Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:17636
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:13662
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:661
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:124
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

KROMPIR - Solanum tuberosum

KROMPIR

Krompir je poreklom iz zapadnih delova Južne Amerike, gde se gaji od najdavnijih vremena. Dolaskom u Čile, Evropljani su zatekli gajeni krompir.

U Evropu je donesen oko 1580. godine. Posle Španije upoznala ga je Engleska oko 1585. godine.
Posle toga njegovom širenju u Evropi najviše je doprineo botaničar Kluzijus, ali je krompir još dugo posle toga bio takva retkost, novost i skupocenost da je služen sam za kraljevskim trpezama (1616., na primer, u dvoru u Parizu). U XVII i XVIII veku krompir se počeo širiti i po Srednjoj Evropi kao kulturna biljka. Širenje je išlo sporo i veoma teško. Mnoge vlade slale su naučne ekspedicije da istražuju visoke Ande, odakle je krompir poreklom. Tih ekspedicija bilo je ne samo u XIX veku već i pred sam II svetski rat, kada je nekoliko evropskih vlada slalo svoje najbolje naučnike u Južnu Ameriku da ispitaju sve uslove pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postojbini. I iz toga se vidi da važnost krompira do današnjeg dana ne prestaje. To se vidi i po ogromnim površinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu.

Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura, kako po površinama na kojima se gaji, tako i po značaju u ljudskoj ishrani. To je svakodnevna komponenta u ljudskoj ishrani, kao i važna sirovina u prerađivačkoj industriji od kojeg se spravlja skrob, alkohol, čips i mnogi drugi proizvodi. Hemijski sastav krompira je vrlo složen. U njemu ima u proseku: 75% vode, 17-23% skroba, 2% azotnih jedinjenja, l% mineralnih soli, l% celuloze, 0,15% masnog ulja, vitamina C i B, do 0,4% šećera, 2,5% pektina, jabučne, limunove, vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina. U mineralnim solima preovlađuje kalijum.

Poseban značaj u ljudskoj ishrani čini i mladi krompir.

Tabela

USLOVI USPEVANJA

Krompir je veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom sposobnošću (5-20 puta). Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina. Gaji se na svim svetskim meridijanima. U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara.
Prosečni višegodišnji prinosi u Srbiji su oko 12 tona po ha.

ZEMLJIŠTE

Uprkos velikoj prilagodljivosti na različite klimatske uslove, krompir ima velike zahteve po pitanju zemljišta i zahteva duboka, ocedna i lakša zemljišta. Sa ciljem da se omogući nesmetan razvoj biljke, dobar prinos i kvalitet krtola neophodno je pre proizvodnje proveriti karakteristike zemljišta da bi se izbegli ili smanjili troškovi zaštite i obrade, a koji bi mogli da utiču na životnu sredinu (preduboka obrada zemijišta, velike količine đubriva i vode za navodnjavanje. veliki broj tretmana pesticidima i korišćenje toksičnih materija...).
Krompir zahteva plodno i struktumo zemljište. Izbegavati plitka, skeletoidna i zemljišta sklona zabarivanju. Najpodesnija su zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5-6.5).

TOPLOTA

Krompir klija pri temperaturi zemljišta od 7 do 10 0 C. Optimalna temperatura zemljišta za obrazovanje krtola je 15-18 0 C, vazduha 18-22 0 C, a relativna vlažnost zemljišta oko 70% MVK. Oscilacije u sadržaju vlage u zemljištu dovode do deformacija krtola.

IZBOR SADNOG MATERIJALA

Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju. Kvalitemo seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo" sa deklaracijom. Seme krompira treba nabavljati od pouzdanih proizvođača. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvođača i distributera koji su registrovani za ovu delatnost.
Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o semenu (Sl.Glasnik RS 45/2005). Nije dozvoljena upotreba genetski modifikovanog materijala (GMO).

Tabela
Tabela

Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju. Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo“ sa deklaracijom. Treba ga nabavljati od pouzdanih proizvođača.

KARAKTERISTIKE KRTOLA

Sadni materijal ne sme imati vidljive promene od štetočina i bolesti (deformacije). Krtole za sadnju treba da teže od 50-80 grama. Preporučuje se korišćenje malih krtola veličine 28-35 i 35-45 mm. Optimalna veličina krtole je 40-55 mm, jer se formira optimalan broj glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika po m2). Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju lošiju pokrovnost zemljišta, daju niži prinos i manji broj, ali krupnijih krtola.

Slika 2.:
Pravilno naklijao krompir.

Pravilno naklijao krompir

AGROTEHNIKA

Različita dužina vegetacije sorti krompira omogućuje postojanje različitih tehnika uzgajanja. Zbog toga se proizvodnja krompira može podeliti na prizvodnju: ranog krmpira (proleće-leto), poznati kao mladi krompir i merkantilnog krompira (leto-jesen), kada se krtole vade u fazi pune fiziološke zrelosti.

Plodored
Najbolji predusevi za krompir su:
detelina, lucerka, travnodetelinske smeše, prirodne livade, soja, stma žita. i dr. Krompir je pogodan predusev za većinu useva. Ne gajiti ga u monokulturi dužoj od dve godine kao ni posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan). U monokulturi se mogu javi brojni prblemi zbog nematoda, rizoktonije i crne noge.

Obrada zemljišta
Orati ujesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog đubriva. Predsetvenu pripremu zemijišita obaviti 7-10 dana pre sadnje.

Gustina sadnje (sklop)
Gustina biljaka utiče na veličinu i kvalitet krtola. Pregust sklop može imati negativno dejstvo na zdravstveno stanje useva. Broj biljaka zavisi od dužine vegetacije.

Pravilno naklijao krompir

Razmak biljaka u redu zavisi od više parametara:
- Od veličine krtola (veće krtole veći razmak);
- Od mehanizovanosti procesa proizvodnje( sadnja i vađenje)
- Od raspoložive mehanizacije;
- Od dužine vegetacje;
Uopšteno, razmak izmedu redova treba biti od 50-60 cm (za ručnu sadnju), do 70--80 cm (mašinska sadnja).
Udaljenost krtola u redu 20-30 cm.

Sadnja krompira
Krtole se sade na dubinu od 5-6 cm. Dublja sadnja se preporučuje za prolećnoletnju proizvodnju kako bi se sačuvala vlaga i krtole zašlitile od visokih temperatura. Sadnju započeti pri temperaturi zemljišta iznad 70C. Kašnjenje od 10 dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. Na lakim zemljišima se sadi dublje, a na teškim pliće.

Naklijavanje krompira
Negativan efekat suše moguće je smanjiti sadnjom naklijalog krompira. Naklijavanje otpočinje mesec dana pre sadnje u tamnoj i vlažnoj prostoriji i najčešće se obavlja u drvenim gajbicama ( holandezima).

U prvoj i drugoj nedelji naklijavanja temperatura vazduha treba da je 15-18 0 C, u trećoj 15 0 C a u poslednjoj (četvrtoj) nedelji 10-12 0 C. Osvetljnost prostorija povetavati od momenta pojave klica. Zato se koristi prirodna ili veštačka svetlost. Obavezno je povremno provetravanje prostorija.
Upotreba sečenog krompira za sadnju.
Sečenje krompira je rizično, jer pogoduje širenju mnogih bolesti pre i posle sadnje. Sečen krompir pretrpi tkz. “pozitivan stres", odnosno počne ranije da klija, ranije stvara krtole i ima kraći vegetacioni period, što je od velikog značaja naročito u proizvodnji mladog krompira.
Krtole treba seći po uzdužnom prečniku, najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvučen slojem plute ("zarastao"), a nož dezinfikovati u alkoholu, posle svakog sečenja.
Zarastanje je najbolje pri temperaturi 15-20 0 C i vlažnosti vazduha 70-85%.

Slika 3.: Krompir u klijalištu.

Slika 3.

Slika 4.: Pravilno sečenje.

Slika 4.

Slika 5.: Nepravilno naklijavanje krompira.

Slika 5.

Slika 6.: Pravilno zalamanje klice.

Slika 6.
Tabela

Proizvodnja ranog krompira.
Odabrati rane i srednje rane sorte, koje zameću manje od 10 krtola po biljci i obavezno izvršiti naklijavanje. Sadnja se uz određeni rizik može uraditi na otvorenom polju ili u zaštitenom prostoru (stakleniku i plasteniku).
Zaštita od kasnih proletnih mrazeva se ostvaruje u niskim tunelima ili pokrivanjem agrotekstilom (agril, lutrasil).
Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obrađena zemljišta. Sa vađenjem treba početi kada je najveći broj krtola veličine 25-35 mm (25-30 grama). Mladi krompir se vadi prema mogućnostima dnevne prodaje, jer brzo gubi vodu i menja boju.

Slike 7 i 8 : Gajenje krompira u stakleniku i pod agrilom.

Slika 7.
Slika 8.

Kvalitetna duboka obrada zemljišta za gajenje krompira je veoma bitna, pošto krompir čak 80% od ukupne mase biljke formira u zemljištu. Formiranjem bankova u jesen, u proleće se brže isušuje površinski sloj zemljišta, usled veće površine banka za oko 30% u odnosu na ravnu površinu, a zemljište se brže i zagreva (temperatura u površinskom sloju banka je viša za 1-2 0 C u odnosu na ravnu površinu parcele), što omogućava raniju sadnju. Korišćenjem perforirane folije biljke se štite od mraza, a ubrzava se i vegetacija, tako da je pristizanje mladog krompira za ubiranje za 10-15 dana ranije.
Pri gajenju mladog krompira namera je da se proizvede biološki zdrav proizvod. Jedan od preduslova za ostvarenje tog cilja je maksimalno moguća eliminacija primene hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje. Mladi krompir vadi se pre nego što krtole dostignu potpunu tehnološku zrelost, pri čemu je lisna masa izuzetno bujna. Stoga su značajna tehnička rešenja primene toplotne energije kod odstranjivanja nadzemne biljne mase, pre ubiranja mladog krompira, čime se zaustavlja vegetacija i skraćuje vreme do ubiranja.

Slika 9. Mašina za termičko sušenje lisne mase mladog krompira.

Slika 9.
Slika 9.
Slika 9.

Kod ovih mašina proizvodnja toplote obavlja se posebno konstruisanim gorionicima za sagorevanje tečnog ili gasovitog goriva. U delimično izolovanim prostorima od okoline, gde su smešteni gorionici, a koji se kreću neposredno iznad zelene biljne mase, stvara se mikroklima sa visokom temperaturom mešavine produkata sagorevanja i okolnog vazduha.

Pod dejstvom visoke temperature, nadzemna biljna masa zatečena u izolovanom prostoru, zagreva se naglo, ali kratkotrajno. Porastom temperature nadzemne biljne mase, raste temperatura vode i pare u njenom tkivu, što izaziva mehaničko razaranje strukture, usled naglog povećanja volumena vode i pare prisutne u tkivima, kao i ćelija zbog denaturacije belančevina na temperaturi od 50 do 700 0 C. Razaranje strukture je intenzivno, ali bez trenutno vidljivih posledica. Ubrzano uvenuće nadzemne lisne mase mladog krompira nastaje naknadno. Ukoliko je reč o veoma bujnoj nadzemnoj lisnoj masi, ili se želi povećanje radne brzine mašine, na prednji deo traktora se postavlja rotaciona sitnilica, koja svojim radnim organima uklanja gornji deo lisne mase, čime se postiže bolja efikasnost sušenja lisne mase. Gorionici (sl. 4,a) su smešteni unutar komore, koja je delimično izolovana limenom oplatom, pri čemu je zadnja stranica formirana od vertikalno postavljenih lanaca. Na horizontalnoj oplati s unutrašnje strane nalaze se mrežasti paneli, koji se pod dejstvom plamena zagrevaju, i time ubrzavaju zagrevanje biljne mase infracrvenim zračenjem. Radna temperatura prostora za tretiranje je oko 850 0 C, a energetska potrošnja oko 2,2 GJ/h.

Osim delovanja na lisnu masu, plamen i toplota doprinose i uništavanju svih zatečenih nadzemnih štetočina i biljnih bolesti na putu tretiranja (krompirove zlatice, lisnih vaši, plamenjače, parazita i dr.). Izrasle korovske biljke se, takođe, uništavaju manje ili više uspešno, a kod nekih vrsta se u znatnoj meri umanjuje njihov reproduktivni potencijal.

Pravilnim sprovođenjem tehnologije korišćenja toplote za termičko tretiranje nadzemne biljne mase mladog krompira, zagrevanje zemljišta, kao i delova biljaka pod njenom površinom, je identično zagrevanju za vreme toplih letnjih dana. Na primer, pri brzini kretanja mašine od 3 km/h, u suvom zemljištu na dubini od 0,5 cm temperatura poraste za 2,2 0 C, a u vlažnom za 1,6 0 C. Na osnovu navedenog može se zaključiti da su podzemni delovi biljaka zaštićeni od visoke temperature već na maloj dubini, a isto tako i prisutna mikroflora u zemljištu.

Pri vađenju mladog krompira, radni organi mašina za ubiranje, koji dolaze u dodir sa krtolama (letvičasti transporteri, valjci, armirana gumena platna, četke...) moraju biti izrađeni od elastičnih materijala (guma, meka plastika...) kako se sa krtola ne bi ogulila pokožica. Osim toga, pri dužem stajanju mladi krompir gubi vlagu, menja boju, postaje slabijeg kvaliteta, te mu se i na taj način smanjuje tržišna vrednost.

Dr Vladan Marković, dr Anđelko Bajkin, mr Ondrej Ponjičan,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Krompir klija pri temperaturi zemljišta od 7 do 10 C. Optimalna temperatura zemljišta za obrazovanje krtola je 15-18 C, vazduha 18-22 C, a relativna vlažnost zemljišta oko 70% MVK. Povoljna mikroklima postiže se navodnjavanjem.

Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog đubriva. Predsetvenu pripremu zemljišta obaviti 7-10 dana pre sadnje

Slika 10. Kvalitetna obrada zemljišta je preduslov za dobar razvoj i pravilan oblik krtola.

Slika 10.

Ishrana -Đubrenje

Količina i vrsta đubriva zavise od plodnosti zemljista, planiranog prinosa, preduseva, izbora i namene sorte (za konzum ili preradu) itd. U proseku, 10 tona po ha krtola iznos: 50 kg azota, 25 kg fostora i 75 kg kalijuma. Uzimajuići u obzir gore navedene parametre, za prinos od 40 t/ha u proseku treba maksimalno 150 kg/ha N, 165 kg/ha P2O5 i 250 kg/ha K2O. U početnim fazama razvoja azot i fosfor se usvajaju u malim količinama. Potrebe za njima se postepeno povećavaju i dostižu maksimalne vrednosti u vreme zatvaranja redova i opet opadaju sa starenjem biljke. Zahtevi za kalijumom su visoki u početnim fazama razvoja i opadaju od faze cvetanja. Azot ubrzava vegetaciju i utiče na formiranje većih krtola, a time i na povećanje prinosa. Prevelik sadržaj azota smanjuje prinos i količinu suve materije u krtolama. Fosfor i kalijum imaju mali uticaj na prinos i kvalitet krtola.

Polovina ukupne količine azota se dodaje pre sadnje,10% nakon nicanja i 40% pre početka cvetanja.

Fosfor i kalijum se dodaju pre sadnje. Za postizanje stabilnog, visokog i kvalietnog prinosa kombinovati organska i mineralna đubriva, od organskih đubriva mogu se koristiti stajsko i zelenišno. Od mineralnih đubriva pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30, 15:15:15, a najbolje rezultate daju đubriva sa magnezijumom i sumporom kao što je 12:10:22 + 2% MgO + 11% S (Krtolin S). Prihranjivati srednje kasne i kasne sorte u fazi zatvaranja redova.

Koristiti KAN ili specijalna đubriva (PoIyfeed, Multi MgO, MultiCAL, Cropcare, Kemira, Murtonik...) sledeći preporuku proizvođača. Za unosenje mikroelemenata i popravku vitalnosti biljaka koristiti folijama đubriva. Njihova primena je veoma laka, a mogu se mešati sa mnogim insekticidima i fungicidima (izuzetak je bordovska čorba).

Šema
Šema

Nedostatak azota se odražava na sporiji porast, razvoj i opšti izgled biljke. Bledunjave biljke imaju znatno manju nadzemnu masu a samim tim i mali rod. Velike doze azota forsiraju razvoj nadzemne mase, usporavaju i umanjuju zametanje krtola, produžuju vegetaciju, povećavaju osetljivost na mnoge bolesti, u prvom redu na plamenjaču. Velike doze azota utiču na smanjenje sadržaja suve materije i skroba, veći sadržaj redukujućih šecera i lošije čuvanje krompira.

Fosfor.Problem nedostatka fosfora je izražen na kiselim, siromašnim zemljištima i ako je blokiran od strane gvožda. Simptomi su najjasniji na listu koji je tamnozelene boje, mat bez sjaja. U ekstremnim slučajevima na obodu lista se javljaju braonkaste pege. Biljke mogu biti znatno nižeg porasta naročito na siromašnim zemljištima. Problem nedostatka fosfora se može prevazici dodavanjem optimalnih količina mineralnih đubriva, tomas-fosfata i preko folijarnih đubriva.

Kalijum. Krompir je veliki potrošač kalijuma. Kalijum se na lakim zemljištima lako ispira, a na teškim blokira. Nedostaci su najizraženiji u drugoj polovini vegetacije. Nedostatak kalijuma se vidi po pojavi tamnozelene boje mezofila lista i žućkastoj do tamnosmeđoj boji po obodu lista. Ispod braonkaste boje dolazi do izumiranja tkiva. List ima grubu površinu i uvija se.
Usled nedostatka kalijuma krtole su osetljive na tamne pege i teže se čuvaju. Na kiselim zemljištima najbolje je koristiti kalijum u sulfatnom obliku.

Magnezijum. Nedostatak magnezijuma se sreće na kiselim i alkalnim zemljištima. Posledice nedostatka su najizraženije na zemljištima i u sušnim periodima, a najpre se ispoljavaju u opštem bledo-žutom izgledu biljke i žućenju donjeg lišća. Deo lista između nerava menja boju u svetložutu, a kasnije se sreću i braon pege nakon nekroze.
Magnezijum unositi kroz osnovna i folijarna đubriva.

Mangan. Nedostatak mangana se najčešće javlja na lakim peskovitim zemljištima, gde je pH preko 5,5. Suša i visoke temperature stimulišu izražajnost simptoma na vršnom delu biljke i mladom lišću koje se polako uvija. Tkivo između nerava postaje žućkasto i sa mnogobrojnim crnim nekrotičnim tačkama duž nerava. Pri većem nedostatku mangana i suši listovi slabe, suše se i opadaju. Problem se može rešiti upotrebom folijarnih đubriva.

Slika 11. Nedostaci hraniva:
- A. azot
- B. mangan
- C. cink
- D. fosfor
- E. kalijum
- F. magnezijum

A - Nedostatak azota
B - Nedostatak mangana
C - Nedostatak cinka
D - Nedostatak fosfora
E - Nedostatak kalijuma
F - Nedostatak magnezijuma

U nastavku.... tekst:
"Navodnjavanje krompira" I
"Izbor sorte krompira".

BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu