Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22639
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22608
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:449
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Dr med. Rodoljub Živanović
 •  [o autoru] [svi tekstovi autora]

Odgajanje matica iz neoplodjenih jaja

ODGAJANJE MATICA IZ NEOPLODJENIH JAJA

Dr med. Rodoljub Živadinović

    Kako je to lepo sročio u svojoj knjizi Franjo G. Tomažin, razlog niske produktivnosti u našim pčelinjacima leži u malom broju mladih pčela koje ulaze u zimu, velikim zimskim gubicima i slabom prolećnom razvoju. Interesantno je da je za ove razloge, posredno ili neposredno, kriv isključivo pčelar. A kroz sve njih promiče se jedna povezujuća nit - stare matice sumnjivog i nekvalitetnog porekla, koje većina pčelara toleriše, nikako ne shvatajući da i sami mogu da ih odgaje (pošto su im već >preskupe<). A cena matica je godinama i ista i iznosi dva kilograma meda, što je zanemarljivo prema dobiti koju će nam doneti.
    Međutim, postoji i jedan jednostavan način da najveći entuzijasti među nama odgaje matice sa potpuno poznatim poreklom i oca (truta) i majke (matice), što ih približava po kvalitetu selekcionisanim maticama koje mogu da se kupe od najbolje opremljenih odgajivača matica.
    Radi se o takozvanoj veštačkoj oplodnji (proces kojim se oplođuju neoplođena jaja, koje je matica položila i svrhu odgajanja trutova). Termin veštačka oplodnja ćemo koristiti i nadalje za ovaj proces, dok ćemo veštačko osemenjavanje (ili instrumentalno) nazivati od sada veštačko sparivanje, po predlogu Michael Haberl-a, što ono zapravo i jeste.
    Prosto je neverovatno koliki istraživački potencijal leži u ovoj metodi.
    Posebno je važno što je time svojevrsna selekcija delimično približena svakom pčelaru, koji će uz malo truda dobiti matice sa najboljim osobinama.
    Još je čudnije što se o ovoj tehnici malo ili uopšte ne govori, iako ju je prvi primenio još Barett 1919. godine. Ko zna, možda za to ima i ekonomskih razloga izvesnih pojedinaca među nama. Evo i same procedure, koju je objavio Frank Neumann (1995).

Priprema trutova i sperme

    Treba odabrati maticu sa dobrim osobinama od koje želimo da dobijemo trutove. Omogućavamo joj da nosi neoplođena jaja u trutovsko saće oko 40 dana pre nego što pristupimo veštačkoj oplodnji (24 dana za razvoj + oko 16 dana za polno dozrevanje trutova). Po Franji Tomažinu, trutovi su polno zreli već i dvanaestog dana. Oni moraju da se izlegu pod kontrolisanim uslovima da bi bili sigurni u njihovo poreklo (postavljanjem rama sa trutovskim leglom u izolator pre izvođenja). Zato je dobro imati ramove sa isključivo trutovskim saćem, koji se najlakše obezbeđuju stavljanjem satne osnove sa počecima trutovskih ćelija, kakve se mogu nabaviti u Nemačkoj. Ako trutove po izvođenju označimo nekom bojom kao što se čini sa maticama, možemo i da im omogućimo da slobodno lete budući da nam je potreban samo mali broj njih.
    Sada sledi najteži deo - sakupljanje sperme. Punimo sterilni stakleni špric zapremine oko 1 ml do polovine, sterilnim rastvaračem sperme. Zakačimo sterilni stakleni kapilar na špric i pustimo da rastvarač ispuni kapilar, a zatim ga vratimo malo unazad, kako bi izvesna minimalna količina vazduha ušla u kapilar. Ovaj vazdušni mehur služi da odvoji spermu od rastvarača sperme.
    Sperma od jednog izabranog truta (oko 1 ml) se uvuče u stakleni kapilar istom procedurom kao kod veštačkog sparivanja. Ipak, da pojasnimo. Do skoro se trut pritiskao sa dva prsta ili specijalnom štipaljkom, čime mu se istiskivao napolje polni organ. U novije vreme se za to koristi električna struja slabog napona. Trut se hvata za krila i trbušna strana mu se prisloni na elektrode, na šta on izbacuje polni organ. Na samom njegovom vrhu se pojavljuje sperma koja se kap po kap usiše u mikrokapilarni špric kod veštačkog sparivanja, a ovde u stakleni kapilar. Potom povučemo oko 8-10 puta veću količinu rastvarača sperme, nego što smo pripremili spermu (znači oko 10 ml), i mešamo sa spermom višestrukim uvlačenjem i ispuštanjem u sterilni stakleni sud.
    Pripremljena, razređena sperma, moze da se koristi i u narednih nekoliko dana ako se čuva na sobnoj temperaturi na tamnom mestu.

Pripremanje neoplođenih jaja i postupak oplodnje

    Ujutru zatvaramo maticu na jednoj strani rama sa izgrađenim trutovskim saćem. Biće potrebno izvesno vreme dok matica ne počne sa polaganjem jaja. U podne prebacujemo maticu na drugu stranu istog rama. Ona će sada da nastavi sa polaganjem jaja već posle nekoliko minuta. Tek ova jaja možemo da koristimo za veštačku oplodnju. Može da se čeka najviše 2-3 časa, pa da se oduzme trutovsko saće, kako bi se obezbedilo polaganje dovoljnog broja jaja.
    Naime, jajaj mogu da se oplode samo izvesno vreme po njihovom polaganju od strane matice, tj. do najviše 4 sata kasnije, jer onda jaja spontano nastavljaju svoj dalji razvoj.
    Špric sa razređenom spermom se pritiska tako da razređena sperma formira polovinu kapljice na vrhu staklenog kapilara. Sada neoplođeno jaje, u toku jedne sekunde prekrivamo razređenom spermom na 25% površine u njegovom gornjem delu, koji je slobodan, nezakačen za ćeliju saća. Time je procedura uspešno završena.
    Kako bi se sprečilo da se sperma isuši na vazduhu, kapljica se povlači nazad u kapilar, svaki put posle veštačke oplodnje jajeta. Potrebno je voditi računa i o tome koja smo jaja već oplodili, kako ne bi došlo do zabune i ponavljanja postupka kod nekih jaja. Ram sa veštački oplođenim jajima se prenosi u prethodno obezmatičena društva, i posle tri dana larve možemo da presađujemo kao i obično. Od tih larvi dobijamo matice sa poznatim roditeljima. A možemo da ih koristimo i za veštačko sparivanje, opet sa poznatim trutovima. Kada bi to primenjivali naši selekcionari, neverovatno bi ubrzali svoj rad.
    Ipak, ako se one oplode nekontrolisano, na nekom udaljenom pčelinjaku, dobićemo veliku >hibridnu< snagu zbog efekta heterozisa (posebno pojačanog našom skromnom selekcijom) u svakoj generaciji pčela, a u isto vreme održavamo naš soj ili oglednu liniju čistom. Mogu da se osmisle i mnogo kompleksnije naučno-istraživačke primene.
    Osim šprica i staklenog kapilara nije nam potrebna nikakva specijalna oprema.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu