Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22660
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22734
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:265
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Postupci skladištenja krompira

Slika 4.

Slika 4. Kvalitetne krtole krompira

krompir se ubraja u biljne vrste koje dobro podnose skladištenje i to na dugi period. Skladištenje krompira primenjuje se tradicionalno, a danas je dostiglo visok kvalitet koji obezbeđuje dugotrajnost i očuvanje glavnih karakteristika .

Procesi u skladištima

U procesu skladištenja moguće je definisati sledeće faze:
• Sušenje - uklanjanje suvišne vlage.
• Suberizacija.
• Stepenasto hlađenje do temperature skladištenja.
• Dugoročni režim čuvanja.
• Zagrevanje.
• Rekondicioniranje (smanjenje sadržaja šećera).

Sušenje - uklanjanje suvišne vlage

U toku sušenja, temperatura krompira treba da se kreće u granicama 12-20°C. Sušenje se može obaviti spoljašnjim ili predgrejanim vazduhom. U prvom slučaju je temperatura vazduha za ventilaciju bliska temperaturi uskladištenog krompira. Ovakav sistem ventilacije efektivan je kada je temperatura spoljašnjeg vazduha jednaka ili nešto niža od temperature krompira, a relativna vlažnost visoka, 92-95%. U slučaju predgrevanja vazduha, moguće je, uz adekvatnu kontrolu i upravljanje procesom, kontinualno održavati temperaturu i relativnu vlažnost vazduha u propisanim granicama.

Suberizacija

Prilikom ubiranja, manipulacije, transporta i skladištenja krompira, može doći do većih ili manjih oštećenja krtola koje su tada osetljivije na pojavu bolesti crnih mrlja i parazitskih oboljenja. Mogućnost suberizacije, odnosno zaceljenja (oporavka) krtola od povreda i oštećenja, zavisi od sorte, doba zrelosti, fiziološkog stanja krtole, uslova skladištenja (temperatura u skladištu, relativna vlažnost vazduha, prisustvo inhibitora klijavosti, prisustvo kiseonika i ugljendioksida). Radi boljeg zaceljenja poželjne su više temperature, najčešće i6-2i°C, i visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha, 90%. Oporavak je ubrzan u anaerobnim uslovima, te je preporučena koncentracija kiseonika oko 3-5%. Visoka koncentracija ugljendioksida, 5-15% takođe ubrzava proces zaceljivanja. Ipak, treba naglasiti da je suberizacija skup proces sa ne uvek izvesnim ishodom.

Stepenasto hlađenje
do temperature skladištenja

Radi očuvanja kvaliteta krtola, neophodno je da se krompir, po određenoj dinamici, rashladi do temperature skladištenja. Sistem za rashlađivanje bi trebalo da bude sa prinudnom cirkulacijom vazduha sa nekom od opisanih šema strujanja. Pošto je krtola osetljiva na niske relativne vlažnosti vazduha, potrebno je obezbediti da vazduh ne bude previše "suv" (ako se zahteva visok kvalitet proizvoda, relativna vlažnost vazduha mora biti najmanje 80%). Treba, međutim, naglasiti da isuviše visoka relativna vlažnost (preko 90%) može pouzrokovati pojavu kondenzacije na plafonu skladišta u toku hladnih zimskih meseci.

Dugoročni režim čuvanja

Gubici u kvalitetu nastaju usled smanjenja sadržaja vode ("kaliranje"), promene u hemijskom sastavu, posledice bolesti i uticaja prevelikog zagrevanja krtole usled ekstremnih temperatura . Kvalitet proizvoda je u značajnoj meri uslovljen i karakteristikama krtola, u nekim slučajevima više nego samim sistemom skladištenja.
U tabeli 1. date su preporučene vrednosti temperature vazduha u skladištima prema evropskim normama , a s'obzirom na vrstu i dalju namenu krompira po iznošenju iz skladišta.
Rane sorte krompira se obično skladište samo tokom ubiranja zbog, obično, ograničenih preradnih kapaciteta. One su lako kvarljive i ne mogu se dugoročno čuvati. Nakon perioda zaceljenja krompira na temperaturi od 21°C u toku od 4-5 dana, preporučuje se čuvanje na 4°C najduže 2 meseca.
Ako se rane sorte koriste za čips ili pomfrit, preporučuje se skladištenje na 21°C. Držanje ovog krompira u hladnom skladištu (čak i na umerenoj temperaturi od 1o-i3°C, za samo nekoliko dana, izazvaće značajnu akumulaciju šečera što za rezultat ima tamnu boju čipsa.

Tabela 2. Preporučene temperature u skladištima krompira

Tabela 2.

Zagrevanje

Pre isporuke krompir mora da se zagreje, jer je na relativno niskoj temperaturi osetljiv na pojavu „crnih mrlja" pri dodiru ili dejstvu opterećenja koje može da nastupi pri transportu. U zavisnosti od sorte treba da se zagreje na 12 do 20°C. Ovo područje je za većinu sorti u dijapazonu 15 od i8°C. Treba izbegavati zagrevanje na temperaturu iznad 2o°C da ne bi došlo do povoljnih uslova za nastanak oštećenja zvanog crno srce. Zagrevanje može da se obavi ventilacionim sistemom, ubacivanjem vazduha iz okoline, a ukoliko je okolna temperatura niska potrebno je da se vazduh zagreje gasnim gorionikom.

Rekondicioniranje
Neposredno pred isporuku iz skladišta, krompir se mora zagrejati ("rekondicion iranje " ) , pošto postoji mogućnost pojave kondenzacije vlage iz spoljašnjeg vazduha na hladnoj površini krtole. Osim toga, plod krompira na niskoj temperaturi izraženo je osetljiv na mehanička oštećenja i pojavu "crnih mrlja" prilikom manipulacije. U zavisnosti od sorte, "prosečna zapreminska" temperatura krtole trebalo bi da se poveća na najmanje i2-i6°C (što se još uvek smatra nedovoljnom i rizičnom temperaturom), odnosno na i5-i8°C (donja granica "bezbedne temperature"). Temperature od preko 20°C mogu da izazovu pojavu "crnog srca" u krtoli, pa ih stoga treba izbegavati. Kada su u pitanju tehnički sistemi, dogrevanje može, principijelno, da se obavi postojećim sistemima za ventilaciju, spoljašnjim vazduhom ili, u hladnijim područjima, posebno u građenim uređajima za dogrevanje.
Ukoliko je temperatura vazduha u skladištu niža od 7°C tokom perioda skladištenja, u plodu krompira se akumulira određena količina šećera. Rekondicioniranjem, odnosno skladištenjem krompira u trajanju od dve nedelje na temperaturi od 18-21°C značajno se smanjuje sadržaj šećera u krtolama. Ovo j e posebno važno za krompir koji je namenjen za dalju industrijsku preradu ili proizvodnju čipsa.

Slika 5. Postupci skladištenja krompira

Slika 5.

Sistemi skladištenja krompira

Glavna podela p o s t u p a k a skladištenja je:
• podzemno,
• tradicionalno - van objekata i
• u objektima.
Gotovo svi primenjivani postupci skladištenja krompira prikazani su na sl. 5.
Podzemna skladišta i ona za skladištenje van objekata primenjuju se za skladištenje krompira za vlastite potrebe ili manje proizvodnje za tržište.
Pri skladištenju u objektima dominira primena prinudne ventilacije. Preporučen zapreminski protok vazduha sa kojim se proračunava oprema za ventilaciju iznosi 0,0068 l/s po kilogramu uskladištenog krompira. Prema podacima iz evropskih izvora, za kvalitetno sušenje, rashlađivanje i ventilaciju pri skladištenju krompira, potreban zapreminski protok vazduha iznosi 100-150 m3 / h po m3 skladišnog prostora. Ako se prihvati da je "gustina skladištenja krompira" reda veličine 180-200 kg/m3 , navedeni podaci o potrebnom protoku vazduha su u dobroj saglasnosti.
Nadalje je od uticaja način slaganja - pakovanja: u gomilama - šaržama, letvastim sanducima i džakovima.
Ventilisanje šaržnih skladišta je jednostavnije, ali i manje efikasno, jer se teže ostvaruje ujednačeno polje vazdušne struje. Primenjuje se ventilisanje po vertikali i horizontali,sl. 6.

• Slika 6. Ventilisanje krompira skladištenog u šarži, vertikalni presek;
a) po vertikali,
b) po horizontali

Slika 6.

Osnovni problemi sa ovakvim načinom skladištenja odnose se na visinu skladištenja, gde visina preko 4 m može da izazove nagnječenje i pojavu " crnih mrlja". Pored toga, velika visina sloja pri skladištenju uvek dovodi do izraženih problema vezanih za neuniformnu distribuciju vazduha i nedovoljnu brzinu sušenja i/ili hlađenja, što dovodi do znatnih gubitaka.

Dalji problemi u ovom sistemu skladištenja leže u činjenici da je skladištenje po sortama i odvojeno skladištenje semenskog i konzumnog materijala, praktično nemoguće. Takođe, ovaj sistem ne dozvoljava parcijalno (zonsko) zagrevanje objekta sa ciljem ostvarivanja različitih temperatura prilik om čuvanja, sortiranja i pakovanja krompira.

Kao praktično rešenje za raspodelu vazduha u sistemu skladištenja krompira u slojevima, preporučuju se kanali ispod i iznad nivoa poda kao i letvičasti podovi (pokazali su se kao dobro rešenje za postizanje kvalitetne distribucije vazduha uz minimalne gubitke).

Slika 7. Izgled ventilacionih kanala:
a) polukružni metalni valoviti vodovi
b) drveni trougaoni vodovi

a) polukružni metalni valoviti vodovi
b) drveni trougaoni vodovi

Kanali iznad površine poda najčešće se izrađuju kao drveni trougaoni vodovi ili kao polukružni valoviti metalni elementi. Brzina strujanja vazduha na ulazu u kanale treba da je 4- 6 m/s. Razmak između „osa" dva kanala jednak je ili manji od visine sloja krompira kako bi se eliminisale zone do kojih vazduh ne može doći. Brzina strujanja vazduha u kanalima kreće se u granicama 6-10 m/s. Otvori na izlazu kanala trebalo bi da budu što bliže podu radi poboljšanja raspodele vazduha. Za drvene kanale, ukupna izlazna površina kanala treba da j e 2-3 puta veća od preseka najvećeg elementa u nizu kanala za prolazak vazduha. Za polukružne metalne vodove izlazna površina se ograničava na veličinu 1,5-2 puta veću od poprečnog preseka najvećeg elementa skladištenja (ploda). Zatvaranje izlaznih kanala krompirom je manje kod polukružnih čeličnih vodova nego kod drvenih trougaonih. Preporučena brzina strujanja vazduha na ulazu u sloj krompira iznosi 4 m/s.

Kanali ispod nivoa poda, slika 8, postavljaju se na manjem međusobnom rastojanju. Razmak između osa kanala je za oko 80% veći od visine sloja krompira. Kao polazni kriterijum za dimenzionisanje ovih kanala služe standardne metode pri projektovanju sistema komforne klimatizacije, metoda smanjivanja brzina ili metoda konstantnog pada pritiska. Samo u jednostavnijim slučajevima, kanali se izvode sa konstantnim poprečnim presekom. Optimalna (preporučena) brzina strujanja vazduha na ulazu u kanal je 6 m/s.

Slika 8.

Slika 8. Kanali ispod nivoa poda.

Za semenski krompir preporučuju se sistemi skladištenja u sanduke koji omogućavaju efikasnije sušenje, čime se umanjuje mogućnost pojave oštećenja i bolesti. Sanduci imaju pune ili letvičaste stranice i perforirano paletno dno radi cirkulacije vazduha. Standardne dimenzije sanduka su 1,1 x 1,40 x 1,24 m. Moguće je primeniti ventilaciju po svim slojevima ili po svakom drugom.

Slika 9. Sanduci za skladištenje krompira.

Slika 9.A
Slika 9.B

Kod ventilacije po svim slojevima, po visini je moguće složiti pet sanduka, a po dužini devet, dok je kod ventilacije po svakom drugom sloju, po visini moguće složiti četiri sanduka, a po dužini pet. Razmak između redova trebao bi da bude najmanje 10 cm.

Slika 10. Ventilacija u sistemu skladištenja u sanducima.

Slika 10.A
Slika 10.B

Skladištenje u vrećama koristi se za skladištenje semenskog krompira. Vreće se mogu slagati do visine od 5 m.

U cilju ograničenja uticaja spoljašnjih faktora (posebno transmisionog toplotnog opterećenja) na kontrolisane uslove u skladištu, neophodna je adekvatna izolacija skladišta. Izolacija se, principijelno, izvodi kao i za standardne konstrukcije rashladnih komora. Kao materijal za izolacione slojeve najčešće se koriste polistiren, poliuretan i mineralna vuna. Za smanjenje uticaja sunčevog zračenja i toplotnog opterećenja objekta usled dovođenja toplote preko krovne površine, moguće je koristiti materijale sa velikim koeficijentom refleksije. Druga, takođe efikasna mera je formiranje sloja mirnog vazduha male debljine ispod krovne konstrukcije (prostor između krovne pokrivke i izolacionog materijala).

Radi sprečavanja kondenzacije vlage u krovnoj konstrukciji ili zidovima objekta potrebno je sprečiti da u bilo kom preseku izolacione ili građevinske konstrukcije stvarni parcijalni pritisak vodene pare u vlažnom vazduhu bude jednak ili veći od parcijalnog pritiska zasićenja vodene pare na temperaturi koja vlada u tom preseku. Drugi način je ugradnja sistema za recirkulaciju vazduha preko gomile krompira da bi se intenziviralo kretanje vazduha, a samim tim i razmena toplote između vazduha u skladištu i samog objekta. Sprečavanje kondenzacije moguće je i postavljanjem apsorbera vlage iznad gomile krompira, ili postavljanjem ventilatora u zidove objekta radi smanjenja vlažnosti u trenucima kada je rizik od kondenzacije visok.

Slika 11.

Slika 11. Izgled savremenog doradnog centra sa skladištem.

Tehnički sistemi u skladištima

Tehnički sistemi u skladištima su u funkciji obezbeđivanja adekvatnih uslova potrebnih za kvalitetno čuvanje krompira. Najviše pažnje posvećuje se izboru optimalnog ventilacionog sistema i sistema za kondicioniranje vazduha.

Ventilacija
Kapacitet ventilatora direktno utiče na efekat hlađenja i stepen sušenja skladištenih plodova, te se prema objektu i plodovima sistem mora i optimizirati. Za kvalitetno sušenje i hlađenje krompira potreban kapacitet ventilatora iznosi 100-150 m3 / h po m3 prostora. Najčešće su u primeni aksijalni ventilatori kapaciteta 30.000-50.000 m3 /h. Za izbor tipa ventilacionog sistema bitna je i stabilnost radne tačke ventilatora, specifična potrošnja snage (W/i.ooo m3/h), nivo proizvedene buke i pouzdanost i trajnost sistema.

Slika 12. Ventilatori i njihovo postavljanje
u skladištima.

Slika 12A
Slika 12B
Slika 12C

Kondicioniranje vazduha
Grejači
Grejači se koriste kada je, u relativno kratkom vremenskom roku potrebno povisiti temperaturu skladištenog materijala. U ove svrhe se ne može koristi topao spoljašnji vazduh zbog svoje visoke relativne vlažnosti koja bi dovela do kondenzacije u objektu. Sistemi za grejanje mogu korisiti električnu energiju za pogon ili pak neko pogonsko gorivo (dizel gorivo) ili prirodni gas. Neki dizel agregati i agregati na gas zagrevaju vazduh indirektno, čime se sprečava kontakt produkata sagorevanja i krompira u skladištu, te tako nije potrebna dodatna ventilacija prostora radi regulacije sastava vazduha u objektu. Ipak, grejači sa indirektnim zagrevanjem vazduha imaju manju efikasnost od onih sa direktnim zagrevanjem.

Jedinice za hlađenje
Jedinice za hlađenje koriste se kada temperatura vazduha van objekta nije pogodna za hlađenje unutar objekta. Ovim sistemima se temperatura krompira postepeno snižava i ostaje na potrebnom nivou i pored neadekvatne spoljašnje temperature . Jedinice za hlađenje ipak se najčešće koriste u kombinaciji sa spoljašnjim vazduhom kako bi se troškovi hlađenja smanjili.

Sistem za regulaciju vlažnosti vazduha
U primeni su dva sistema za regulaciju vlažnosti vazduha i to sistem evaporacije vode sa veće vlažne površine i sistem vlaženja vodom kroz sistem ventilacije. Ukoliko vazduh vlazi, količina vode mora precizno da se odredi i kontroliše da bi celokupna količina isparila pre nego što vazduh dospe do sloja krompira.

Antikondenzacija
Za sprečavanje kondenzacije vlage u skladištima koriste se mali ventilatori postavljeni neposredno ispod tavanice objekta ili na samom kraju skladišta iznad najvišeg sloja krompira.

Kontrola i upravljanje

Merni uređaji
Praćenje mikro klimatskih uslova u skladištima (temperatura i vlažnost vazduha) je neophodno radi kontrole procesa, a u cilju obezbeđivanja optimalnih uslova za skladištenje. Za praćenje temperature u skladištima krompira najčešće se koriste PT 100 i NTC senzori kod kojih j e električna otpornost zavisna od temperature . N T C senzori imaju veliku otpornost , nisu potpuno stabilni, a preciznost im vremenom opada. PT 100 senzori su češće u upotrebi zbog svoje postojanosti, niske otpornosti i kompatibilnosti sa ostalim proizvodima različitih proizvođača. Standardni PT 100 senzor ima preciznost od o,3°C. Jedan ovakav senzor dovoljan je za skladište kapaciteta 100 tona.

Upravljanje
Upravljanje tehničkim sistemima, sistem ventilacije, antikondenzacioni sistem, rashladni sistem i sistem za povećanje vlažnosti, moguće j e na više načina.
Ručno upravljanje je jevtin, ali nedovoljno precizan i pouzdan sistem upravljanja. Neki od nedostataka odnose se na veliku pažnju koju pojedinac mora da obrati u toku rada i mogućnost pojave neželjenih efekata. Korišćenje termostata u sistemu minimum-maximum moguće je kod krompira koji se rashlađuje. Ako je temperatura izvan objekta između zadatih tačaka na termostatima, vazduh za ventilaciju pušta se u objekat radi rashlađivanja plodova. Ventilatori se pokreću ako je temperatura plodova van podešenog temperaturnog opsega. Nedostatak ovog sistema upravljanja je u tome što ne može istovremeno da se upravlja sa vrednošću relativne vlažnosti vazduha, već je potrebna dodatna upravljačka jedinica.
Upravljanje uz pomoć računara podrazumeva da se klima u unutrašnjosti objekta i temperatura krompira kontrolišu automatski na osnovu izabrane ili zadate strategije upravljanja, koja može biti različita za različite faze u skladištenju, bazirana na temperaturi skladištenog materijala, vlažnosti i temperaturi spoljnjeg vazduha, vazduha u skladištu i vazduha za ventilaciju. Prednosti ovog sistema su potpuna integracija upravljanja svim parametrima . Druga prednost je u tome što je olakšano dokumentovanje svih parametara procesa i kasnije analiziranje pokazatelja rada i ostvarenih rezultata.

Kontrola kvaliteta

Slika 13. Uređaji za kontrolu i upravljanje
a/analogni termometar
b/Senzor temperature PT 100
c/Analogni merač relativne vlažnosti vazduha
D/Elektronsko upravljačka jedinica sa displejom za očitavanje vrednosti

Slika 13A
Slika 13B
Slika 13C
Slika 13D

Cena krompira na tržištu u zavisi od njegovog kvaliteta i ponude. U mnogim zemljama postoje različiti standardi u pogledu kvaliteta krompira, a s obzirom na njegovu daljnju namenu (prerada, korišćenje u svežem stanju, čips...). Prilikom testiranja kvaliteta obično se uzimaju dva uzorka. Jedan uzorak služi za proveru kvaliteta u skladištu, a jedan proverava kupac. Uzorci se testiraju po nekoliko osnova:

• Maseni udeo nečistoća (klice i zemlja) i maseni udeo krompira sa oštećenjima, tab. 3, • raspored krompira po klasama,
• indeks kvaliteta baziran na staklavosti i crnom bojenju,
• temepratura proizvoda po dospeću.

Tabela 3. Moguća oštećenja krompira.

Tabela 3.

Uzroci oštećenja:
• Oštećenja usled mraza pojavljuju se usled greške u procesu ventilacije ili usled loše izolacije.
• Truljenje se javlja ako je krompir bio vlažan pred skladištenje, zatim usled loše ventilacije ili kondenzacije vlage na zidovima i tavanici.
• Crnu unutrašnjost krtole uzrokuje nedostatak kiseonika.
• Prašna krastavost javlja se u vidu tanke kožaste prevlake na mestima prethodnih oštećenja.
• Mrlje koje su veće od 20 mm u preseku, smatraju se spoljašnjim oštećenjima.
• Ukoliko se na jednoj šestini površine krompira pojave kraste i ako je dubina oštećenog dela veća od 2 mm, može se slobodno govoriti o krastavosti kao bolesti.
• Boranje i omekšavanje javljaju se pri gubitku vlage veće od 10%.
• Ispucale krtole sa pukotinama dužim od jedne trećine dužine krtole i dubinom većom od 10 mm odbacuju se.

Distribucija krompira po klasama jako utiče na formiranje cene na tržištu . Krupnije i ujednačenije krtole imaju bolju cenu.

Osetljivost na crne mrlje može se izmeriti trešenjem krompira u trajanju od 30 sekundi (što je normalno u toku procesa ubiranja i dalje manipulacije). Zatim se krompir čuva narednih 48 h da bi se videlo da li će se pojaviti crne mrlje. Posle skidanja ljuske, krtole se dele u četiri klase:
I - bez mrlja,
II - manje mrlje (mrlja < 2 mm),
III - srednje mrlje (prečnik mrlje 2 - 5 mm) i
IV - teška oštećenja (prečnik mrlje > 10 mm).

Staklavost se može oceniti na osnovu potapanja uzorka u slanu vodu. Salinitet vode je zavisno promenljiva. Krtole koje plutaju presecaju se na pola (tamo gde je najveći prečnik) i prema izgledu se svrstavaju u tri grupe staklavosti - mala staklavost, srednja, i teška oštećenja.

Slika 14.Primeri ostećenja krompira:
A/Prasna krastavost i
B/Crno srce

Slika 14 A
Slika 14 B
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu