo veće, ako želimo vrhunsku efikasnost koju ovaj
preparat itekako može da pruži. Tokom sezone, društva tretirana Apigardom
pokazuju normalan razvoj kao i netretirane zajednice, i nije primećeno
nenormalno povećanje smrtnosti bilo radilica bilo matica (Higes, 1999) ili
slabljenje zajednica (Imdorf, 1997). Kanadski istraživači (A. P. Melathopoulos,
J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema
nikakav efekat na prolećni razvoj pčelinjih zajednica.
Apigard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon vađenja paštete
iz košnice. Razlog leži u činjenici da vosak upija u sebe isparenja timola i
kasnije ih otpušta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), državni
pčelarski inspektor Velike Britanije James Morton je još avgusta 2003. godine
pozvao pčelare da pređu na upotrebu Apigarda. Proteklih godina je obavljen
veliki broj eksperimenata sa ciljem utvrđivanja efikasnosti Apigarda. U nekim
eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod očekivane, što može
biti posledica razmnožavanja preživelih varoa i moguće reinvazije, što nije
obuhvaćeno analizama u tim eksperimentima (Aleš Gregorc, 2004). Nisku
efikasnost je utvrdio i kubanski istraživač Edel Miranda Esljuijarosa (2002).
Ipak, tretman Apigardom, prema Alešu Gregorcu (2004) obezbeđuje pčelarima
efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naročito kod zajednica
kod kojih se tokom prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od
manje od jedne prirodno opale varoe prosečno dnevno.
Heather Mattila i Gard Otis (University of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili
efikasnost Apigarda od 76,2% u svojim eksperimentima (dok je 1998. iznosila
77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na odrasle pčele, prativši ih 34
dana, kao ni na larve stare 4 ili više dana. Neznatno je redukovan broj larvi
starosti do 3 dana (od 9,2% do 12,8%). Takođe su izvestili da su u tim istim
eksperimentima zabeležili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od čak 23,5% u
kontrolnim netretiranim zajednicama.
Pčele su pre tretmana imale umerenu zaraženost varoom (11 varoa na 100 pčela).
Tretman je započeo 19. maja i trajao je mesec dana, po uputstvu. Termin je tako
odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne paše, jer su
1998. tretmanom u julu tokom glavne paše zapazili manji unos meda za 30%, mada
to smanjenje nije bilo statistički značajno, pa samim tim ne znači ništa. Takav
izbor je minimizirao uticaj timola na pašu. Zato se i ne preporučuje tretman
Apigardom tokom intenzivne paše. U eksperimentima u 1999. godini našli su da
tokom perioda tretmana od 21 dan, Apigard daje smrtnost varoe koja je 4,2 puta
veća od prirodne smrtnosti netretiranih društava. Aleš Gregorc (2004) je našao
da je njegova efikasnost 7,1 puta veća od prirodne smrtnosti. Kad smo već
pomenuli negativni uticaj timola na unos na intenzivnoj paši, treba reći da su
i do sada korišćeni preparati imali negativan uticaj na pčele, čak mnogo veći,
ali se o tome nije pričalo javno. U Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u
(Koeniger i Fuchs), primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u
košnici i da plastične trake manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu
i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne
Karoline je, provodeći mnogobrojna istraživanja na svom pčelinjaku, uzgred
zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pčelinju zajednicu. Tretirao je deo
društava plastičnim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva
nije tretirao ničim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno
smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje
održavan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa
uobičajenim normalnim zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao
netretirana društva. Sve se ponovilo.
I drugi istraživači koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj
zemlji (John Gates, Vernon i Adony Melathopoulos, 2000) zadovoljni su njegovom
efikasnošću i smatraju ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment
sproveli relativno kasno. Tretman je započeo 15. septembra, a završio se 27.
oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom kraju je period kada zajednice
imaju jako malo legla, a paše su uveliko prošle. Pčele se već okupljaju u klube
tokom noći, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u dru-
štvima uopšte nije bilo legla. Ipak, ovako kasno tretiranje ne samo što može da
nam ne pruži dovoljnu efikasnost zbog ni- žih temperatura od optimalnih za
delovanje Apigarda, nego je u našim uslovima potpuno nesvrsishodno čekati
sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske pčele do tada
uveliko odgajene i verovatno oštećene od varoe, ako je nje bilo u košnici u
značajnom broju.
U eksperimentima rađenim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvrđena je
efikasnost Apigarda veća od 98%. U eksperimentu koji je 2004. sproveo Jérôme
Trouiller, pokazalo se da Apigard ima efikasnost od 74% do 99%, prosečno 91%.
Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se tretira pri visokim
temperaturama vazduha. Tretman je sprovođen u Al- žiru, Italiji, Grčkoj,
Maroku, Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leonardo Ricci i Livia Persano Oddo sa
Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za pčelarstvo) iz Rima su
proveravali efikasnost Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i 2000. godine.
U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, prosečno 94,3%. U isto
vreme, u netretiranim zajednicama zabeleženo je prirodno opadanje varoe od
18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro istovetnu zaraženost varoom u
periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2 600 do 3 000 varoa. Prosečna
dnevna temperatura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranje od 16 °C do
34 °C). U 2000. godini Apigard je pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica
u toj grupi imala je zaraženost veću od 2 500 varoa.
U istraživanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski
istraživači Ignazio Floris, Alberto Satta, Paolo Cabras, Vincenzo L. Garau i
Alberto Angioni (Dipartimento di Protezione delle Piante, Sezione di
Entomologia agraria, University of Sassari), pokazana je efikasnost Apigarda od
90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na pčelama). Utvrdili su i prisustvo rezidua
timola u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku (147,7±188,9 mg/kg).
Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio da su u Italiji u periodu
avgust-septembar sproveli tretman Apigardom na četiri lokacije, dve na obali
mora (gde su se temperature kretale od 17 °C do 32 °C uz malo kiše) i dve u
kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13 °C do 26 °C uz
mnogo kiše). Efikasnost na obali mora se kretala od 94,3% do 96,5%, a u
kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksički istraživači (William de Jesús May-Itzá, Luis Abdelmir Medina, Jorge
Carlos Marrufo Olivares, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku
utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom
eksperimentalnom pčelinjaku (Xmatkuil, 20° 58 , N, 89° 37 , nj). Društva su se
nalazila u LR košnici sa dva tela, prirodno su zaražena varoom i nisu tretirana
ničim najmanje dve godine. Postojale su tri grupe društava. Prva grupa (G1)
tretirana je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna pašteta na po 15 dana),
druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve paštete na po 15
dana) i treća grupa (G3) je bila netretirana, kontrolna. Zaraženost odraslih
pčela varoom pre tretmana iznosila je redom po grupama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i
15,2±2,6%. Nakon 15 dana tretmana (neposredno pred stavljanje druge paštete),
zaraženost odraslih pčela se smanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2), dok je
u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve
paštete, zaraženost odraslih pčela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i 0,3±0,2% (G2), a
u G3 je bila 6,1±0,7%.
Zaraženost poklopljenog legla pre tretmana iznosila je redom po grupama
36,0±2,3%, 50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon 15 dana smanjila se na 4,0±1,7% (G1)
i 2,8±1,6% (G2), dok je u G3 iznosila 20,8±4,3%. Na kraju tretmana, 30 dana
nakon stavljanja prve paštete, zaraženost poklopljenog legla je iznosila
0,8±0,4% (G1) i 0,4±0,4% (G2), a u G3 je bila 21,2±2,1%.
Na kraju tretmana nije bilo statistički značajne razlike u efikasnosti između
prve dve grupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi istraživači nisu utvrdili
negativne efekte delovanja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili odrasle
pčele, što potvrđuju i italijanska istraživanja (A. Baggio, P. Arculeo, A.
Nanetti, E. Marineli, F. Mutinelli, 2004).
Efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta zaraženosti odraslih pčela, u grupi
G1 iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efikasnost tretmana, posmatrano sa
aspekta poklopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, a u grupi G2 95%.
U isto vreme, tokom 2006, još dva nauč- nika su podnela izveštaj o zajedničkim
istraž ivanjima efikasnosti timol gela, Laura G. Espinosa-Montano (Veterinarski
fakultet Meksiko) i Ernesto Guzmán-Novoa (University of Guelph, Kanada).
Eksperimenti su obavljeni u Villa Guerrero (19° 14 , 65 ,, N, 100° 06 , 23 ,,
nj) u Meksiku, 2 050 metara iznad mora. Temperature tokom eksperimenta kretale
su se u rasponu od 18 °C do 29 °C, a relativna vlažnost vazduha od 46% do 55%.
Od 100 zajednica je marta 2004. odabrano 36 društava ujednačene snage, sa
sličnom zaraženošću odraslih pčela varoom (11,5%) i sa maticama iz istog
odgajivačkog programa. Svako dru- štvo je prihranjeno sa 2 litra sirupa 1:1. U
eksperimentu je poređena efikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nas
mravlja u ovom slučaju ne zanima. Timol je pokazao efikasnost od 92,1%.
Opadanje varoe u kontrolnim netretiranim društvima iznosilo je tokom
eksperimenta 21,9%.
U tri slučaja je Jérôme Trouiller (2004) utvrđivao ostatke timola u medu. Nakon
tretmana Apigardom, vratio je nastavak meda na košnicu i tu ga držao mesec
dana. Zatim je urađeno uzorkovanje i utvrđeno je da rezidue ne prelaze 2 mg/kg,
odnosno u Italiji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Grčkoj 0,87 mg/kg.
Smernice za uspešnu borbu protiv varoe
David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu događanja u
košnici. Ako matica zaleže dnevno 1 000 jaja, a znamo da period poklopljenog
legla radilica traje 12 dana, onda će svakog trenutka u košnici biti 12 000
ćelija poklopljenog radilič kog legla. Ako u zajednici ima 3 000 varoa, onda je
maksimalno četvrtina ćelija legla ugrožena varoom. Samo tri nedelje kasnije,
biće ugrožena polovina ćelija. Kolaps zajednice se ubrzano približava, a ta
zajednica postaje i izvor zaražavanja drugih društava u okolini. Prema ovom
autoru, jedna varoa koja uđe u leglo „proizvede“ najmanje još jednog ženskog
potomka u radiličkom leglu (znači, za 12 dana koliko traje poklopljeno leglo,
duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu (broj varoa tu poraste za 3,2
puta). Gledano u globalu, svaka varoa koja se na dan po- četka posmatranja
nalazi u zajednici, za 16 nedelja (112 dana) da- će 32 potomka. Izračunao je da
se varoa u košnici duplira svakih 22,4 dana (približno 3 nedelje), što pokazuje
da tokom tih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Pošto mi nijednim
tretmanom ne možemo ubiti sve varoe, to znači da našim tretmanima samo
„kupujemo“ vreme do ponovnog vraćanja broja varoa na isti nivo, putem
razmnožavanja preživelih varoa. David Vander Dussen je napravio veoma korisnu
tabelu u kojoj se tačno vidi koja efikasnost tretmana obezbeđuje koji period
relativno „mirnog“ sna za pčelare, dok varoa opet ne dostigne početni broj. Iz
tabele se može zaključiti da ako je efikasnost nekog preparata u periodu sa
leglom 97%, do narednog tretmana treba da prođe najviše 3 meseca i 3 nedelje.
Ali, ako je efikasnost samo 87%, onda ne sme da prođe više od 2 meseca i 1
nedelje. Ovo je analiza izvršena na pčelama koje se inače gaje u Kanadi. Ali,
kada je analiza urađena na pčelama poreklom sa krajnjeg istoka Rusije, iz
regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997), koje su dugo živele sa varoom i
nad kojima je vršena i dodatna selekcija, pokazalo se da se kod njih ovaj
period u kome ne mora da se tretira, duplo produžava.
Na grafikonu se vidi analiza stanja razmnožavanja varoe pod pretpostavkom
početnog broja varoe od 100 jedinki. Inače, kod naše medonosne pčele se smatra
da prva šteta od varoe oslikana u padu produktivnosti nastaje kada je
zaraženost odraslih pčela 10%, a da je društvo osuđeno na uginuće kada zaraž
enost pređe 30% ili 40% (David De Jong, 1997).
Moja iskustva
Apigardom sam 13. avgusta 2006. tretirao 43 pčelinje zajednice. Deo društava
(njih 29) tretiran je samo Apigardom, a ostatak je uz Apigard povremeno
zadimljavan radi praćenja njegove dnevne efikasnosti, sticanja iskustva u radu
sa njim i stvaranja slike o tempu njegovog delovanja. Prebrojavanje varoe vršio
sam tokom 48 dana i 18 sati.
Za brojanje je utrošeno oko 75 radnih sati.
Ukupno su prebrojane 89 683 varoe. Da bi se videlo koliko je varoa preživelo
tretman Apigardom, 9. novembra data je oksalna kiselina. Opadanje varoe je
praćeno 37 dana i 5 sati u 3 brojanja. Opalo je ukupno 8 048 varoa.
Procenat efikasnosti kod 29 košnica tretiranih
isključivo Apigardom u proseku iznosi odličnih 88%. Efikasnost nije mala,
naročito kada se uzme u obzir da je Apigard dat relativno kasno (13. avgust) iz
prostog razloga što se tek 12. avgusta na- šao u maloprodaji. Jer, u poslednjoj
četvrtini tretmana temperature su se spustile ispod optimalnih. Da je dat na
vreme, krajem jula, efikasnost bi sigurno bila mnogo veća. Pored toga, meni je
bilo nemoguće da izračunam koliko se varoa namnožilo do kraja sezone legla od
varoa koje su preživele tretman Apigardom. Zato se sa sigurnošć u može tvrditi
da je realna efikasnost bila iznad 90%.
Definitivni zaključak je da je Apigard nova nada za sve nas. Pokazuje vrhunsku
efikasnost bez ostavljanja štetnih rezidua u pčelinjim proizvodima. Komforan je
za primenu, ne zahteva mnogo vremena (samo dva odlaska na pčelinjak). Ove
godine će mu i cena pasti, pa će konačno postati lek izbora za varou u sezoni,
kada ima legla u košnicama.