Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22600
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22428
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:185
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Dobro jutro
 •  [svi tekstovi]

POVRĆE ZA STRANO TRŽIŠTE

POVRĆE ZA STRANO TRŽIŠTE

Tema o kojoj se govori
Samo kvalitetan i pravilno upakovan domaći proizvod postaće konkurentan izvozni artikl

Domaći proizvodjači na strano tržište najčešće plasiraju paradajz, papriku, krastavac, crni luk i lubenice. Iako smo po proizvodnim površinama pod crnim lukom i bostanom u samom evropskom vrhu, prinosi su pri dnu lestvice. Pre svega zbog zastarele i neodgovarajuće tehnologije i mehanizacije za ubiranje, velikih gubitaka tokom čuvanja i drugih razloga.

Šta treba učiniti da se proizvodi iz naše zemlje probiju na stranom tržištu?
-Ovaj problem se ne sme i ne može generalizovati, jer u Srbiji postoje i proizvodjači koji prate nova dostignuća. Doduše, ima ih malo, ali mogu da stanu “rame uz rame” s bilo kojim konkurentom iz Evropske unije. Oni lako plasiraju svoje proizvode na domaće ili strano tržište-objašnjava mr Andjelko Mišković, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Bez zaliha hrane

Potrebno je razmišljati i o sezonskom karakteru proizvodnje. Naime, navikli smo da se pojedine vrste u ishrani koriste samo u odredjenim periodima godine. S obzirom na klimatske prilike, najviše povrća pristiže u jesen, kada se u domaćinstvu i u industiji prave zalihe za zimu. Medjutim, ovo je bilo karakteristično za potrošnju u drugoj polovini prošlog veka. Danas se zalihe ne prave, već se povrće uglavnom koristi sveže cele godine. To znači da zahvaljujući primeni različitih tehnologija, rokova setve i sadnje i uzgojem u zaštićenom prostoru, pristiže u dužem vremenskom periodu.

Veoma je značajno, kako naglašava mr Mišković, i čuvanje roda, a savremenih skladišta u našoj zemlji ima sve više. Potrošačima su u svako doba godine dostupni sveži proizvodi nepromenjenih osobina, koji kao da su upravo doneseni s njive ili iz plastenika.

Novina je i potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA) naše i zemalja u okruženju. Država ne bi smela da onemogućava uvoz pojedinih proizvoda, pogotovo ako su jefitniji od domaćih. To će našu proizvodnju usmeriti ka dobijanju jeftinijih, ali kvalitetnijih namirnica.

izbor sorte veliki je izazov, jer treba odgovoriti specifičnom ukusu potrošača u zemlji u koju se povrće izvozi, a razlikuje se od onog na koji smo navikli.

-Problem kvaliteta u razvijenim državama uspešno je rešen uvodjenjem standarda i setrifikacijom proizvodnog procesa i proizvoda. Od zadatih normi ne sme da se odstupa, pa to nije kočnica prilikom izvoza. Medjutim, sveobuhvatna setrifikacija kod nas zasad ne postoji, a prelazak će biti veoma “bolan” za većinu proizvodjača. Naime, bez odgovarajućeg sertifikata, koji nije jeftin, roba se ne može plasirati u inostranstvu. Zbog toga je neophodno da se kvalitet poveća, a tehnologija učini ekonomičnom i ekološki prihvatljivom.

Neodgovarajuća ambalaža

Većini proizvodjača na odgovara da se uz proizvodnju bave i pakovanjem i prodajom. Zato je najbolje rešenje da se prodaja prepusti specijalizovanim organizacijama.
-Neodgovarajuća ambalaža umanjuje cenu proizvoda i stvara teškoće tokom transporta. Obično se roba u kartonskom pakovanju gnječi, menja izgled i kvalitet. Drvena ambalaža bolja je i trajnija, ali je zastarela i retko se upotrebljava. Zbog toga je treba zameniti termički obradjenim drvetom (šperploča), kao u zemljama Evropske unije. Na takvom pakovanju ima dovoljno mesta za reklamnu poruku, koja dolazi do krajnjeg korisnika- dodaje sagovornik.

Problema ima i kada se povrće slaže u veću ambalažu. Po zakonima i standardima, obavezno je klasiranje i pakovanje samo prve klase. Druga, treća i ostale, u zavisnosti od vrste, ne smeju se plasirati kao svež proizvod, jer izgledom odbijaju kupca. Zbog toga su ove klase namenjene domaćem tržištu ili preradjivačkoj industriji za koju spoljašnji izgled nije presudan.

Medjutim, u velikoj želji da se poveća prodaja, često se osim prve, u pakovanju nalaze i druga, pa i treća klasa. U tom slučaju, strani kupac vraća robu, koja se smatra reizvozom, a izvoznik priznaje svako ponudjeno umanjenje novčanog iznosa. Prisiljen na kompromis da ne bi prekinuo saradnju s inostranim partnerom.
Ovakvi primeri ranije su bili česti, ali su u poslednje vreme sve ređi.

Z.Graovac

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu