Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:17973
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:14150
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:663
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:122
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

LUBENICA
(Citrulus vulgaris)

LUBENICA

Lubenica je zeljasta jednogodišnja biljka sa povijušavom, razgranatom stabljikom koju nazivamo vreža. Stablo je šupljo, člankovito, cik - cak izgleda, obraslo sitnim bodljama ili maljama. Na kolencima raste list, vitica, grana, ženski ili muški cvet, a ponekad i adventivni koren. Prvih desetak kolenaca je sterilno, a onda se javljaju cvetovi, obično najpre muški. Odnos muških i ženskih cvetova najcešće je 4-5 : 1, u korist muških, ali, sa skraćenjem dužine dana, u jesen, ovaj odnos se menja i može da bude čak i 1:1. Cvetovi, po svojoj građi, mogu da budu muški, ženski i hermafroditni, tj. da sadrže i tučak i prašnike. Ovo je sortna karakteristika.

Lubenica potiče iz Afrike, gde se i danas, u oblasti savana i pustinja sreću divlje forme, kao što je Citrulus cologynthys sa sitnim i veoma gorkim plodovima.

S obzirom na poreklo, kao tropska vrsta ima veoma velike zahteve prema toploti i svetlosti. Optimalne temperature za njen razvoj i plodonošenje su 26 - 28 0 C. Prestaje da raste na minimalnoj temperaturi od 12 0 C i maksimalnoj od 40 0 C. Oplodnja se najbolje obavlja na temperaturi oko 22 0 C. Zahteva maksimalnu osunčanost, tako da se gaji samo kao čist usev na parcelama koje su preko celog dana izložene suncu.

Sl. 1 Divlja forma lubenice (Citrulus cologynthys).

Divlja forma lubenice

Divlja forma lubenice Citrulus cologynthys
Iz južne Afrike, vrlo brzo preneta u dolinu Nila, što se može zaključiti sa slika na zidovima starih grobnica gde je prikazano ovo voće, odnosno povrće.
Poznavali su je i u Siriji, Arabiji i Indiji, a po svemu sudeći starim Grcima i Rimljanima nije bila poznata. Arapi su je preneli u Španiju, a zatim u Južnu Francusku. U 10. veku se iz Turkestana proširila u Kinu, dok je preko Španije stigla prvo na američka ostrva, a nešto kasnije i na kopno.

Sl. 2 Muški i ženski cvet lubenice.

Muški i ženski cvet lubenice

DA LI SU LUBENICA I BOSTAN JEDNO TE ISTO

U nekim krajevima naše zemlje to su sinonimi - kad se kaže bostan - misli se na lubenicu i obrnuto. U drugim, pak, pod pojmom ''bostan'' podrazumevaju se lubenica i dinja zajedno. Na crnogorskom primorju za lubenicu se koristi naziv ''dinja'', dok se dinja naziva i ''pipun'' (slično kao i u Bugarskoj lubenica = dinja, dinja = pepeš). Razlike potiču otuda što su se ove vrste kod nas proširile sa različitih govornih područja.

Slično je i na engleskom jeziku. Termin ''melnos'' podraazumeva lubenicu i dinju (kao kod nas bostan), dok je sama lubenica watermelon ili egusi, a dinja melon, muskmelon, sweet melon, ili cantaloupe (u Americi).

Sl. 3 Žuta sorta lubenice.

Žuta sorta lubenice

IZBOR ZEMLJIŠTA

Lubenice najbolje uspevaju na razoranim ledinama i krčevinama, gde do tada nisu gajene. Podnose kiselu reakciju zemljišta, sve do pH 5, ali najbolje uspevaju na pH 6 do 6,5.

Dobra zemljišta za lubenice su cernozem, livadske crnice i recni aluvijumi, dakle dobro obezbeđena humusom, strukturna, ocedna, plodna i duboka. Rečni aluvijumi, uz to u blizini velikih reka, najpogodniji su za gajenje lubenica, s obzirom na to da koren može duboko da prodre i crpe vlagu koja napaja zemljište iz rečnog korita po sistemu sunđera.

U Srbiji lubenica uspeva sve do nadmorske visine od ko 600 metara, s tim što na tim visinama mogu da se gaje samo rane sorte. Kasne sorte, koje su obično kvalitetnije, mogu da uspevaju i na ovim visinama, ali iz rasada, bilo kalemljenog na vrg ili običnog.

Glinovita i suviše peskovita zemljišta mogu da se koriste za proizvodnju lubenica, ali se onda moraju dobro nađubriti organskim đubrivima (stajnjakom ili kompostom).

ĐUBRENJE LUBENICA

Zemljišta bogata humusom, kao što su cernozem, livadske crnice, plodni aluvijumi, razorna lucerišta i slična, treba nađubriti samo mineralnim NPK đubrivima. Đubrenjem treba da se obezbedi 80 - 120 kg azota, 100 - 150 kg kalijuma i 60 - 100 kg fosfora. Dve trećine ovih đubriva (npr. 450 kg NPK 15:15:15) treba da se unese u zemljište sa jesenjim dubokim oranjem, a jedna trećina u proleće, sa predsetvenom pripremom.

Ukoliko se đubri stajnjakom, on se unosi u jesen, 30 do 40 tona po hektaru, pre oranja. Ne sme se preterati sa stajnjakom, jer onda lubenice kasno sazrevaju, imaju debelu koru i manje šećera. Iz istih razloga ne preporučuje se prihranjivanje azotnim đubrivima tokom vegetacije. Takođe, navodnjavanje dolazi u obzir samo u prvim fazama razvoja biljaka, do cvetanja i zametanja prvih plodova, da bi se koren što bolje razvio, prodro u dublje slojeve (do jednog metra dubine) i tako omogućio snabdevanje vodom u sušnom periodu.

Navodnjavanje i višak azota, oblačno kišovito i prohladno vreme tokom letnjih meseci, mogu da izazovu i formiranje drvenastih tkiva u plodu lubenice, tako da ona pored toga što nije slatka, zbog tih izraslina nije dobra za jelo.

HERBICIDI U LUBENICAMA I DINJAMA

Dešava se da herbicidi veoma uspešno deluju u usevu lubenice, tako da izniknu samo kulturne biljke, koje su onda meta zemljišnih štetočina. U nedostatku drugih biljaka, larve žičnjaka, sovica, grčica i drugih štetočina masovno napadaju mlade biljke lubenice i hrane se njima. Da bi se to sprečilo, potrebno je pre setve uneti u zemljišne insekticide (Force, Basudin i sl).

Iz knjige:
”Suzbijanje korova herbicidima u povrtarstvu”
autor: Slobodan Ružić

Ove povrtarske vrste vrlo su osetljive na herbicide.

Kod nas je registrovan Select super, a i u svetu broj selektivnih hertbicida je veoma mali i ne nalaze se u prometu kod nas.

U lubenicama se pre setve ili sadnje sa plitkom unošenjem u zemljište (2-5 cm) pokazao dosta selektivan Devrinol 45-F 2-4 lit. po hektaru. Dobro suzbija štir, pepeljugu, muharike, ali slabo deluje na tatulu, pomoćnicu i abututilon. Zbog dužeg zadržavanja u zemljištu ograničeno je gajenje narednih kultura. U proleče nsredne godine mogu se sejati kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, pasulj, duvan, suncokret i uljana repica. Strana žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna i stočna repa mogu se sejati nakon godinu dana, a ovas nakon 16 meseci.

U SAD u lubenicama dozvolu za primenu ima preparat Gambit 4-EC i to 0,35-0,6 lit. po hektaru odmah posle setve ili pred rasađivanje. Koren rasada mora biti ispod herbicidnog sloja.

Pre nicanja ili sadnje, protiv izniklih korova

Glifogal, Glyphgan 480-SL, Roundap i drugi na bazi glifosata od 2 do 3 lit. po hektaru, sa malo vode (50-200 lit./ha), odnosno jačoj koncentraciji. Basta-15 doza 1,5-2,5 lit. po hektaru. Reglone forte 2-3 lit. po hektaru.

Suzbijanje korova u međurednom prostoru

Najsigurnije je da se herbicidi u meduređnom prostoru za šta postoje više mogućnosti kako pre, tako i posle nicanja korova i biljaka. Osnovno je da herbicid ne padne na mesto gajene biljke ili na nju, ali ako se tretiranje izvodi posle postavljanja folija da ne dospe na mesto gde će biti otvori za biljke, ili gde su oni već napravljeni.

Na manjim površinama veoma može da posluži rad sa štitnicima, a koji se sa malo truda mogu napraviti od plastične posude.

Suzbijanje korova u međuredu pre njihovog nicanja

Dual gold 960-EC doza 1,2-1,6 lit. po hektaru. Suzbija mahunarke, divlji sirak iz semena, štir, pomoćnicu i galinsogu.
Stomp 330 E i drugi na bazi pendimetalina 4-6 lit. po hektaru. Suzbija muharike, divlji sirak iz semena, pepeljugu, štir i nelimično gorušicu.
Goltix 70 WG i drugi na bazi metamitrona 5 kg po hektaru. Deluje na korove posle nicanja ali dok su još uvwk u mladem uzrastu. Suzbija pomoćnicu, pepeljugu, štir i dvornik.

Suzbijanje izniklih koriva u međuredu

Za suzbijanje izniklih koriva u međuredu mogu se koristiti predhodno navedeni herbicidi za korove pre nicanja uz korišćenje štitnika.

Suzbijanje uskolisnih korovskih vrsta posle nicanja u redu i međuredu.

Select super, Arrow 0,8 do 1,2 lit. po hektaru za suzbijanje divljeg sirka, muharika, pirevine, zubače, samonikle pčenice i ječma sa karencom od 30 dana.

Sl. 4 Za mestimična suzbijanja korova totalnim herbicidima pogodan je rad sa štitnikom.

Sl. 4

Sl. 5 Sa malo umešnosti štitnik se može napraviti od plastične posude.

Sl. 5

LUBENICE IZ DIREKTNE SETVE

Jedan broj proizvođača gaji lubenicu direktnom setvom semena napolju. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja, a u brdskim predelima 15 - 20 dana kasnije. Prvi rok setve lubenice je kada se površinski sloj zemljišta zagreje do temperature od 15 0 C a prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Za jedan hektar potrebno je od 3 - 6 kg semena, što zavisi od njegove krupnoće, klijavnosti, željene gusitne useva i načina setve. Seme lubenice varira po krupnoći u tolikoj meri da u jednom kilogramu može biti od 5.000 do 30.000 semenki. Ručnom setvom ''u kucice'' troši se mnogo više semena nego mašinskom, u redove.

Sl.6 Fumigacija, priprema zemljišta i direktana setva lubenice.

Sl.6 a
Sl.6 b
Sl.6 c
Sl.6 d

''Kućice'' se prave na rastojanju od 2x1m, ili 1,5m, u ravnostrane trouglove, i u njih seje 5 - 6 semenki, s tim da se po nicanju izvrši proređivanje i ostave po dve biljke.

Sejalicom se seje u redove na rastojanju od 2 m , a u redu na 20 - 30 cm. Seje se sejalicom za kukuruz, uz isključivanje dva središna setvena aparata. Dubina setve treba da bude 4 - 5 cm.

Ako vreme zahladni, lubenica teško niče, pa se dešava da seme istrune u zemljištu ili tek iznikle biljčice propadaju. Ako se površini formira jaka pokorica, lubenica teško niče i često mora da se presejava. Nije redak slučaj da se lubenica seje dva - tri puta, a sve zbog toga što se žuri sa ranom setvom. Treba sačekati da vreme otopli, kako bi lubenica lako nikla. Tamo gde zemljište formira jaku pokoricu seje se u kućice veći broj semenki, kako bi mlade biljke zajednički ''podigle koru''. Neki proizvođači seju sa lubenicom i po nekoliko zrna pasulja koji lako podiže pokoricu i omogućava lakše nicanje. Kasnije se, sa prorećivanjem, počupa i pasulj. Naravno, ovo dolazi u obzir na malim površinama. Da se ne bi oštetio i koren lubenice, pasulj terba zakinuti ispod kotiledona, jer će se onda i sam osušiti.

Dešava se da po nicanju mlade biljke lubenice počnu da venu i propadaju. Uzrok ovoj pojavi obično su Fusarium spp., Rhizoctonia spp. i slične gljivice koje napadaju koren i prizemni deo stabla. Kada se pojave prvi simptomi uvenuća, moguće je sprečiti širenje bolesti zalivanjem svake kučice sa Previcurom.

Tokom vegetacije nega useva se sastoji od redovnog okopavanja, uništavanja korova i prskanja biljaka protiv plamenjače i antraknoze. Treba izbegavati premeštanje i gaženje vreža, jer se tom prilikom stvaraju povrede i olakšava širenje bolesti, a mladi plodovi se suše i propadaju.

Sl.7 Sto sa kalemljenim rasadom lubenice.

Sl.7

LUBENICE IZ RASADA

Lubenice ne trpe presađivanje posle čupanja biljaka iz zemlje. Zbog toga se rasad proizvodi u saksijama i rasađuje zajedno sa zemljom na žilama.

Setva se obavlja u trećoj dekadi marta, nicanje se završi oko prvog aprila, biljke u vreme rasađivanja, oko petog maja, su stare 35 dana. U svaku saksiju, keramičku, plastičnu ili kesu od PVC materijala, sejati po dve semenke, da bi se osiguralo nicanje bar jedne biljke. Prečnik saksija treba da bude 10 - 12 cm, a dubina oko 15 cm, kako bi se obezbedio dobar razvoj korenovog sistema.

Naime, u plitkim saksijama nema mesta za razvoj žila, jer se setva obavlja na 3 - 4 cm dubine, a onda se razvija glavni koren dužine 5 - 6 cm, tek onda nastaje njegovo grananje. Iz istih razloga saksija treba u donjem delu da bude što šira.

Za proizvodnju rasada lubenica nisu pogodne džifi saksije, jer ih žile teško probijaju, a one se vrlo sporo raspadaju u zemljištu i biljke dugo stagniraju. Zbog toga lubenica iz direktne setve stiže u razvoju one presadene zajedno sa džifi saksijama, pa se gubi efekat rane proizvodnje iz rasada.

Saksije se redaju u toploj leji, gde po kvadratnom metru mogu da stanu 80 - 100 komada . Prema tome se i planira površina toplih leja. Za hektar je potrebno 5.000 biljaka, dakle svega 50 - 70 kvadrata leja može da obezbedi zaštitu rasada za ceo hektar pod lubenicom. Iako proizvodnja rasada traje svega 35 - 40 dana, od nicanja, ipak se isplati jer se ovako obezbeđuje rano zrenje i bolja zarada. Na ovakav način mogu da se gajiti sve sorte i hibridi, ali je korisnije gajiti rane, kako bi se rano zrenje dobilo kombinacijom dejstva sorte i agrotehnike.

Sl.8 Simptomi fuzarioznog uvenuća lubenice.

Sl.8

Sl.9 Proizvodnja rasada lubenice u plasteniku.

Sl.9
Sl.9

RASAĐIVANJE

Rasađivanje se obavlja po isteku opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva - najčešće početkom maja a u južnim predelima tokom aprila. Zemljište se priprema kao i za setvu iz semena, s tim što je potrebno iskopati jame na rastojanju od 2 x 1 m. Ako je površina pođubrena prilikom osnovne obrade i pripreme, onda se kopaju male, plitke jame, ašovom ( riljanjem) ili motikom, i u njih sipa voda, kako bi se napravilo blato. Dovoljno je nasuti litar - dva vode, ako je zemljište vlažno. Još je bolje da se rasađivanje obavlja neposredno posle kiše, jer u tom slučaju i nije potrebno zalivati jame i praviti blato. U svaku jamu može da se doda malo (10 - 15 grama) mineralnih NPK dubriva 15:15:15 i gram - dva insekticida, pa sve pomeša sa mokrom zemljom, a onda posadi biljka iz saksije.

Rupe se kopaju pošto se parcela izmarkira, označi pravac redova po dužini i popreko, tako da se dobija pravilno rastojanje između biljaka. Posle toga pored svake rupe postavlja se po jedna saksija ili plastična kesa sa rasadom lubenice, a onda se rupe zalivaju (ako zemlja nije dovoljno vlažna).

Sama sadnja odvija se na sledeći način: saksija sa rasadom uzima se u levu ruku, okreće naopako i bridom dlana desne ruke udari u ivicu dna, tako da se unutrašnji sadržaj lako odvoji od zidova. Potom se desnom rukom saksija odbacuje na stranu, i obema rukama prihvata biljka, uz okretanje, kako treba da raste, prihvata oko žila, da se spreči osipanje zemlje i spušta u rupu, u kojij se desnom rukom zemlja razgrne i u blatu napravi mesto za korenov sistem. Odmah potom spušta se rasad u razgrnuto blato i nagrće obema rukama, pažljivo, da sitna i vlažna zemlja dobro nalegne i ne ostanu nikakve šupljine oko žila. Zbog toga je blato dobro za prijem biljaka. Biljka se nagrće tako da oko nje zemlja bude u ravni parcele, a stablo nešto dublje utrpano nego što je bilo u saksiji. Zemlju treba nagrtati oko biljke sa osećanjem mere za korenov sistem i stablo, kako bi se izbegle povrede usled nepažnje. Oštre grudvice mogu da povrede korenov vrat i omoguće širenje bolesti.

Ukoliko je rasađivanje obavljeno odmah posle kiše, dobro je posle toga rasad zaliti kako bi se omogućilo bolje prirodno sleganje nagrnute zemlje i pospešio kontakt između periferije korenovog sistema i nove životne sredine. Voda je neophodan uslov života biljaka, jer biljka može da usvaja hranu putem korenovog sistema samo ako je ona rastvorena u njoj.

Na ovakav način posađene biljke lubenice lako se primaju i nastavljaju normalan rast i razviće , kao da su na tom mestu nikle iz semena. Međutim, ako se rasađuju sa džifi saksijama, prvih mesec dana života biljke stagniraju, jer je zid džifi saksije čvrst i teško se raspada, a koren lubenice slab da bi ga brzo probio i došao do hrane u zemljištu. To nije slučaj sa džifi pločicama koje su načinjene od treseta sa mrežicom koja ga drži, i koje bubre od vode po zalivanju i čine idealnu saksiju bez spoljnih zidova. Ovde nema problema sa prijemom po rasađivanju, jer mrežica ne ometa prodor korenovog sistema u novu sredinu. Zbog toga bi i džifi saksije trebalo odbacivati pri rasađivanju, jer se u suprotnom gubi efekat proizvodnje iz rasada, pošto ih biljke iz direktne setve stižu u razvoju, a kasnije i prestižu u pogledu bujnosti i prinosa.

ŠTA SU TO TOPLI ODŽACI

To su najprostiji oblici zaštićenog prostora, grejani organskim đubrivom.
Grade se tako što se na određenom rastojanju (za lubenice 2 x 1 m) , iskopaju rupe duboke i široke po 45 - 50 cm, i u njih ubaci topli stajnjak debljine 30 - 35 cm, a ostatak, do nivoa površine, dopuni mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka, da bi se u nju posadile biljke. Iskopana zemlja se reda oko odžaka, tako da formira banak koji ce štititi mlade biljke od hladnih vetrova.

Sl. 10 (a,b,c)
Šematski prikazi toplih odžaka i bankova, mogu biti ukopani i poluukopani 1 i 2 ili nadzemni 3. Za sve je zajedničko što se greju nezgorelim stajnjakom i pokrivaju plodnom zemljom.

Sl.10 a
Sl.10 b
Sl.10 c

TOPLI BANAK

Topli banak se može izgraditi jednobraznim plugom. Treba na svakih dva metra napraviti ''razor'', tj. izorati dve brazde da se zemlja slaže upolje, tako da se formira kanal poznat kao ''razor''. Njega treba napuniti toplim stajnjakom, a onda ponovo plugom formirati ''slog'', tj. pokriti stajnjak novim brazdama sa suprotnim kretanjem traktora i pluga od prethodnog. Na taj način stajnjak biva pokriven, a iznad njega posađene biljke imaće dosta toplote i dobru ishranu, biće bujne, rodne i rane.
Ako se rasađivanje obavlja pre isteka opasnosti od mrazeva, duž banaka treba napraviti niske plastenike ili plastična zvona iznad pojedinih biljaka.

Sl. 11 Dobro razvijen rasad lubenice.

Sl.11

u nastavaku....tekst
"Kalemljenje"i "Važne bolesti lubenice".

BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu