Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22557
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22210
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:135
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

GAJENJE ROTKVE

GAJENJE ROTKVE

Od šest vrsta roda Raphanus, jedino se Raphanus sativus, i njeni varijeteti, gaje kao povrće, krmno bilje i uljarice. U Evropi se, kao povrće, gaji R.s. var. niger – rotkva, i R. s. var radicula – rotkvica. U Kini, Japanu i ostalim istočnoazijskim zemljama, varijeteti R. s. var. raphanistrodies i var. longipinnatus, vrlo su rasprostranjene povrtarske kulture, od kojih se koristi zadebljali koren; R. s. var. caudatus gaji se zbog dugih, mladih plodova koji se koriste sveži ili kuvani. R. s. var. moughi se koristi kao krmna biljka, a var. oleifera kao uljarica.

Poreklo i istorijski razvoj

Većina autora misli da rotkva potiče sa istočnog Mediterana i područja dalje, na istok, sve do Kaspijskog mora, a neki misle da je drugo središte porekla Kina. Rotkva se gajila u starom Egiptu još 2700 godina p.n.e., a u Kini postoje podaci o gajenju 400 godina pre Hrista. Gajili su je Grci i Rimljani, a širenjem Rimskog Carstva proširila se u srednju Evropu. Kod nas se više gaji u kontinentalnom području, u kućnim baštama, a za tržište u prigradskim porodičnim gazdinstvima.

Hranjiva i zdravstvena vrednost

U našoj narodnoj kuhinji rotkva se koristi kao zimska salata. Naribani zadebljani koren začinjen sirćetom i uljem, uz pasulj i kobasice, ceni se kao lokalni specijalitet koji, uz to, ima i zdravstvenu vrednost. Pikantan ukus daju joj eterična ulja, kojih ima 11,5 do 24,5 mg/100 g jestivog dela, a ljutinu joj daje 4-metiltio-3-butenil izotiocianat. Prema hranjivoj vrednosti slična je drugim kupusnjačama, što se vidi iz učešća glavnih sastojaka u procentu jestivog dela.

Zdravstvenu vrednost rotkve narod je prepoznao još u davna vremena, pa postoje mnogi domaći preparati za lečenje prehlada, kašlja – naročito hripavca – za poboljšanje izlučivanja žuči i poboljšanje otpornosti organizma. Zbog ljutine, sok rotkve se, obično, priprema s medom.

Morfološke i biološke osobine

Rotkva je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvije se hipokotilski gomolj koji nastaje, najvećim delom, od hipokotila; u donjem delu je koren, a na vrhu vrlo skraćena stabljika s rozetom uzduženog, lirastog, često duboko rascepljenog lišća. Listovi su prekriveni dlačicama. Hipokotilski gomolj može biti okrugog, ovalnog, valjkastg ili koničnog oblika. Spolja je, najčešće, crne boje, ali ima i kultivara smeđe i krem bele boje. Unutrašnje tkivo je belo, sočno i jedro, a na prelazu u generativnu fazu, ili u nepovoljnim uslovima, postaje sunđerasto, jer se povećavaju intercelulare. Iako nije to, hipokotilski gomolj se, često, naziva zadebljani koren. Cvetna stabljika je razgranata, do 1,5 m visine, a na vrhovima grana nosi grozdaste cvatove. Cvetovi su jednake građe kao i u ostalih Brassicacea, a latice su bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Plod je komuščica duga 3 do 7 cm, prečnika oko 1 cm, sa 6 do 8 smeđih semenki. U 1 g može biti 100 do 160 semenki.

Minimalna temperatura klijanja rotkve je 1 do 2 0C, a pri 20 0C niče već za 4 dana. Optimalna tempretura rasta joj je, u vegetativnoj fazi, 15 do 20 0C. Visoke temperature, iznad 25 0C, izazivaju sunđerastost (rubenost) unutrašnjeg tkiva korena i preoštar ukus. Za prelaz u generativnu fazu potrebna je vernalizacija pri temperaturi od 2 do 11 0C, kroz oko 15 dana. Najintenzivnije deluju temperature od 5 do 18 0C, pa naklijalo seme i mlada biljka od 21 dan, već za 10 dana može zametnuti cvat. Zbog toga, u ranom proletnjem uzgoju, može doći do prevremenog prorastanja. Pri temperaturama višim od 20 0C, može doći do devernalizacije. Rotkva je biljka dugog dana.

Najbolje uspeva na srednjeteškim, ilovastim zemljištima, bogatim humusom, dobre strukture i propusnosti, uz pH 5,6 do 7. Na laganim, peskovitim zemljištima, gde je češće snabdevanje vodom ograničeno, češća je pojava sunđerastog korena.

Mesto u plodoredu

Kao i ostale kulture iz ove porodice, rotkva se ne sme sejati na istu površinu 3 do 4 godine, niti joj sme prethoditi druga kupusnjača. Gaji se posle kulture đubrene organskim đubrivom. Bolje je izbegavati zemljišta gde je bilo kupusne kile, jer je i rotkva osetljiva na tu bolest.

Potreba za hranivima i đubrenje

Đubrenje rotkve usklađuje se prema planiranom prinosu i zalihama hraniva u tlu. Deset tona tržne rotkve iznosi iz tla 25 kg N, 10 kg P2O5, 50 kg K2O i 5 kg MgO. Azot se primenjuje u više navratada se izbegne prenagli rast koji može dovesti do sunđerastog korena. Najveće korišćenje azota je u četvrtoj nedelji posle nicanja, pa se, zato, prva prihrana preporučuje već u trećoj nedelji. Dobro usklađenim đubrenjem azotom, može se kontrolisati akumulacija (nakupljanje) nitrata, jer kod visokih doza, rotkva može akumulirati nitrate slično kao spanać.

Izbor kultivara

U severnim, evropskim, zemljama rotkva se troši tokom cele godine, naročito u Nemačkoj, uz kobasice i pivo.

Zato se gaji od ranog proleća do jeseni, pa i u zaštićenim prostorima, a selekcionisani su odgovarajući kultivari i F1 hibridi. Kultivari se razlikuju po dužini vegetacije, otpornosti na rubenost, prevremeno prorastanje i održivost u skladistu.

Po obliku gomolji mogu biti okrugli, valjkasti i konični, a po boji beli, krem-beli,crveni, ljubičasti i crni, sa belim, ili crvenim unutrašnjim tkivom (mesom).
Razlikuju se i po dužini i po prečniku hipokotilskog gomolja, "korena". Kod nas se najviše cene jesenji kultivari okruglog oblika korena, crne spoljašnje kore.

GAJENJE ROTKVE
GAJENJE ROTKVE
GAJENJE ROTKVE
GAJENJE ROTKVE
GAJENJE ROTKVE
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu