Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:17236
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:13269
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:652
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:1022
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

SUZBIJANJE ŠTETOČINA,
OBOLJENJA RIBIZLE

Nastavak teksta..."Postavljanje zasada" i
"Nega u godini sadnje".

Ribizla je osetljiva na mnoge insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontrolisati, ili se njihova zastupljenost može svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu agrotehničkih mera u zasadu. Održavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vlagom, kao i provetravanje i zaštita od korova, u cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bolesti, doprineće smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Suzbijanje štetočina lakše je ako je žbun proređeniji. Pritom, izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida, u cilju zaustavljanja širenja pojave štetočine koja se suzbija, takođe pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Međutim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da će gubici u prinosima preći prihvatljive granice hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i zadovoljavaju potrebe svakog tržišta.

Štitaste vaši (Quadraspidiotus perniciosus)

Štitaste vaši

Odrasli insekti ove štetočine gotovo da su kružnog oblika, a u središnjem delu telo im je blago uzdignuto. Boja im je tamno mrka do crna, kada su male, a odrastao insekt je sive boje. Ove štitaste vaši napadaju listove, cvetove, mlade rodne izdanke i izdanke. Rastvor dormantnog ulja može se primeniti u proleće, pre kretanja pupoljaka. Primena krečnog sumpora do izvesne mere može biti efikasna.

Ribizline vaši (Hyperomyzus lactucae)

Ribizline vaši

Prezimljuju u obliku jaja na izdancima, a hrane se na donjoj strani mladog lišća. Mogu izazvati crvenilo i deformisanost lista, kao i povijanje lista na unutra. Na listovima i plodovima se nagomilava izmet vaši, tako da plodovi gube tržišnu vrednost. Insekti dobijaju krila početkom leta, sele se na druge biljke domaćine, da bi se u jesen vratile na ribizlu gde će se pariti i izleći jaja. Ukoliko se pregledom zasada tokom maja i juna utvrdi više od 2 vaši po izdanku zasigurno je potrebno primeniti neki insekticid. Sistemski disulfoton se tada koristi za suzbijanje, mada se mogu primeniti i namenski malation, pirethrin ili imidakloprid sprej.

Mlade stenice (Poecilocapsus lineatus)

Mlade stenice

Sitne, sa sjajnim telom crvene boje i mrkim pegama Imago je oko 8 mm dug, telo mu je svetlo žuckaste boje, a na leđima ima 4 pruge. Pojavljuje se krajem proleća na vrhovima prirasta, gde iz mladog lišća isisavaju biljni sok. Mesto na kome se insekt hrani tamni i vremenom uglavnom otpada. Jaja prezime na vrhovima mladih rodnih grana. Ovaj insekt suzbija se primenom dormantnih ulja u proleće.

Ribizlin savijač (Synanthedon tipuliformis)

Ribizlin savijač

Odrastao insekt, nema šare ni pruge na krilima, boja mu je plavocrna, a ima žute pruge koje nalikuju prugama koje imaju osice. Pojavljuju se krajem proleća. Ženka jaja polaže na izdancima. Larve se uvlače u izdanak, čime ga oslabljuju i čine da lišće počinje da žuti i vene, verovatno krajem leta i u jesen. Larve prezime u tunelima koje su napravile u izdanku. Crvena ribizla je osetljivija na ovu štetočinu od crne ribizle. Rezidba i uništavanje zaraženih izdanaka je najuobičajenija agrotehnička mera u suzbijanju ove štetočine. Sistemski insekticidi mogu biti efikasni kada se primenjuju na larve, mada se mere suzbijanja mogu usredsrediti i na odrasle insekte ukoliko se otkriju pre izleganja.

Pregalj (Tetranychus urticae)

Pregalj

Prezimi kao odrastao insekt na korovu ili biljnim ostacima pri dnu izdanaka. Pregalj je veoma sitan insekt (0,5 mm), svetle boje, ima 8 nogu i tamnu pegu sa svake strane. Hrani se na naličju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe primenjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe. Biološka kontrola koja podrazumeva primenu grinja predatora je takode moguća, čemu se može pridodati međuredno sejanje površinskih useva koje nastanjuju predatori.

Ribizlin crv (Nematis ribesii)

Ribizlin crv

Larve ovog insekta su duge, često sa tamnim pegama, a zelenkaste su boje. Hrane se na rubovima listova, i mogu u potpunosti da dovedu do defolijacije kada su prisutne u velikom broju. Odrastao insekt je crne boje, žuckastog abdomena. Larve se mogu suzbijati malationom ili nekim sličnim insekticidom. Tokom jedne godine ovaj insekt može razviti više generacija, i to velikom brzinom, što zahteva disciplinovanost u merama suzbijanja.

Pivac (Popillia japonica)

Pivac

Insekt koji se hrani na korenu biljke i može uticati na njenu bujnost. Odrasli insekti skupljaju se u velikom broju u vreme parenja i hrane se svim delovima biljke, oštećujuci listove i grozdove sa bobicama. Primena insekticida kojima se natapa zemlja može redukovati zastupljenost ove štetočine, mada oni uglavnom dolaze sa drugih biljnih vrsta u okruženju. Naleti pivaca su obično periodičnog karaktera, tako da se odrasli insekti mogu suzbijati malationom ili nekim sličnim insekticidom.

Grinja ribizlinog pupoljka (Cecidophyopsis ribis)

Grinja ribizlinog pupoljka
Grinja ribizlinog pupoljka

Vektor virusa reverzibilne inverzije ribizle, i neophodno je suzbijanje ovog insekta. Grinje se hrane pupoljcima i lišćem, uzrokujući deformisan oblik listova i sitne guke na njima. Krupnije guke se mogu obrazovati i na izdancima, a pupoljci postaju uvećani („bolest krupnih pupoljaka“) usled hranjenja insekta. Zaržene biljke treba obeležiti i eliminisati kako bi se sprečilo širenje ovih grinja i virusa koji prenose.

Smotavac ribizle (Dasineura tetensi)

Smotavac ribizle
Smotavac ribizle

Sitna mušica koja prouzrokuje uvrtanje vrhova mladih rodnih izdanaka u kojima se nalaze sićušne narandžaste ili bele larve (3 mm). Kod listova se može primetiti prestanak rasta i razvoja. Period mirovanja provode u zemljištu u obliku lutke, a pojavljuju se u proleće kada ženka izlegne jaja na mladom prirastu. Tokom jedne godine ona može da izlegne i više generacija. Prirodni predatori, kao što su Orius laevigatus i O. Majusuclus, kao i osa predator Platygaster demades mogu, do izvesne mere, da suzbiju pojavu ove štetočine. Na manje osetljivim sortama, kao što su Ben Sarek, Ben Connan i Ben Nevis retko se dešavaju veći problemi sa ovom štetočinom. Uklanjanjem malca krajem sezone kako bi se predatorima obezbedio pristup u zemljište može da potpomogne suzbijanju. Na parcelama na kojima je tokom ranijih sezona uočeno prisustvo ove štetočine može se primeniti bifentrin ili malation, u periodu pre vremena cvetanja. Da bi se suzbili odrasli insekti koji se pojavljuju u proleće treba primeniti insekticid pri dnu izdanka. Novi hemijski preparat Spinosad takođe je efikasan u suzbijanju ove štetočine.

Puževi (razne vrste) su aktivni noću, tokom perioda hladnijeg vremena, a napadaju listove i plodove. Navodnjavanje „veštačkom kišom“ naročito obrazuje pogodne uslove za nastanjivanje puževa koji se zavlače u biljne ostatke na zemlji tokom dana. Srebrnasti sluzavi trag koji se može videti ujutru je znak prisustva oštećenja koja izaziva ova štetočina. Adekvatno održavanje zasada ja najbolja mera suzbijanja, kao i rezidba kojom se obezbeđuje brzo sušenje lišća.

Na parcelama na kojoj je zastupljenost puževa visoka treba izbegavati sejanje višegodišnjih mahunastih useva, jer se u njima puževi nastanjuju. Metaldehid i klopke na bazi gvožđe fosfata su efikasni u kontroli ove štetočine, a treba ih primenjivati pre jesenjih kiša, kako bi se inhibiralo izleganje jaja.

OBOLJENJA RIBIZLE

Antraknoza (prouzrokovač Drepanopeziza ribis)

Antraknoza

Karakteriše se sitnim, tamno mrkim pegama na listovima. Kod visokog stepena zaraze ovo oboljenje uzrokuje žutilo listova koji opadaju već sredinom vegetacije. Na plodovima je takođe vidljiva pegavost u vidu šara (mrlja).
U takvim slučajevima plodovi pucaju i opadaju. Adekvatnom rezidbom se obezbeđuje dobra ventilacija u žbunu i izlaganje žbuna sunčevoj svetlosti, čime se umanjuje mogućnost pojave antraknoze. Mere suzbijanja se mogu kombinovati sa merama suzbijanja pepelnice. Suzbijanje hemijskim preparatima zasniva se na formulacijama na bazi bakra, kao što je bakarhidroksid ili bakarsulfat.

Pegavost lista (prouzrokovac Septoria ribis)

Pegavost lista

Oboljenje listova koje može da dovede do intenzivne defolijacije i smanjenja vitalnosti žbuna. Sitne, mrke pege vidljive su početkom leta, a nalikuju simptomima antraknoze. Pege se šire i poprimaju svetliju boju, a obod im je mrke boje. Zaraženi listovi na kraju žute i opadaju. Suzbijanje je slično kao u slučaju antraknoze, odnosno uklanjaju se biljci ostaci i rezidbom se obezbeđuje otvorenost krune. Mere suzbijanja mogu se kombinovati sa merama suzbijanja pepelnice.

Pegavost lista ribizle (Pseudopeziza ribis)

Pegavost lista ribizle

Ogleda se u mrkim pegama koje se najpre pojavljuje na starijem lišću, krajem proleća. Listovi počinju da žute i obično rano opadaju. Plodovi ostaju na grozdovima, ali su smežurani. Veći stepen oboljenja može da znatno oslabi žbun. Održavanje higijene u zasadu je najbolja mera kontrole ovog oboljenja, a zasniva se na uklanjanju opalog lišća, na kome spore provode period mirovanja. Dodatna mera kontrole može biti i rezidba savijenih izdanaka pri zemlji. Sorta Ben Hope pokazuje dobru otpornost na pegavost lista kao i na rđu kore petoigličavih borova (WPBR) i pepelnicu. Ferbam je efikasna mera u suzbijanju ovog oboljenja.

Pepelnica (Sphaerotheca mors-uvae and S. macularis)

Pepelnica
Pepelnica

Oboljenje koje se ispoljava na listovima u obliku paperjastog belog sloja na plodovima. Ovo gljivično oboljenje najčešće je kod žbunova koji su bujni i na malom rastojanju. Nedostatak vlage u predelu korena takođe može da se odrazi na pojačanu osetljivost žbuna na oboljenje. Dobar izbor parcele na kojoj se obezbeđuje dobra provetrenost zasada i rezidba kojom se obezbeđuje adekvatno rastojanje izmedu žbunova, dobra ventilacija i izloženost krune umanjiće pojavu ovog oboljenja. Izbegavajte mineralna đubriva sa visokim sadržajem azota, jer azot pospešuje rast sekundarnog prirasta koji je osetljiviji na ovo oboljenje. Rezidba i eliminisanje zaraženih izdanaka takode će doprineti kontroli ovog oboljenja. Sprečavanje nedostatka vlage u zasadu i primena malca tokom leta umanjiće pojavu oboljenja. Sorte Ben Sarek i Ben Connan su otporne na pepelnicu. Hemijska kontrola podrazumeva primenu miklobutanila, piraklostrobina i mineralnog ulja, prema uputstvu proizvođača. Rastvori sumpora takođe mogu dati dobre rezultate u suzbijanju.

Rđa kore petoigličavih borova (Cronartium ribicola)

Rđa kore petoigličavih borova

Napada crnu ribizlu, ali se može naći i kod crvene ribizle. Ovo oboljenje može ostaviti veoma ozbiljna oštećenja kod svih vrsta koje su domaćini ovog oboljenja. Na donjoj strani listova najpre se obrazuju sitne, kupaste pege od sićušnih, maljavih struktura narandžaste boje. Spore koje nastaju iz ovih formi uzrokuju dodatnu zaraženost. Zaražene biljke su oslabljene, i često pokazuju znake prevremene defolijacije. Mnoge sorte su veoma otporne ili imune na ovo oboljenje, uključujući sorte Titania, Ben Sarek, Crusader i Consort, a treba ih koristiti za sadnju na parcelama u blizini vrsta bora koje su alternativne biljke domaćini. Primena mineralnog ulja može uticati na smanjenje zastupljenosti oboljenja, ukoliko se tretman obavlja svakih sedam dana.

Siva plesan (Botrytis cinerea)

Siva plesan

Obrazuje pepeljasto-mrku masu gljivica koja je karakteristična za obolele plodove, mada može zaraziti čitavu biljku. Žbunovi sa većom bujnošću i slabom ventilacijom su naročito osetljivi na ovo oboljenje. Zaražene biljke manje su bujni, i pojava ovog oboljenja može dovesti do potpunog propadanja biljke. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup (uključujući i agrotehničke mere kojima se povećava protok vazduha u žbunu), redovnu berbu, uključujući i berbu zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen zastupljenosti primarnih izazivača zaraze, primenu fungicida tokom perioda vlažnijeg vremena. Višestruki fungicidi efikasni su u suzbijanju ovih gljivica, odnosno fenheksamid, mešavina ciprodinila i fludioksonila, iprodion, piraklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida. Prvi tretman treba obaviti u vremenu početka cvetanja (5-10%). Tretman treba ponoviti još dva puta, u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja vlažan. Ne zaboravite da smenjuje preparate da bi se izbegla pojava rezistentnosti gljivica.

Truležnica žila (Armillaria mellea)

Truležnica žila

Česta pojava na tek očišćenim parcelama pod šumom. Ova gljivica ima širok spektar biljaka domaćina, uključujući veliki broj voćnih i divljih vrsta. Napada koren, a zaražene biljke gube vitalnost, novi prirast izostaje, i postepeno propadaju, a ishod je fatalan. Tokom jeseni, pečurke boje meda (mednjače) se obično pojavljuju pri osnovi zaraženih biljaka. Na korenovom sistemu uočljive su trakaste gljivicne forme. Ova gljivica se može održati na korenu izvadenog žbuna i nekoliko godina. Suzibijanje je usko povezano sa eliminisanjem zaraženih žbunova i sadnjom vrsta koji nisu biljke domaćini ove gljivice.

Trulež korenovog sistema (Phytophthora sp.)

Se često javlja na vlažnim parcelama, sa slabo dreniranim zemljištem. Simptomi su slabi, kržljavi izdanci, listovi su sitni i žuti, a mogu biti i ukovrdženi po obodu. Zaraženi izdanci venu i propadaju pre berbe. Pošto se izvade iz zemlje kruna i koren mogu biti potpuno sasušeni. Suzbijanje ovog oboljenja zahteva integrisan pristup, pri čemu su formiranje izdignutih leja (zbog drenaže) i korišćenje otpornih sorti dva najvažnija faktora. U pogledu suzbijanja hemijskim sredstvima, najefikasnije je u proleće i leto zemljište zasada natopiti mefanoksamom. Folijarna primena fosetil-Al-a u proleće, kada se obrazuje novi prirast, takođe može dati rezultate.

Trulež korenovog sistema

Kod virusa reverzibilne inverzije biljka normalno rađa, ali tokom 2 – 3 godine prinosi naglo opadaju. Površina listova napadnutih ovim virusom je ravnija, sa mnogo manje naglašenim usekom između basal lobes nego što je slučaj kod normalnih listova. Ovi listovi takođe imaju manji broj glavnih lisnih nerava, a i manje su nazubljeni. Pravo vreme za pregled izduženih izdanaka (ne onih duž plodova). Ovo oboljenje prenosi grinja ribizlinog pupoljka (pogledati gore), ali je pojava moguća i bez očiglednih simptoma koje ostavlja ova grinja. Ovo oboljenje ne može se izlečiti, tako do se zaražene sadnice moraju izvaditi i ukloniti. Nove sadnice treba nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sadnice ispravnog zdravstvenog statusa. Virusi kao što su virus mozaika, virus prugavosti nerava, virus šarenila i drugi mogu izazvati gubitak prinosa većih razmera u zaraženim zasadima.

Vektori ovih virusa su vaši, cikade i grinje. Kada sadnica jednom oboli od virusnih oboljenja nikakvi tretmani ne daju rezultate. Mere koje treba primeniti je korišćenje sadnog materijala ispravnog statusa i kontrola vektora virusa. Zaražene sadnice treba eliminisati i uništiti kako se oboljenja ne bi proširila na zdrave sadnice.

Tabela

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova uključuje primenu kako agrotehničkih mera održavanja zemljišta tako i primenu hemijskih preparata. Malciranjem prostora u redu, konstantnim gajenjem površinskih useva u međurednom prostoru i ručnim plevljenjem može se, do izvesne granice, smanjiti potreba za značajnijom primenom hemijskih preparata.

Međutim, za suzbijanje korova u zasadu ribizle postoji veliki broj herbicida. Oni se mogu svrstati u više kategorija, u zavisnosti od toga na koje su korove usmereni (širokolisni nasuprot travama), u zavisnosti od vremena primene (pre pojave korova nasuprot onima koji se primenjuju nakon pojave korova) i specifičnosti (širokog spektra nasuprot onih namenjenih za određene korove).

SUZBIJANJE KOROVA
BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu