Čičoka ili topinambur je višegodišnja biljka čija je stabljika, list i cvet podsećaju na suncokret, dok se u ishrani koristi zadebljali koren, gmolj sličan krompiru. Cveta kasno u jesen. Poreklom je iz Severne Amerike.

Živi kao divlja, samonikla vrsta, ako puteva, potoka, pruga i po napuštenim površinama kao što su šumski proplanci u nizijama. Gaji se kao ukrasna, povrtna i krmna biljka, za ishranu stoke.

Cveta pre nastupa jesenjih mrazeva i ne donosi seme. Razmnožava se gomoljima, kao i krompir. U zemlji uvek ostane dovoljno sitnih gomolja iz kojih se iduće godine obnjavlja. Berba čičoke se obavlja tek pošto mrazevi unište zelenu masu. Inače, stabljike rastu do 2 m visoko.

Podivljala čičoka daje niske prinose i slab kvalitet.
Zbog toga je treba gajiti, kao i krompir ili suncokret.

Krtole se teško čuvaju preko zime. Treba ih utrapiti u vlažan pesak, kao mrkvu ili celer, a ne čuvati kao krompir.
Mogu da ostanu i na njivi, odakle se vade prema potrebi.
Gaji se sadnjom gomolja rano u proleće, u redove, 100 x 60-70 cm, po dva u kućice, na 7-10 cm dubine.

Čičoka je dijetalna i lekovita namirnica. Koristi se kao kuvana, pečena, ređe sveža namirnica. Sirova ima ukus mladih lešnika, a zrela je slična artičoki. Otuda i engleski naziv ''Jerusalimska artičoka''. Sadrži 13 - 20% ugljenih hidrata koji su u jesen sastavljeni uglavnom od inulina, a u proleće ih ima vrlo malo, jer se transfromišu u skrob. Prosečan sadržaj suve materije iznosi 20,8% , a ulja 0,17%. Otuda i dosta visoka energetska vrednost od 78.5 KCal. Ovu slatku namirnicu mogu da koriste dijabetičari - ali samo u jesen. Tada je ona lekovita i hranjljiva. Fruktoza, osnovni sastojak inulina, je najslađi prirodni šećer, neškodljiv za obolele od šećerne bolesti.

ARTIČOKA (Cynara scolymus, L.)

Artičoka je višegodišnja biljka koja može da se gaji i kao dvogodišnja ili trogodišnja, ponekad čak 5 - 6 godina.

Potiče iz Mediterana. To je biljka koja podseća na korov.
Stabljika je jaka, robusna, visine do 1.5m, pri vrhu razgranata, sa krupnim rešnjevitim, ponekad trnastim listovima.

Biljka artičoke svojim granjem i lišćem stvara žbun prečnika 1.5 - 1.8 m. Celom površinom je obrasla srebrnasto sivim dlačicama, ali i trnjem koje se javlja na vrhovima režnjeva listova i na mesnatim listićima glavice - ploda zbog koje se gaji . To je biljka tople klime. Izmrzava na -5 do -10 C , ako mrazevi duže potraju.

Gaji se iz semena ili rasada, često i reznica koje se dobijaju deljenjem starih bokora. Ovo je bolji i sigurniji način razmnožavanja, jer su biljke heterozigotne, pa se iz semena dobija neujednačen usev - daje dosta biljaka sa trnjem na listovima i glavicama .

Osetljiva je na sušu i zabarenost. Usled zabarenosti terena preko zime često dođe do ugušivanja biljaka, i njihovog propadanja, što znači da je treba gajiti na ocednim, blago nagnutim terenima.

Artičoku treba gajiti na plodnom i humusnom zemljištu koje je preko celog dana izloženo suncu. Pre osnovne obrade parcelu treba dobro podubriti stajnjakom, 40 - 80t/ha. Tada se takođe unose i mineralna đubriva. Norme azota, usled obilnog đubrenja, stajnjakom su nešto niže, 50-100kg/ha. Svakog proleća obavlja se đubrenje i međuredna obrada zasada artičoke. Pri tome se vrši i proređivanje, orezivanje žbunova.

Seme artičoke je dosta sitno, izduženo i zaobljeno, mrke boje. U grmu ima oko 25 semenki. Litar semena ima masu od 610 - 660 gr.

Klijavost sačuva 6 - 8 godina. Niče za 8 - 12 dana. Pri proizvodnji rasada u toploj leji seje se 5-6 grama po metru kvadratnom, što daje 100-120 biljaka. Setva se obavlja u februaru ili martu. Za hektar treba oko 150 metara kvadratnih leja i 1 - 1.5 kg semena.

Direktna setva na otvorenom polju počinje kada dobro otopli, krajem aprila ili početkom maja. Seje se u redove ili kućice, s tim da se kasnije proredi. Rastojanja između redova su 0.8 - 1 m, a u redu 70-80 cm. Ako se gaji iz semena prva berba je moguća tek iduće godine.

U uslovima kontinentalne klime artičoku treba u jesen zaštititi od izmrzavanja pokrivanjem biljaka senom, slamom ili sličnim materijalima. Mali broj biljaka može da se izvadi sa korenom, sačuva u podrumu i rano u proleće posadi u bašti.

Artičoka iz reznica, ako su posađene rano u proleće, u uslovima optimalne agrotehnike (redovnog okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja) donosi plodove već u prvoj godini gajenja. Prve berbe je onda moguće obaviti u septembru - oktobru.

Glavice se beru s drškom dugom oko 20 cm, onda kada spoljni listići počnu da se odvajaju, a pupoljak u sredini je još uvek zatvoren. Jedna biljka donese desetak glavica (u stvari cvasti, cvetnih pupoljaka), od kojih su dve do tri krupne, na glavnim granama, dok su ostale sitne. U berbi se plodovi klasiraju i kasnije prodaju po krupnoći i kvalitetu. Iako se berbe obavljaju u sezoni, sveži plodovi artičoke, u zemljama kao što su Italija i Francuska, sreću se na tržištu tokom cele godine. Lako se čuvaju u hladnjačama na temperaturi od +10 C i relativnoj vlažnosti vazduha od 75%, tokom 2-3 mesaca, i sukcesivno iznose na tržište, do pristizanja svežih.

Prinosi su najveći tokom druge i treće godine gajenja kada može da se obere i po 100.000 glavica sa hektara. Posle berbe, u jesen, stabljika artičoke se reže, otkidaju se stari listovi, biljke se okopavaju, zagrću, utopljavaju i pripremaju da lakše prezime.

Prve godine gajenja artičoka ne zasenjuje celu površinu, pa se kao međuusev mogu gajiti različite vrste poveća: luk, spanać, grašak, pasulj, boranjija, kupus, kelj, karfiol, keleraba, salata, dakle one biljke koje ne rastu visoko i ne stvaraju senku koja bi ometala rast osnovne kulture.

Zanimljivo, reznice artičoke se ne oživljavaju pre sadnje. Samo se odsecaju nožem i sade u dobro podubrenu i vlažnu zemlji, te se ožile, na stalnom mestu, gde će i doneti rod.

Artičoka je otporna na više harbicida, koji se mogu primeniti u njenoj proizvodnji. Pre sadnje - treflan, posle sadnje - linuron, propizamid ( afalon ili kerb ), simazin + prometrin, u starim zasadima izmedu redova treflan, pre nicanja - prometrin, posle nicanja - treflan, linuron, propizamid, simazin + prometrin, a postoji još niz drugih herbicida.

Artioka se jede u malim količinama. Mesnati listići se otkidaju sa barenih glavica, umaču u sos i grickaju. U osnovi glavice nalazi se srce artičoke, koje je najbolji deo ovog povrća. Čisti se od svile sa gornje strane i vadi iz glavice, a koristi se kao bareno povrće sa prelivima. Odlikuje se specifičnim ukusom. Spada u lekovite i dijetetske namirnice.

Dr. Ivo Đinović