Botulizam i med

BOTULIZAM I MED

Dr med. Rodoljub Živadinović, apiterapeut
Član Stručnog saveta Srpskog apiterapeutskog društva  

   Botulizam je teško oboljenje. Izaziva ga bacil Clostridium botulinum. Nalazi se u zemljištu, crevima životinja, riba, ali i čoveka, kao i u namirnicama životinjskog porekla, bilo da su dimljene, sušene ili u konzervama. Može da se nađe i u prašini iz vazduha (Crane, 1983). Prenosi se uglavnom preko suhomesnatih proizvoda, kao i mesnih i ribljih konzervi koje su kontaminirane bacilom iz creva životinja prilikom klanja. Takođe i boranija, grašak, šargarepa i drugo povrće iz konzervi može se kontaminirati još u dodiru sa zemljištem. Prava opasnost leži u toksinu koji luči ova bakterija. Ona se razmnožava u uslovima bez prisustva kiseonika, i u sredini gde je kiselost niska (pH preko 4,6). Kisela sredina ne dozvoljava razvoj bacila, pa i lučenje toksina. Inače, toksin je jedan od najjačih otrova na svetu. Samo 200 g čistog toksina može da ubije sve ljude na Zemlji.
    U organizmu odraslih, prisustvo bacila u hrani nije opasno, jer kisela sredina u digestivnom sistemu ne dozvoljava njegov razvoj. Opasno je unošenje već gotovog toksina preko hrane čuvane u neodgovarajućim uslovima, ili neadekvatno pripremljene (konzerve). U crevima malih beba vlada niža kiselost, te ako bacil botulizma bude unesen hranom ili vodom, on bi mogao da se razvije i izluči toksin.
    Pre par decenija se javilo više slučajeva botulizma kod beba u svetu. Izvešteno je o više od 800 slučajeva botulizma od 1976. do 1991. samo u Severnoj Americi (Lilly, 1991). Približno 98% hospitalizovanih beba obolelih od botulizma su bile mlađe od 35 nedelja, što ukazuje na nezrelost digestivnog trakta (Lawrence, 1986). Kao mogući izvor bacila je pominjan i med, koji je proglašen za faktor rizika (Spika, 1989). Utvrđeno je da je 10-15% ukupne količine meda kontaminirano sporama botulizma, ali to ne predstavlja nikakvu opasnost. Med je dovoljno kiseo i pun šećera, te ne dolazi do razmnožavanja bacila i lučenja toksina (Nakano, Sakagushi, 1991).
    Postavilo se pitanje odakle spore botulizma stižu u med? Utvrđeno je da one mogu da prođu kroz digestivni trakt pčele (Lawrence, 1986), ali i da najverovatnije ne potiču odatle, već iz spoljne sredine. Veštačka ishrana pčela je najčešći kontaminator (Nakano, 1992). Sama češća pojava botulizma kod beba u poljoprivrednim područjima ukazuje na veću mogućnost zagađenja hrane iz prašine i zemljišta (Spika, 1989).
    Teško je uništiti spore u medu, a ne oštetiti prirodna svojstva meda (Lawrence, 1986; Tew, 1992). Jedini način za koji se za sada smatra da ne oštećuje med jeste izlaganje gama zračenju (Huhtanen, 1991; Tomljanović, 2007).
    I pored činjenice da kontaminirani med može da uzrokuje botulizam kod veoma male dece, nema nikakvih šansi da ga uzrokuje kod starije dece i odraslih osoba. Međutim, mora se napomenuti da do danas nije pronađen nijedan jedini čvrst dokaz da su spore botulizma iz meda izazvale tzv. infantilni botulizam kod beba. U većini slučajeva ove teške bolesti, obolele bebe nisu imale nikakav kontakt sa medom. Iz čisto preventivnih razloga se ipak ne preporučuje davanje meda deci ispod navršenih godinu dana. A kao što i sami vidite, postoji hiljadu mogućnosti da spore dospeju u organizam bebe. Med je samo jedna od njih.
    Međutim, naročitu pažnju treba posvetiti u apiterapiji, jer se često za zarastanje rana inficiranih bakterijama otpornim na većinu poznatih i primenljivih antibiotika, koristi premazivanje medom. Verovatnoća da dođe do botulizma lečene osobe je izuzetno mala, ali postoji, pa naučnici danas preporučuju obavezno izlaganje meda gama zračenju pre takve njegove upotrebe.