Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22666
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22766
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:86
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

SLATKI KROMPIR I ČIČOKA

SLATKI KROMPIR I ČIČOKA

Slatki krompir ili batate su brašnasti gomolji nalik repi (Ipomea batatas) slatkastog ukusa.

To je višegodišnja biljka iz porodice slakova (Convolvulaceae), i zapravo nema nikakve morfološke sličnosti sa našim udomaćenim krompirom (Solanum tuberosum L.).

Plodovi batata su žute, narandžaste i crvene boje, a za jelo ga je najbolje pripremiti kao i krompir, odakle i njegov udomaćeni naziv "slatki krompir". To gomoljasto korenje može se kuvati, pržiti ili mleti da se dobije brašno. Mladi listovi se pripravljaju i jedu kao spanać. Izuzetno je ukusan. Uspevaju u Španiji i Francuskoj, a domovina im je Južna Amerika. U Andaluziji batata u potpunosti zamenjuje krompir. Oko 1850. godine zbog nestašice krompira i pretnje gladi, sadili su batatu po Nemačkoj, pa čak i oko Pariza. Lako se kulinarski obrađuje. Od batata se priprema brašno od kojeg se mogu načiniti hleb, vino i mnoga druga jela. Po hemijskom sastavu batata je vrlo slična krompiru; ali sadrži nešto više proteina.

Batata je visokoenergetska kultura sa visokim postotkom skroba a malo šećera, kod koje se za jelo koriste sekundarna zadebljanja korena koja se često pogrešno nazivaju gomoljima, a može se konzumirati i mlado lišće. Osim što je iznimnog ukusa, batata je veliki izvor minerala i vitamina pa telo opskrbljuje važnim antioksidansima. Najveća mu je vrednost velika količina beta-karotena. Količina od samo 140g batata u potpunosti osigurava dnevnu potrebu za vitaminom E, koji je izuzetno važan jer štiti organizam od srčanih tegoba, i začepljenja krvnih sudova. Antioksidansi su ujedno važni i za dobro funkcionisanje mozga (prevencija kod Alzheimerove bolesti i sl.)

Batata, kao energetski vredna namirnica je izuzetno važan i za ljude koji imaju problema s povišenim šećerom i čije zdravlje zavisi upravo o stabilnom nivou glukoze u krvi. Naime, zbog vrlo niskog glikemičkog indeksa koji omogućava slabiju apsorpciju glukoze, konzumacijom batata nema štetnog stresa za organizam. Osim toga batat je praktički bez masti, holesterola i sadrži vrlo malo natrijuma (čija prevelika količina može biti uzrok povišenog pritiska). Batat je veliki izvor dijetalnih vlakana, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje probave, čime se smanjuje rizik od raka debelog creva i sličnih bolesti.

Slatki krompir, vrsta koja se gaji zbog krtola, predstavlja vodeću krtolastu vrstu u Aziji, Africi i Americi. Spada u višegodišnje povrće, ali se gaji kao jednogodišnja biljka u uslovima sa 5-6 meseci bez mraza.

Biološke osobine

Slatki krompir je toploljubiva vrsta i najbolje uspeva na dubokim, plodnim zemljištima. Traži visoku vlažnost, tako da kod nas daje dobre rezultate samo uz navodnjavanje. S obzirom na izražene zahteve prema temperaturi i svetlosti najbolje uspeva na osunčanim mestima.

Proizvodnja

Zemljište za proizvodnju slatkog krompira u jesen se duboko uzore, uz istovremeno unošenje stajnjaka (20-30 t/ha) i mineralnih đubriva (60-90 kg/ha), NPK (polovina pred sadnju, a ostalo u prihranjivanju).

Na proleće se vrši predsetvena priprema na dubinu sadnje, a to je 8-10 cm. Sadnja se obavlja u aprilu na razmak 60-80 x 40-60 cm. Potrebno je do 500 kg/ha krtola, srednje veličine sa 3-4 okca, dok se krupne krtole seku uzdužno. Mogu se saditi i izdanci dužine 20 cm, reznice stabla ili rasad u fazi 5-6 listova. Nakon nicanja treba rezbiti pokoricu da se mladim biljkama obezbedi dovoljno vazduha. Tokom vegetacije vrši se međuredna obrada u cilju aeracije zemljišta i suzbijanja korova. Zalivanje je redovna mera, a vrši se prema potrebi. U ishrani se može koristiti i lišće, koje se bere dok je mlado i sočno, a priprema se kao salata.

Ubiranje

Krtole se ubiraju u jesen, slično kao krompir, kada cima požuti (u jesen). Posle vađenja, krtole se ostavljaju na suncu radi sušenja, posle čega se skladište u podrumu ili se trape na isti način kao krompir. Prinos krtola kreće se od 20-80 t/ha, s tim da jedna biljka u optimalnim uslovima formira 9-11 krtola ukupne mase 4-5 kg.

ČIČOKA< (Helianthus tuberocus, L.)

ČIČOKA

Čičoka ili topinambur je višegodišnja biljka čija je stabljika, list i cvet podsećaju na suncokret, dok se u ishrani koristi zadebljali koren, gmolj sličan krompiru. Cveta kasno u jesen. Poreklom je iz Severne Amerike.

Živi kao divlja, samonikla vrsta, ako puteva, potoka, pruga i po napuštenim površinama kao što su šumski proplanci u nizijama. Gaji se kao ukrasna, povrtna i krmna biljka, za ishranu stoke.

Cveta pre nastupa jesenjih mrazeva i ne donosi seme. Razmnožava se gomoljima, kao i krompir. U zemlji uvek ostane dovoljno sitnih gomolja iz kojih se iduće godine obnjavlja. Berba čičoke se obavlja tek pošto mrazevi unište zelenu masu. Inače, stabljike rastu do 2 m visoko.

Podivljala čičoka daje niske prinose i slab kvalitet.
Zbog toga je treba gajiti, kao i krompir ili suncokret.

Krtole se teško čuvaju preko zime. Treba ih utrapiti u vlažan pesak, kao mrkvu ili celer, a ne čuvati kao krompir.
Mogu da ostanu i na njivi, odakle se vade prema potrebi.
Gaji se sadnjom gomolja rano u proleće, u redove, 100 x 60-70 cm, po dva u kućice, na 7-10 cm dubine.

Čičoka je dijetalna i lekovita namirnica. Koristi se kao kuvana, pečena, ređe sveža namirnica. Sirova ima ukus mladih lešnika, a zrela je slična artičoki. Otuda i engleski naziv ''Jerusalimska artičoka''. Sadrži 13 - 20% ugljenih hidrata koji su u jesen sastavljeni uglavnom od inulina, a u proleće ih ima vrlo malo, jer se transfromišu u skrob. Prosečan sadržaj suve materije iznosi 20,8% , a ulja 0,17%. Otuda i dosta visoka energetska vrednost od 78.5 KCal. Ovu slatku namirnicu mogu da koriste dijabetičari - ali samo u jesen. Tada je ona lekovita i hranjljiva. Fruktoza, osnovni sastojak inulina, je najslađi prirodni šećer, neškodljiv za obolele od šećerne bolesti.

ARTIČOKA (Cynara scolymus, L.)

Sl. 3 Polje pod artičokom

Artičoka je višegodišnja biljka koja može da se gaji i kao dvogodišnja ili trogodišnja, ponekad čak 5 - 6 godina.

Potiče iz Mediterana. To je biljka koja podseća na korov.
Stabljika je jaka, robusna, visine do 1.5m, pri vrhu razgranata, sa krupnim rešnjevitim, ponekad trnastim listovima.

Biljka artičoke svojim granjem i lišćem stvara žbun prečnika 1.5 - 1.8 m. Celom površinom je obrasla srebrnasto sivim dlačicama, ali i trnjem koje se javlja na vrhovima režnjeva listova i na mesnatim listićima glavice - ploda zbog koje se gaji . To je biljka tople klime. Izmrzava na -5 do -10 C , ako mrazevi duže potraju.

Gaji se iz semena ili rasada, često i reznica koje se dobijaju deljenjem starih bokora. Ovo je bolji i sigurniji način razmnožavanja, jer su biljke heterozigotne, pa se iz semena dobija neujednačen usev - daje dosta biljaka sa trnjem na listovima i glavicama .

Osetljiva je na sušu i zabarenost. Usled zabarenosti terena preko zime često dođe do ugušivanja biljaka, i njihovog propadanja, što znači da je treba gajiti na ocednim, blago nagnutim terenima.

Artičoku treba gajiti na plodnom i humusnom zemljištu koje je preko celog dana izloženo suncu. Pre osnovne obrade parcelu treba dobro podubriti stajnjakom, 40 - 80t/ha. Tada se takođe unose i mineralna đubriva. Norme azota, usled obilnog đubrenja, stajnjakom su nešto niže, 50-100kg/ha. Svakog proleća obavlja se đubrenje i međuredna obrada zasada artičoke. Pri tome se vrši i proređivanje, orezivanje žbunova.

Seme artičoke je dosta sitno, izduženo i zaobljeno, mrke boje. U grmu ima oko 25 semenki. Litar semena ima masu od 610 - 660 gr.

Artičoka

Klijavost sačuva 6 - 8 godina. Niče za 8 - 12 dana. Pri proizvodnji rasada u toploj leji seje se 5-6 grama po metru kvadratnom, što daje 100-120 biljaka. Setva se obavlja u februaru ili martu. Za hektar treba oko 150 metara kvadratnih leja i 1 - 1.5 kg semena.

Direktna setva na otvorenom polju počinje kada dobro otopli, krajem aprila ili početkom maja. Seje se u redove ili kućice, s tim da se kasnije proredi. Rastojanja između redova su 0.8 - 1 m, a u redu 70-80 cm. Ako se gaji iz semena prva berba je moguća tek iduće godine.

U uslovima kontinentalne klime artičoku treba u jesen zaštititi od izmrzavanja pokrivanjem biljaka senom, slamom ili sličnim materijalima. Mali broj biljaka može da se izvadi sa korenom, sačuva u podrumu i rano u proleće posadi u bašti.

Artičoka iz reznica, ako su posađene rano u proleće, u uslovima optimalne agrotehnike (redovnog okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja) donosi plodove već u prvoj godini gajenja. Prve berbe je onda moguće obaviti u septembru - oktobru.

Glavice se beru s drškom dugom oko 20 cm, onda kada spoljni listići počnu da se odvajaju, a pupoljak u sredini je još uvek zatvoren. Jedna biljka donese desetak glavica (u stvari cvasti, cvetnih pupoljaka), od kojih su dve do tri krupne, na glavnim granama, dok su ostale sitne. U berbi se plodovi klasiraju i kasnije prodaju po krupnoći i kvalitetu. Iako se berbe obavljaju u sezoni, sveži plodovi artičoke, u zemljama kao što su Italija i Francuska, sreću se na tržištu tokom cele godine. Lako se čuvaju u hladnjačama na temperaturi od +10 C i relativnoj vlažnosti vazduha od 75%, tokom 2-3 mesaca, i sukcesivno iznose na tržište, do pristizanja svežih.

Prinosi su najveći tokom druge i treće godine gajenja kada može da se obere i po 100.000 glavica sa hektara. Posle berbe, u jesen, stabljika artičoke se reže, otkidaju se stari listovi, biljke se okopavaju, zagrću, utopljavaju i pripremaju da lakše prezime.

Prve godine gajenja artičoka ne zasenjuje celu površinu, pa se kao međuusev mogu gajiti različite vrste poveća: luk, spanać, grašak, pasulj, boranjija, kupus, kelj, karfiol, keleraba, salata, dakle one biljke koje ne rastu visoko i ne stvaraju senku koja bi ometala rast osnovne kulture.

Zanimljivo, reznice artičoke se ne oživljavaju pre sadnje. Samo se odsecaju nožem i sade u dobro podubrenu i vlažnu zemlji, te se ožile, na stalnom mestu, gde će i doneti rod.

Artičoka je otporna na više harbicida, koji se mogu primeniti u njenoj proizvodnji. Pre sadnje - treflan, posle sadnje - linuron, propizamid ( afalon ili kerb ), simazin + prometrin, u starim zasadima izmedu redova treflan, pre nicanja - prometrin, posle nicanja - treflan, linuron, propizamid, simazin + prometrin, a postoji još niz drugih herbicida.

Artioka se jede u malim količinama. Mesnati listići se otkidaju sa barenih glavica, umaču u sos i grickaju. U osnovi glavice nalazi se srce artičoke, koje je najbolji deo ovog povrća. Čisti se od svile sa gornje strane i vadi iz glavice, a koristi se kao bareno povrće sa prelivima. Odlikuje se specifičnim ukusom. Spada u lekovite i dijetetske namirnice.

Dr. Ivo Đinović

Artičoka

Ovde ide naslov slike
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu