Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22634
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22587
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:1154
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časops Upoznajte LOV
 •  [svi tekstovi]

ČUDNO, ATIPIČNO ROGOVLJE -
Kada je srndać svojeglav

U ovom broju, „Upoznajte Lov" vam predstavlja neobjavljenu knjigu koju će ceniti svaki ljubitelj srndaća. Ona govori o misterioznom fenomenu: atipičnom i nepravilom rogovlju srndaća.

Slika: Rogovlje srndaća nije tako bogato kao kod jelena, međutim trofej srndaća pruža jedinstvenu raznolikost oblika. Šuma rogovlja.

ATIPIČNO ROGOVLJE

U obliku lale, vadičepa, hobotnice, ovnujskih ili bivolskih rogova...
U obliku palme, krune, isprepletani u krst, u obliku trozupca, sa perikom, sivi ili crni kao abonos... u obliku srca.
Nije u pitanju Kamasutra, niti otkrivamo bilo koju tajnu kabalističku šifru. Ovde se radi, sa manje ili više poezije, o nekoliko čudnih rogovlja srndaća. Još juče su ih prezirali, čak zanemarivali, a već danas trofej srndaća sve više zanima lovce. Ne mogu da ne dodam komentar jednog mog prijatelja (radi se o našem lovcu, iz Srbije), kada je na moje pitanje, (pošto je par dana ranije odstrelio srndaća):
daj da vidim kakav je trofej - on odgovorio - trofej smo izjeli, a rozi smo bacili! Razvoj tzv. tihog lova tokom leta omogućava nam da uživamo u savršeno razvijenom rogovlju srndaća. Od oktobra, pa sve do kraja sezone, njihovo rogovlje je uglavnom „raščupano", pa zatim u bastu. U Francuskoj je to izgledalo otprilike ovako: odstreliti jelena u bastu je nezamslivo, ali srndaća itekako! I ovo traje vekovima, svako je fasciniran trofejom jelena, a ne vidi srndaća. Surova nepravda obojena lovstvom, kulturom, religijom i politikom; ako je jelen totemživotinja, srndać se diže iz ništavila. Međutim, ako uzmemo u obzir samo rogovlje, srndać pruža jedan mnogo kompleksniji i bogatiji svet nego njegov „veliki rođak" - jelen.

Slika: Doktor Alain Francois predstvlja do sada neviđenu kolekciju perikara. Spektakularne deformacije.
"Nepravilni, atipični trofeji srndaća su izuzetno cenjeni kod svakog pravog lovca."

ATIPIČNO ROGOVLJE

Slika: Rogovlje, kako to raste?
Ovaj isti ciklus prisutan je i kod razvoja žlezda za markiranje terena koje se nalaze u korenu rogovlja, pri vrhu zadnjih nogu, kao i pod krznom.

Rogovlje, kako to raste

Slika: Osnovni razlozi deformacije trofeja.

Razlozi deformacije trofeja
Razlozi deformacije trofeja

Slika: Stavljajući svoju kompetetnost radiologa u službu istraživanja, Alain Francois skenira na naše oči rekord Francuske.

Skeniranje rogovlja

Slika: U korenu rogovlja, nazire se brazda, dokaz da je lobanja bila zaražena aktinofitozom.

Brazda u lobanji

Slika: Aktuelni rekord Francuske je, po našem mišljenju, deformitet! Eto, vidite!

Aktuelni rekord Francuske

Slika: „Novi monstruozni rogovi", „čudni trofeji", po Buffon-u, u XVIII veku. Jedno od prvih svedočanstava na ovu temu u Francuskoj.

po Buffon-u...

BAKTERIJA
Kost koja ubija
Aktinofitoza je infektivna bolest i nastaje od bakterije kojoj je prirodno staniše u ustima srndaća, jelena i divlje svinje. Dovoljno je da se desni povrede, pa da bakterija napadne kost. Ova infektivna lezija deformiše kost, poprima oblik šupljine alveole u nivou vilice, uglavnom donje. Začuđujuća stvar, jer se izgleda bakterija premešta odozdo na gore da bi napala vrh lobanje. Na taj način, koren rogovlja je deformisan, tako da će oni rasti i iznova rasti na abnormalan način, manje-više spektakularno. Ekstremna faza bolesti: bakterija je probila kost lobanje, mozak je zaražen i životinja umire. „Ako je ova bolest poznata od davnina, koliko ja znam, nikada je niko nije doveo u vezu sa čudnim trofejima", svedoči Alain Francois.

Slika:Ovde je, gornja vilica jednog atipičnog srndača zaražena. Obično je ovom bolešču zaražena donja vilica.

Zaražena gornja vilica

„Mali jelen" a tako bogat

Srndaća karakteriše mnoštvo čudnovatih i neobičnih oblika rogovlja. Nemci su veoma rano počeli da cene ovaj fenomen. Čim je počela renesansa, prve lovačke slike počinju da predstavljaju ove anomalije. Zatim, nemačka literatura znalački pristupa ovoj temi. U to vreme i kasnije, u ostatku Evrope koji nije pod germanskim uticajem, nema skoro ničeg na ovu temu ili veoma malo. U svojoj Biologiji, francuski prirodnjak Buffon stidljivo opisuje četiri tipa „monstruoznih rogovlja srndaća", ili toliko „čudnih i nakaradnih", kako ih on opisuje. Dvesta godina kasnije, slučajno je objavljena u časopisu Ilustrovani lov (broj od 10. marta 1877.), slika koja predstavlja „čudno rogovlje", i izgleda početak perike. Nakon početka Drugog svetskog rata, francuski general Manhes d'Angenv naširoko raspravlja o ovoj temi u Srndaću - časopisu koji je bio i ostao jedan od najboljih časopisa posvećen ovoj vrsti. Treba sačekati više od pola veka da bi se lovačka literatura obogatila modernim spisima koji govore sa naučnog aspekta o ovoj temi. Predsednik Nacionalnog udruženja lovaca na visoku divljač kao i Francuskog udruženja za merenje trofeja, doktor Alain Francois, predstavlja nam danas: Čudno rogovlje srndaća.

30 godina istraživanja

„Moj prvi trofej srndaća, osvojio sam u Meuse-u, u šumi Verdun, avgusta 1975.godine. Prava revolucija. Trebalo je da čekam tri godine da bih došao do svog prvog atipičnog srndaća. 1978., lovio sam jednog lepog srndaća od 110 poena. Pre toga sam ga fotografisao kada je bio pod bastom, kao što je bilo pravilo u to vreme. Ostala mi je samo ta fotografija i lobanja za uspomenu na ovog srndaća sa tri „roga" jer su mi ga kasnije ukrali... Otada, ne lovim više srndaće u hajci i koncentrišem se isključivo na piršovanje i čeku na „čudne rogove".

Manija koja se lako može objasniti: doktor Francoisje rođeni kolekcionar. Kao dete bio je botaničar, imao je herbarijume, kao mladić, sakupljao je ptičije noge. Zatim je sakupljao marke-lovačke i njegov rad je bio svetski priznat. Skoro je počeo da sakuplja izmet- i to fosilizovani, prave kaprolite! Lovac, kolekcionar, naš čovek je svoje lekarsko znanje stavio u službu strasti prema čudnom rogovlju srndaća.

Slika: Egzotični srndać?
Ne, samo srndać sa vrhovima u obliku viljuške što predstavlja anomaliju. Retkost genetske prirode.

Retkost genetske prirode

Slika:Ova životinja pati od tri bolesti:
Stara je, ima nazalnu deformaciju zbog asimetrije u razvoju kostiju, na kraju, rogovlje joj je spojeno zbog starosti.
Pokušaj da se približite ili sačekate „abnormalan" trofej, pruža dodatno zadovoljstvo u traganju.

Asimetrija u razvoju kostiju

Elegantan ali smrtonosan

Staje spektakularno u tom fenomenu?
Alain Francois nam objašnjava:
" Relativno mlad srndać proizvodi dovoljno muških hormona da bi razvio svoj trofej, i evo ga u bastu. Kad odjednom, proizvodnja muških hormona počinje da opada i ciklus tada ne može prirodno da se nastavi. Bast ne nestaje, a rogovlje ne otpada. Još bolje, nastajanje basta se nastavlja i ispod tog istog basta rogovlje raste manjeviše bez ikakvog reda. Uglavnom, ispod prevelikog basta, rogovlje je naročito perličasto, može da bude ogromno i relativno tvrdo u sredini iako mu je površina blago sunđerasta. U slučaju životinja sa perikom, možemo smatrati da su bolovale od testikularne atrofije usled neke infekcije. Međutim, pre nekoliko godina, otkrio sam populaciju srndaća sa perikom. Još bolje, šumski čuvari uočili su ženke koje su na svet donosile abnormalne muške mladunče. Oni su bili sterilni-njihovi testisi su atrofirali -,očigledno je da ženke prenose neku genetsku bolest, uzrok perika. Na kraju, ovo nisu teritorijalni srndaći i često umiru usled razvoja njihove bolesti."

Slika: A. Francois i jedna od famoznih perika Landes-a.

ATIPIČNO ROGOVLJE

Slika: Ova životinja je nađena mrtva. Vidljiva je deformacija ispod levog roga u vidu izbočine ili rasta trećeg roga.

Medicina u službi istraživanja

„Očigledno da mi je moja profesija pomogla u analiziranju anomalija koje razvijaju neki srndaći. Radiolog po zanimanju, upotrebio sam skener kako bih shvatio šta se dešava na nivou lobanje, kostiju i rogovlja. Lupa koju profesionalno koristim takođe mi je od velike pomoći, tako da mogu da proučavam najsitnije detalje. Ponekad slika otkriva delove koji se kasnije pokažu šupljim, poroznim, probušenim, spojenim itd." Pazite, iako rad doktora Francois sadrži brojne medicinske termine, ipak ostaje solidno sredstvo uz koje se može objasniti poreklo čudnog rogovlja koje ste posmatrali ili koje imate u rukama. Sto se tiče značaja čudnog trofeja, ne radi se ovde o nekoj uvrnutoj strasti, već o prirodnjačkoj znatiželji koja učestvuje u bogaćenju traganja za srndaćem. Uočiti abnormalnu glavu na pašnjaku u martu mesecu, u potrazi za siromašnom pašom, pokušati da se pronađe već 1. juna (početak letnje lovne sezone) i približiti joj se, pruža intenzivno zadovoljstvo tokom lova. Pokušajte. Na kraju krajeva, nema više od dvanaest velikih porodica anomalija koje je autor otkrio, a koje sadrže ukupno 25 pod-porodica. Da bi ih predstavio, bilo je neophodno 500 fotografija trofeja, skenera i slika živih životinja. Ostaju neobjašnjive anomalije; deo misterije... U svom delu doktor Francois prvi put obelodanjuje jedan od najhitnijih uzroka: aktinofitozu. „Ova bolest je razlog čudnog rogovlja, pa i onog najlepšeg - izuzev onog sa traumama ili hormonskim disbalansom."

Francuski rekord „dosegnut"

Marginalna deformacija?
Nikako, bolje shvatite kao „Nakon njegovog proučavanja i skeniranja, otkrivam vam da je aktuelni francuski rekord kad je reč o srndaćima, zaražen aktinofitozom. Smešna stvar, ista teritorija lovište Canjuers u Varu, dala je u razmaku od nekoliko nedelja, godine 1999., dva rekorda: prvi je bio veoma veliki - 206,62 poena, a tek drugi od - 232,97 poena - za koji možemo reći da je bio monstruozan. Na kraju je pobedu odneo ovaj drugi." Doktor Francois je već bio upoznat sa jednom famoznom porodicom srndaća sa perikom u srcu Landes-a, u oblasti Mimizan, kad smo mi, u toku jedne reportaže, otkrili drugu, nepoznatu porodicu, 120 km na severu, u oblasti Hourtin. Naš čovek je čak pronašao još jednu porodicu u Haute-Garonne, a zatim je konstatovao njen nestanak usled sistematskog odstrela ovih primeraka. Postoje li još neke druge porodice ovog tipa? Posegnite za svojim dvogledima! Da ne bismo ulazili u detalje opisivanja ostalih velikih porodica čudnog rogovlja, recimo da se rogovlje može izmeniti u različitim etapama ciklusa rasta i dobiti nečuven arhitektonski izgled. Toliko mnogo dobrih razloga da se umnože izlasci i osmatranja, zatim uloviti životinje koje na sebi nose ovu prirodnu posebnost.

Reportaža:
Francois-Xavier Allonneau

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu