Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22601
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22433
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:207
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časops Upoznajte LOV
 •  [svi tekstovi]

DIVOKOZA U SRBIJI

Alpska divokoza koja naseljava niz planinskih lovišta u našoj zemlji, živi uglavnom u najvećim evropskim planinskim masivima (Alpi Karpati), a mestimično i na terenima manjih nadmorskih visina. U Srbiji, divokoze autohtono naseljavaju kanjon reke Drine, (deo planine Tare) Mokru Goru, Prokletije, Koritnik i Šar - planinu. Osim toga, 60 - tih godina je potpuno uspelo naseljavanje lovišta Štrbac pored Đerdapske klisure, a 80 - tih godina naseljavanje lovišta Lazareva klisura (kod Zlota).

DIVOKOZA U SRBIJI

Stanište divokoze u kanjonu reke Drine, kao i uspešno naseljavanje lovišta Štrbac potvrđuju da za život ove vrste nije neophodna velika nadmorska visina. Potrebno je međutim da teren bude teško pristupačan i neprohodan, sa obiljem stena i strmih litica. Pogodne uslove pružaju i mirne šume sa dosta strmih stena. Najčešće naseljavaju šumski pojas ispod visokoplaninskih pašnjaka, a potrebno je da podloga bude kamenita, zbog redovnog trošenja papaka, koji inače brzo rastu.

DIVOKOZA U SRBIJI

Prirodno rasprostranjenje divokoze je određeno specifičnim zahtevima u pogledu biolopa. U odnosu na jelena i srnu njena staništa imaju daleko manju i horizontalnu i vertikalnu amplitudu. Veličine staništa (lovišta), zavisi od ekoloških uslova, naročito od klimatskih prilika. U prostranim lovištima divokoza se po potrebi premešta zbog snega na mesta sa kojih je vetar oduvao sneg ili se spušta na niže položaje, tako da ima pristup do hrane. U periodu parenja, povlači se u najviše delove staništa, Uznemiravanje tako]e izaziva migriranje na veće udaljenosti.

DIVOKOZA U SRBIJI

Divokoza je isključivo dnevna životinja, koja ima svoj specifičan ritam života i uzimanja hrane. Hranu uzima relativno kratko vreme. a onda dugo u miru preživa. Za toplih dana pase odnosno brsti ujutro i pred veče. a ako su dani kratki onda češće u toku celog dana, tako da naizmenično uzima hranu i preživa više puta. Zbog ovih osobina je osetljiva na eventualne poremećaje normalnog ritma života. Živi u krdima, često veoma velikim.

U pogledu hrane divokoza nije naročito izbirljiva. Mahom pase planinske trave i redovno brsti žbunje i drveće. Planinski pašnjaci i livade je ne privlače. Naprotiv, najradije pase retku i oskudnu ali ukusnu travu po stenju i točilima. Brsti najradije grab, ivu, zovu, jelu a u nuždi i lišajeve. Staništa divokoza su skoro redovno bezvodna, naročito u toku leta i početkom jeseni. Zato mora da se zadovoljii rosom i vodom sadržanom u zelenoj hrani. Ako ima tekuće vode u lovištu, pije redovno, naročito posle konzumiranja soli i u sušnom periodu.

DIVOKOZA U SRBIJI

Na vremenske nepogode i niske temperature divokoza je veoma otporna. Jedino su stari mužjaci osetljiivi na hladnoću u periodu neposredeno posle parenja, jer su obično tada telesno slabi. Nepovoljna je takođe poledica na strmim stenovitim stranama.

Tabela:
Izvor podataka:/Corbet, G.B. & Hill, J.E 1991. A Word list of Mammalian Species.
British Museum (Natural History). London./

Tabela

Pri bonitiranju lovišta za divokozu, kao i lovišta za jelena i srnu, treba analizirati i oceniti osnovne ekološke faktore staništa: hranu i vodu, vegetaciju, tlo, mir u lovištu i opštu pogodnost lovišta. Svrha bonitiranja odgovarajućih lovnih površina na kojima divokoza momentalno ne živi je preduzimanje mera za njihovo naseljavanje, jer se najčešće radi o predelima koji se na taj način mogu najbolje aktivirati, pošto za gajenje drugih ekonomski značajnih vrsta nema uslova, a područje se ni na drugi način ne koristi. S obzirom na biološka svojstva i stanišne zahteve divokoze, učešće pojedinih osnovnih faktora staništa u ukupnoj oceni je sledeća: hrana i voda do 20 poena, vegetacija do 15, kvalitet tla do 5, mir u lovištu do 20 i opšta pogodnost lovišta do 20 poena.

DIVOKOZA U SRBIJI

Kad je u pitanju hrana akcenat je na količini i rasporedu tokom cele godine. Sastav vegetacije razmatra se i ocenjuje takođe kao, izvor prirodne hrane, dok zaklon obezbeđuje oblik terena i šumsko drveće bez obzira na vrstu. Kvalitet tla sa gledišta plodnosti nije od velikog uticaja na bonitet staništa za divokozu. Naprotiv, pogoduje joj pretežno stenovito tlo. Element mira ima prvorazredni uticaj na opstanak i uspešan razvoj populacije divokoze, o čemu treba voditi računa.

Kod divokoze je neophodno ustanoviti status podvrsta, jer su na regionalnom planu upravo podvrste predmet zaštite.

DIVOKOZA U SRBIJI

Što se tiče opšte pogodnosti lovišta, pored komponenata klime i konfiguracije terena, u ovom slučaju mora da se ocenjuju okolnosti u vezi sa eventualnim pojavama snežnih lavina i mogućnosti za povlačenje sa površina sa debelim pokrivačem na terene bez snega. U nekim su oblastima snežne lavine osnovni ograničavajući faktor za brojno jačanje populacije ove divljači. Isto tako je važno da li na terenu redovno dolazi do poledice i da li ima vukova, orlova i drugih predatora. Divokoza najčešće nema u svom pravom ambijentu konkurente u pogledu prirodne ishrane i životnog prostora. Divokoze uglavnom nastanjuju predele u kojima nema intenzivnog šumskog gazdovanja niti drugih delatnosti kojima bi mogle pričiniti nekakvu štetu.

Divokoza /Rupicapra rupicapra L./, autohtoni je prastanovnik poznat iz većeg broja lokaliteta brdskoplaninskih i visoko-planinskih područja Srbije. Radi povećanja brojnosti u poznatim nalazištima Srbije i proširenja areala u istočnim delovima, u nekoliko navrata je izvršena introdukcija i reintrodukcija na više lokaliteta (NAUMOV, 1965; HADŽI-PAVLOVIĆ, 1982; BOJOVIĆ, et.al., 1982). S obzirom na lovno gazdovanje, suštinske opasnosti od iščezavanja nema, ali je prisutna činjenica da je divokoza u svim nalazištima drastično redukovana i da je brojno stanje daleko ispod optimalnog.

DIVOKOZA U SRBIJI

Na Šari se divokoze pretežno zadržavaju na području suvata i planinskih pašnjaka, posebno u višim stenovitim delovima, retko silaze u šumu, dok se na Prokletijama češće viđaju u šumama, silazeći (naročito tokom zime) na niže nadmorske visine ("Gubavac" iznad grada Peći).

Sadašnja brojnost populacije divokoze se procenjuje na 500 - 600 jedinki u središnjoj Srbiji dok za AP Kosovo i Metohija na žalost nema podataka (poslednja procena brojnosti je iz 1997. godine i iznosila je 800-900 jedinki prema podacima g-dina Aleksandra Nikolića). Divokoza je lovna vrsta budućnosti i 2002. godine je napravljen plan naseljavanja na optimalna staništa i ponovnog naseljavanja na prostore sa kojih je nestala kojeg su vreme i raspoloživa sredstva modfikovali.

DIVOKOZA U SRBIJI

Osnovni uslovi su :

1) za naseljavanje divokoza najpovoljniji su tereni izražene konfiguracije sa većim učešćem južnih ekspozicija, podesnog nagiba;
2) osim pašnih površina neophodno je da prostor ima dovoljno terena sa grmljem i drvećem koji će ponuditi dovoljno hrane ali i zaklon tokom cele godine;
3) u odabranom prostoru mora imati dovoljne količine vode u raspoloživoj hrani, rosi, u kamenicama na kršu,lokvama,izvorima i manjim vodotocima (u protivnom neophodna je izgradnja pojilišta);
4) organizacija čuvarske službe koja istovremeno prati i sve promene i zdravstveno stanje divljači;
5) izrada programa naseljavanja:
- stručna ocena mogućnosti prostora; tehničke pripreme (izgradnja prihvatilišta i/ili karantina, hranilišta, solišta, pojilišta i hvataljki;
- projektovanje broja jedinki u skladu sa raspoloživim prostorom (optimalno 5 jedinki na svakih 1.000 ha, minimalno 1 odrasli mužjak i 2 odrasle ženke);
6) prostor definisati kao lovni rezervat unutar postojećeg lovišta ili formirati posebno lovište;

Predloženi lokaliteti su Nacionalni park Kopaonik, Goč, Medvednik, Beli Rzav, Rtanj (došlo do spontanog naseljavanja 4-6 jedinki), Stol-Veliki i Mali Krš, Vardenik, Suva planina i Stara planina.
Dinamika naseljavanja je planirana u skladu sa mogućnostima hvatanja u našim lovištima i nabavke živih divokoza iz Bugarske, Hrvatske, BIH i Makedonije gde je rasporstranjena Balkanska divokoza.

Tekst: Dipl. Ing. Aleksandar Ćeranić

Fotografije: Jaroslav Pap

Tabela:
* autohtona populacija
# introdukcija legenda
#1 = 1963, Prenj, 28 jedinki, Mr Duško Bojović;
#2 = 1984, N.P. Đerdap, 11 jedinki, Mr Mihajlo Hadži-Pavlović;
#3 = 1961-63, Prenj, 53 jedinke;

Tabela
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu