Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22602
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22434
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:117
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Tehnologija čuvanja nekih vrsta voća - jabuka

JABUKA

Slika 21.

• Slika 21. Kvalitetni plodovi sorte breburn (breaburn)

Jabuka spada u grupu voćnih vrsta čiji plodovi u svežem stanju mogu da se čuvaju duže nego plodovi većine drugih biljnih vrsta. Kod pojedinih sorti, koristeći savremene metode čuvanja, to je i do 12 meseci. Na dužinu čuvanja utiče veliki broj faktora kao što su: sorta, kvalitet ploda, region proizvodnje, način skladištenja i drugo. Pri tome se podrazumeva da je berba obavljena u optimalnom roku.

Berba

Plodovi namenjeni dužem čuvanju treba da su u fazi rane zrelosti. Stoga se prati stanje plodova i sprovodi jedan ili više postupaka određivanja momenta berbe.

Određivanje momenta berbe
Zrelost plodova u momentu berbe ima odlučujući uticaj na njihovu sposobnost čuvanja i kvalitet posle uskladištenja.
Prerana berba ima za ishod plodove koji su nedovoljno razvijeni, sa sledećim karakteristikama: nezadovoljavajuća krupnoća i obojenost, netipičan ukus, veća osetljivost na neke neparazitarne bolesti čuvanja kao što su posmeđivanje pokožice i gorke pege. Nasuprot tome, prekasna berba dovodi do stanja plodova koje se manifestuje tipičnim ukusom (povećan sadržaj šećera, razvoj pune arome), ali istovremeno značajno umanjuje sposobnost čuvanja plodova: brzo opadanje nivoa kiselina i čvrstoće mezokarpa, pojava brašnjavosti. Odlaganjem momenta berbe, proizvođači se izlažu riziku opadanja plodova, pojave staklavosti kod pojedinih sorti, razvoju gljivičnih oboljenja i prezrevanju plodova u toku čuvanja.
Optimalan momenat berbe odgovara momentu u kome je plod završio sa nakupljanjem rezervnih hranljivih materija i započeo proizvodnju etilena. Ovaj hormon zrenja, čija se proizvodnja brzo povećava, progresivno dovodi plodove do senescencije, odnosno prezrevanja.
Pravilno određivanje momenta berbe je od velikog uticaja na dužinu uspešnog čuvanja. Za određivanje momenta berbe koriste se različite metode od kojih se u praksi najčešće primenjuju:

1. Jodno - skrobni test
Ovom metodom prati se proces razgradnje skroba u plodovima. Kako sazrevanje plodova odmiče, skrob se sve više razgrađuje na proste šećere. Budući da se skrob prilikom potapanja u rastvor joda u kalijum jodidu boji u plavo, postaje vidljiv njegov udeo na preseku ploda. Za obavljanje testa uzima se uzorak od najmanje 20 plodova koji se poprečno preseku, a zatim se po jedna polovina svakog ploda potapa u rastvor. Na mestima gde je u plodu došlo do razgradnje skroba neće se zadržati boja, a na mestima gde ima skroba presek će biti obojen u tamno plavu boju. Količina skroba proporcionalna je udelu obojene površine preseka. Različiti izvori, institucije ili standardi, daju takozvane skale prisustva škroba, odnosno obojenosti, 1-5, 1-8, 1-10 i druge. Udeo se najčešće određuje vizuelnim poređenjem l. 22. Što je plod obojeniji ocena je veća, a samim tim i plod je zreliji.

• Slika 22. Primer skale jodno - skrobnog testa.

Slika 22.

2. Čvrstina mezokarpa ploda
Čvrstina mezokarpa, mesa ploda, u fazi zrelosti ima karakterističnu vrednost za neku sortu. Za merenje čvrstoće koriste se ručni ili stoni penetrometri. Na savremenim rešenjima, ali samo za naučne i razvojne svrhe, koriste se automatski stoni penetrometri povezani sa računarom. Princip rada penetrometra se bazira na merenju sile otpora koju pruža mezokarp ploda prilikom utiskivanja ubodne igle (kod jabuke je ona prečnika 11 mm). Ta sila se izražava u N/cm2, a na starijim rešenjima u kg/cm2. Čvrstina ploda opada sa sazrevanjem, te se praćenjem promene čvrstine može odrediti momenat berbe poređenjem izmerenih vrednosti sa vrednostima koje su preporučene za svaku sortu. Tehnika merenja je jednostavna, ali ukoliko se radi ručno preporučljivo je da merenje obavlja jedna osoba, da bi se ostvarila približno ista sila utiskivanja. Merenje se obavlja na dve naspramne strane ploda. Kod sorti sa dopunskom bojom to su sunčana i suprotna strana, a kod neobojenih plodova na strani spoljne i unutrašnje krivine peteljke. Na mestu uboda igle, skine se pokožica, a zatim vrši utiskivanje vodeći računa da ruka u kojoj je plod bude oslonjena na čvrstu podlogu.

3. Promena osnovne boje pokožice ploda
Kako plodovi sazrevaju, sve više gube zelenu boju usled razgradnje hlorofila, te usled toga postaju vidljiviji žuti pigmenti. Za određivanje stepena promene boje mogu da se koriste aparati "kolorimetri", ili praktičnije, karte (kodovi) boja, koje se uglavnom odnose na osnovnu boju pokožice. Za svaku sortu su urađene posebne karte sa određenim dijapazonom boja (od zelene do žute ili eventualno crvene), te se jednostavno poredi boja pokožice plodova s njima. Svaka boja, odnosno nijansa, je pod određenim brojem što omogućava da se ocenjene vrednosti uporede sa onima koje su preporučene za pojedine sorte.

4. Količina rastvorljive suve materije ploda
Za ovu svrhu se najčešće koriste ručni ili automatski refraktometri. Isceđeni sok iz jednog ili više plodova se u vidu kapi nanese na označeno mesto refraktometra, a zatim se očita vrednost izražena u procentima. Ovaj pokazatelj se često koristi u kombinaciji sa drugim metodama, a posebno sa količinom ukupnih kiselina.

5. Količina ukupnih kiselina ploda
Ova metoda zahteva rad u laboratoriji te nije praktična sa stanovišta proizvođača. Međutim, budući da se često koristi zajedno sa drugim metodama, veoma je značajna. Sa držaj kiselina se određuje titracijom profiltriranog soka jabuke sa 0,1 M NaOH u prisustvu indikatora fenolftaleina do promene boje rastovora ili do dostizanja pH od 8,2.
U praksi se najčešće koristi više postupaka određivanja momenta branja, jer primena samo jednog ne daje dovoljno pouzdane podatke. Često se u praksi koristi Štrajfov (Streif-ov) indeks, tab.10, koji se računa po formuli:
I = čvrstoća, N/cm2 / [index JS* testa (1-10)
x sadržaj suve materije (°Brix)]
* JS - jodno-skrobni test
Za svaku sortu i region gajenja potrebno je da se izrade tablice sa vrednostima pojedinih pokazatelja zrelosti. To u Srbiji još nije sprovedeno, a očekuje se u narednih desetak godina.

• Tabela 10. Vrednosti Štrajfovog indeksa za pojedine sorte.

Tabela 10.

Postupak berbe
Za većinu sorti jabuke preporučuje se probirna berba u 3 - 4 navrata, tako da se u svakom navratu oberu plodovi povoljne zrelosti. Plodovi namenjeni dužem čuvanju treba da se beru pažljivo, zajedno sa peteljkom, po mogućnosti da su dobro obojeni (kod obojenih sorti), da su čisti, neoštećeni i bez vidljivih simptoma parazitarnih i neparazitarnih oboljenja. Različite vrste povreda, pre i za vreme berbe, u velikoj meri utiču na veću pojavu parazitarnih (gljivičnih) oboljenja tokom čuvanja, ali i na veći gubitak mase ploda.
Tehnika berbe je od velike važnosti jer neobučena radna snaga može u velikoj meri da ošteti plodove, pogotovo kod osetljivih sorti kao što je zlatni delišes. Povrede (nagnječenja) najčešće nastaju u momentu otkidanja ploda sa stabla, kada se previše pritisne prstima i/ili noktima, a mogu da nastanu i nepažljivim spuštanjem plodova u ambalažu. Zbog toga su za berbu najpovoljnije tzv. kengur torbe koje imaju otvor na dnu kroz koji se ubrane jabuke prazne u boks palete ili drugu ambalažu. Bilo da se berba obavlja u kengur torbe, gajbe-jabučare ili drugu ambalažu, plodove treba lagano spuštati jedan na drugi, a kengur torbe prazniti veoma pažljivo. Danas se sve više koriste vučene i samohodne platforme za berbu koje u velikoj meri olakšavaju proces berbe, smanjuju troškove i oštećenja.
Plodovi namenjeni dužem čuvanju treba da se smeste u boks palete, po mogućnosti plastične, jer se drvene zbog fitosanitarnih razloga izbacuju iz upotrebe u EU.
Prema zahtevima dobre poljoprivredne prakse higijena berača mora da bude na visokom nivou. Sanitarni čvor ne srne da bude udaljen od mesta berbe više od 500 m. Radnici koji imaju indikacije prehlade (kašlju) ne smeju da rade na berbi i drugim operacijama, ili moraju da nose zaštitnu masku. To se odnosi i na radnike koji imaju kožne bolesti na rukama. Njima je rad dozvoljen samo u rukavicama. Ova pravila i zahtevi vrlo brzo će biti na snazi i kod nas. Ovo se odnosi i na drugo voće namenjeno za svezu upotrebu.

Transport do hladnjače i sortiranje

Obrane plodove jabuka treba što pre uskladištiti, odnosno prevesti do hladnjače, pogotovo u slučaju toplijeg ili kišovitog vremena. Upotrebom boks paleta, proces transporta je značajno olakšan i ubrzan, a ako se koriste jabučare onda treba da se odmah smeste na palete i tako izbegne nepotrebno pretovaranje.

Predsortiranje plodova namenjenih dužem čuvanju retko se koristi, pre svega zbog povećanja broja oštećenih plodova do kojeg dolazi pri tim postupcima, mada bi to, sa stanovišta određivanja režima čuvanja, bilo preporučljivo. Pogotovo je važno da se izdvoje najkrupniji plodovi i da se skladište odvojeno (i kraće vreme), jer su podložniji neparazitarnim oboljenjima.

Predostrožnosti posle berbe

Poreklo plodova
Dužem čuvanju treba nameniti samo zdrave plodove koji su poreklom sa stabala na kojima je bio ujednačen odnos bujnosti i rodnosti. Posebno treba obratiti pažnju na:
• starost stabala - veoma mlada stabla daju plodove koji su loši za čuvanje
• bujnost i odnos - broj listova/broj plodova - sve neujednačenosti između opterećenosti stabla rodom i njegovog potencijala snabdevanja mineralnim materijama, vode ka lošijoj sposobnosti čuvanja
• veličinu plodova - veći plodovi se lošije čuvaju.
Klimatski uslovi u toku godine imaju takođe značajan uticaj na sposobnost čuvanja. Na primer, pretopio vreme u toku meseca koji prethodi berbi utiče na povećanje rizika od pojave posmeđivanja.
Drugi faktori u voćnjaku koji su rezultat uticaja čoveka ili tipa zemljišta, takođe imaju uticaja.
Đubrenje i mineralni sastav plodova su veoma važni. Po mnogobrojnim istraživanjima, postoji vidljiva korelacija između pojave fizioloških oboljenja koja se javljaju na plodovima u toku čuvanja i njihovog mineralnog sastava. Kalcijum, na primer, usporava zrenje i starenje plodova i smanjuje osetljivost na fiziološka oboljenja. Kalijum je antagonista kalcijumu te njegov sadržaj u plodovima jabuke takođe utiče na njihovu osetljivost na fiziološka oboljenja kao što su gorke pege, posmeđivanje mesa, starosno posmeđivanje. Fosfor utiče na čvrstoću plodova. Prevelik ili prenizak sadržaj azota takođe utiče na čuvanje plodova.

Analiza mineralnog sastava plodova omogućava da se dobije ocena o njihovom unutrašnjem kvalitetu. To može praktično da se koristi, pored drugih metoda, za ocenjivanje sposobnosti čuvanja plodova. Određuje se sadržaj kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i azota. Izračunava se odnos K/Ca i K+Mg/Ca pri čemu se smatra da odnos treba da bude manji od 30. Analize mogu da se rade u toku berbe ili posle junskog opadanja plodova.

Tretmani posle berbe
Na žalost, kod nas nisu dozvoljeni tretmani posle berbe, pa možemo samo da navedemo tretmane koji se koriste u svetu.
Pre uskladištenja, neophodno je da se obrani plodovi tretiraju da bi se izbegli rizici od pojave fizioloških i parazitarnih oboljenja u toku čuvanja. Međutim, tretiranje plodova posle berbe ne treba da postane sistematično jer tretmani donose dodatne troškove, gubitak vremena i rizik od fitotoksičnosti plodova. Dakle, treba dobro proceniti opravdanost tretmana u zavisnosti od osetljivosti kontigenta plodova.
Postoji nekoliko vrsta tretmana:
• Tretiranje fungicidima za sprečavanje pojave oboljenja kao što su gleosporioze, botritis, monilija. Najčešće se koristi thiabendazole (TBA).
• Tretiranje antioksidantima za sprečavanje pojave posmedivanja pokožice. U ovu svrhu se koriste ethoxyquine i diphenvlamine (DPA).
• Tretiranje kalcijumom za sprečavanje pojave gorkih pega i drugih fizioloških obolenja vezanih za debalans u ishrani. Koriste se različita jedinjenja Ca kao što je CaCl2 .
• Tretiranje inhibitorima delovanja etilena u cilju usporavanja procesa sazrevanja. Za ovu svrhu se koristi preparat Smart Fresh čija je aktivna supstanca 1- MCP.
Tretiranje plodova može da se vrši potapanjem, tuširanjem, termonebulizacijom i gasovanjem. Efikasnost zavisi od vremena koje prođe od berbe do momenta tretiranja jer je efekat bolji što je to vreme kraće.
Napominje se da se uslovi korišćenja pojedinih navedenih preparata razlikuju od zemlje do zemlje, a neki od njih su čak i zabranjeni.

Optimalni uslovi čuvanja

Brzo rashlađivanje plodova nakon berbe veoma je važno jer se na taj način usporava proces zrenja i smanjuje pojava pojedinih fizioloških oboljenja. Vreme od berbe do rashlađivanja treba da bude što kraće. Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana.

U nekim slučajevima praktikuje se izlaganje plodova višim temperaturama pred skladištenje da bi se smanjila pojava pojedinih fizioloških oboljenja kao što je skald - posmedivanje pokožice ploda. Na primer, sorta greni smit zagreva se na +22°C u trajanju od 10 - 15 dana, što utiče na smanjenje pojave skalda.

Prilikom određivanja temperature čuvanja treba u obzir uzeti sortu, dužinu čuvanja i željeno stanje plodova na kraju skladištenja. Plodovi većine sorti jabuka mogu da podnesu temperature od -1,4 do -2,8°C, ali se čuvanje na temperaturama ispod o°C retko praktikuje kod jabuke. Za svaku sortu postoji kritična temperatura ispod koje, u slučaju dužeg čuvanja, dolazi do pojave različitih fizioloških oboljenja. Optimalna temperatura čuvanja većine sorti jabuka kreće se od o do 3°C.

Da ne bi došlo da gubitka mase i smežuravanja plodova, neophodno je da se u rashladnoj komori održava visoka relativna vlažnost vazduha. Za većinu sorti jabuka preporučuje se da relativna vlažnost vazduha bude 92-93%. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha viša od 94 odnosno 95%, povećava se rizik od pojave parazitarnih i neparazitarnih oboljenja, umanjuje se razvoj arome, itd.

Dužina čuvanja u uslovima normalne atmosfere zavisi od velikog broja faktora i razlikuje se od sorte do sorte. Poznato je da se letnje sorte kraće čuvaju ( 2 - 3 meseca), a pojedine zimske sorte mogu uspešno da se čuvaju do 7 meseci.

Čuvanje u uslovima kontrolisane atmosfere (KA)

Tehnika čuvanja u KA sastoji se od skladištenja plodova u komore u kojima je značajno smanjen sadržaj kiseonika i povećan sadržaj ugljendioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim temperaturama koje pojačavaju efekat.

Smanjenje sadržaja kiseonika utiče na sporije sazrevanje plodova i garantuje optimalne rezultate čuvanja. Već posle 2-3 dana od zatvaranja komore postiže se pun efekat. Najbolje rešenje za brzo snižavanje nivoa kiseonika je primena generatora azota. Ova tehnika je lako dostupna zahvaljujući razvoju mobilnih generatora azota na bazi molekularnih sita. Kad se dostigne nivo kiseonika od 4-5%, najčešće u roku od jednog do tri dana, u zavisnosti od dimenzija komore i tipa aparata, generatori se isključuju, a dalje smanjenje sadržaja kiseonika odvija se prirodno usled disanja plodova.

Istovremeno, sadržaj ugljendioksida se povećava usled oslobađanja iz plodova. Kad se dostigne željeni sadržaj ugljendioksida, absorberi C02 puštaju se u rad da bi se on zadržao na konstantnom nivou.

Najčešće korišćene smeše gasova sadrže 2-3% kiseonika i 2-5% ugljendioksida. Danas preovladava primena KA sa veoma niskim koncentracijama kiseonika, 1-2%, uz nivo ugljendioksida 1-3%. Hladnjače, odnosno komore u kojima je moguće uspostaviti ovakav režim gasova nose ime ULO, ultra low oxigen. Svako odstupanje od zadatih koncentracija pojedinih gasova vodi ka pojavi različitih fizioloških oboljenja.

Sastav atmosfere ne bi trebalo da bude isti u toku celog perioda čuvanja, već treba da se menja u zavisnosti od utvrđenog programa. Postoji veliki broj varijanti od kojih je većina ostala na nivou eksperimenata. Međutim, neki programi menjanja sastava atmosfere su uveliko zaživeli, a pre svega oni koji za cilj imaju smanjenje pojave fizioloških oboljenja (posmedivanje i bolesti starenja plodova) ili usporavanje sazrevanja plodova (gubitak hlorofila, promena osnovne boje pokožice, gubitak čvrstoće plodova).

Osetljivost plodova na C02
Kod nekih sorti, povećana koncentracija C02 može da izazove unutrašnje posmedivanje, a po nekad i razvoj šupljina unutar mesa ploda. Više faktora doprinosi pojavi ovog oboljenja:
• Osetljivost sorte - breburn, greni smit i fudži su među najosetljivijim sortama. Gala takođe pokazuje izvesnu osetljivost u specifičnim uslovima.
• Osetljivost na C02 raste sa snižavanjem sadržaja kiseonika i snižavanjem temperature. Za osetljive sorte, preporučena atmosfera čuvanja treba da sadrži najviše 2% ugljendioksida pri nivou kiseonika od 3% (obična KA) i manje od 1,2% ugljendioksida pri sadržaju kiseonika od 1,8% (ULO). Temperatura unutar komore treba da bude i°C za sorte koje nisu osetljive na niske temperature.
• Osetljivost sorte na C02 može da varira iz godine u godinu u zavisnosti od klimatskih uslova koji prethode berbi, ali se povećava sa sazrevanjem plodova i porastom njihove veličine.
Dug period od berbe do skladištenja kao i zastoj u ventilaciji unutar komore takođe povećavaju osetljivost plodova na C02.

• Tabela 11. Promena kvaliteta plodova sorte Breburn nakon 6 meseci skladištenja u tri režima čuvanja.

Tabela 11.

• Tabela 12. Preporučeni parametri čuvanja nekih sorti jabuke.

Tabela 12.

Čuvanje u uslovima niske koncentracije etilena

Etilen ima nepovoljan efekat na plodove tokom čuvanja jer ubrzava njihovo sazrevanje, a time negativno utiče na sve neželjene procese u plodu. Sa praktičnog stanovišta, taj uticaj se pre svega ogleda u gubljenju čvrstoće ploda, ubrzanom žućenju pokožice, povećanoj osetljivosti na pojedine fiziološke bolesti (posmedivanje) i poremećaje vezane za starenje plodova (brašnjavost).

Količina etilena koju plodovi izlučuju zavisi od temperature, fiziološkog stanja plodova, sadržaja kiseonika. Što su temperatura i sadržaj kiseonika niži, a plodovi dalje od klimakteričnog stanja, manja je proizvodnja etilena. Količina etilena u komorama veoma varira i zavisi od kapaciteta komora, vrste odnosno sorte, tipa hladnjače. U normalnoj atmosferi sadržaj etilena može da iznosi 100 do 300 ppm (engleski: parts per million, milioniti deo) , a u kontrolisanoj 500 do 600 ppm. Poželjno bi bilo da se koncentracija etilena smanji na 1 ppm.

Priprema hladnjače

Dobro sprovedeno čuvanje plodova pretpostavlja da su pravilno izvedene sve tehničke pripreme u komorama, da su palete postavljene u pravilan položaj, te da su uzete u obzir specifičnosti sorti i datum berbe prilikom određivanja režima čuvanja (temperatura i atmosfera).

Priprema opreme podrazumeva prove - ravanje rashladnih instalacija, proveravanje hermetičnosti komora sa kontrolisanom atmosferom, nivelisanje analizatora gasova pre i tokom čuvanja, čišćenje i dezinfekciju komora i opreme za skladištenje (boks palete, palete).

Na kraju, puštanje u rad komora treba da se izvrši nekoliko dana pre uskladištenja plodova.

U slučaju komora sa KA, kontrolni prozorčić (vratanca) treba da ostane otvoren za vreme spuštanja temperature da bi se izbegle deformacije plafona i zidova.

Plan punjenja komore

Punjenje komore treba obaviti što racionalnije, postavljajući redove paleta u pravcu kretanja vazduha, a da se pri tom ostavi dovoljno slobodnog prostora: minimalno 80 cm od plafona, 40-80 cm od zida nasuprot isparivačima (u zavisnosti od dimenzija komore) i sa strane 20-30 cm.

Plan punjenja komore, koji je ucrtan na podu da bi se olakšao rad viljuškara, omogućava ujednačenu raspodelu hladnog vazduha u komori i cirkulaciju između paleta. Loše postavljene gajbe ili palete izazivaju formiranje toplije mikroklime u pojedinim delovima komore, zadržavanje oslobođenog etilena, ugljendioksida i drugih isparljivih materija, što utiče na veću pojavu oboljenja čuvanja (starosno posmeđivanje, unutrašnje posmeđivanje, ubrzano smežuravanje,...).

Nadzor tokom čuvanja

Uslovi čuvanja, temperatura, sastav gasova, treba da ostanu što je moguće stabilniji. Da bi se izbegli eventualni incidenti tokom čuvanja, nivelisanje analizatora mora da se vrši redovno, svakih 14 dana, pa čak i jednom sedmično. Svakodnevno treba kontrolisati i beležiti različite parametre. Sadržaj kiseonika i C02 se kontroliše redovno (minimalno jedanput dnevno), a reguliše se ručno ili automatski, ako je to moguće.

Vreme rada rashladnog sistema u komori je obično konstantno, a kontroliše se svaki dan. Eventualne varijacije ukazuju na kvar u sistemu za hlađenje ili u sistemu ventilacije. Takođe, treba obratiti posebnu pažnju na funkcionisanje absorbera na bazi aktivnog uglja. I pored toga što su dugog veka, njihova efikasnost vremenom opada i zavisi od različitih faktora. Provera njihovog rada se lako vrši u toku rada komora.

Praćenje stanja plodova u toku čuvanja omogućava da kontrolišemo gubitke u masi i kvalitetu, kao i da nadziremo eventualnu pojavu oboljenja. Za ovu svrhu, uzorci plodova treba da se pripreme pre zatvaranja komore (KA) i da se postave tako da im se lako može pristupiti spolja. Prilikom kontrole plodova treba poštovati bezbednosne mere, odnosno nositi aparat za disanje, a sve raditi pod nadzorom stručne osobe.

U slučaju skladištenja plodova veoma heterogene zrelosti, mogu da se pojave različiti problemi: visok nivo proizvodnje etilena zrelijih plodova, ubrzano sazrevanje drugih plodova i rizik od pojave posmedivanja pokožice na zelenim plodovima.

Kod sorti osetljivih na C02, rizik od unutrašnjeg posmedivanja plodova se povećava, te se mogu uočiti šupljine u zrelijim plodovima.

Klasiranje i pakovanje

Slika 23.

• Slika 23. Korišćenje plastične podloške u pakovanju jabuka.

Pravo sortiranje plodova se vrši nakon iskladištenja. Odvoje se svi oštećeni i propali plodovi, a ostali se sortiraju prema veličini, boji i drugim parametrima, u zavisnosti od zahteva tržišta. Danas preovladava klasiranje pomoću kalibratora . Postoji više vrsta kalibratora. Oni najjednostavniji vrše razdvajanje plodova po veličini, dok složeniji, zahvaljujući ugrađenim kamerama i računarskim programima, mogu da vrše klasiranje na osnovu velikog broja parametara.

Pakovanje plodova obavlja se uglavnom ručno. Standardnu ambalažu za jabuke čine kartonske kutije za jedan ili dva reda jabuka. U oba slučaja može da se koristi i plastična podloška.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu