Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22659
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22731
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:459
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

ZAŠTITA KROMPIRA

...nastavak teksta:
"Navodnjavanje krompira" i
"Izbor sorte krompira".

PREDNOST DATI PREVENTIVNIM - NE HEMIJSKIM MERAMA:

- Izborom tolerantnih ili rezistentnih varijeteta,
- Korišćenjem zdravog i certifikovanog semena;
- Primena agrotehnitkih mera koje stvaraju nepovoljne uslove za razvoj prouzrokovača bolesti i štetočina (plodored, ravnomemo zrenje, optimalalno navodnjavanje itd;
- Primena fizičkih i mehaničkih mera i oruđa;
- Korišćenje bioloških sredstava (insekti, životinje i mikrobiološki antagonisti);
- Korišćenje priručnih hemijskih materija (sumpor, bakar)
- Pesticide treba primenjivati samo u onim slučajevima kada pojava ili brojnost patogena ili štetočine dostigao ekonomski prag štetnosti.
Krterijumi za izbor pesticida koji se mogu primenjivati u integralnoj zaštiti bilja isključuju one koji ispoljavaju teratogeni, mutageni ili kancerogeni efekat (oznake upozorenja na etiketi preparata R40; R43; R 60). Na ambalaži pesticida u prometu nalaze se znakovi opasnosti.
- Koristiti samo preparate koji imaju dozvolu za upotrebu u krompiru;
- Poštovati karencu (period od poslednjeg tretiranja do berbe);
- U cilju sprečavanja rezistentnosti (otpornosti parazita na pesticide) koristrti mešavine preparata ili altrnativne preparate sa različitim mehanizmima delovanja;
- Tretmane ograničiti na najzaraženiju zonu u polju;
- Momenat primene i izbor preperata prilagoditi najosetljivijim stadijumima razvića štetočine;
- Kalibrisati mašine godišnje i proveravati opremu za prskanje najmanje svake pete godine,
- Distribuciju preparata vršiti sa 300-600 lit. tečnosti,
- Strogo poštovati upute proizvođača i primeniti sve mere lične zaštite.

Upozorenje kod primene hemijskih sredstava (pesticida) u cilju zaštite ljudii i životne sredine:
Pesticidi su otrovi! To su veoma jaki otrovi! Čak i male količine tokom izvesnog vremena mogu da prouzrokuju teška i neizlečiva oboljenja. Da bi se izbegla eventualna trovanja i posledice koje ona nose, treba strogo voditi računa o sledećem: Obavezno pročitati upustvo uz ambalažu i njega se strugo pridržavati. To činiti svaki put kada primenjujemo dato sredstvo. Etikete nikada ne skidati sa originalne ambalže. Uvek koristrti zaštitno odelo, masku i obavezno rukavice (samo gumene ili plastične). Sredstva držati zaključana u posebnim ormarima, van domašaja dece i ne stavljati ih blizu hrane. Prostor za čuvanje pesticida mora biti hladan, suv i dobro provetren. Strogo voditi računa o karenci. Nikada ne povećavati dozu primene od one koja je propisana. Prskalice (aplikatori) moraju biti ispravne i podešene. Dizne na prskalicama moraju brti ispravne. Obavezno, svaki put, pročitajte upustvo i strogo ga se pridržavajte. Nikada ne perite prskalicu na vodotoku (reci,potoku i sl.). Kada tretirate usev, posebno medonosne biljke, obavezno obavestite pčelare u vašem okruženju.

Uništavanje prazne ambalaže (kartonske kutije i folije) ne sme se vršiti bacanjem u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mreže, pored puteva, na deponije kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine.

FORMULACIJE PESTICIDA
EC - koncentrat za emulziju
CE - koncentrovana emulzija
SC - koncentrovana suspenzija
SL - koncentrovani rastvor
AS - vodeni rastvor
OL - uljni rastvor
GR - granule
FG - fine granule
EW - emulzija ulje u vodi
EO - emulzija voda u ulju
ES - emulzija za tretiranje semena
SP - vodorastvorljivo prašivo
SG - vodorastvorljive granule
FS - koncentrovana suspenzija za tretiranje semena
LS - rastvor za tretiranje semena
SE - suspoemulzija
FG - fine granule
WP - kvašljivi prašak
MG - mikrogranule
GG - makrogranule
PW - prašivo
DP - prašivo za zaprašivanje
DS - prašivo za zaprašivanje semena
WG - vododisperzibilne granule
WS vododisperzni grašak za vlažno tretiranje semena

Knjiga:
BOLESTI KROMPIRA SA OSNOVAMA SEMENARSTVA

Knjiga:BOLESTI KROMPIRA

BOLESTI KROMPIRA SA OSNOVAMA SEMENARSTVA
predstavlja značajno naučno i stručno delo. Knjiga je štampana na 273 strane. Opisano je više od 70 bolesti krompira, a ilustrovana je sa 220 uglavnom slika u boji od kojih je više od 80% originali autora. Jedna od retkih knjiga u oblasti biotehničkih nauka štampana po međunarodnim standardima. Sve što je u knjizi ili je autorov original ili je preuzeto sa dozvolom kako je i naznačeno u knjizi. Redak slčaj da se ceni autorstvo i intelektualni rad. Knjiga može korisno poslužiti, jer je pisana jezikom dostupnim za sve, proizvođačima, studenatima redovnih studija, agronomima, postdiplomcima, naučnim radnicima i istraživačima. Ono što je veoma važno jeste da su pojedine važnije bolesti slikovito prikazane precizno sa više fotografija iz različitih stadijuma. Time čitalac može da precizno odredi o kojoj se bolesti radi. Isto tako se pomoću ilustracija u knjizi može precizno utvrditi da li smo zaista kupili pravi sadni materijal krompira. Prvi put je u našoj literaturi na celovit i sveobuhvatniji način obrađeno semenarstvo krompira.

Porudžbina:
Dr Drago Milošević, Ul Kneza Vasa Popovića 14/5,Čačak.
Tel: 032/221-119; 063/8 441 258.
e-mail: potatoin@eunet.yu

KROMPIROVA ZLATICA (Leptinotarsa decemlineata Say)
I NJENO UNIŠTAVANJE

Štetnost.
Krompirova zlatica je, za uslove Srbije, najznačajnija štetočina krompira mada to ne znači da je zaštita od ove štetočine teža nego od drugih štetočina i da ona može pričiniti veće štete usevu krompira nego druge, napr. zemljišne štetočine. Najznačajnija u ovom smislu znači da je redovno prisutna u svim lokalitetima u brojnosti većoj od praga štetnosti, osim u visokim planinskim područjima. Bez adekvatne zaštite, štete pričinjene usevu krompira mogu biti ogromne. Ukoliko se ne preduzimaju pravovremene mere suzbijanja, larve zlatice mogu prouzrokovati kompletnu defolijaciju krompira. Štete su naročito velike ako se defolijacija desi na početku vegetacije, kada je formiranje krtola krompira ozbiljno ugroženo.

S druge strane, ukoliko se poznaju mere suzbijanja štetočine, koje su relativno jednostavne, krompirova zlatica ne sme da predstavlja značajniji problem. Dakle, nema ništa lakše, kada je u pitanju zaštita, od držanja pod kontrolom krompirove zlatice. O tome ćemo govoriti u poglavlju koje se odnosi na njeno uništavanje.

Zlatica se u našim krajevima pojavila neposredno posle II svetskog rata i do danas predstavlja stalno prisutnu štetočinu krompira. Zlatica uglavnom oštećuje nadzemne delove biljke, list, a dešava se, u nedostatku nadzemne mase, da krompirova zlatica napada i oštećuje krtole krompira. Ta pojava je prisutna kada je brojnost zlatice velika, a palmenjača uništi lisnu masu, kao i u drugim slučajevima, u nedostatku lisne mase, kada je prisutna velika brojnost imaga. U zavisnosti od stepena ošetćenja lisne mase i faze razvoja biljaka biće i smanjenje prinosa.

S obzirom da brojnost insekta zavisi od uslova spoljne sredine (klimatski), zlatica se u našim uslovima javlja u svim lokalitetima, izuzev visokih planinskih područja u simboličnoj brojnosti koja ne prelazi prag štetnosti.

Istraživanja su pokazala da larva u toku razvoja pojede oko 30 cm2 lista, a odrastao insekat 120 cm2 lisne mase. Pri temperaturi od 16 o C imago dnevno pojede 259 mm2, pri 2 o C 422 mm2, a pri temperaturi od 25 o C pojede 800 mm2 lisne mase.

Slika: Krompirova zlatica - stadijumi(a,b,c).

stadijum a
stadijum b
stadijum c

Slika: Štete na lišću krompira.

Štete na lišću krompira

Rasprostranjenost.
Krompirova zlatica je u svojoj prvobitnoj domovini (Severna Amerika, Meksiko) živela na divljim vrstama krompira. Prvi put je otkrivena 1811, a opisana 1824. godine. U bivšoj Jugoslaviji je zabeležena prvi put 1946. godine. Od tada, ovaj insekt predstavlja stalno prisutnu i značajnu štetočinu krompira.

Biljke hraniteljke.
Primarni domaćin, biljka hraniteljka, krompirove zlatice je Solanum tuberosum (krompir), a sekundarni domaćini Lycopersicum esculentum (paradajz), Solanum melongena (plavi patlidžan), Nicotiana tabacum (duvan), Hyoscyamus niger i sl. Divlji domaćini ovog insekta su biljke iz porodice Solanaceae.

Insekat.
Odrasli insekat je ovalan dužine 8,5-11,5 mm, šutosmede boje sa karakteristicnih deset izduženih crnih pruga po cemu je ovaj insekt i prepoznatljiv. Jaja su narandžastožuta, jajolikog oblika, dužine oko 1,2-1,5 mm. Larve zlatice su izdužene, narandžastocrvene boje sa crnom glavom i nogama, sa jakim ispupčenjem na leđnoj strani. Dužina larve u punom razvoju iznosi do 15 mm. Na bokovima se nalaze dva reda crnih tačaka, a na leđnoj strani prvog grudnog segmenta krupna crna šara. Lutka je svetlo narandžaste boje sa crnim očima. U zavisnosti od strukture zemljišta, odrasli insekti (imago) prezimljavaju u zemljištu na dubini od 20-70 cm (najčešće na 20-25 cm), pliće u težim i dublje u lakšim zemljištima. Na površinu zemljišta odrasli insekti izlaze od aprila do maja što je uslovljeno klimatskim činiocima, posebno temperaturom. Imaga se iz zemlje pojavljuju pri temperaturi zemljišta od 12 o C i većoj u trajanju od nekoliko dana. Zlatica nije dobar letač, a let imaga počinje pri temperaturi vazduha iznad 20 o C. Nakon 6-12 dana po izlasku iz zemljišta pocinje parenje. Optimalni uslovi za polaganje jaja zlatice je temperatura od 18-26 o C i relativna vlažnost od 60-75%, a prekida se pri temperaturi od 14oC. Ženka polaže jaje sa nalicja lista u grupama od po 20-40 komada u periodu od 25-35 dana. Hladno i kišovito vreme može da odloži polaganje jaja. Svaka ženka može da snese 600-800 jaja.
Embrionalni razvoj zlatice zavisi od temperature i traje 5-16 dana, pri temperaturi od 24 o C traje 6 dana, 19 o C 11 dana, a ispod 12 o C prestaje. Larve se presvlače tri puta i tokom tri nedelje (14-22 dana) prođu kroz četiri larvena stadijuma, a zatim se zabijaju u zemlju, gde se učauravaju na dubinu od od 2-20 cm i pretvaraju u lutku. Pri temperaturi od 20 o C razvoj larvi traje 20 dana. Nakon nedelju do dve odrastao insekat izlazi na površinu zemlje gde se hrani pre nego se ponovo vrati u zemlju na dubinu od 20-25 cm gde provodi zimu. Minimalna suma temperatura iznad 11,5 o C za razviće zlatice od jaja do imaga, odnosno za pojavu imaga letnje generacije iznosi 33 o C. Za razvoj lutke u zemljištu treba suma temperatura viših od 11,5 o C dosegnuti 18 o C. Krompirova zlatica u našoj zemlji ima dve generacije godišnje.

Suzbijanje.
Za suzbijanje krompirove zlatice se mogu koristiti različite mere kao agrotehničke, hemijske i biološke. Na manjim površinama radi redukcije brojnosti štetočine može se vršiti i mehaničko uništavanje sakupljanjem imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja, sakupljnjem larvi i sl. Zlatica se može sakupljati, a potom i uništavati, usisavanjem pomoću specijalnih priključnih mašina za tu namenu.

Slika: Uređaj za sakupljanje krompirove zlatice.

Uređaj za sakupljanje krompirove zlatice

Uzgoj krompira u monokulturi povećava brojnost populacije, a time i troškove hemijskog suzbijanja i moguće štete. Agrotehničke mere podrazumevaju uzgoj krompira u plodoredu sa drugim gajenim biljkama odnosno izbegavanje uzgoja krompira u monokulturi. Plodored igra značajnu ulogu u smanjenju populacije krompirove zlatice, a time i veću efikasnost njenog suzbijanja.

Hemijsko suzbijanje krompirove zlatice podrazumeva korišćenje insekticida namenjenih suzbijanju krompirove zlatice. Suzbijanje krompirove zlatice je relativno jednostavno i lako, s tim što je potrebno poznavati mehanizam delovanja insekticida i neke osnovne principe od kojih zavisi efikasnost njenog uništavanja. Jednostavnosti suzbijanja zlatice doprinosi to što je insekat vizuelno lako uočljiv. Njegovo prisustvo u brojnosti koja će prouzrokovati štete nam daje znak da je vreme da primenimo insekticid za tu namenu. Danas postoji veliki broj insekticida koji koriste u tu svrhu kao što su: endosulfan, hlorpirifos, cipermetrin, monokrotofos, alfa-cipermetrin, teflubenzuron, beta-ciflutrin, bifentrin, deltametrin, fenvalerat, lambda-cihalotrin, lufenuron, bensultap, Bacillus thuringiensis, avermektin, fipronil, acetamiprid, imidakloprid, tiametoksam, metidation, fosalon, tiakloprid, trihlorfon, karbaril, karbosulfan, zeta-cipermetrin. Na bazi ovih insekticida kod nas je registrovan veliki broj preparata za suzbijanje krompirove zlatice sa različitim komercijalnim imenima.

Najveća efikasnost u uništavanju zlatice klasičnim insekticidima se postiže kada se izleže 30-50% larvi. Larve prvog i drugog stupnja su najosetljivije na insekticide i kada se tretira kada je insekat u toj fazi, postižu se najbolji efekti. Ukoliko se kasni sa tretmanom, prvo izvedene larve mogu pričiniti velike štete. Tretiranjem useva u ovoj fazi izbegavaju se štete od prvo izvedenih larvi, a insekticid ce delovati i kada preostale larve izađu iz jaja (larve prvog stupnja su vrlo osetljive). Efikasnost zavisi i od mehanizma delovanja insekticida i momenta primene. Klasični insekticidi deluju oko dve sedmice.

Insekticide regulatore rasta (teflubenzuron, lufenuron i heksaflumuron) insekata koji utiču na presvlačenje larvi treba primeniti u fazi pojave prvih larvi, odnosno njihovog intezivnog pilenja kada se postiže i najveća efikasnost. Kašnjenje u primeni ovih insekticida utiče na znatno slabiji efekat njihovog uništavanja. Ovi insekticidi deluju znatno duže od klasičnih (do 30 dana). Pri optimalnom roku primene i u godinama zgusnutog pilenja larvi, jednokratna primena insekticida na bazi regulatora rasta može biti dovoljna za zaštitu useva krompira. Iznenađujuće je koliko je prisutno neznanje i neumeće u primeni ovih insekticida prema kojima i autor ovoga teksta ima naklonost jer se nekada i sa jednim tretmanom može rešiti suzbijanje štetočine.

Ukoliko želimo krompir kao hemijski i zdravstveno ispravniju i vredniju hranu za uništavanje krompirove zlatice možemo koristiti preparate na bazi insekticidnih materija nekih mikroorganizama kao što su Bacillus thuringiensis var. tenebrionis.

Sve više u svetu je prisutan kompjuterski sistem upravljanja primenom insekticida za uništavanje zlatice. Taj sistem koristi stadijume razvoja insekta, stadijum razvoja krompira, procenat defolijacije i druge faktore za određivanje vremena primene insekticida.

U poslednje vreme se stvaraju transgeni genotipovi krompira sposobni da proizvedu toksin, bakterije Bacillus thurigiensis, koji je aktivna materija bioinsekticida dobijenih na osnovu te bakterije.

Rezistentnost.
Kao posledica intenzivne primene hemijskih sredstava u suzbijanju krompirove zlatice, insekat je razvio rezistentnost prema većini insekticida iz svih hemijskih grupa u određenom regionu. Sedamdesetih godina je utvrđena rezistentnost krompirove zlatice prema organohlorovanim insekticidima odnosno prema najznačajnijim predstavnicima ove grupe jedinjenja, posle njihove intezivne primene, u skoro svim područjima gde su ispitivani i primenjivani. Kasnijim istraživanjima utvrđen je visok nivo rezistentnosti populacija krompirove zlatice prema većini insekticida koji su namenjeni i korišćeni za njeno suzbijanje.

Posledice razvoja rezistentnosti krompirove zlatice, prema insekticidima, su prvenstveno ekonomske, a, takođe, i ekotoksikološke i toksikološke. Ekonomske posledice se odražavaju kroz izostajanje očekivanih efekata pesticida u suzbijanju ove štetočine i skraćivanju perioda upotrebljivosti insekticida i njihovih formulacija, u cije su iznalaženje i razvoj uložena ogromna sredstva. Ekotoksikološke i toksikološke posledice rezistentnosti krompirove zlatice manifestuju se zagađivanjem životne sredine, usled povećanog broja tretmana, i povećanog sadržaja insekticida u krtolama krompira i životnoj sredini.

Za usporavanje razvoja rezistentnosti i uspešno hemijsko suzbijanje populacija krompirove zlatice, izuzetno je značajno uvesti monitoring rezistentnosti populacija ove vrste.
Da bismo usporili proces sticanja rezistentnosti zlatice prema insekticidima namenjenim njenom suzbijanju potrebno je povremeno menjati insekticid bez obzira što je dobro delovao. Sva sredstva treba upotrebljavati samo kada je to preko potrebno, a nikako se ne smeju prekoračiti preporučene doze. Tim merame ce se usporiti pojava rezistentnosti.

ŠTA JE TO SEMENSKI KROMPIR?

Cilj svake proizvodnje pa i proizvodnje krompira je postizanje visokih prinosa po jedinici površine. Do ovoga cilja dolazimo primenom tehnologije kojom se postiže maksimalno iskorišćavanje genetskog potencijala rodnosti određene sorte. Postoji više činilaca od kojih zavisi visina prinosa odnosno mogućnost korišćenja genetskog potencijala rodnosti određene sorte koju želimo gajiti. Kada se radi o krompiru, nećemo ostvariti željeni cilj ukoliko ne ostvarimo prvi, najvažniji uslov. To je upotreba (korišćenje) kvalitetnog sadnog materijala krompira.

Kada se kaže kvalitetno ili pravo seme onda se misli prvenstveno na krtole čiji procenat zaraze virusima ne prelazi dozvoljene (tolerantne) granice za određenu kategoriju (za elitu dozvoljeno maksimalno 2% zaraženih krtola, original 5%, a prvu reprodukciju 10%). Kvalitet sadnog materijala ne zavisi samo od procenta zaraženih krtola virusima, nego i od prisustva drugih bolesti, gljivičnih i bakterijskih. Veća važnost se pridaje virusima iz dva osnovna razloga. Prvi je što se virusi neuporedivo brže šire lisnim vašima kao vektorima. U našim uslovima u toku dvogodišnjeg korišćenja istog sadnog materijala krtole bivaju i do 100% zaražene Y virusom, a za četiri godine Y i virusom uvijenosti lišca krompira. Takvo "seme" može maksimalno da da 40% od prinosa koji bi dao pravi sadni materijal. Drugi razlog je što se virusima zaražene krtole vizuelno ne razlikuju od zdravih. Istovremeno, nije problem vizuelno razlikovati zdravu od krtole s izvesnim promenama koje su rezultat zaraze s gljivama ili bakterijama (mokra trulež, suva trulež i sl.). Na osnovu izgleda krtola ne možete znati da li se radi o semenskom ili konzumnom krompiru. Mnogi proizvođači krompira ne znaju da velićina krtola ne određuje kvalitet semena nego stepen zaraženosti patogenima, u prvom redu virusima. Stepen umnožavanja ne određuje kategoriju semenskog krompira nego procenat zaraženih krtola. To znači da se od elite ne dobija uvek original ili od originala prva reprodukcija.

KO PROIZVODI SEMENSKI KROMPIR?

Mi ne možemo govoriti o daljem unapređenju proizvodnje krompira dok ne postignemo znatno veći godišnji nivo potrošnje semenskog krompira. A kada to postignemo, mi smo unapredili ovu proizvodnju. Prvi uslov za postizanje visokih prinosa jeste kvalitetan sadni materijal krompira. Od nas zavisi da li će vaš usev izgledati kako treba. Potrudite se da vam usev tako izgleda. To zavisi od sadnog materijala koji ste nabavili. Proizvođači, ako sadite izrođene sitne krtole iz prethodne godine (ako ne menjate seme, sadite sopstveni) imaćete loš usev koji će dati nizak prinos. Zato menjajte seme svake druge godine.

Zašto je važan monitoring virusa (viroza) krompira?
Moglo bi se, u najkraćem, reći da je monitoring virusa krompira, posebno u našim uslovima infekcijskog pritiska, značajan za kvalitetnu proizvodnju semenskog krompira. Treba znati da se semenski krompir ne može svugde proizvoditi. Ne mogu se neke stvari ni generalizovati kao napr: "semenski krompir se može proizvoditi iznad 800 m nadmorske visine" itd. Zato je potrebno, prvenstveno i isključivo radi uvođenja reda u semenarstvo krompira i radi proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala ove značajne gajene biljke, permanentno pratiti širenje viroza krompira u određenim lokalitetima. I mi imamo lokaliteta za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala krompira.

U ovom poglavlju ćete moći da nađete osnovne stvari o virusima krompira. Osim toga, prikazaćemo vam i rezultate dosadašnjih istraživanja monitoringa virusa krompira. Ako bude dovoljno razumevanja, a mi imamo još uvek volje i znanja i kopetentni smo, nastavićemo sa ovim istraživanjima. Područja sa nadmorskom visinom iznad 1000 metara, kao i ona sa nešto nižom ali gde nema raširene proizvodnje konzumnog krompira su lokaliteti niskog infekcijskog pritiska i jedino je tamo moguće proizvesti kvalitetan sadni materijal krompira.

O VIROZI KROMPIRA opsirnije u sl.tekstu.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu