Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22642
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22617
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:970
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Dr med. Rodoljub Živanović
 •  [o autoru] [svi tekstovi autora]

Iskustvo na bagremovoj paši 2001. godine

Dr med. Rodoljub Živadinović
(Tekst objavljen u Pčelaru za avgust 2001. godine, a ovde ga objavljujemo kao niz podataka koji nam mogu pomoći da se ubuduće bolje snalazimo na bagremovoj paši)

  Priroda je sve hirovitija. Suša, jaki olujni vetrovi, nevreme, grad, ali i iznenadne provale oblaka sa sledstvenim poplavama sve su češće pojave. Sve je teže uspešno pčelariti. Da ne pominjemo varou, krečno leglo, američku kugu. Veština i znanje pčelara u takvim uslovima mora doći do izražaja, ako se želi višak meda. Ponekad, na žalost, ne pomaže ni znanje, ni sreća, već najčešće bogato iskustvo. Ipak, u našoj zemlji iskustvo je siromašno jer obično nema dovoljno znanja, a znanje često nema iskustva, tako da još uvek ne uspevamo da se izborimo sa svim nepovoljnim faktorima.
    Poslednjih dana, pred nama stoji veliko pitanje: Zašto nema bagremovog meda? Pokušajmo da pronađemo makar deo odgovora, te da iz toga i izvučemo kakvu pouku za budućnost.

PROROŠTVO ILI ZNANJE

    Sam autor ovih redova je verovao da će 2001. godina biti izuzetna što se tiče bagremove paše. Društva su bila obezbeđena zavidnim zalihama meda i perge u jesen, tokom zime su potrošila malo hrane, lepo su se u proleće razvijala, jer je ono jako poranilo. Ali, u majskom broju časopisa Moć prirode, pročitao sam ocenu prof. Jovana Kulinčevića da on prema dotadašnjim uslovima ne očekuje viškove meda od bagremovog cveta!? Naveo je dramatičan nedostatak dubinske vlage, zatim toplu i opet suvu zimu, ali i mart sa temperaturama iznad proseka, što je izazvalo rano cvetanje voća i drugih cvetnica, kao i buran razvoj legla, svojstven aprilu. Zatim je došlo do zahlađenja sa jakim mrazem, i do delimičnog izmrzavanja bagrema. Prskanje voća u cvetanju teško da je skoro imalo alarmantnije posledice. Ipak, i pored svega, bio sam skeptičan prema toj oceni. Zašto?
   
VREMENSKE PRILIKE
    Mart je izuzetno pomogao pčelama u brzom razvoju. Toplo vreme sa ravnomerno raspoređenim padavinama (6. mart, 14. mart, 22. mart i 26. mart) u ukupnoj količini od 42,4 litra po kvadratnom metru na mom pčelinjaku. Zatim nastupa zahlađenje od 28. marta do 9. aprila kada je maksimalna dnevna temperatura samo jednog dana dostigla 16 stepeni. Već posle 6 dana nastupa novo zahlađenje, od 16. aprila do 1. maja sa ukupnom količinom padavina od 143, 5 litara, i malim brojem produktivnih dana za pčele. Činilo mi se da sve to ne utiče značajno na pčele. Zalihe hrane su bile izuzetne, a društva jaka. U bližoj okolini mog pčelinjaka izmrzavanja bagrema skoro da nije ni bilo, dok je po Srbiji bilo i katastrofalnih situacija u tom pogledu. U nekim područjima je prizemna temperatura išla i do -8 stepeni, a na visini od 2 metra i do -3 stepena, negde i niže. Trovanja pčela takođe nije bilo, jer na tom području voće jedino ja prskam, i to samo kad je dozvoljeno, jer moram da pazim na pčele. Voćari treba da znaju da je i to moguće. Pčele uvek sačuvam uz odlične prinose voća, bez zatvaranja košnica, iako je voćnjak na svega desetak metara od pčelinjaka.
    Merio sam broj položenih jaja u dva srednje jaka društva. Tako sam mogao da primetim da je prvo pomenuto zahlađenje usporilo razvoj zajednica, tj. izmerena količina legla 21. aprila je bila na skoro istom nivou kao i 24. marta. Preciznije, matice su prosečno nosile dnevno 916 jaja od 4.-15. marta, a 804 jaja (umesto očekivanih, prema dotadašnjem razvoju, bar 1300-1400) od 1-12. aprila, što je znači umanjenje polaganja jaja od 12,2%, tj. 59,6% u odnosu na očekivano zaleganje prema dotadašnjem razvoju. Evidentno je da nije bilo očekivanog logičnog konstantnog porasta polaganja jaja kao u iole normalnim godinama. Posle oba hladna talasa matice su nastavljale da zaležu normalno, čak i ubrzanim tempom, kako se moglo primetiti, da bi nadoknadile propušteno.
    Ali, kako se to reperkutovalo na stanje društava u samom bagremu? Bagrem su ove godine pčele počele da posećuju 2. maja. Iz jaja poleženih od 1-12. aprila pčele su se izvodile od 22. aprila do 3. maja, i bilo ih je do 35% manje nego u normalnim godinama u isto vreme. Međutim, na početku bagrema, društva su ipak bila puna pčela. Loše vreme i manje odgajanje legla, te shodno tome i manje iscrpljivanje pčela (Anna Maurizio, 1955), je produžilo život već postojećim pčelama u košnici, tako da smo prvih dana cvetanja bagrema zaista imali realan utisak da u društvu ima dovoljno pčela za iskorišćenje bagrema. Pčele su gusto pokrivale plodišne i dva medišna nastavka. Ali, na kraju bagrema, u 80% društava pčele su, takoreći, pokrivale samo plodište!?
    Situacija je, kada se posmatra sa ovakve tačke gledišta, sasvim normalna i očekivana. Ali i razočaravajuća. Ja pre bagrema vrcam iz plodišta sve ramove na kojima nema legla, ili ga ima vrlo malo. Taj med je idealan za letnje prihranjivanje rojeva. Tako plodište ostane skoro potpuno prazno i to stimuliše pčele na dodatno sakupljanje, i zamenu zaliha u plodištu svežim bagremovim medom. Uz to, otkriveno je da zimovanje društava na bagremovom medu isključuje pojavu nozemoze, jer u njemu postoji alkaloid robicin koji suzbija razvoj uzročnika ove podmukle bolesti. Svako društvo je dobilo i 2-3 satne osnove u plodište, zavisno od snage, kojima je leglo podeljeno na 3-4 dela. Sve su one na kraju bagrema bile izgrađene, plodište puno meda, sa zabelelim i nabreklim saćem ispunjenim medom ispod satonoša svih ramova, ali većina društava i pored takve divne slike nije ni pomislila da pređe u medište. Pčele su se ograničile uglavnom na plodište, pa 80% društava u medištima nije imalo ni kap meda, a preostalih 20% je imalo od 5-11 ramova ispunjenih medom. Jedan od razloga malog prinosa je sigurno i rasipanje snage društva na objedinjavanje legla i izgradnju satnih osnova, ali trebalo je zaista biti veliki poznavalac pašnih prilika, pa predvideti ovakvo stanje u potpunosti, i izostaviti ovaj višestruko koristan manevar.
    Poseban problem su i neuobičajeno hladne noći tokom cvetanja bagrema. Znamo da je to jedan od negativnih faktora za medenje.
    Dnevne temperature sa svoje strane svakako značajno utiču, pored odgovarajuće vlažnosti, na obilno medenje bagrema. Godinama unazad merim maksimalne dnevne temperature na lokaciji mog pčelinjaka, i čini mi se da bi se danas iz tih vrednosti mogli izvući značajni zaključci. Pogledajmo najpre maksimalne dnevne temperature tokom aktuelnih meseci u kojima društva napreduju od prvog jajeta do maksimalno razvijenih zajednica.
    Može se uočiti krajnja varijabilnost prosečnih temperatura iz godine u godinu, ali se u okviru jedne sezone jasno može sagledati uticaj klime na dobru ili lošu pašu dotične godine. To se naročito dobro vidi na grafikonima maksimalnih dnevnih temperatura u danima medenja bagrema. Sam početak cvetanja bagrema se nije uvek poklapao i sa datumom početka bagremove paše tj. posećivanja cvetova od strane pčela.
    Počev od tih datuma, zbog valovitog terena, paša traje i do 20 dana, te sam priredio grafikone kretanja temperature i padavina u tom periodu, sa kojih se vidi da trenutne vremenske prilike tokom paše ipak ne utiču presudno na ishod, bar ne onoliko dramatično koliko se smatra, jer pčele umeju da iznenade, te da u samo par lepih dana napune i po tri nastavka meda. Čini mi se da je 9 godina merenja sasvim dovoljno za izvođenje ovakvog zaključka.
    Posle svih razmatranja, jasno se može sagledati veliki broj uzroka ovogodišnjeg pobačaja bagremove paše. Vremenske prilike se ipak izdvajaju kao dominantni faktor, ali ne isključivo vreme u samoj paši, već i više meseci unazad. Dugotrajna suša prethodnog leta je fiziološki iscrpla višegodišnje bilje. Počev od 1. juna do 19. jula 2000. godine na području mog pčelinjaka palo je samo 41,7 litara kiše. Od 19. jula do 1. septembra nije pala ni kap kiše. U tom periodu bilo je 26 dana sa temperaturama preko 30 stepeni, 14 dana sa temperaturama između 25 i 30 stepeni, a samo 4 dana između 22 i 25 stepeni. Na pojedinim lokalitetima, gde zemljište nije bilo dovoljno kvalitetno da bi se izborilo sa sušom, došlo je i do sušenja bagremovih stabala, što je nezapamćeno. 
    Poseban je problem jačina društava. Dok su proteklih godina stabilna jednomatična društva sa kvalitetnim zalihama hrane i dobrim maticama uspevala da bez problema dostignu optimalnu snagu za uspešno iskorišćenje paše, to se ove godine nije dogodilo. Glavni uzrok su svakako navedena neuobičajeno jaka zahlađenja ovog proleća. Trebalo je zaista biti prorok, pun iskustva i znanja, pa shvatiti pre paše da je neophodno spajanje društava ako želimo dobar prinos. Kažem spajanje, a ne pominjem dvomatično ili dvojno pčelarenje, jer savremena naučna saznanja i iskustva ne govore njima u prilog, tj. ne smatraju ih dovoljno produktivnim po jedinici uloženog rada i jedinici upotrebljenih pčela. Ovako se sve svelo na unos ne veći od petnaestak kilograma na autorovom pčelinjaku, kao i na ostalim područjima koja su najbolje prebrodila navedene nepovoljne uslove.
    Ipak, na pčelinjaku autora ovoga teksta se moglo primetiti još nešto. Kako objasniti to da je jedno društvo donelo 11 punih medišnih ramova, preko unetih petnaestak kilograma u plodištu!? Potvrdilo se da vrhunske matice nikada ne podbacuju. A pčelar je isključivi krivac što takvih matica nikada nema dovoljno na pčelinjaku. Valjda će nam ova godina dati kakvu pouku. Jer, onaj ko ne ume da izvuče pouku, dužan je da ponovo pretrpi ovogodišnje probleme u nekoj od narednih sezona.
    Na kraju, mislim da bi bilo korisno da pogledamo kakve su bile prosečne vremenske prilike tokom svih ovih 9 godina, što je predstavljeno i ujedinjeno u jedan grafikon. Pre svega zapažamo da prvih dana paše možemo očekivati jače zahlađenje, kao i nešto slabije pred kraj paše. Uočava se da šire područje oko pčelinjaka autora pogoduje kvalitetnom iskorišćenju bagremove paše, jer je sredinom paše, u vreme najintenzivnijeg medenja, vreme takoreći idealno u većini godina.
    Ipak, i 9 godina je očigledno malo za sticanje odgovarajućeg iskustva koje bi pomoglo dobijanju stabilnijeg prinosa sa bagrema. Poželjan, ali najčešće nedostižan, idealni sklop znanja i iskustva bi trebalo da obezbedi približno iste prinose svake godine, naravno sa više paša. Autor očigledno još nije dorastao pomenutom problemu, ali se nada da će ovakvim razmišljanjem i analizama uspeti da zajedno sa njemu sličnim čitaocima dođe do cilja, ili mu se bar približi. Jer, uspeh nije krajnji cilj, već beskrajno putovanje!

 

Prosecne maksimalne dnevne temperatire u datim mesecima za devet godina

 

 

Datum pocetka bagremove pase tokom devet godina 

 

Dani cvetanja bagrema 1993, 1994, 1995 

 

Dani cvetanja bagrema 1996, 1997, 1998,1999 

 

 Godina 2000 

 

Prosecne temperature u danu cvetanja bagrema u zadnjih devet godina 

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu