Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22602
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22434
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:179
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

SAVREMENA PROIZVODNJA KRASTAVACA ZA KIŠELJENJE

Prof. dr Vladan Marković
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Slika 1. Usev krastavca u horizontalnom načinu gajenja.

Sl.1

Krastavac predstavlja jednu od osnovnih povrtarskih kultura jer pored korišćenja u svežem stanju predstavlja jednu od najzančajnijih sirovina u prerađivačkoj industriji. U našoj zemlji krastavac se gaji na oko 7000 ha a godišnje se preradi oko 10.000 t. Pored toga krastavac je značajna sirovina u farmaceutskoj industriji za izradu raznih kozmetičkih preparata. U našoj zemlji krastavac za kišeljenje uglavnom se proizvodi u dva osnovna agrotehnička roka i to u prolećnoj setvi koja se obavlja krajem aprila i početkom maja kao navodnjavanja, mada krastavac glavna kultura i u letnjoj setvi kao druga kultura. Prolećna setva je češća jer u toj setvi krastavac se može proizvoditi bez u sigurnoj i visokoj proizvodnji treba obavezno navodnjavati bez obzira na rok proizvodnje. Pri prolećnoj setvi duži je period berbe i manji su problemi sa bolestima.U letnjoj setvi prozvodnja je nemoguća bez navodnjavanja, kraći je period berbe i veći problemi sa bolestima. U našim uslovima kao drugi usev uglavnom se proizvode krastavci za turšiju i industrijsku preradu, i to krastavci sitnih plodova u tipu kornišona. Za krastavce posle skidanja predhodnog useva vrši se obrada na dubini do 20 cm uz unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva. Prema našim rezultatima pri proizvodnji krastavaca kornišona na otvorenom polju treba đubriti sa 80-100 kg/ha azota, 80 kg fosfora u vidu P2O5 i 100-120 kg po hektaru kalijuma u vidu K2O. Unošenje đubriva treba obaviti tako da se desetak dana pred setvu unese celokupna količina N,P i K đubriva. Zbog relativno kratke vegetacije prihranjivanje se ne izvodi. Prihranjivanje treba obaviti samo izuzetno kada dođe do oštećenja useva . Pri đubrenju krastavaca treba voditi računa i formi pojedinih hraniva u đubrivima. Tako na primer kalijum treba dati u obliku kalijum sulfata, a izbegavati kalijum hlorid (KCl ) jer je krastvac osetljiv na Cl jon u zemljišnom rastvoru. Zatim veoma je važno u kom obliku je azot. Prema istraživanjima mnogih istraživača ishranu azotom treba obezbediti tako što će azot u amidnom ili (NH4)obliku biti 25-50% dok nitratni (NO3) biti 50-75%. Ovakav način azotne ishrane obezbeđuje ranije formiranje i veći broj ženskih cvetova a time i povećan prinos.

U našim uslovima setva najčešće tokom prve polovine maja ili do polovine jula kao drugi usev. Setva bi trebalo da počne u drugoj polovini aprila. Setva se obavlja na razmak 150x30 cm sa 2-4 semenke. Seje se 65.000-70.000 biljaka po ha i seje se oko 2,2 kg semena)10 semenki na metar dužni.

Nega krastavca sastoji se u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Krastavac je osetljiv na pepelnicu i plemenjaču o čemu se mora voditi računa. Berbu treba izvoditi na vreme jer se plodovi klasiraju i moraju biti odgovarajućih dimenzija.Zato se krastavci beru svaki ili svaki drugi dan i klasiraju u tri klase:prvu klasu čine plodovi veličine 3-6cm,drugu 6-9cm i treću 9-12cm.Plodovi preko 12cm smatraju se plodovima van klase ilipak salatnim krastavcima.Za kišeljenje se mogu koristiti kao sečeni na kriške ili na krugove za mešanu salatu.

Prolećna proizvodnja vrlo često praćena je sa niskim temperaturama naročito sa temperaturnim kolebanjima koja nepovoljno utiču na krastavac zobg njegove visoke osetljivosti pošto je to tipična toploljubiva biljka. S obzirom na značaj krastavca kao sirovine za prerađivačku industriju a u cilju ostvarenja visokih prinosa neophodno je uvođenje novih tehnologija i u našim uslovima. Te nove tehnologije u razvijenom svetu se već uveliko primenjuju. U svetu je jako rašireno gajenje krastavaca sa malcovanjem, gajenje iz rasada, gajenje sa prekrivanjem agrilom (agrotekstilom), gajenje u niskim tunelima, plastenicima pa čak i u staklenicima.

Kod nas se krastavac najviše gaji na tradicionalan način, direktnom setvom sa horizontalnim uzgojem gde biljke leže na zemlji. Ovaj način proizvodnje ne traži velika ulaganja i omogućuje primenu plodoreda što je nedostatak vertikalnog uzgoja. Pri ovom načinu proizvodnje uz dobru agrotehniku i pri berbi od 40-50 dana (što je jako retko) i u najboljim uslovima ubere se svega 3-4 kg /m2 odnosno 30-40 t /ha.

Proizvodnja krastavaca iz rasada

Krastavac kao tipična kultura iz familije Cucurbitaceae te je veoma osetljiva na povrede korenovog sistema zato je pri proizvodnji rasada neophodno izbegavanje bilo kakve povrede korena, što znači da proizvodnja rasada mora biti bez presađivanja odnosno setva u hranljive kocke, saksije ili kontejnere. Za rasad krastavaca pored toga što supstrat mora biti dobrog kvaliteta veoma bitna je i veličina saksija ili kontejnera. Dimenzija saksija ili kontejnera treba da je 10x10 ili 12x12 cm. Proizvodnja rasada krastavaca treba da započne na oko mesec dana pre sadnje. Rasad u vreme sadnje treba da ima formirana 4 stalna lista.

Rasad se ne sme dugo zadržavati odnosno ne sme prestariti jer ako se biljke suviše zadržavaju u rasadu teško se posle oporavljaju. Rasad ne sme da preživljava nikakve šokove.

Slika 2. Izgled rasada krastavca.

Sl.2

Prema rezultatima Stupavskog (1997) prinos krastavaca proizvedenog iz rasada povećan je u odnosu na proizvodnju direktnom setvom za 40,22 %. Prema rezultatima Žutića i saradnika (1998). Proizvodnja krastavaca iz rasada dala je raniju berbu za 2-3 nedelje u odnosu na direktnu setvu. Period berbe bio je dve nedelje duži, povećan prinos i 75 % plodova je obrano pre napada plamenjače.

Gajenje krastavaca sa nastiranjem
(malčovanjem) zemljišta

Nastiranjem se doprinosi boljem očuvanju vlage u zemljištu ,sprečava se pojava korova, čuva se struktura zemljišta ,povećava temperatura zemljišta, povećava mikrobiološka aktivnost zemljišta, i sve skupa utiče na veću produktivnost biljaka. Kod krastavaca je pored navedenog postiže se i ranija berba za 10-15 dana.

Slika 3. Gajenje krastavaca uz malčovanje zemljišta.

Sl.3

Za malčovanje se mogu koristiti različiti materijali organskog i neorganskog porekla ali se najviše koriste plastične polietilenske folije (PE folije)debljine 0,02 mm-0,05 mm. U svetu se koriste fotorazgradive folije ali takvih folija još uvek u našoj proizvodnji nema. Plastična folija utiče na očuvanje vlage u zemljištu i povećanje temperaturnih uslova u zemljištu. U uslovima povećanje vlažnosti i zemljišta i temperature povećava se mikrobiološka aktivnost u zoni korenovog sistema pa je i povećana i količina ugljen dioksida što takođe utiče na intezivniji rast maladih biljaka. Postoji veliki broj rezultata koji govore o značajnom efektu malčovanja na povećanju prinosa krastavaca. Najčešće se navodi da je povećanje prinosa od 30-100 procenata uz ranije odspevanje za oko 12 pa čak i do 20 dana.

Vertikalno gajenje krastavaca

Vertikalni uzgoj krastavaca značajno se širi u svetu a naročito pri baštenskom gajenju i pri gajenju na malim površinama. Ovaj način proizvodnje podrazumeva podizanje noseće konstrukcije , postavljanje mrežica na konstrukciji, dobar izbor hibrida, pravilnu, obradu, dobro đubrenje, kvalitetno zalivanje, proizvodnju iz rasada i dobru negu biljaka tokom vegetacije.

Pri organizovanju proizvodnje krastavaca za vertikalni uzgoj u pravcu pružanja redova se postavljaju noseći stubovi na svaka 4 metra na koje se postavlja gornja i donja noseća žica za koju se učvršćuje plastična mrežica. Na mrežicu se usmeravaju biljke sa jedne ili pak sa obe strane konstrukcije. Vertikalni uzgoj krastavaca prema mnogim rezultatima daje duplo veći prinos u odnosu na klasični uzgoj na zemlji.

Slika 4. Vertikalni uzgoj kornišona.

Sl.4

Prednosti ovog načina su :
*formira se više ženskih cvetova
*lakša je zaštita od bolesti i štetočina
*plodovi su čistiji i pravilnog oblika
*manje trulih plodova
*lakša berba
*veći učinak u berbi
*manji zamor radnika
*produžava se životni vek biljaka
*period plodonošenja duži
*veći prinos

Ovaj način ima i svoje nedostatke koji se ogledaju u sledećem:
*veliki troškovi za podizanje konstrukcije koja treba da traje bar 4 godine
*negativan uticaj monokulture, jer je predviđeno da se konstrukcija koristi bar 4 godine.

Gajenje krastavaca sa prekrivanjem agrotekstilom

Pri ovom načinu proizvodnje setva se može obaviti za oko 15 dana ranije nego pri klasičnoj proizvodnji. Setva se obavlja na razmak redova 150cm i na 30 cm u redu sa po 2-4 semenke u kućici što je za tri puta gušći sklop od klasične proizvodnje. Pri postavljanju agrotekstila treba se držati upustava da prava strana bude iznad biljaka. Ako je obrnuto postavljen agrotekstil izostaje pozitivan efekat. Agrotekstil se postavlja labavo da bi se biljke nesmetano razvijale a bočne strane se ukopavaju 10-20 cm.

Slika 5. Neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom.

Sl.5

Agrotekstil se skida pred prvu berbu krastavaca. Ovakva proizvodnja krastavaca treba da je locirana na terenu gde postoji poljozaštitni pojas. Pri ovoj proizvodnji , berba započinje 15. juna i ako je dobra zaštita uz fertirigaciju može trajati do početka oktobra pri čemu se prinos ostvaruje 7-10 kiligrama po mertu kvadratnom ili oko 100 t/ha.

Gajenje krastavaca u niskim tunelima

Niski tuneli su visine 40-60 cm, širine 50-150 cm, dužine do 20 metera ako nemaju perforacije , ako imaju perforacije onda dužina može biti proizvoljna. U savremenoj proizvodnji krastavaca postoji mehanizacija kojom se može u jednom ili dva poteza izvršiti postavljanje creva za zalivanje, malčovanje, setva ili sadnja i postavljanje niskih tunela istovremeno lučne konstrukcije i pokrovne folije. Za ovaj način treba koristiti isključivo partenokarpne hibride. Sa ovim načinom proizvodnje setva krastavaca se može obaviti početkom aprila a sadnja krajem aprila. Ovim načinom se obezbeđuje znatno ranije pristizanje i znatno viši prinosu u odnosu na klasičnu proizvodnju.

Slika 6. Gajenje krastavca u niskim tunelima.

Sl.6

Gajenje krastavaca u visokim plastičnim tunelima,
plastenicima i staklenicima

S obzirom na uslove koji se mogu pružiti krastavcima u ovim uslovima pre svega povoljni temperaturni uslovi, bez jakih kolebanja zatim povoljna vlaga kako u zemljištu tako u vazduhu, kvalitetna ishrana, dobra zaštita i pravovremena berba u ovim objektima se mogu ostvariti vrlo visoki prinosi. S obzirom da je u preradi krastavaca za kišeljenje veoma bitno obezbedenje jeftine sirovine to proizvodnja krastavaca za ovu namenu treba da se odvija u uslovima bez dopunskog zagrevanja. Za gajenje u zaštićenom prostoru treba obavezno koristiti partenokarpne hibride koji formiraju veliki broj plodova na celoj biljci, isto tako ovi hibridi iz jednog mesta formiraju nekoliko plodova. Za ovaj način proizvodnje mogu se proporučiti sledeći rokovi proizvodnje.

Tabela

U zaštićenom prostoru moguća je proizvodnja i u letnje-jesenjem periodu sa setvom početkom juna sadnjom početkom jula i berbom od avgusta do novembra. Proizvodnja krastavaca u zaštićenom prostoru odvija se preko rasada. Rasad krastavaca u vreme rasađivanja treba da ima oko 4 stalna lista .Rasad krastavaca se može kalemiti na tikvu Cucurbita ficifolija. Sadnju treba obaviti u dobro pripremljeno i nađubreno zemljište na razmak redova 100-120 x 40-50 cm ili u dvorede trake 100+50 x 35-40 cm (2,7-3,8/ m2). U toku vegetacije primenjuju se redovne mere nege kao što je navodnjavanje, okopavanje, prihrana , zaštita postavljanje uz potporu i orezivanje. Usmeravanje stabla je najčešće sa vezivanjem biljaka uz kanap i vezivanjem kanapa za noseću žicu. Pri ovakvom usmeravanju odstranjuju se svi cvetovi i bočne grane do visine stabla do 50 cm na glavnom stablu. Zatim se bočne grane skraćuju na tri lista i dva ploda a bočne grane prvog reda na dva lista i jedan plod. Kada vrh stabla dođe do gornje žice savija se na dole. Prinos krastavaca za kišeljenje u jednom turnusu može biti 10-15 kg/m2.

Slika 7. Gajenje krastavaca kornišona u plastičnim tunelima.

Slika 7
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu