Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:17229
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:13249
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:652
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:102
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

GAJENJE PASULJA

GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,žbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana.

Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvožda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. Smeđi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli.

Značaj pasulja

Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u združenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obrađene.

Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota može ostati i preko 150 kg/ha.

Uslovi uspevanja

Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja.

Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture.

U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos.

Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno žito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem.

Đubrenje

Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu.

U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev đubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo đubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24.

1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista;
2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takođe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Način gajenja

Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje.
Ceo proces proizvodnje može biti mehanizovan. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci).

Združen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ovako se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Nedostaci združenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva, velik utrošak radne snage (ručna berba). Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.

NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE

NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE

SREMAC

SREMAC

ASTER

ASTER

ZLATKO

ZLATKO

DVADESETICA

DVADESETICA

Setva

Posebnu pažnju obratiti izboru sortno čistog semena, standardnih osobina: čistoća semena (min. 97%), klijavost semena (min. 70%), drugih vrsta i korova (0%) i maksimalna vlažnost semena (14%).
Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. phaseoli.

Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih, visoko aktivnih kvrzičnih bakterija, umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0.5 ha. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu.

Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi, neposredno pred setvu. Tako tretirano seme se ne izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije.

Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila.

Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove vlažnosti. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Setva može biti mašinska ili ručna, u redove. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos.

Nega useva

Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja međuredna obrada. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Sprovođenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru, što opravdava sredstva uložena u navodnjavanje. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa.

Postavljanje oslonca za gajenje visokih, lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem.

Nedostatak kalcijuma

Nedostatak kalcijuma

Nedostatak gvožđa

Nedostatak gvožđa

Nedostatak magnezijuma

Nedostatak magnezijuma

Nedostatak azota

Nedostatak azota

Nedostatak fosfora, biljka levo

Nedostatak fosfora, biljka levo

Nedostatak kalijuma

Nedostatak kalijuma

Nedostatak sumpora

Nedostatak sumpora

ZAŠTITTA PASULJA

Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum

Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja, utvrđena i u nas. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Patogen se održava u biljnim ostacima u zemljištu. Glavni način prenošenja je putem zaraženog semena.

Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.

Simptomi antraknoze na mahuni

Slika: Simptomi antraknoze na listovima.

Simptomi antraknoze na listovima

Simptomi bolesti:

Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute, okrugle do izdužene, crvenkastopurpurne pege, koje kasnije postaju tamne. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene, okrugle, nekrotične pege oivičene mrkom zonom, veličine 5-7 mm. Patogen razara zaraženo tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Iz rana na mahunama parazit zaražava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege, sasvim sitne (1-2 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm).

Mere suzbijanja

Setva zdravog semena najvažnija je mera zaštite. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Uništavati zaražene biljne ostatke. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje između redova i otklonili uslovi za infekciju.

Rđa pasulja – Uromyces appendiculatus

Slika: Simptomi rđe pasulja

Simptomi rđe pasulja

Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Češće se javlja na vlažnim i slabo osunčanim njivama, pri gajenju pasulja u združenom usevu ili uz pritke, postrnoj setvi i monokulturi. Održava se na obolelim biljnim ostacima.

Simptomi bolesti:

Najjače se ispoljavaju na naličju lista, manje na mahunama i retko na stablu. U početku se formiraju sitni, beli i malo uzdignuti sorusi, koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rđe. Oni su ispunjeni rđastom, praškastom masom spora gljive i okruženi oreolom žute boje. Na listu se kasnije javljaju i sorusi, tamnije boje, ispunjeni sporama. Jače zaraženo lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen.

Mere suzbijanja

Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka, kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja, kao i u periodu velike osetljivosti biljaka, od početka cvetanja do četiri nedelje pre žetve vršiti hemijsku zaštitu.

Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum

Slika: Simptomi bele truleži.

Simptomi bele truleži

Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlažnosti i pregustog useva.Velike štete su posebno izražene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina održavaju u zemljištu.

Simptomi bolesti:

Stabljike i mahune, često i listovi propadaju i suše se. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku, a druga belu miceliju poput vate.

Mere suzbijanja

Setva zdravog i dezinfikovanog semena.Višegodišnji plodored. Uništavanje ili duboko zaoravanje žetvenih ostataka. Manje bujan usev, redovi u pravcu vetrova. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida.

Bakterioze pasulja.

Zaraženo seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima, navodnjavanjem orošavanjem i insektima.

Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola

Na mestu infekcije, na mladom, zelenom lišću nastaju sitne pege vlažnog izgleda. One se povećavaju, spajaju i postaju mrke, a oko njih formira žućkasta zona. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. U uslovima vlažnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata.

Slika:Simptom bakteriozne plamenjače.

Simptom bakteriozne plamenjače

Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. phaseoli

U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim, sitne pege masnog izgleda. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti žuckasti oreol nije tako izražen. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Zaraženo tkivo lista postaje krto i puca. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Vremenom se proširuju, postaju crvenkaste i u vlažnim uslovima na njima se uočava žuckasta kap bakterijskog eksudata.

Mere suzbijanja

Upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje manje osetlivih sorata /Biser, Galeb/, plodored. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Praparati na bazi bakra ne pružaju kompletnu zaštitu, ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija.

Virus običnog mozaika pasulja

Virus sadrži veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD, oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Po obliku, načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan.

Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Pošto se prenosi semenom, smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. Ustanovljeno da je, virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja, od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Može se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnožavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina, među kojima su poznati:
Phaseolus vulgaris, P. lunatus, Vicia faba, V. lathyroides, V. sativa. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp.) takođe njegoy prirodni domaćin.

Slika: Simptomi pegavost lista pasulja.

Simptomi pegavost lista pasulja

Simptomi oboljenja.

Mozaik kao osnovni tip simptoma.
Zaražene liske su bledozelene, sa zaostalom normalnom zelenom bojom duž glavnih lisnih nerava. Zbog neravnomernog porasta, zelene lisne površine su naborane i klobučave. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Na zaraženim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju kržljave i krive mahune.

Slika: Simptom običnog mozaika pasulja.

Simptom običnog mozaika pasulja

Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Usled preosetljivosti zaražene ćelije brzo izumiru, zbog čega nastaje nekroza f1oema. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa, pa zaražene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika, čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izražena. Retki su slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Virus se u pridodi održava i prenosi zaraženim semenom oset1jivih a, ne i preoset1jivih biljaka. Seme biljaka može biti zaraženo preko 50%, a u nekim slučajevima i do 83%. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom, kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima, a retko u omotaču semena. Raspored zaraženih i nezaraženih semenki u plodovima je nepravilan.
Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. S obzirom na zaraženost semena u visokom procentu, virus se može naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Iz mladih zaraženih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke, doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi.

U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši, među kojima se nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum, Aphis craccivora, A. evonymi, A. pomi, Macrosiphum euphorbiae i dr. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraženih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja, može se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj - jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu.

Virus se lako prenosi sokom zaraženih biljaka, što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu.

Suzbijanje

Za setvu koristiti zdravo seme, pošto je ono najvažniji prirodni izvor zaraza. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za, razvoj vektorskih vaši. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaražene biljke. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima.

Virus žutog mozaika pasulja

Slika: Simptom žutog mozaika pasulja.

Simptom žutog mozaika pasulja

Virus sadrži nekoliko sojeva, kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima); soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška, virus običnog moza ika graška je soj virusa žutog mozaika s kojim je serološki sličan); soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi); soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška, kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor

Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu, čemu su, svakako, doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju, što smanjuje prinose. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraženih biljaka.

Virus žutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača, a manji broj iz drugih porodica. Među povrtarskim biljkama najvažniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj, grašak i bob. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus, Lupinus, Medicago, Melilotus, Trifolium, Vigna i dr. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense), švedska detelina (T. hybridum), inkamatska detelina (T. incarnatum), bela detelina (T. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaražavanja. Među prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia), koji, kao višegodišnja drvenasta biljka, može imati određeni značaj u ciklusu održavanja virusa.

Simptomi oboljenja.

Zaražene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. Mozaične pege i šare su jasno žute boje i otuda naziv virusa žutog mozaika. Cela površina zaraženih liski je sitno naborana, što je jedan od karakterističnih simptoma. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Biljke koje su zaražene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju, zbog čega i prinos zrna i mahuna može biti potpuno uništen. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama, iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima žutog mozaika i znacima teških oštećenja. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa.

Virus se održava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. Među njima je, kako je rečeno, veliki broj leptirnjača, zatim, neke vrste cveća (frezija, gladiola) i korovskih biljaka. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem održavanju virusa, jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa.

Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. Među ovim vašima nalaze se, na primer, vrste: Acyrthosiphon pisum, Macrosiphum euforbiae, Myzus persicae, Aphis fabae i dr. Virus se ne prenosi semenom pasulja, ali lako prenosi sokom zaraženih biljaka, pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa između biljaka koje se gaje u gustom sklopu.

Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka, domaćina virusa. Potrebno je, takođe, blagovremeno uništavati sve korovske, biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši.

U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši, koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave, kako bi se sprečile rane zaraze, koje su najštetnije u proizvodnji.

Virus južnog mozaika pasulja

Za sada su poznati mnogi domaćini virusa, isključivo iz porodice leptirnjača. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). Prenosi se semenom pasulja, kao i semenom nekih kultivara vigne. Lako se prenosi i sokom zaraženih biljaka.
Za sprečavanje zaraza važno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata, vektora virusa.

Virus nekroze duvana na pasulju

Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Jako zaraženo lisće se potpuno osuši i opada. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo, što se često završava uvenućem biljaka. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana.

Virus mozaika lucerke na pasulju

Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastožute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano žuta pegavost pasulja. Nervi zaraženog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mrežu na žućkastoj osnovi liske. Lišće neznatno zaostaje u porastu, a biljke su delimično izobličene.

Virus mozaika krastavca na pasulju

Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdžanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duž nerava. Zaražene biljke zaostaju manje li više u porastu, što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %), pa je neophodno obratiti posebnu pažnju zdravstvenom stanju semena za setvu.

Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus

Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Ima više genaracija godišnje, a u skladištu se razvija cele godine. U jednom zrnu može se naći više larvi.

Simptomi oštećenja

Larve se hrane unutrašnjim sadržajem zrna pasulja. U jednom zrnu može se naći veliki broj larvi. Oštećeno seme ne može se upotrebiti za ishranu ili za setvu.

Mere suzbijanja

Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana, bez promene svojstava. Veće količine pasulja izlažu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv žižka, osim u slučaju vrlo jakog napada.

Slika: Pasuljev žižak.

Pasuljev žižak
Pasuljev žižak

PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA

PREPARATI ZA ZAŠTITU
PREPARATI ZA ZAŠTITU
PREPARATI ZA ZAŠTITU
PREPARATI ZA ZAŠTITU

Slike: Biljne vaši - prenosivi virusa pasulja

Biljne vaši
Biljne vaši
Biljne vaši

Berba

Niske sorte pasulja, gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Biljka je ostala obično bez lista i sadržaj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim časovima, kada je osipanje najmanje (mahune vlažne od rose). Visoke sorte pasulja, prilikom berbe, uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle košenja ili cupanja takvih sorata, obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiže za berbu krajem jula i početkom avgusta. Berba može biti mehanizovana i ručna. Mehanizovana berba može biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna, podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim žitnim kombajnima. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno, i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”.

Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagođen obimu proizvodnje.

Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe, naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duže čuva. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Za finalnu prodaju, posebno preko trgovinskih objekata poželjno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača.

Slike: Žetva pasulja.

Žetva pasulja
Žetva pasulja

MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE

Prof. dr Branka Lazić

Malo rasprostranjene mahunjače koje obrađujemo u ovom tekstu su: vigna, mnogocvetni pasulj, patuljasti pasulj, mungo pasulj i lima pasulj. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. sesquipedalis). Period vegetacije traje 75-140 dana, otporna je prema suši, bolestima i štetočinama. Seme je bele, žute, mrke i crne boje. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama dužine do 10 cm, sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Bogatstvo cvetova ružičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (žbunaste sorte) 50x5-10 cm, ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Mahune se beru sasvim mlade u toku leta, a seme sazreva u avgustu.

Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens)
otporniji je na niže temperature (do-7°C) od pasulja, ali voli sunčane položaje. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna, a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Seje se u kućice (60x40 cm). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca, ili se seje uz severni ili južni zid bašte i služi kao ograda. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2.

Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. nanus)
obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm), a mahune se beru svaka tri dana, inače postaju tvrde i neukusne.

Mungo pasulj (Phaseolus mungo)
gaji se i zbog proizvodnje ponika. Pred setvu, seme se drži u vodi da nabubri (1-2 dana), a zatim se rasproste na vlažnu hartiju ill tkaninu koja se vlaži dva do tri puta dnevno. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiže dužinu od oko 5 cm.

Slika: Mungo pasulj.

Mungo pasulj

Lima pasulj (Phaseolus lunatus)
obrazuje visoko ili nisko stable, i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom između redova 100 cm i između biljaka u redu 60 cm. Bere se kad su zrna, bledozelene boje, dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve).

Slika: Vigna pasulj.

Vigna pasulj
BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu