Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:18123
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:14317
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:666
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:561
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

PROIZVODNJA PARADAJZA

Proizvodnja na otvorenom

Proizvodnja paradajza na otvorenom ograničena je klimatskim uslvima, prvenstveno temepraturama, i moguća je samo u bezmraznom razdoblju. Rast i razvoj, do prvih zrelih plodova, može trajati 90 do 110 dana. Prinos zavisi od perioda plodonošenja i temperatura u to vreme. Zeleni plodovi, koji su 2-3 dana izloženi temperaturi nižoj od 5 0C, ne mogu više sazreti. Zbog toga su važni uslovi, i u proleće, i početkom jeseni.

Orijentaciono razdoblje pojedinih faza rasta i razvitka vidi se iz tabele 4,(nalazi se u predhodnom tekstu "Fiziološki poremećaji paradajza") a zavisi, prvenstveno, od temeperatura i genotipa.

* U ranoj direktnoj setvi u suboptimalnim uslovima

Uzgojom rasada u zaštićenim prostorima, tokom šest do devet nedelja, omogućava se, na otvorenom, duže razdoblje plodonošenja i bolje iskorišćavanje kapaciteta rodnosti kultivara. To je glavni razlog i glavna prednost proizvodnje iz rasada. Pored toga, znantno je manja potrošnja semena po jedinici površine (150 do 200 g/ha), što nije zanemarljivo kod skupog, hibridnog semena, a omogućuje uzgoj ozime, ili prolećne, pretkulture, kratke vegetacije pre sađenja paradajza.

Proizvodnja direktnom setvom na otvorenom, koristi se, najviše, za paradajz za preradu, a prednosti ima, prvenstveno, u područjima s dužim bezmraznim razdobljem. Upoređeno sa proizvodnjom iz rasada, plodonošenje kasnije započinje i kraće traje. Uprkos većoj potrošnji semena, manji su troškovi proizvodnje po jedinici površine.

Proizvodnja rasada

U poslednje vreme, rasad, sve češće, proizvode specijalizovani proizvodači u različitim tipovima zaštićenih prostora, uz delimičnu, ili kompletnu mehanizaciju radnih procesa. Rasad se proizvodi u različitim tipovima saksija, što omogućava presađivanje i sa grudvom zemlje, ili supstrata. Time se izbegava zastoj u rastu zbog prilagođavanja posle rasađivanja. Za ranu proizvodnju, kada se seje krajem januara ili u februaru, obično se seje gusto, u sandučiće (oko 2.000 biljaka/m2) i, u fazi otvorenih kotiledona ili prvih pravih listova, pikira se u veće saksije. Već i za pikiranje, paradajz se može sejati u sasvim male saksije (400-450 saksije u kontejneru veličine 60 x 40 cm), pa se biljčica pikira već sa grudvicom zemlje oko korena, što osigurava gotovo 100% primanje, a olakšava i ubrzava rad. Tom tehnologijom proizvodnje rasada, racionalnije se koristi grejani prostor, pospešuje ranozrelost. Za kasniji uzgoj, može se i direktno sejati u saksije. Veličina saksije, za pikiranje ili setvu, zavisi od planirane veličine rasada. Koren mora dobro prorasti supstrat, ali se ne sme previše zgusnuti na zidovima saksije.

Za rasad od 5 nedelja, ispitivani su uticaj zapremine saksije od 3,6, 13,6, 27,0, 37,1 i 80 cm3. Rasad iz saksije 37,1 i 80,0 cm3 procevatao je ranije i dao veći rani prinos, ali je veći čist prihod postignut s rasadom iz saksije 37,1 cm3 (bolje korišćenje grejanog zaštićenog prostora i manja količina supstrata). Za veći i stariji rasad, potrebne su saksije još veće zapremine. Istraživanja s pretklijavanjem semena paradajza regulatorom rasta na bazi triazola (paclobutrazol), što je pospešilo rast rasada, bolje primanje i rast posle rasađivanja, posebno u nepovoljnim uslovima. To je omogućilo ranije rasađivanje i raniji početak berbe za 7 do 10 dana. Za ranu proizvodnju, rasad treba da ima 6 do 8 listova i, već vidljiv, zametnuti cvetni grozd.

Rasad paradajza može se proizvoditi i na jednostavniji način: u klijalištima, niskim tunelima, ili u visokim tunelima. U gredicama širine 1-1,2 m, seje se ručno ili sejačicom, uz razmak redova 10-15 cm, i u redu 12-3 cm, što omogućava proizvodnju 25-400 biljaka/m2.

Sl. 1 Nicanje paradajza.

Nicanje paradajza

Tokom rasta rasade u saksijama, ili u gredicama, bitni za ravnomeran rast i kvalitet rasada su: održavanje dnevnih i noćnih temperatura što bliže optimumu, održavanje ravnomerne vlage, provetravanje zaštićenog prostora, dobro osvetljenje i zaštita od parazita. Vodeći računa o mogućem roku rasađivanja, rasad proizdveden u uslovima bliže optimalnim, brže će postići potrebnu veličinu (debljinu stabljke 5-7 mm, visinu 15-25 cm, sa po 5-9 listova). U tome je prednost rasada od specijalizovanih proizvođača. Pre presađivanja, ili prodaje, rasad se mora prilagoditi spoljašnjim uslovima. Preporučljivo je preventivno ga prskati protiv gljivičnih oboljenja.

Ako se rasađivanje, zbog vremenskih prilika, mora odložiti, rasad se može skladištiti nekoliko dana, pri temperaturi od 10-13 0C.

Tabela 1 . * Trajanje berbe zavisi od potražnje na tržištu i planu sadnje sledećeg useva.

Nicanje paradajza

Priprema zemljišta za rasadu ili setvu

Pradajz ima dubok koren i može da koristi vlagu iz dubljih slojeva. Zbog toga se preporučuje dublja obrada zemljišta (do oko 40 cm) da se rastrese i dublji sloj. Ako na površini nije bila pretkultura, površinskom obradom uništavaju se iznikli korovi. Za direktnu setvu formiraju se leje, a površina leja, održava se čistom i rastresitom. Protiv korova se može, pre rasađivanja ili setve, upotebiti za zemljište herbicid na bazi trifluralina, ili odgovarajući, koji ima dozvolu za primenu na paradajzu.

Rasađivanje paradajza

Paradajz se lako ukorenjuje, a na delu stabljike u zemljištu, brzo se razvije adventivno korenje. Zato se redovno sadi nešto dublje, nego što je bio u na gredici, ili u saksiji. Kod nekih kultivata rasađivanjem do vrha saksije, do kotiledona i do prvih listova, ovim poslednjim postigao najbolji vegetativni rast, prinos i prosečnu masu plodova. To tumači manjim temperaturnim ekstremima u zoni korena, uz bolji pristup vode i hraniva. Tamo gde je mogućnost navodnjavanja ograničena, bolje je saditi uspravno, da glavni koren ide što dublje. Ako je rasad velik, može se saditi koso, što pospešuje razvoj adventnog korenja, ali je glavnina korena u površinskom sloju, gde su bolje fizčke osobine zemljišta i ima više hraniva. Za takvu proizvodnju potrebno je ravnomerno snabdevanje vodom. Rasad proizveden u saksijama, i mladi rasad golog korena, mogu se uspešno saditi uz pomoć mehanizacije. Razmak prilikom rasađivanja zavisi od kultivara, proizvodnoj nameni i raspoloživoj opremi.

Sl. 2 Gajenje paradajza pomoću kolčeva.

Sl.2

Sl. 3 i 4 Gajenje paradajza na crvenoj foliji.

Sl.3
Sl.4

Indeterminantni i poludeterminantni kultivari, uzgajaju se uz potporu. Zbog nege useva i višestruke berbe, razmak redova je, obično, 80-100 cm, a razmak u redu, za ranu proizvodnju, 30-40 cm, a za proizvodnju u glavnoj sezoni 50-70 cm, kada se korite kultivari bujnijeg rasta. Determinantni kultivari obično se sade uz isti razmak redova, a u redu 30 do 40 cm.

Posle rasađivanja, za indeterminantne kultivare, postavlja se potpora. To može biti drveni kolac, ili dva do tri reda žice između kolaca, na 3-4 m razmaka, ili jedan red žice, na predviđenoj visini paradajza, na koju se biljke vezuju vezivom, koje se, postepeno, zavija oko biljke. Ponekad se i dva reda paradajza vezuju na jednu žicu, ili se trska vezuje u piramidu, ali to nije preporučljivo, jer se teže kvalitetno sprovodi zaštita od bolesti. Stabljika paradajza raste u debljinu i do 2,5 cm prečnika, što se mora uzeti u obzir prilikom vezivanja.

Za paradajz namenjen tržištu, često se primenjuje malč od crne PE folije, ispod koje se položi sistem za navodnjavanje kapljanjem. Zemljište se, ispod crne folije, bolje zagreva, što pospešuje ranozrelost i sprečava rast korova. U slučaju jačih padavina, manja je mogućnost pucanja plodova, a kod ograničenog navodnjavanja, ne dolazi do vršne truleži. U poslednje vreme se koristi malč od pokrovnog useva. Pretkultura ozime grahorice, inkarnatske deteline, ili grahorice s raži, fiksira azot i reciklira hraniva preostala od prethodnog useva, što omogućuje smanjenje đubrenja za paradajz. Pre rasađivanja paradajza, pokrovni usev se poprska totalnim herbicidom, ili se pokosi, zatim usitni i ostavi na mestu, a paradajz se sadi u brazde. U ogledima, malčom od pokrovnih useva, uz upola manje đubrenja azotom, potignut je veći prinos u odnosu na crnu PE foliju, a ranozrelost je, uz crnu foliju, bila veća. Malč od pokrovnog materijala omogućava i druge sisteme navodnajvanja.

Ogledi u proizvodnju paradajza primenom malča od dlakave grahorice i inkarnatske deteline, u poređenju sa nepokrivenim zemljištem i malčom od crne PE folije, u kontinetalnom području nisu potvrdili tako velike prednosti biljnog malča. Rani prinos je bio najveći uz primenu PE folije, a u ukupnom prinosu tržišnih plodova, nisu ustanovljene statistički opravdane razlike. Inakrnatska detelina je bolje prezimila i dala veću biljnu masu nego dlakava grahorica, ali su obe kulture zadovolile u stvaranju sloja malča. Prednost daje biljnom malču u ekološkom sistemu proizvodnje paradajza.

Sl. 5 Mulčiranje slamom.

Sl.5

Nega zasada paradajza

U dobrim uslovima, paradajz ima bujan vegetativni rast, i posle rasađivanja brzo razvija postrane grane (za-perke) u pazuhu razvijenih listova. Kod indeterminanatnih kultivara, koji se gaje uz potporu, ti se zaperci odstranjuju rukom, nožem ili makazama, kad narastu do 5 cm. Ta se mera zove još i pinciranje. Za kasnije kultivare, ako se sade na veće razmake, može se ostaviti zaperak ispod prvog cvetnog grozda, koji će, pošto razvije 3 lista, dati novi cvetni grozd i još jednu rodnu stabljiku, koja se vodi uz istu potporu. Ako se pinciranje ne sprovode na vreme, bujan vegetativni rast utiče na smanjeno zametanje plodova, a plodovi koji se razviju, nešto su sitniji. Kod ranijih kultivara, koji se sade na manje razmake u redu, odstranjuju se svi zaperci, a posle četvrtog ili petog grozda, ostave se tri lista i zakine se vrh. Ta mera omogućava da plodovi iz gornjih grozdova postignu podjednaku veličinu. Na manjim površinama, često se odstranjuju donji listovi, koji su počeli žuteti i više nemaju uticaj na snabdevanje asimilatima, a mogu biti zaraženi gljivičnim bolestima.

Determinantni kultivari se ne pinciraju. Oni sami zaustavljaju rast glavne stabljike, ali se postrane grane brzo razvijaju i posle nekoliko listova, u zavisnosti od položaja grane, razvijaju cvetni grozd. Za determinantne kultivare, namenjene tržištu, posebno je koristan malč od crne PE folije, jer plodovi nisu uprljani česticama zemljišta. Ako se primenjuje folija prilikom međuredne obrade, biljke se malo zagrnu zemljom, da što duže ostanu uspravne.

Navodnjavanje paradajza

Na dubokim, rastresitim, srednje teškim zemljištima, koren može doseći i 150 cm dubine i prečnik od oko 80 cm. Na peskovitim zemljištima, doseže dubinu od samo 60 do 80 cm. U prvom slučaju, ako je dobro sačuvana zimska vlaga, uz pravilnu obradu tokom vegetacije, paradajz se može proizvesti i bez navodnjavanja u sušnom letnjem periodu, ali će prinos biti nešto manji. Na zemljištima manjeg kapaciteta za vodu, i tokom sušnog letnjeg perioda, za uspešnu proizvodnju paradajza, potrebno je navodnjavanje. Pre rasađivanja zemljište treba navlažiti do dubine, do koje se očekuje razvoj korena. Za vreme rasađivanja, dodaje se samo hranjivi rastvor 8-24-0, 10 cm3 na 1 m reda, za početak rasta. Kad se rasad primi, obično ne treba navodnjavati, dve do tri nedelje, ili više.

Sl. 6 Navodnjavanje paradajza.

Sl.6

Posle toga, u zavisnosti od zemljišta i temperatura, navodnjava se svakih 5-10 dana, ako se navodnjava brazdama, 10-14 dana kišenjem, ili svakih 2-5 dana sistemom kapljanja. Sama biljka može upozoriti na potrebu za navodnjavanjem. Kod dovoljne snabdevenosti tkiva vodom, koncentracija soka prvih 6 otvorenih listova u 8 sati ujutru, merena refraktometrom, iznosi 7,5 do 11,8%. Navodnjavanje je bilo najracionalnije kad je koncentracija soka bila 8%. U sistemu kapljanjem potrebno 2.000 do 6.000 m3/ha u sušnim uslovima, a u ekstremno sušnim uslovima i do 10.000 m3/ha.

Berba i prinosi paradajza

Paradajz, za tržište i za upotrebu u svežem stanju, bere se ručno i u više navrata. U zavisnosti od udaljenosti i zahteva tržišta, plod se bere s peteljkom i zelenim listićima čaške, ili bez nje. U prodaji, sveži zeleni listići čaške, pokazuju da li je plod sveže ubran, što kupci cene. Pritom, treba paziti da petejke ne oštećuju susedne plodove. Plodovi paradajza slažu se u ambalažu, samo u jedan red, sa peteljkama prema gore, ili najviše u dva reda, pri čemu je donji red okrenut peteljkama nadole.

Plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti - koja se obično definiše kao: crvena, ružičasta, prelazna (žuta) i zelena zrelost – u zavisnosti od udaljenosti tržišta i namene. Potpuno razvijeni plodovi, ali još zeleni, mogu naknadno dozreti i postići zadovoljavajući kvalitet. Da li je plod postigao zelenu zrelost može se proveriti tako što se plod poprečno preseče, pa ako se pritom ne prerežu semenke, može naknadno dozreti. Ipak, plodovi koji su postigli punu zrelost na biljci (crveni) imaju najbolja organoleptička svojstva. Međutim, oni najbrže prezrevaju, postaju mekani, pa se takvi plodovi, po pravilu, beru samo za bliža tržišta.

Plodovi koji su počeli menjati boju (prelazni), mogu se skladištiti, na 10 0C do 14 dana, a neki kultivari i duže, ali posle toga, na temperaturi 18-20 0C, brzo postignu crvenu boju. Ružičasti plodovi, mogu se držati na temperaturi od 12-15 0C, do 12 dana. Pošto postignu crvenu boju na 18-20 OC, mogu zadržati zadovoljavajući kvalitet još 5-10 dana. Ako kupac traži određenu zrelost, bere se češće, 2 do 3 puta nedeljno, a ako se bere jednom nedeljno, plodovi se sortiraju po boji i veličini. Berba paradajza u zelenoj zrelosti, kod nas, dolazi u obzir samo pri kraju sezone, da se izbegnu gubici u slučaju pada temperature. U poslednje vreme, sve popularniji su kultivari tzv. „long life“ i „long keeping“. Plodovi prvih imaju sposobnost da, pošto pocrvene, mogu ostati na biljci do tri nedelje.

Slika. 7

Sl.7

To omogucava da se beru celi grozdovi, što ubrzava berbu, a ne utiče bitno na kvalitet plodova. Kultivari sa osobinama duge izdržljivosti, imaju smanjenu aktivnost poligalakturonaze i zbog toga sporije omekšavaju, ali se moraju brati u crveoj zrelosti, jer naknadno ne mogu da postignu intenzivno crvenu boju. Za kultivar iz ove grupe, ustanovljeno je viši nivo poliamina (inhibitora starenja) i niži nivo etilena.

Sl. 8 Paradajz tipa „long life“ (u sredini slike) u poređenju sa drugim kultivarima.

Sl.8

Savremeni kultivari imaju vrlo veliki kapacitet rodnosti. Kod proizvodnje na otvorenom, iz rasada, u zavisnosti od klimatskih uslova, odnosno dužine razdoblja berbe i tehnologije proizvodnje, može se postići prinos od 30 do 80 t/ha.

Proizvodnja u zaštićenim prostorima

U zaštićenim prostorima, moguće je produžiti sezonu proizvodnje paradajza, od nekoliko nedelja, do celogodišnje proizvodnje. Izbor tipa zaštićenog prostora zavisi od vrednosti investicije, troškova održavanja potrebne klime u zaštićenom prostoru i dela prinosa paradajza, koji se može postići, u vreme kad na otvorenom još ne sazreva.

Već najjednostavnijom zaštitom, pokrivanjem redova zasađenog paradajza niskim tunelima od PE folije, može se postići nešto raniji početak berbe. Veće su mogućnosti, proizvodnjom u visokim tunelima bez grejanja, ili s dopunskim grejanjem, kada su spoljne temperature niže od 5 0C. U većim prostorima, plastenicima i staklenicima, gde se može zagrevati do potrebnih temperatura za normalan rast i razvoj, paradajz se može proizvoditi tokom cele godine. Rokovi proizvodnje usklađuju se sa dnevnom količinom svetla i željenim razdobljem berbe.

Za proizvodnju paradajza u zaštićenim prostorima poželjno je: što veći intenzitet svetla u jesen, zimi i u proleće; blage zimske temperature; retke oluje i jaki vetrovi, grad, veliki snegovi; niska vlaga vazduha tokom leta, što omogućava dobro hlađenje; jeftini izvor energenata za grejanje; stabilna električna struja (bez prekida); dobar izvor kvalitetne vode i, kao najvažnije, odgovarajuće tržište.

Imajući sve to u vidu, za proizvodnju paradajza u zaštićenim prostorima, prednost kod nas ima toplija područja, uz pažljiv izbor lokacije zaštićene od vetra, i dobro snebdevanje vodom. To ne isključuje proizvodnju i u drugim područjima, ali uz nešto veće troškove i izbor odgovarajućih rokova proizvodnje. Rokovi proizvodnje mogu biti različiti, a zavise od kultivara, ekoloških i ekonomskih uslova.

Izbor kultivara

U zaštićenim prostorima proizvode se, gotovo isključivo, indeterminantni kultivari, F1 hibridi, nemenjeni za staklenike, plastenike i tunele, ili za tunele i proizvodnju na otvorenom. To se, u katalozima semenarskih firmi, uvek naglašava. Od glavnih osobina traži se: ranozrelost, bujnost rasta, kratke internodije i dobra pokrivenost ploda lišćem. Poželjno je da je zrenje plodova na grozdu ujednačeno, da su plodovi intenzivno crvene boje, dobre konzistencije, organolepričke ocene i dobre održivosti. Sve više se traže kultivari krupnijih plodova, prosečne težine veće od 100 g, dobre tolerantnosti na pucanje i otpornosti na zasoljenost. Za proizvodnju u tunelima i plastenicima, važna je otpornost na suboptimalne temperature i vlagu vazduha. U katalozima se uvek naglašava otpornost na bolesti i nematode (TMV virus mozaika paradajza, Cladosporium, Verticilium, Fusarium, Nematode i Stemphylium).

Specifičnosti proizvodnje u zaštićenim prostorima

Proizvodnja rasada

Da se, što više, skrati razdoblje do berbe, u proizvodnji rasade paradajza, nastoji se da se postignu optimalni uslovi. Od setve u sandučiće ili kontejnere, sa 400 do 450 saksija, do nicanja, održava se temperatura od 20 do 25 0C. Posle otvaranja kotiledona, pikira se u kontejnere vecih saksija, ili u lonče od 500 cm3, u zavisnosti od planiranog razdoblja proizvodnje, koje može biti 40 do 90 dana. Posle primanja, i pojave prvog lista, može se sniziti temperatura na 11 do 13 0C tokom 10 dana do 3 nedelje (pri slabijem osvetljenju, duže), do razvoja drugog lista. U to vreme se zameće prvi cvetni grozd. Niže temperature dovode do većih kotiledona, deblje stabljike, manjeg broja listova do prve cvasti i većeg broja cvetova na prvoj i drugoj cvasti. Dopunsko osvetljenje od 3 do 5klx/m2, može skratiti vreme proizvodnje rasada do jedne trećine. Dobar rasad ima, najmanje, 20 g, 7 razvijenih listova i, već vidljiv, zametak cvasti.

Priprema za rasađivanje

Da se izbegnu bolesti i štetočine, koji od prethodnog useva mogu ostatu u zemljištu, jednom godišnje, sprovodi se termička, ili hemijska sterilizacija zemljišta. Za dobar razvoj korena paradajza, potrebna je duboka obrada zemljišta, do 30 cm. Pored đubrenja zrelim stajskim đubrivom (40 do 100 t/ha), mineralna đubriva se dodaju na osnovu analize celog profila zemljišta. U pripremi za rasađivanje, zemljište se, po potrebi, navlaži i površinski obradi frezom, ili drugim, odgovarajućim oruđem.

Rasađivanje paradajza

U zavisnosti od bujnosti kultivara i planirane dužine proizvodnje, sade se 3 do 4 biljke/m2. Teorijski, to znači da je razmak redova 80 cm, a između biljaka u redu 30 do 40 cm. Međutim, češće se sadi u dvorede trake. Tada je, svaki drugi međuredni razmak, 90 do 100 cm, a koristi se kao prolaz za negu useva i berbu, a sledeći je 60 do 70 cm.
U vreme sađenja temperatura zemljišta treba da bude viša od 14 0C, ali bolje je da je viša od 16 0C. Na markirana mesta, rasad se sadi tako da gornja površina grudve supstrata bude na nivou zemljišta, a zatim se dobro zalije.

Nega zasada paradajza

Pre rasađivanja, na armaturu zaštićenog prostora, iznad svakog reda paradajza, postavlja se pocinkovana žica debljine 2 do 3 mm. Na nju se vezuje plastično vezovo, iznad svake biljke. Drugi kraj veziva, obmotava se, bez zatezanja, dva do ti puta, oko stabljike pri površini zemljišta. Kako paradajz raste, tako se vrh biljke, postepeno, obmotava oko veziva.

Postrani izbojci (zaperci), dužine 5 do 8 cm, odstranjuju se (pinciraju), najmanje, jednom nedeljno. Oko 50 dana pre planiranog završetka berbe, odstranjuje se vegetativni vrh biljke, a iznad zadnje zametnute cvasti, ostavljaju se tri lista. U dužem razdoblju proizvodnje, biljka naraste do nosive žice. Tada se može prebaciti preko žice i pustiti da slobodno visi, ili se prebaci na susedni red, poput pergole. Deo stabljike, koji više nema ni lišća ni plodova, može se poleći po zemljištu, a aktivni deo biljke, ponovo uspraviti do žice. Svi stari, žuti listovi, od površine zemljišta naviše, postepeno se režu i odnose iz zaštićenog prostora.

Tokom rasta, održava se dnevna temperatura od 18 do 25 0C, a noćna niža za 6 do 7 0C. Kad je temeperatura, u zaštićenom prostoru, viša od 30 0C, treba je odmah sniziti, provetravanjem, ili zamagljivanjem.

Vlažnost zemljišta se, navodnjavanjem, održava na nivou 70 do 85% poljskog vodnog kapaciteta. Za vreme kratkih dana, navodnjava se jednom nedeljno ili ređe, a za vreme toplijih i sunćanih dana, i tokom plodonošenja, najmanje dva puta nedeljno. Posle rasađivanja, navodnjava se sa 10 do 15, a kasnije 20 do 30 lit/m2. Poželjno je da temperatura vode bude oko 18 0C. Najprikladniji je sistem navodnjavanja kapljanjem, kojim se može i prihranjivati.

Prva prihrana se sprovodi u stadijumui treće ili četvrte cvasti, a kasnije se ponavlja svakih deset dana. Obično se koriste tečno NPK đubrivo formulacije 10:5:4, sa dodatkom mikroelemenata B, Cu, Fe, Mn, i Zn, u prosečnoj količini od 100 l/ha.

Zbog intenzivne fotosinteze, tokom dana, količina CO2 u vazduhu se smanjuje. Primena CO2 do 0,1 volumnih procenata, za vreme najsvetlijeg dela dana (od 10 do 16 sati), može pozitivno uticati na rast i rani prinos paradajza.

Za pospešivanje oprašivanja i oplodnje, u zaštićenim prostorima gde nema vetra, primenjuju se mehanički nadražaji potresanjem armature, a u zimskim uslovima, cvatsti se, pojedinačno, potresaju baterijskim vibratorom, dva do tri puta nedeljno. U poslednje vreme, za to se koriste bumbari, koji bolje podnose zatvoreni prostor od pčela.

Sl. 9 Gajenje paradajza u saksijama.

Sl.9

Sl. 10 Gajenje paradajza u kockama kamene vune - hidroponija.

Sl.10

Na 1 ha zatvorenog prostora, potrebno je 5 do 7 društava bumbara, koji su aktivni 8 do 10 nedelja. Prema istraživanjima, u jednom minutu, bumbar poseti prosečno 4,7 cveta. Tim načinom je postignut 17% veći prinos paradajza.
Kultivacija šireg međurednog razmaka, sprovodi se svake dve do tri nedelje, a ručno se plevi korov među biljkama. Protiv gljivičnih bolesti prska se odgovarajućim fungicidima, vodeći računa o karenci u vreme berbe. Moguća je pojava više vrsta štetočina, koji se suzbijaju tek posle njihove pojave.

Berba i prinosi

U zavisnosti od dužine vremena od berbe do prodaje, paradajz se bere u crvenoj, ili narandžastoj zrelosti, s čaškom i delom peteljke ploda. Bere se dva do tri puta nedeljno, a na vrhuncu sezone, tokom toplog vremena, i češće. Plodovi se, što pre, odnose u sortirnice, gde su temperature niže, kalibriraju se, pakuju u kutije ili plitke gajbice, u jednom sloju, s čaškom prema gore.
Prinos paradajza zavisi od sezone i dužine proizvodnje, a može se postići od 15 do 50 kg/m2.

Proizvodnja paradajza bez zemljišta

Još od šezdesetih godina prošlog veka, razvijeno je više različitih sistema proizvodnje paradajza bez zemljišta. Danas su ti sistemi, primenom savremene tehnike, dovedeni gotovo do savršenstva.

U zaštićenim prostorima, u kojima se mogu dobro podesiti glavni faktori sredine: temperatura vazduha i zone korena, relativna vlažnost i cirkulacija vazduha, koncentracija CO2, dopunsko osvetljenje, moguća je proiozvodnja paradajza na inertnom supstratu u hranjivom rastvoru. Time se izbegava potreba dezinfekcije zemljišta u zaštićenom prostoru - koja izaziva određene promene u zemljištu - analiza zemljišta, povremeno ispiranje zemljišta - i gubitak hraniva u podzemne vode - a smanjuje se i mogućnost pojave bolesti.

Na osnovu saznanja o fiziološkim procesima tokom rasta i plodonošenja paradajza, i potrebe za hranivima za skladan razvoj, u interakciji s faktorima sredine, trajanjem i intenzitetom svetlosti, temperaturom i vlagom vazduha, razrađene su detaljne formulacije hranjivih rastvora. Različiti su sistemi, tehnološka i tehnička rešenja. U poslednje vreme, najviše se primenjuje sledeći sistem:

Biljke se uzgajaju na inertnom supstratu, najčešće kamenoj vuni. Iz rezervoara, u zaštićenom prostoru ili izvan njega, u zatvorenom sistemu, kroz supstrat cirkuliše hranjivi rastvor, i vraća se nazad u rezervoar. Ceo proces se vodi komjuterski. Uz sve navedene mere, ovim načinom se može, maksimalno, iskoristiti kapacitat rodnosti kultivara paradajza.

Specifičnosti proizvodnje paradajza za preradu

U svetu, najviše se paradajza za preradu proizvodi u USA, gde se godišnje proizvede oko 10 miliona tona, na oko 150.000 ha, uz prinos od 60 do 70 t/ha. To ne bi bilo moguće bez primene mehanizacije – od setve, do berbe. Početkom šezdesetih godina, konstruisani su prvi kombajni za berbu paradajza, a još pre toga, započela je selekcija kultivara, prikladnih za proizvodnju direktnom setvom, uz mehanizovanu berbu. Neprekidnim poboljšavanjem kultivara, tehnologije i tehnike, do današnjih dana, takva proizvodnja paradajza za preradu proširena je po celom svetu, gde to klimatske i ekološke prilike omogućavaju.

Osnovni klimatski uslovi su: što duži bezmrazni period, što manje padavina u vreme zrelosti i berbe paradajza, uz mogućnost navodnjavanja. Prednost imaju lakša zemljišta, bolje strukture, koja se brže zagrevaju u proleće, a omogućavaju pravovremeno izvođenje agrotehničkih mera teškom mehanizacijom.

Tekst
Tekst
Tekst
Tekst
Tekst

Na fino pripremljenoj površini leje, seje se plitko, na 1,5 do 2 cm, što omogućava brže i ujednačenije nicanje. Tokom vegetacije ivice leja se kultivišu, a kad biljke narastu 15 do 20 cm, malo se zagrnu da duže ostanu uspravne.

Navodnjavanje i prihrana su bitni faktori visokih prinosa paradajza za konzervisanje, naročito u aridnim područjima. U nekim državama je postignut prinos od 200 t/ha, uz navodnjavanje kapljanjem ispod površine zemljišta, i odgovarajućom prihranom prema potrebama biljke, tokom rasta i plodonošenja.

Uz evapotranspiraciju od 710 mm, postignut je 31 kg paradajza/m3 vode. U semihumidnim područjima, i sa manje navodnjavanja, mogu se postići zadovoljavajući rezultati (ogledu Mađarskoj). U razdoblju, u četiri godine, zahvaljujući količini i rasporedu padavina, navodnjavanje nije bilo potrebno.

Vrste navodnjavanja, u tabeli bile su sledeće:
1 - bez navodnjavanja,
2 – jednokratno navodnjavanje sa 40 mm, u prvom kritičnom razdoblju (obično junu),
3 – jednokratno navodnjavanje s 40 mm u dugom kritičnom razdoblju (rast plodova, obično u julu),
4 – redovno navodnjavanje prema vlazi zemljišta, 2 do 6 puta tokom vegetacije, s ukupnom količinom vode 80-240 mm.

Tabela. Uticaj navodnjavanja i kultivara na prinos i kvlaitet paradajza za preradu.

Tabela

Pored prihrane i navodnjavanja, najvažnija mera je preventivna zaštita od bolesti, da se, do berbe, sačuva zdravo lišće.

Mehanizovana berba jednokratna je i destruktivna. Biljke se podrežu neposredno ispod površine zemljišta i transportuju do uređaja koji odvaja plodove od stabljike. Plodovi se sortiraju, ili na samom kombajnu, ili u kasnijem postupku, a zeleni, bolesni i oštećeni plodovi se odbacuju. Iz toga se vidi da je optimalni momenat za mehanizovanu berbu, kada 90% plodova postigne crvenu i ružičastu zrelost, a to je 25 do 35 dana posle početka zrenja plodova. Često se, iz različitih razloga, ne može čekati toliko dugo. Berba je, takođe, opravdana kada je 70% plodova crveno i ružičasto. Vrlo je važno da ne bude više od 5% prezrelih plodova, koji pri odvajanju plodova budu zgnječeni, a njihov sok, na ostale plodove, privlači vinske mušice, što može biti problem u preradi. Zato je važno, na prosečnim uzorcima, pratiti proces zrenja. Ubrani plodovi se, obično, prevoze u rasutom stanju, u sloju do visine od 1,5 m, ali tada moraju, odmah, ući u preradu.

Sl. 11 Berba industrijskog paradajza sa kombajnom.

Sl.11

Dorada, pakovanje i skladištenje

Pradajz za tržište mora biti zdrav, neoštećen, čvrst, ujednačene boje i veličine. U prihvatnim centrima, paradajz prolazi liniju pranja i brisanja mekim rotacionim četkama. Posle toga se sortira, po veličini i po boji. Sortiranje po veličini, najčešce je mašinsko, na osnovu obima, ili mase ploda, a po boji se može sortirati fotocelijama, na osnovu refleksije svetla.

Pakuje se u plitke kartonske, ili plastične kutije, dimenzija 40x30x15 cm, sa 6 kg, ili 60x40x13 cm sa 10 kg. Za rani paradajz, ponekad se koristi papirna i plastična mreža, nalik na saće, čime se svaki plod odvoji u posebnu komoricu, a pojedini plodovi se, dodatno, zamotaju u meki papir, privlačne boje.

Slično se opremaju i pojedinačna pakovanja po 0,5 ili 1 kg, za prodaju u samouslugama.

Norme kvaliteta paradajza za tržište, na Evropskom tržištu, predvidaju dve klase:

1. Ekstra: oblik i izgled ploda tipičan za kultivar, sa čvrstim mesom, bez zelenog prstena oko kaliksa i drugih znakova fizioloških poremećaja, osim lakih površinskih nepravilnosti. Sortiranje po veličini, sprovodi se na osnovu prečnika, osim trešnjara. Najmanji prečnik za okrugle i rebraste plodove: 35 mm, a za ovalne plodove 30 mm.

Sortiranje: 30 do 35 mm (za ovalne), 35 do 40 mm za okrugle, 40 do 47 mm, 47 do 57 mm,57 do 67 mm, 67 do 82 mm, 82 do 102 mm i, preko 102 mm. Toleranicja: po kvalitetu 5% klase I, izuzetno 10% po veličini niže kategorije, ali najniža 33 mm, odnosno 28 mm za ovalne plodove.

I. klasa: plovodi tipični za kultivar, bez nezaraslih pukotina i vidljivog zelenog prstena. Dopuštena su manja odstupanja u obliku, boji, pokožici, pa i mala pritisnutiost. Rebrasti plodovi mogu imati zarasle pukotine, do 1 cm, manje nepravilnosti, kalus na vrhu ploda do 1 cm2 površine, zarasle koncentrične pukotine koje ne prelaze 2/3 prečnika ploda.

Sortiranje je isto kao i za klasi ekstra.

Paradajz se skladišti samo izuzetno, ako se ne može odmah prodati. Pri optimalnim uslovima, na tempraturi od 13 0C i pri 75-80% relativne vlage vazduha, može se održati do dve nedelje, a da ne izgubi boju i sjaj. Paradajz se može održati i duže, na temperaturi od 10 0C, ali tada plod postaje kiseo i brašnav, aromatične materije se gube, a može nastati i neujednačena obojenost, udubljene pege, ili strani ukus, posebno ako skladište nije dobro provetravano.

BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu